Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Udruženje likovnih umetnika Uroš Predić iz Švajcarske najavljuje izložbe u matici

0

Godinu dana nakon velike izložbe povodom proslave četvrt veka postojanja, koju je svojevremeno novinarka Tamara Drezgić zabeležila za emisiju RTS-a „Srbija na vezi – Portreti“, likovni umetnici dijaspore u Švajcarskoj sastali su se, uz poštovanje mera zaštite, na redovnoj jesenjoj skupštini.

Uprkos problematičnom periodu izazvanim aktuelnom pandemijom, umetnici ovog udruženja, osim što su poslednjih godinu dana pojedinačno stvarali za predstojeće izložbe, takođe su bili aktivni i u zajedničkim projektima putem digitalnih medija.

Tako je, na primer, udruženje ozvaničilo svoj novi logotip, koji je za udruženje osmislio srpski renomirani grafički dizajner i fotograf Marko Stamatovic.

Uprkos neobičnom periodu udruženju su se pridružili petoro novih članova.
Udruženje Uroš Predić aktuelno broji dvadeset umetnika, koji praktikuju različite tehnike kroz raznolike stilove i teme.

Na aktuelnoj instagram stranici, koja je takođe konstruisana za vreme totalne samoizolacije, a u cilju održavanja kontakta sa publikom, članovi udruženja predstavljaju se porukama u modernim kolažima, naivnom umetnošću, uljem na platnu, fotografijom, skulpturama u kamenu i u raku tehnici, animiranim kolažima, akrilom… Između ostalog, i samom autoprortretu Uroša Predića i autoportretima nekolicini drugih srpskih poznatih slikara, u najkritičnijem trenutku svetske zdravstvene situacije, modernom tehnikom, montirali su maske, kako bi skrenuli pažnju na samoodgovornost i važnost poštovanja mera zaštita svakog od nas.

Nakon ovogodišnje skupštine, predsednik udruženja, gospodin Dejan Milić, najavljuje planirane projekte u Kući Đure Jakšića u Beogradu, kao i saradnju sa Maticom iseljenika.

Takođe je na sednici usvojen pilot projekat „Uroš u školskoj klupi“. Ovaj projekat će kroz ponudu organizovanja nastavnih jedinica u oblasti umetnosti, kao i likovnih takmičenja, srpskim dopunskim školama u Švajcarskoj, nastojati da deci iz dijaspore približi istoriju srpske umetnosti, srpsku savremenu umetnost, ali i fond reči iz oblasti likovne kulture.

Vesti online/Ana Milić

Emisija Radio Krug proslavila dve godine postojanja

0

Snažnim umetničkim sponama povezujete Srbe i strance na svim meridijanima darujući nam radost, poručuje se u brojnim čestitkama neumornoj posadi sa Kanala K.

Emisija RADIO KRUG proslavila je drugi rođendan! Rođena je 16. septembra 2018, zajedničkom idejom Tanje Radojević i Violete Aleksić, na talasima Kanala K, medijske kuće u švajcarskom gradu Arau. Kanal K, medijska kuća koja traje više od tri decenije, „dom“ je migrantskih emisija u Kompas delu. Ima ih oko 17.

KRUG krije poruku kulturna razmena umetničkih grupa, što opisuje i programsku šemu emisije koja je za kratko vreme osvojila srca ne samo naših sunarodnika, već i ljubitelja umetnosti širom sveta.

Ekipa se stalno mešala, a uz stalne članove ima saradnike, dopisnike i prijatelje. Trenutnu posadu čine: Violeta Aleksić, Tanja Radojević, Miroslav Dinić, Jovan Arsenijević, Ljiljana Crnić, Katarina Radulović, Peđa Ristić, Snežana Neff i Harald Ambul…

Izgradnja mostova kulture glavni je zadatak neumorne družine koju ni korona nije sprečila da emituju program od kuće, ne remeteći kontinuitet.

– „Vesti“, najtiražniji list srpske dijaspore, napravile su neverovatno uspešnu priču, izveštavajući o ljudima iz rasejanja. Vi ste nam bili uzor za ovo što radimo jer treba učiti od najboljih. Tanjino i moje dugogodišnje novinarsko iskustvo motivisalo nas je da pre dve godine uplovimo u ove vode. Ubrzo smo počeli da dobijamo podršku video-porukama. Nije mala stvar što nas je na samom početku podržao legendarni Zoran Modli.

Javljali su se ljudi sa svih meridijana iz Evrope, Amerike, Argentine. Zahvaqujući tome dobili smo još jednu emisiju, tako da se dva puta po 60 minuta u etru Kanala K RADIO KRUG čuje i na srpskom i na svim svetskim jezicima. Zahvalni smo svima, a na prvom mestu redakciji Kanala K koja ima veliku ulogu u svemu ovome – ističe Violeta Aleksić.

Tanja Radojević dodaje da im je upravo sve to davalo snagu i podsticalo kreativnost:
– Nedavno smo imali u gostima i nacionalnu televizuju Švajcarkse – SRF1 koji su za emisiju „Schweiz aktuel“ napravili prilog o našem radu u vreme pandemije… Izveštavali smo o stanju i u matici i u Švajcarskoj. Pratimo sve događaje iz kulture, što daje doprinos integraciji, a istovremeno i predstavljamo svoj narod.

Radio Krug je jedan od organizatora raznih kulturnih događaja, promocija predavanja, rok žurki, mini-koncerata u Srpskom kulturnom društvu i Volkshausu – Gradskoj kući u Cirihu. Krug je izveštavao sa lica mesta, i veliki je prijatelj „Vesti“.

Čestitkama se pridružuju i članovi redakcije portala Serbinfo.ch i žele puno uspeha u daljem radu i saradnji.

 

Vladimir Miletić za Vesti: Prijateljstvo od davnina

0

Spone Švajcarske i Srbije duboko su ukorenjene u prošlosti. Naš čuveni pisac Ljuba Nenadović je letnji raspust proveo obilazeći švajcarske Alpe nakon čega je napisao i knjigu o „savezu različitosti“ u ovoj zemlji.

Nikolas Dokaset De Moreza, plemić i inženjer iz Iverdona, još u 18. veku je projektovao Beogradsku tvrđavu. Tu su i general Mihajlo A. Miloradović, koji je rame uz rame sa velikim ruskim feldmaršalom Suvorovim oslobađao Švajcarsku od Napoleona kao i, naravno, Mileva Marić, Srpkinja iz Kaća, supruga Alberta Ajnštajna, prva žena koja je studirala fiziku na Politehnici u Cirihu. Jovan Dučić, Nikola Pašić i vladika Nikolaj Velimirović, koji su takođe deo života proveli u ovoj alpskoj zemlji. O velikom prijatelju Srba Arčibaldu Rajsu mnogo toga je rečeno i napisano.

Nesporno je da se Švajcarska i Srbija poznaju već duže vreme. Podsećanje na ove veze misija je Vladimira Miletića iz Lugana, koji je 2014. osnovao informativni portal Serbinfo.ch, sa idejom da izgradi most između Švajcarske i Srbije.

– Iz priča iz prošlosti, koje možete pronaći na našem portalu, možemo shvatiti kako su Švajcarska i Srbija već odavno ujedinjene – priča Miletić za „Vesti“.

Kada je Vladimir pre deset godina napustio Beograd, da bi stigao u Tićino – „zbog ljubavi, ali prelazak iz jednog višemilionskog grada u mali grad poput Lugana, bio je veoma čudan“ – govorio je samo srpski i engleski jezik. Italijanski je naučio sam. U Srbiji je studirao političke nauke, bio je jedan od osnivača i potpredsednik organizacije Kraljeva omladina, koja je bila pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića.

– Prvi meseci u Tićinu su bili teški. Tada sam shvatio koliko je važno da mi Srbi koji tu živimo bolje razumemo Švajcarsku i samim tim koliko je dragoceno bilo i da Švajcarci bolje upoznaju Srbiju i našu kulturu.

Danas na portalu Serbinfo.ch možete pronaći (skoro) sve. Istorijske članke, korisne informacije za osobe koje su tek došle u Švajcarsku, od procedure za dobijanje dozvola za boravak, preko iznajmljivanja stanova, do pronalaženja posla. Mogu se pronaći i informacije o švajcarskom političkom sistemu, administrativnom uređenju, aktuelnim narodnim inicijativama ili referedumima. Sve je prevedeno na srpski jezik.

– Svake godine u Švajcarsku dolaze novi državljani Srbije, pre svega u okviru spajanja porodice. Mnogi mladi ljudi koji žive ovde često za bračnog partnera biraju osobe koje žive u Srbiji. Zbog svih njih postoji Serbinfo.ch – ukazuje Miletić.

U Švajcarskoj živi skoro 200.000 Srba. Mnogi su stigli 70-ih godina kao ekonomski migratni. Poslednjih godina stalno se povećava broj srpskih emigranata koji su dobili švajcarsko državljanstvo.

– Još uvek je previše Srba koji malo znaju o Švajcarskoj. Pogotovu oni stariji. Mnogi gledaju samo srpsku televiziju. Mlađi su apsolutno integrisani, ali ne učestvuju u političkom životu. Želimo da ih motivišemo, da glasaju, da se kandiduju, da budu glasani. Ima nas u svakom gradu, u svakoj opštini, a praktično nigde nemamo nijednog odbornika – napominje Vladimir.

O tome da li planira da se jednog dana vrati u Srbiju, Miletić kaže:

– Ja sam Srbin, supruga je Portugalka, upoznali smo se u Luganu, na pola puta od naših zemalja porekla. Naša deca su rođena i odrasla ovde. Italijanski je, pored srpskog i portugalskog koji govore, njihov maternji jezik. Uzimajući sve to u obzir, Švajcarska je sada naš dom.

Bauk diskriminacije

Na pitanje da li postoji diskriminacija, odnosno predrasude, odgovara:

– Postoji, generalno, prema svim strancima. Ne smemo se pretvarati da problemi s diskriminacijom, koji su povezani sa stranim prezimenom nisu svakodnevica. Uočava se diskriminacija na radnom mestu, poteškoće prilikom pronalaska posla, pa čak i prilikom iznajmljivanja smeštaja.

Različitost je bogatstvo

Serbinfo.ć takođe razgovara i sa Švajcarcima. Vladimir je 2016. organizovao kampanju za podizanje svesti, kako bi srpsku zajednicu predstavio švajcarskim stanovnicima. Tokom nedelje borbe protiv rasizma postavljeni su štandovi u centru Lugana i kampanja na socijalnim mrežama. Letak koji je korišćen za tu priliku prikazivao je završnicu -IĆ, koju je pratila fraza: „Različitost je jedna od vrednosti švajcarskog društva“.

Violeta Aleksić

Lenjinov novac i danas stoji na računu u švajcarskoj banci

0
Koliko bi danas Lenjinovi naslednici mogli podići sa računa koji još uvek postoji u Švajcarskoj? Da je Lenjin dok je živeo u emigraciji u Švajcarskoj imao skromna sredstva na računu u banci, za istoričare nije nikakva novost. Kao ni to da račun pred povratak u Rusiju u proleće 1917. godine vođa svjetskog proletarijata nije ugasio, piše Komsomoljska pravda.
Autor teksta kaže da je uz pomoć jednog poznanika iz Švajcarske koji je i sam bankar i uz to voli istoriju, uspeo da pronađe «Lenjinovo nasledstvo» u kantonalnoj banci u glavnoj poslovnoj i trgovačkoj ulici Bankoffstrasse u Cirihu. Tamo se još uvek nalazi račun pod brojem 611361 čiji je vlasnik Vladimir Uljanov. Ispostavilo se da je Lenjin na njemu sačuvao pet švajcarskih franaka.
Novinar Komsomoljske pravde stupio je u kontakt sa bankom kako bi saznao koliko je, za nešto više od jednog veka dodano novca na glavnicu. Službenik koji se javio na telefon pitao je, je li osoba koja se zanima rođak ili je u nekoj drugoj vezi s gospodinom Uljanovim? Kada je saznao da to nije slučaj, ljubazno je objasnio da u takvoj situaciji ne daju informacije o računima klijenata.
Međutim uz pomoć poznavaoca švajcarskog bankarskog sistema došlo se otprilike do visine sume koja bi se danas mogla podići sa Lenjinovog računa. Uzimajući u obzir prosečnih jedan posto kamate na godišnjem novou sa početka prošlog veka, kapitalizaciju kamate, kao i inflaciju, ispada da Lenjinovi naslednici mogu računati na 12,98 švajcarskih franaka. Dovoljno za nekoliko krigli točenog ciriškog piva koje je Iljič voleo, ali sasvim sigurno ne i za novu revoluciju.

Kako iznajmiti stan u Švajcarskoj

0

Većina ljudi u Švajcarskoj živi u iznajmljenim stanovima, ali uprkos tome, pronalaženje stana u Švajcarskoj nije uvek jednostavno. Ponuda stanova je ograničena a stanarine su prilično visoke. To je naročito izraženo u većim gradovima pa je dobro stanove potražiti ili na periferiji većih radova ili u manjim gradovima (oni su dobro povezani javim prevozom tako da udaljenost od nekog većeg grada ne predstavlja nikakv problem). Nije neuobičajeno da se za stanarinu izdvaja jedna četvrtina ili čak jedna trećina plate.

Traženje stana

Najjednostavnije je stan potražiti na internetu na nekom od sajtova za oglase ili na nekom od portala agencija za nekretnine na kojima takođe možete besplatno napraviti korisnički nalog, i uneti sve kriterijume (veličinu, spartnost, udaljenost, budžet i sl) i onda će vam agenti za nekretnine slati aktuelne ponude koje ispunjavaju vaše kriterijume.

Osim putem interneta, o ponudi stanova možete se informisati i u dnevnoj štampi. Proverite i regionalne i nacionalne novine kao i sajtove tih novina. Neki vlasnici oglašavaju svoje stanove i na oglasnim tablama u tržnim centrima ili na drugim mestima (npr. opštine ili pošte). Takođe, mnogi stanovi nisu javno oglašeni pa je korisno raspitati se i kod rodbine ili poznanika.

Saveti za traženje stana:

  •    kriterijume za traženje (cena, lokacija i sl) ne treba postaviti previše usko da vam se ne bi desilo da vam izmaknu neki interesantni stanovi samo ulicu dalje
  •    često za jedan stan ima mnogo zainteresovanih, pa je preporučeno da istovremeno konkurišete i za druge stanove
  •    budite oprezni sa 0900 bojefima telefona! Postoje neki beskrupulozni agenti koji imaju visoke provizije čak i ako vam ne pronađu stan!

Razgledanje stana

Kada ste pronašli oglas koji vas zanima, stupite u kontakt sa vlasnikom ili agentom dogovorite termin za razgledanje stana što je pre moguće. Prilikom razgledanja stana postavite sebi ova pitanja:

  •    Lokacija i kako možete da stingete do posla? Da li možete da putujete javnim prevozom ili vam je potreban auto?
  •    Da li u blizini postoji škola, obdanište ili jaslice (u koliko vam je to potrebno)?
  •    Da li deca mogu da se sigurno igraju napolju (u koliko imate malu decu)?
  •    Da li je bučno noću?
  •    Koliko su udaljene prodavnice i marketi?

Mnogi vlasnici stanova unajmljuju agencije da im upravljaju nekretninama i obavezama u vezi nekretnina. U tom slučaju agencija je zadužena za kontakt sa stanarima i za sva pitanja u vezi stana. Mnogi stanovi su u vlasništvu stambenih zadruga. Stanari su obično članovi zadruga i imaju posebna prava i obaveze.

Iznajmljivanje stana

Da bi ste se upustili u traženje stana, bitno je da već živite i radite u Švacarskoj (i da ste primili treću platu). Do tog momenta verovatno ste živeli kod rođaka ili prijatelja ili ste delili sa nekim stan odnosno iznajmljivali sobu u stanu.

Konkurisanje za stan

Ukoliko ste našli stan koji vam odgovara i želite da konkurišete za njega, većina agenata će tražiti da popunite formular za prijavu. Moraćete da unesete vaše ime i prezime, datum rođenja, bračni status, broj i starost dece, kućne ljubimce, zanimanje, naziv poslodavca ali i podatke o visini ličnih pirmanja, polisu osiguranja imovine domaćinstva (Hausratversicherung) i polisu lične odgovornosti (Hafrpflichtversicherung) kao i potrvdu iz opštine iz koje se vidi da ne postoje dugovanja (Betreibungsregister). Ova potvrda se izdaje kod nadležne službe za prinudnu naplatu u opštini (Betreibungsamt). Ovim dokazujete da ste u mogućnosti da plaćate ugovorenu zakupninu tj. kiriju.

Vlasnici stanova uglavnom očekuju da imate odnosno pribavite polisu osiguranja imovine domaćinstva (Hausratversicherung) i polisu lične odgovornosti (Hafrpflichtversicherung). Ova osiguranja pokrivaju štete nastale u slučaju požara, poplave, krađe, polomljenog stakla i sl. U kantonima Nidwalden, Glarus, Vaud, Freiburg i Jura osiguranje imovine domaćinstva je obavezno.

Ugovor o zakupu stana

Sa stanarima vlasnici stana zaključuju obično pismeni ugovor o iznajmljivanju (zakupu). Takođe, zakon prepoznaje i ugmeni dogovor kao ugovor, međutim takav vid ugovora se ne preporučuje. Kod ugovora o zakupu primeđuju se prava i dužnosti Obligacionog prava (Obligationenrecht). Svojim potpisom vlasnik stana i podstanar se obavezuju na poštovanje ugovora. Zbog toga je veoma važno da ste dobro razumeli sve odredbe ugovora pre potpisivanja. Uz ugovor o zakupu, u većini slučajeva, dodaju se i opšti uslovi kao i kućni red.

U pojedinim kantonima (npr. Uri, Nidwalden, Zug, Freiburg, Neuenburg, Genf i Waadt) vlasnik mora uz ugovor da priložiti i formular kojim informiše podstanara na koji način može da se suprotstavi u slučaju povećanja cene zakupnine.

Zakupac stana dužam je da obavesti vlasnika stana u koliko stupi u brak, razvede se ili u koliko se neka druga osoba useli u stan.

Depozit

Radi obezbeđenja stanodavca da će stanari plaćati kiriju ili eventualu štetu na stanu koju, od podstanara se obično traži da unapred plate određeni depozit tj. kauciju (tzv. Depot ili Kaution). Depozit maksimalno može da iznosi tri mesečne zakupnine i uplaćuje se na poseban račun u banci koji se vodi na ime podstanara (ali on nema prao da raspolažete tim novcem). Nakon isteka ugovora ili nakon raskida ugovora o zakupu odnosno nakon iseljenja zakupac dobija nazad svoj depozit sa pripadajućom kamatom.

U slučaju da stan uzimate u najam od udruženja za izgradnju stanova (Wohnbaugenossenschaften) podstanar ne plaća kauciju, već mora da postane član udruženja tako što će kupiti udeo u udruženju odnosno uplatiti određen iznos na ime članarine udruđenja i ovaj iznos može biti mnogo veći od tri mesečne kirije, i može mu biti vraćen nakon napuštanja stana.

Useljenje

Kao zakupac stana imate pravo da se uselite u čist i upotrebljiv stan. Pre uselenja vrši se primopredaja stana. Vlasnik stana i budući podstanar zajedno proveravaju stanje u kom se stan nalazi i pismeno konstatuju u zapisniku eventualne nedostatke koje su uočili (čak i sitne). Ovim dokumentom zakupci se osiguravaju od toga da ne bi morali da nadoknade [tete koje su nanešene pre njihovog ulaska u stan. Zapisnik (Mängelliste, Wohnungsabnahmeprotokoll)koji sačinite prilikom useljenja kasnije služi kao osnova za primopredaju stana nakon iseljenja. U koliko niste primetili neke nedostatke prilikom primopredaje, možete ih vlasniku prijaviti preporučenim pismom deset dana nakon useljenja. Nedostatke obavezno uslikajte ili snimite mobilnim telefonom. U koliko kao podstanar preuzmete neke predmete (zavese, podne obloge i sl) od prethodnog stanara, nakon iselenja morate ih ukloniti o svom trošku. Nakon uselenja imate rok od dve nedelje da se prijavite u novoj opštini.

U koliko želite da napravite neke izmene u stanu (npr. da obojite zidove, postavite ili promenite tepihe ili podne obloge, instalirate veš mašinu ili mašinu za pranje sudova) morate dobiti pismeno odobrenje od vlasnika stana.

Oštećenja u stanu

Vremenom stan i stvari u stanu postaju stariji i znaci upotrebe vide se u izvesnoj meri. Važno je da sa predmetima i uređajima u stanu postupate pažljivo. U koliko imate pitanja u vezi uređaja ili opreme (mašina za pranje ili sušenje veša, grejanje, klimatizacija i sl) najbolje je da se obratite domaru zgrade ili vlasniku. Manja oštećenja ili čišćenje do vrednosti od CHF 150 poput novog creva za tuš, filtera na aspiratoru ili držača za sapun stanari moraju platiti sami.

Prilikom većih oštećenja (kvar na grejanju, kvar mašine za pranje veša) odmah obavestite domara ili vlasnika. Ukoliko vlasnik ništa ne preduzima, podstanar treba da ga još jednom pismeno obavesti, najbolje preporučenom poštom. U koliko nastupe veće štete za koje stanar nije odgovoran, vlasnik stana snosi troškove opravke. Ukoliko prilikom radova na renoviranju ili održavanju stana jedan deo stana nije upotrebljiv, podstanar može da zahteva smanjenje kirije za taj period. Takođe zbog npr. buke sa susednog gradilišta imate pravo na umanjenje kirije sve dok se ne otklone te otežavajuće okolnosti.

Sa druge strane, ako podstanar prouzrokuje neku veću štetu, on mora (makar delimično) preuzezi troškove saniranja. Za takve slučajeve potrebno je imati osiguranje od privatne odgovornosti (Hafrpflichtversicherung), a kada se tako nešto desi što pre prijavite slučaj svom osiguranju.

Preseljenje

Preseljenje je uvek skuplje nego što se misli. Tipično Švajcarsko domaćinstvo troši u proseku CHF 700 godišnje na troškove preseljenja. Detaljno planiranje selidbe može da uštedi mnogo novca ali i živaca. Bez obzira da li angažujete neku firmu za preselenje ili se sami selite, zakažite selidbu kada vam najviše odgovara. Takođe, niste dužni da napustite stan do kraja isteka roka, čak i ako vlasnik stana želi da kreči stan ili vrši veće popravke.

Formalnosti:

  •    Morate se odjaviti kod Einwohnerkontrolle lično, pismeno ili putem interneta
  •    Morate prijaviti iseljenje elektropreduzeću, vodovodu, distribuciji gasa, telekomunikacionoj kompaniji
  •    Pobrinite se da blagovremeno promenite adresu na bitnim mestima (napravite sebi listu kako ne bi ste nešto propustili)

Plaćanje stanarine – kirije

Visina stanarine tj. kirije navedena je u ugovoru o zakupu. Podstanari je plaćaju unapred, najčešće krajem meseca za naredni mesec. Stanarina se najčešće sastoji iz neto stanarine i zajedničkih troškova kao što su grejanje, topla voda, čišćenja i rasvete zajedničkog prostora i sl (Nebenkosten). Visina kirije nesme značajno da odstupa od proseka u okolini. U Švajcarskoj, kirije zu vezane za kamatne stope pa u koliko one rastu, rastu i kirije.

U koliko vlasnik stana želi da podigne i iznos kirije zbog rasta kamatne stope ili zbog značajnijeg unapređenja stana, mora o tome obavestiti stanare pismenim putem. U koliko stanari smatraju da je povećanje kirije neopravdano, imaju rok od 30 dana da se žale pismenim putem lokalnom organu za posredovanje u konfliktu (Schlichtungsbehörde). Takođe, pravila za povećanje kirije za socijalne stanove koje država subvencioniše su drugačaija.

Ukoliko se kamatne stope smanje, i iznos kirije bi trebalo da se smanji. Kao zakupci stana imate pravo da tražite smanjenje kirije. Pošaljite svoj zahtev vlasniku stana u pisanoj formi preporučenom poštom.

Poteškoće u plaćanju stanarine – kirije

U slučaju finansijskih problema i nemogućnošću da plaćate stanarinu, uspostavite blagovremeno kontakt sa vlasnikom stana kao i sa socijalnom službom u vašoj opštini. U koliko je stanarina kasno plaćena ili uopšte nije plaćena, vlasnik može nakon opomene raskinuti ugovor o najmu i zahtevati od podstanara da se iseli iz stana. U koliko stanodavac i podstanar ne mogu sami da reše problem, može da pomogne organ za posredovanje u konfliktima (Schlichtungsbehörde) kao neutralna ustanova koja se bavi ovim problemima.

Zajednički Život

Preduslov za dobar zajednički život u zgradi (ili u ulici) je da stanari imaju obzira jedni prema drugima i da se drže odeđenih pravila:

Noćni mir

Po pravilu traje o 22 časa do 7 časova narednog dana a podnevni mir traje od 12 do 13 časova. U to vreme važi pravilo da se ne obavljaju bučne aktivnosti a da se TV ili muzički uređaji utišaju tako da se čuju samo u vašoj sobi. Nedeljom i praznicima takođe treba izbegavati buku. U kolio organizujete neku proslavu najbolje je da to najavite svojim komšijama.

Zajedniče prostorije

Ulaz, stepenište, vešernica, podrum stoje na raspolaganju svim stanarima. Važno je da zajedničke prostorije ne zakrčite svojim stvarima i da vodite računa o čistoći. U mnogim zgradama je posebno regulisano ko kada ima pravo na upotrebu vešernice.

Pušenje

U mnogim zgradama pušenje je zabranjeno na stepeništu, u liftu i u ostalim zajedničkim prostorijama. Takođe postoje stanovi koji se izdaju samo nepušačima. Domaće životinje poput pasa i mačaka nisu dozvoljene u svim stanovima (navedeno je u ugovoru o zakupu).

U koliko dođe do nerešivih konflikata između suseda zbog buke ili nereda) mogu kontaktirati domara ili vlasnika stana.

Iseljenje

Ugovor o zakupu stana može biti otkazan (raskinut) kako od strane podstanara tako i od stane vlasnika stana. U oba slučaja strane se moraju pridržavati rokova za raskid koji su navedeni u ugovoru. Minimalni rok za raskid ugovora iznosi 3 meseca.

Kada napuštate stan mora te ga vratiti u stanju u kom ste ga i zatekli odnosno preuzeli. Stan morate detaljno očistiti i kompletno isprazniti. Ne zaboravite da ispraznite i podrum i potkrovlje. U koliko je potrebno tepisi i druge podne obloge bi trebalo da budu očišćeni od strane specijalizovane firme. Stanari moraju da poprave svu štetu koja ne spada u normalno habanje pre izlaska. U koliko niste sigurni šta trebate da popravite kontaktirajte domara ili vlasnika.

U koliko ste izvršili renoviranje stana (tepisi, zavese, bojenje zidova i sl) morate imati pismeni dogovor sa vlasnikom stana ili sa novim stanarima da oni prihvataju renoviranje.

Otkaz od strane podstanara

U koliko vi kao podstanar otkazujete, to morate učiniti pismenim putem, preporučenim pismom. Bračni partneri imaju jednaka prava tako da je otkaz stana važeći samo ako ga potpišu oba bračna partnera.

Prevremeno iseljenje

U koliko podstanar želi da napusti stan pre roka predviđenog ugovorom, može vlasniku stana predložiti osobu koja je spremna da taj ugovor odnosno stan preuzme. Vlasnik stana ima rok od mesec dana da proveri da li je osoba koja je predložena ispunjava uslove da preuzme stan i plaća zakup. Ukoliko to nije slučaj, sadašnji podstanar mora da plaća kiriju do ugovorom predviđenog roka za iseljenje. U slučaju prevremenog iseljenja posavetujte se sa udruženjem podstanara (Mieterverband).

Otkaz od strane vlasnika stana

Ako stanodavac daje otkaz, on mora obavezno koristiti zvanični formular. Kada otkaz vrši bračnom paru – mora poslati otkazni formular svakom od bračnih partnera posebno (u posebnom preporučenom pismu). Vlasnik stana može kratkoročno otkazati npr. kada kirija nije plaćena. Nakon dobijanja otkaza, stanari imaju pravo da se žale kod organa za posredovanje u konfliktu (Schlichtungsbehörde) u roku od 30 dana.

Primopredaja stana prilikom izlaska

Dogovorite sastanak sa vašim vlasnikom barem mesec dana pre izlaska iz stana. Zajedno sa njim izvršite pregled stanja stana i zabeležite sve nedostatke ili štetu (čak i on koji su zanemarljivi). Zajedno se dogovorite koje odgovoran za troškove popravke. Bitno je da razumete šta je odlučeno pošto vaš potpis na tom dokumentu označava da se slažete sa mogćim troškovima tih popravki. Budite pažljivi da ne platite popravke koje nisu vaša odgovornost. Izbegnite potencijalna neslaganja sa izveštajem o primopredaji koji se napravili kada ste se uselili u stan. Pažljivo uporedite oba izveštaja i usaglasite se ko je odgovoran za nedostatke ili nastalu štetu i ko treba da to sanira. Ne potpisujte izveštaj ako se ne slažete. Ukoliko se osećate nesigurno, možete zatražiti pomoć od predstavnika Švajcarske asocijacije stanara (Mieterverbands).

M.M.B

Prijem u Uspenskom hramu u Cirihu

0

Pod pokroviteljstvom kantonalne organizacije Forum der Religionen, u sredu uveče je bio organizovan veličanstven prijem u Uspenskom hramu u Cirihu. Tema je bila: “Sveta tajna braka u Pravoslavnoj Crkvi”. Posebna je čast bila da Vladika Andrej aktivno učestvuje u diskusiji.

Program je otvorila gospođa Mirjam Läubli i upoznala sve prisutne sa aktivnostima ove večeri. Gospođa Aleksandra Pišteljić-Kević, predsednica Kola srpskih sestara je pozdravila Vladiku Andreja i sve prisutne i zahvalila se na časti da Srpska Crkva bude domaćin ovog skupa. Referenti su bili protojerej Branimir Petković i protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović koji su u kratkim informativnim crtama objasnili smisao Svete tajne venčanja u predanju Pravoslavne Crkve.

Između izlaganja je hor Uspenskog hrama “Bogorodičin” pevao odabrane crkvene pesme iz bogate muzičke baštine slovenskih naroda: “Svjati Bože” od Čajkovskog, “Oče naš” od Kedrova, “Dostojno jest” od Dineva, “Aliluja” i “Tebje poem” od Mokranjca. Usledile su veoma zanimljive diskusije koje su produbile večerašnju temu. Za ovu priliku su bili pozvani Adina i Đorđe Petrović koji su govorili o svom iskustvu, zaljubljenom paru jedne Švajcarkinje i jednog Srbina koji su odlučili da se crkveno venčaju.

Na kraju je Vladika Andrej održao lep govor o smislu integracije za budućnost naše Crkve na zapadu navodeći lepe primere iz istorije drugih naroda.

Nakon toga svi su bili pozvani na apero u crkvenoj sali, gde su imali priliku da nastave sa pričom uz pratnju lagane muzike na klaviru Sare Dimitrijević, učenice Muzičke gimnazije u Cirihu i članice podmladka crkvenog hora “Bogorodičin”. Čitav program je ispraćen snimkom Schweizer Radio SRF.

Partnerski projekat vlada Švajcarske i Srbije „Znanjem do posla“ (E2E)

0

Projekat „Znanjem do posla“ (E2E), osmogodišnji partnerski projekat dve vlade – Švajcarske i Srbije, osmišljen je da stvori preduslove za brže zapošljavanje mladih. Cilj projekta je povećanje zapošljivosti i zapošljavanja mladih i posredno brži, održivi i inkluzivni ekonomski razvoj Srbije.

Projekat „Znanjem do posla“ bavi se podrškom lokalnim modelima zapošljavanja mladih i usmeren je na povećanje zapošljivosti mladih kroz promociju određenih deficitarnih zanimanja, karijerno vođenje i savetovanje mladih, kao i saradnju sa privredom na lokalnom nivou.

Ideja E2E je da podstakne, podrži i ponudi model trajne saradnje lokalnih samouprava, škola, organizacija civilnog društva i privrednih subjekata kako bi se mladima pružila mogućnost da nauče one veštine koje se traže na tržištu rada i tako lakše dođu do posla.

– U julu mesecu, objavili smo novi poziv za poslodavce “Zaposleni po meri Vašeg biznisa”. U okviru ovog poziva, projekat pruža finansijsku i tehničku podršku poslodavcima iz ciljnih lokacija, i to za organizovanje obuka na radnom mestu za mlade koji traže zaposlenje. Pomenuti program podrške olakšaće poslodavcima proces izbora, obuke (ili pripreme) i zapošljavanja novih zaposlenih. Projekat „Znanjem do posla“ izdvojio je za ovaj poziv 50 miliona dinara – rekao je Oliver Štrajt, direktor E2E.

U cilju poboljšanja položaja mladih na tržištu rada Srbije, kroz modernizaciju politika zapošljavanja i osposobljavanje mladih za tražene poslove, E2E projekat sprovešće program obuke na radnom mestu u sledećim okruzima: Raški, Rasinski, Pirotski, Nišavski, Pomoravski, Zaječarski, Mačvanski, Šumadijski i Moravički.

– Pozivamo poslodavce zainteresovane za organizovanje obuke na radnom mestu da popune i podnesu prijavni formular posredstvom platforme SmartME ili da kontaktiraju jednog od lokalnih partnera projekta u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, Pirotu i Knjaževcu koristeći kontakt podatke koji se nalaze na internet stranici projekta – poručuje direktor projekta „Znanjem do posla“.

Prijave zainteresovanih poslodavaca će se primati do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 31. marta 2021. godine. Ocena podnetih prijava vršiće se na mesečnom nivou. Smernice za podnosioce i formulari za prijavljivanje mogu se preuzeti sa internet stranice E2E projekta: www.znanjemdoposla.rs/poziv-za-poslodavce/

Ovo je treći poziv objavljen u okviru E2E projekta, podržanog od strane Švajcarske, čija je ukupna vrednost 14,3 miliona evra.

– Tokom prve faze projekta obuke na radnom mestu, kroz 61 projekat prošlo je 1.060 mladih, a pomoć na putu do posla dobilo je i još 350 mladih iz teže zapošljivih grupa. Više od 60% mladih je nakon obuka zaposleno. U sprovođenju obuka na radnom mestu učestvovalo je 128 kompanija i 30 partnera kako iz javnog sektora, tako i iz civilnog društva – otkriva Oliver Štrajt.

Tragičan život srpske studentkinje Mileve Marić

0

Mileva Marić je u leto 1896. upisala letnji semestar Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu. Upisala se na studije matematike i fizike kao jedina i najstarija žena u grupi. U istoj grupi su se nalazili Marsel Grosman, Luj Korloz, Jakob Erlat i Albert Ajnštajn, kao najmlađi (tada je imao svega 17 godina). Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu.

Na proleće 1897. razvile su se simpatije i studentska ljubav sa Albertom Ajntajnom. Plašeći se ove veze, oktobra 1897. Mileva se ispisala sa Politehnike u Cirihu i otišla u Hajdelberg, u Nemačku, gde je na trećem semestru slušala predavanja iz teorijske fizike kod Filipa Lenarda. Međutim, zvanično nije bila upisana, jer to devokama nije bilo dozvoljeno sve do 1900. godine. U Hajdelbergu je jedno vreme stanovala u Hotelu „Riter”.

Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom. Na njegov nagovor, četvrti semestar je ipak nastavila na Politehnici u Cirihu, gde se vratila 1899. Početkom oktobra te godine je položila petopredmetni prelazni diplomski ispit, što su njene kolege već učinile godinu dana ranije. Početkom marta 1900. godine, profesor Veber je prihvatio njen diplomski rad iz oblasti provođenja toplote.

Veza sa Ajnštajnom je nakon povratka u Cirih planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Albert je 1900. želeo da se venčaju. Međutim, njegovi roditelji, posebno majka Paulina, su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka, već Srpkinja i isto kao on intelektualac.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi.

Na leto, 27. jula 1900. održani su usmeni diplomski ispiti za studente četvrte godine politehnie, za studente fizike (Albert i Mileva) i studente matematike (Grosman, Kolroz i Erat). Najbolju ocenu je dobio Kolroz (5,45), zatim Grosman (5,23), pa Erat (5,14), Ajnštajn (4,91), a Mileva (4,00). Za obaranje Milevinog proseka, u odnosu na ostale koglege, najviše je zaslužna znatno niža ocena iz teorije funkcija, kod profesora Minkovskog. Početkom avgusta studentima su dodeljena svedočanstva, po kojima je Albertova prosečna ocena (4,6), bila niža od Milevine (4,7), s tim da Mileva još uvek nije imala diplomu. Tako je Albert diplomirao i otišao kući, a Mileva se nakon kraćeg odmora u Novom Sadu i Kaću, vratila sa sestrom Zorkom u Cirih i ponovo upisala letnji semestar četvrte godine na Politehnici.Radeći kao laboratorijski asistent, pripremala se da ponovo izađe na ispite.

Albertovi pokušaji da postane asistent, najpre kod profesora Vebera, a zatim i kod Hurvica nisu bili uspešni i što je dovelo u pitanje njegovu poslovnu i naučnu karijeru, i nemogućnost finansijskog osamostaljivanja, što je smatrao uslovom za sklapanja braka sa Milevom.

Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna.

Krajem jula 1901. je ponovo pala na diplomskom ispitu, najverovatnije zbog njenog mentora, profesora Vebera, koji je prethodno zaoštrio svoj odnos sa Albertom, koji se prethodno njegovim nipodaštavanjem zamerio profesoru. Ne želeći da bude snihodljiva prema svom mentoru,verovatno i zbog ljubavi prema Albertu, odustala je od doktorata.

Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.

U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila kćerku Lizerl, krštenu u Novom Sadu kao Ljubica. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu. Lizerl je kao mala obolela od šarlaha i dve godine nakon rođenja joj se izgubio svaki trag. Nije poznato da li je umrla i da li je data na usvajanje. Odgovor o njenoj sudbini je pokušao da da britanski pisac Filip Sington u svom romanu, po kome je devojčicu usvojila jedna porodica u banatskom selu Orlovatu. Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

U međuvremenu, Albert je dobio posao u patentnom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Stanovi u kojima su u Bernu živeli postali su kabineti za zajednička teorijska istraživanja iz fizike, gde su nastajali mnogobrojni naučni radovi. Albert je šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici. Život im je postao lakši kada je Albert dobio povišicu. Dobili su sina Hansa Alberta. Bez obzira na obaveze oko dece, Mileva je sarađivala u naučnim istraživanjima, kao što su radovi na konstrukciji instrumenata za merenje malih električnih napona od 1907. do 1910. godine.Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični efekat, a 1908. je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu. Sledeće godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patentnom zavodu i prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa rođakom u koju je bio zaljubljen kao dečak, pa je brak sa Milevom zapao u krizu. Da bi pokušali da prevaziđu probleme, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. U Pragu su živeli kraće vreme u periodu 1911–1912. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak. Kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima sa kao pripadnica slovenskog naroda identifikovala. Albert se 1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak.

Na Malu Gospojinu, njihova deca, Albert i Edvard su krštena u Nikolajevskoj crkvi po pravoslavnom običaju, a kum deci je bio porodični i stranački prijatelj Lazar Marković.Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana. Takođe je odnos sa rođakom, Elzom Levental, pretvorio u ljubavni. Do krize u braku je došlo na proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“. U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih. Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti. Tokom ratnih godina Mileva i Ajnštajn su se otuđili. Godine 1916. Albert je zatražio razvod od Mileve, koja se razbolela od ovog zahteva. Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je na kraju zbog brige za sestru doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici. Mileva je konačno pristala na Albertov zahtev za razvod 1918. Prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da ukoliko dobije Nobelove nagrade celokupan novac dodeli Milevi.Zvanično su se razveli 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine, savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.

Teško obolela sestra Zorka je doživela još jedan nervni slom, a prethodno je zapalila veliku količinu novca svojih ostarelih roditelja u Novom Sadu. Milevin otac Miloš je 1922. umro od moždanog udara, a Zorka je zakonski proglašena nesposobnom.

Iako je postao slavan zbog teorije relativiteta, Ajnštajn je Nobelovu nagradu za fiziku dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta (1922). Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli priznanja, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu. Novac od nagrade u iznosu 121.572 švedske krune, ili oko 32.000 američkih dolara je predao Milevi. Mada je inflacija dosta umanjila vrednost tog novca, Mileva ga je uložila u kupovinu nekretnina u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije. U jednom od stanova je živela sa sinovima, a kasnije i sama. Tridesete godine su za Milevu bila jako teške: Albert, koji ih je povremeno posećivao i Elza su zbog nacista iz Nemačke emigrirali 1933. u Sjedinjene Države, Milevina majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla 1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938. emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin umro u roku od nekoliko meseci.

Nakon sestrine smrti boravila je kod svojih kumova Đoke i Sade Gajin u Novom Sadu, radi rešavanja imovinskih pitanja, koja su se zakomplikovane, jer se brat Miloš vodio kao nestao tokom Prvog svetskog rata. Mileva je zbog dugova nastalih oko lečenja Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć, koji je preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Mileva je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj joj je pokušao produžiti boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je 4. avgusta 1948. godine na ciriškoj klinici „Eos” u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i otežano je govorila. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.O njenoj smrti u Jugoslaviji nije bilo vesti.

Za njen grob šira javnost je saznala 2004. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sankt Galena, koji je istražujući po ciriškom arhivima saznao da su njeni posmrtni ostaci premešteni u zajedničku grobnicu i gde se nalaze od 1973. godine, nakon što su vlasti u Cirihu naložile da se njen zapušteni grob raskopa.

Nakon pet godina, 14. juna 2009. godine, osvećenjem i otkrivanjem spomen obeležja, na kojoj je uklesan Milevin lik i posvetu na srpskom i nemačkom jeziku „Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda”, predstavnici Republike Srbije prvi put su zvanično odali počast Milevi Marić-Ajnštajn.Od tada se svake godine na Vidovdan okuplja srpska zajednica na grobu da oda počast velikoj Milevi.SPKD Prosvjeta zajedno sa Pravoslavnom opštinom Cirih ima svoje okupljanje jer se okrganak Prosvjete osnovao upravo na ovaj dan.

Postoji inicijativa da se njeni posmrtni ostaci iz zajedničke grobnice, ekshumiraju i dostojno sahrane. Međutim, vlasti Ciriha ne mogu da odobre premeštanje grobnice bez odobrenja svih članova porodice Ajnštajn, koji žive u Švajcarskoj, Izraelu i Americi.

Radio Krug, Violeta Aleksić

Građani Srbije mogu u Švajcarsku, ali ne svi – ako pođete, rizikujete da budete deportovani

0
Foto: Lukas Ondreka

Švajcarska je izbrisala Srbiju sa spiska rizičnih zemalja, ali to ne znači da građani Srbije mogu potpuno slobodno da putuju u tu zemlju. Izveštač RTS-a javio se sa švajcarske granice i objasnio ko može da putuje u tu zemlju.

Savezna služba za zdravstvo (BAG) Švajcarske izbrisala je Srbiju sa spiska rizičnih zemalja, što ponovo otvara put građanima Srbije da putuju u Švajcarsku.

Ipak, reporter RTS-a kaže da za građane trećih zemalja, među kojima je i Srbija, važi odluka iz maja, da ne mogu da dođu kao turisti.

Prepreka za dolazak nema za one građane koji imaju uređen boravak u Švajcarskoj.

Ali, ako neko proba da turistički poseti tu zemlju, ili nema uređen boravak, može da mu se desi da ne bude primljen u hotel, ili da ga policajac zaustavi i zamoli da napusti zemlju, odnosno da se naloži deportacija.

Sve informacije dostupne su na sajtu Ambasade Srbije u Bernu.

Građani koji imaju poslovne, radne, studentske vize i slično, mogu nesmetano da dođu u zemlju.

Ostali mogu da uđu, ali rizikuju da dožive neprijatnost i da budu deportovani.

 

Počeo upis u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj

0

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije nudi mogućnost da i ove godine besplatno upišete Vaše dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj.

Nastavu izvode nastavnici izuzetne stručnosti, visoko motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rasu u dvojezičnom ili multijezičnom okruženju.

Ovo su samo neki od razloga zašto je Dopunska škola na srpskom jeziku pravi izvor za Vaše dete:

  1. upoznajte ga sa vrhunskim delima srpske književnosti i povećajte detetovo interesovanje za čitanje knjiga na srpskom jeziku, ćirilicom i latiniciom;
  2. porširujete njegovo znanje srpskog jezika i time povećavate njegove sposobnosti da svaki sledeći jezik nauči bolje i temeljnije (što su brojna naučna istraživanja potvrdila);
  3. sticanjem zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku omogućavate svom detetu i da, ukoliko to želi, nastavi školovanje u Srbiji;
  4. povećavate njegove perspektive pri izboru budućeg zanimanja;
  5. omogućavate Vašem detetu da se druži sa decom istog ili sličnog porekla, decom koja imaju dva maternja jezika, kao i drugom decom koja žele da uče srpski;
  6. pošto srpska škola organizuje i različite vannastavne aktivnosti (izleti, druženje i sportski dani..), omogućavate ne samo svom detetu već i sebi divne trenutke zajedničkog druženja i opuštanja.

Okrite još mnogo razloga zbog kojih vredi dete upisati u Dopunsku školu na srpskom jeziku i ne zaboravite: „Negujmo srpski jezik svaki dan po malo, jer srpski jezik nema nikoga drugog sem nas!“ (Duško Radović)

Za dodatne informacije obratite se koordinatorki Dopunske škole na srpskom jeziku, Biljani Bukinac, tel.: +49 163 172 86 84 ili biljana.bukinac@mpn.gov.rs

Prijava za upis učenika u Dopunsku školu na srpskom jeziku za školsku 2020/2021. godinu

Raspored nastave za školsku 2020/2021. godinu

1...222324...46Stranica 23 od ukupno 46

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.