Andrija Stojković za “Weltwoche”: Švajcarska propustila priliku posredovanja u rešavanju kosovskog spora

0
Manastir Visoki Dečani © Serbinfo

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche objavio je autorski tekst Andrije Stojkovića na temu proteklih izbora na Kosovu i Metohiji, a kao repliku na članak Alfreda Hera (Alfred Heer) poslanika Narodne partije Švajcarske SVP/UDC (Knospen der Hoffnung im Kosovo, Weltwoche Nr. 07.21).

Autorski tekst Andrije Stojkovića prenosimo u celosti:

Kosovo i Metohija treba da budu kao Švajcarska

Da bi se očuvao mir, Kosovu i Metohiji bi bio potreban srpski kanton. Švajcarska je, nažalost, propustila da bude posrednik u dolaženju do takvog rešenja.

Raduje nas da Alfred Her (Heer), osnivač kosovsko-švajcarske privredne komore, otvoreno i racionalno opisuje činjenice u vezi sa opštim stanjem na Kosovu i Metohiji (švajcarski nedeljnik Veltvohe br. 7/21). On, pre svega, ističe značaj ekonomskog razvoja. Pritom je hrabra njegova izjava da je za to potrebno mirovno rešenje.

Time potvrđuje bojazni svih kritičara jednostranog proglašenja nezavisnosti, koje se dogodilo pre trinaest godina – da je to bila neodrživa i preuranjena odluka. I dalje nerazrešen status stvara mnogo problema, a rešava malo toga. Može se, na primer, pomenuti članstvo KiM u Uefi, koje jedva da je bilo moguće, i to samo zahvaljujući „majstorstvu zapadne rabulistike” (nemački list Frankfurter algemajne cajtung).

Nerešen status odgovoran je za to što mnogo mladih Albanaca razmišlja o napuštanju KiM i odlasku u zapadnu Evropu, a u nuždi za to koriste i srpski pasoš, koji ne zahteva vizu. A tek onih 200 000 Srba, proteranih 1999. godine, ni ne pomišlja da se vrati. Čak više od dvadeset godina nakon kraja rata trupe KFOR-a moraju da čuvaju srpski manastir Visoki Dečani, koji je izgrađen oko 1330. godine posle Hrista, a stanovnici srpskih enklava na jugu Kosova i Metohije su ugroženi.

Klintonov spomenik u Prištini

Alfred Her nam objašnjava da su SAD vojnom silom proizvele činjenice. Tako nas, na primer, u Prištini pozdravlja i maše nam spomenik bivšem američkom predsedniku Klintonu – kao da tamo ne postoji sopstvena istorija. Na Kosovu i Metohiji se nalazi i jedna od najvećih američkih vojnih baza u Evropi. To dvoje mogu se smatrati simbolima modernog kolonijalizma i stoga se KiM može nazvati američkim protektoratom, kako piše Her. Međutim, bez tog kolonijalizma nikada ne bi bila proglašena nezavisnost. U tom smislu su protivrečni antikolonijalistički izborni slogani Albina Kurtija, pobednika na izborima.

Jasno je kao dan da EU ‘ne može davati takt’. I dalje pet njenih članica Kosovo i Metohiju priznaju samo kao autonomnu pokrajinu u okviru državnog suvereniteta Srbije. Španija ne može prihvatiti jednostrano otcepljenje, jer bi inače nastale nove države na Pirinejskom poluostrvu. Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 i dalje važi, tako da je članstvo Kosova kao države u toj svetskoj organizaciji moguće samo uz saglasnost Rusije i Kine, što je, međutim, u bliskoj budućnosti praktično nemoguće. Uz to treba napomenuti da je veliki broj država povukao svoja priznanja, tako da njegovu nezavisnost priznaje manje od sto država.

A da li je miran dogovor u interesu sila zaštitnica? Malo verovatno, inače bi Amerikanci dali prednost Ibrahimu Rugovi i njegovom pacifističkom otporu pre 25 godina. A mogućnost direktnog sporazuma između Albanaca i Srba onda i sada vidi se na primeru sporazuma o obrazovanju između Rugove i Slobodana Miloševića iz 1996. godine.

Pretpostavlja se da je američki pritisak, koji je proizašao iz geopolitičke računice, prethodio švajcarskom priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti – prerano i protiv tradicije ove neutralne države. Otvaranje arhiva će to osvetliti, ukoliko se dokumentacija ne ‘izgubi’, kao što je bilo sa nekim dokazima ili svedocima trgovine organima na sudu za ratne zločine u Hagu.

Međutim, broj priznanja i povlačenja priznanja nije bitan. Severni Kipar je kao državu priznala jedino Turska, a ipak je to posebna oblast Evropske unije. Bitno je rešenje, sa kojim obe strane na kraju mogu živeti zajedno u miru, sa kojim se sprečava scenario, kakav je viđen nedavno u Nagorno-Karabahu ili 1995. godine u Krajini u Hrvatskoj. A može se i obrnuti pitanje: Šta je potrebno omogućiti da se reprezentacije Kosova i Srbije zajedno takmiče u fudbalu, na primer u Švajcarskoj?

Što pre pristupiti Evropskoj uniji

Idealna bi bila mirovna konferencija u švajcarskom Birgenštoku. Na njoj bi neutralna Švajcarska posredovala da dođe do sporazuma Beograda i Prištine, a obezbeđivali bi je – između ostalog – švajcarski vojnici srpskih i albanskih korena. Ali Švajcarska je, nažalost, propustila priliku da se predstavi kao nezavisna strana kojoj je stalo do rešenja.

Koje bi bilo održivo i mirovno rešenje? Možda federativna, kantonska struktura Kosova i Metohije po uzoru na Švajcarsku. Sa jednim srpskim kantonom na KiM, koji bi obuhvatio sve crkve, manastire i njihovu imovinu. U njemu bi se mogli očuvati interesi srpskog stanovništva. Za uzvrat bi Kosovo uz pomoć Srbije moglo da se učlani u sve međunarodne organizacije i bez članstva u UN.

Sledeći korak bi bilo hitno pristupanje Kosova i Srbije Evropskoj uniji, u kojoj granice ionako ne znače mnogo. Onda bi se Alfred Her mnogo lakše založio za jak privredni rast na toj teritoriji, a u kosovsko-švajcarsku privrednu komoru bi se učlanili i Srbi.

Andrija Stojković (31) vuče srpske korene sa Kosova i Metohije, oficir je Švajcarske armije i inženjer.

Kompletan tekst na nemačkom:

https://www.weltwoche.ch/amp/2021-9/diese-woche/kosovo-soll-werden-wie-die-schweiz-die-weltwoche-ausgabe-9-2021.html

 

Promena strategije — Besplatni testovi za sve

0

Na jučerašnjoj konferenciji za štampu Saveznog ministra zdravlja Alena Bersea, najavljena je nova strategija za borbu protiv koronaviursa — masovni testovi i besplatnih pet testova mesečno po domaćnstvu.

Pored novih podataka o situaciji sa pandamijom koronavirusa u Švajcarskoj, na konferenciji za štampu najavljena je i promena strategije testiranja. Od 15. marta Konfederacija planira da snosi troškove svih testova na koronavirus. To je jedna od aktivnosti koja će pratiti najavljeno postepeno popuštanje restriktivnih mera. Konačna odluka biće doneta tek nerednog petka nakon konsultacijama sa kantonima. 

Pet “uradi sam” testova mesečno

Čim budu bili dostupni pouzdani testovi “uradi sam”, Savezna vlada namerava da isporuči po pet testova mesečno svakoj porodici besplatno. Kako bi svako mogao da se testira, svi testovi, brzi u apotekama ili PCR u centrima za testove, biće besplatni, čak i za one koji nemaju simptome.

Troškovi ove promene strategije procenjuju se na preko milijardu franaka. Pravni okvor ove promene je zakon Covid-19 i ograničen je do kraja godine. 

Na ovaj način Savezna vlada želi da favorizuje postepeno postepeno otvaranje društvenog i ekonomskog života. 

Rizici ovakve strategije

Menjanje strategije testiranja, kako saopštava Savezna vlada, uključije i određene rizike, jer je svaki rezultat trenutni. Takođe, “uradi sam” testovi su mnogo manje pouzdani od PCR testova. Negativan rezultat ne sme da da osećaj lažne sigurnosti i da vodi površnom ponašanju. I dalje će biti potrebno nositi zaštitne maske i držati distancu. 

Važno je da osobe koje budu imale pozitivan uradi sam ili brzi test, moraju odmah da se podvrgnu PCR testu i da odmah odu u izolaciju. 

Ostaje da se utvrdi da li će možda biti potreban negativan test za učešće u određenim događajima iji za pristum određenim sektorima. 

Intervju ambasadora Švajcarske u Srbiji za „Serbinfo“: Srpska dijaspora u Švajcarskoj značajan oslonac odnosa između dve države

0

Novoimenovani ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid u ekskluzivnom intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je prve utiske o Beogradu i odnose između Srbije i Švajcarske.

Vaša ekscelencijo, pre svega čestitamo na novom položaju ambasadora Švajcarske u Beogradu.

Radili ste i živeli u najvećim metropolama sveta. Kakav je vaš prvi utisak o Beogradu? Da li on zaslužuje naziv „metropola Balkana″?

Beograd apsolutno zaslužuje naziv „metropola Balkana“. Restrikcije u vezi sa kovidom 19 sprečile su moja veća istraživanja grada, ali njegova veličina i raznolikost, stalna užurbanost i građevinski radovi su impresivni. Ovo je grad koji se nalazi u razvoju. Prijaju mi ljubaznost i uljudnost stanovnika, što olakšava navikavanje na grad. Veoma se radujem što ću upoznati Beograd u svim njegovim fasetama. A najviše se radujem razmeni ideja s drugim ljudima.

Na svoj novi položaj dolazite sa Istoka, iz Kazahstana, na Zapad, u Srbiju. Da li je to bila vaša želja?

Zahvalan sam svojoj vladi što mi je dala odgovornost da predstavljam Švajcarsku u Srbiji. To je bila i moja želja. Nisam pre toga bio na Balkanu, a Srbija ima ključnu ulogu za dalji razvoj ovog regiona. Srbiju i Švajcarsku povezuju vrlo bliske veze i mnogo sličnosti. Obe zemlje su kontinentalne, slične po veličini i broju stanovnika. Obe zemlje objedinjuju različite kulture i obe su ponosne na svoju tradiciju. Važan fundament predstavljaju bilateralni odnosi, a naročito ljudske i lične veze. Srpska dijaspora u Švajcarskoj važi za značajan oslonac odnosa između dve države. Zajedno sa svojim timom u Ambasadi Švajcarske, radujem se radu na jačanju bilateralnih odnosa u političkoj i ekonomskoj sferi. 

Da li je švajcarskim diplomatama dolazak na Balkan svojevrsni izazov?

Činjenica je da Švajcarska ima snažno prisustvo u ovom regionu i da se zalaže za očuvanje mira i bezbednosti i za ekonomski razvoj. Zbog svog geografskog položaja i ekonomskog potencijala Srbiji pripada izvanredna uloga u mirovnom razvoju celog regiona. Već 30 godina Švajcarska i Srbija održavaju blisku bilateralnu saradnju, na toj osnovi Švajcarska pruža doprinose s ciljem da ojača demokratiju i pravo i ekonomski razvoj u Srbiji.

Gledajući 20. vek, Srbija je imala vrlo „interesantnu“ istoriju, počevši od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, period komunizma, pa opet ratovi na prostoru bivše Jugoslavije pre samo 20 godina. U tom istom periodu Švajcarska nije menjala politički sistem i još uvek ima sedam ministara u vladi. Da li vi vidite neke sličnosti između Švajcarske i Srbije na političkom nivou? Da li je po vama bilo moguće izbeći poslednje sukobe primenjujući švajcarski model državnog uređenja?

Ovakva analogija mi se čini previše pojednostavljenom. Ona ne uvažava ni različitu prošlost niti različit razvoj ove dve države. Zapadni Balkan u skorijoj prošlosti zaista ima uznemirujući period za sobom. Raspad Jugoslavije i ratovi koji su usledili, kao i patnja civilnog stanovništva traume su koje i dan-danas traju. Takva prošlost nam pokazuje da ratovi nisu u stanju da rešavaju konflikte. Oni za buduće generacije uvek ostavljaju teško nasleđe, za koje treba mnogo vremena da bi se prevazišlo. Švajcarska može da se smatra srećnom zato što je ostala pošteđena velikih ratova u Evropi u 20. veku. To predstavlja neverovatnu privilegiju. Međutim, ne postoji garancija da će takvo stanje biti i ubuduće: demokratija, pravna država, mir i stabilnost tekovine su koje uvek nanovo treba braniti. Smatram da je veoma važno biti svestan sopstvene istorije i iz nje izvući neke pouke. Isto tako smatram veoma važnim da se gleda unapred, kako bi se budući izazovi savladali. Pored svih razlika što se tiče prošlosti Srbije i Švajcarske, a posebno što se tiče budućih izazova, vidim mnogo dodirnih tačaka: savladanje pandemije kovida 19, ekonomski oporavak, transformacija do održive privrede i društva, digitalizacija, kao i tretman klimatskih promena. Svi ti izazovi otvaraju mogućnosti za saradnju, jer većina tih izazova u krajnju ruku i može samo zajednički da se savlada.

Švajcarska ima sedam ministarstava, Srbija još uvek više od 20. Da li je to razlog što je švajcarska administracija efikasnija? Šta Srbija u toj oblasti može da nauči od Švajcarske?

Teško je uporediti dve administracije koje se razlikuju po svom istorijskom razvoju i koje se oslanjaju na različitu strukturu unutar državnog bića. Švajcarska se po svom državnom uređenju temelji na federalizmu i supsidijarnosti, i to po ubeđenju da se problemi rešavaju tamo gde su najbliži realnom životu ljudi. Takav „bottom-up″ pristup je tipično švajcarski. Isto tako, vlada ubeđenje da efikasna uprava mora da bude maksimalno transparentna, kao i to da se civilno društvo uključi u donošenje odluka i rešavanje problema. Naši kooperacijski programi u Srbiji pored ostalog podržavaju i izgradnju efikasnih i ljudima bliskih lokalnih uprava. Efikasna i transparentna uprava nije samo važna da bi se građanima omogućilo učešće u demokratskim procesima – što bi ojačalo demokratiju kao takvu – nego bi to ubrzalo i privredni razvoj, koji bi stvarao radna mesta neophodna za uvećanje bogatstva.

Švajcarska vlada preko Švajcarske kancelarije za saradnju pomaže u digitalizaciji lokalnih samouprava u Srbiji. Da li nastavljate tu pomoć? Da li imate neke nove prioritete?

Švajcarska se aktivno zalaže za povećanje digitalizacije lokalnih samouprava u Srbiji. Pandemija kovida 19 pokazala je očigledan značaj važnosti digitalizacije. Zahvaljujući podršci Švajcarske, građani Srbije imaju jednostavniji pristup uslugama na lokalnom nivou i mogu, na primer, gruntovni porez da reše od kuće putem digitalnog plaćanja. Zahvaljujući digitalizaciji poslovnih procesa u lokalnim samoupravama, smanjuju se, na primer, troškovi za štampanje dokumenata i troškovi organizovanja sastanaka koji, sada, u vreme pandemije kovida 19 mogu da se nastave od kuće. Građani i mediji mogu da onlajn prate rad lokalnih samouprava i povećavaju svoj uticaj na njih. Digitalizacija čini lokalne samouprave ne samo lakše dostupnim i efikasnijim nego istovremeno povećava njihovu transparentnost, što smanjuje rizik od korupcije.

U Švajcarskoj živi veliki broj Srba i svake godine sve je više Švajcaraca sa srpskim korenima. Na koji način oni mogu još efikasnije da pomognu Srbiji?

Ubeđen sam da srpska dijaspora u Švajcarskoj ima važnu ulogu u odnosima naših zemalja. Ljudi sa srpskim korenima služe kao mostograditelji između naših dveju kultura i oni su u stanju da spoje različita iskustva na najbolji način. Značaj dijaspore je mnogo veći nego aspekt finansijskih transakcija u bivšu otadžbinu. Danas vidimo građane Srbije u Švajcarskoj ili Švajcarce srpskih korena kako u ime švajcarskih firmi donose odluke da li da investiraju u Srbiji ili da se na razne načine angažuju u Srbiji i tako pozitivno utiču na međudržavne odnose.

Trenutni izazov je pandemija koronavirusa. Nakon toga opet će sva pažnja biti usmerena na evropske integracije Srbije i rešavanje spora oko Kosova i Metohije. Svedoci smo „novog“ rata na Kavkazu zbog nerešenih teritorijalnih pitanja posle pada komunizma.  Da li je Švajcarska ranom odlukom o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije izgubila moć i kredibilitet za pomoć u rešavanju ovog aktuelnog spora?

Taj ogromni zadatak koji ste pomenuli na impresivan način pokazuje da se takvi izazovi ne zaustavljaju pred državnim granicama. Štaviše, to pokazuje i da pored različitih političkih pozicija regionalna i međunarodna saradnja nemaju alternativu. U tom kontekstu Švajcarska pozdravlja političke inicijative u pravcu regionalne saradnje, od kojih imamo više primera. Švajcarska konkretnim doprinosom podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine time što, na primer, stvara mogućnosti za direktno povezivanje politički angažovanih ljudi na obe strane. Kao što ste napomenuli, uvek postoji opasnost da se nerešeni konflikti ponovo pretvore u rat. Zbog toga mi ne možemo sebi dozvoliti da uz takav rizik za bezbednost živimo na našem kontinentu. Zato se Švajcarska i na zapadnom Balkanu zalaže za aktivnu mirovnu politiku. Priznanje Kosova s naše strane kao samostalne države, po nama, ne bi trebalo da umanji našu verodostojnost. Naprotiv, naš dugogodišnji angažman u vidu podrške reformama za jačanje demokratije, izgradnju pravne države i privredni razvoj, kako na Kosovu tako i u Srbiji, učvrstio je naš partnerski odnos u obe države

Srbija je kao i Švajcarska vojno neutralna. Da li postoji mogućnost saradnje u toj oblasti?

Postoje važne razlike između švajcarske i srpske neutralnosti. Švajcarska je najmanje od Bečkog kongresa 1815. trajno neutralna. Taj međunarodno pravni status Švajcarske priznat je od međunarodne zajednice. Razlog za to je što ta neutralnost podstiče mir i stabilnost u Evropi. Trajna i naoružana neutralnost je princip švajcarske spoljne politike. Srpska neutralnost se zasniva na skorijoj odluci srpske politike. Budućnost će pokazati kakav će primer biti srpska neutralnost i kakve posledice će imati ta koncepcija na regionalnu bezbednost. Ali sličnost postoji u činjenici da ni Švajcarska ni Srbija nisu članice NATO, ali se uključuju u rad u NATO programa Partnerstvo za mir. Obe države su aktivne članice OEBS i preuzele su bezbednosno-političku odgovornost prethodnih godina predsedavajući tom organizacijom (Švajcarska 2014, Srbija 2015). Na kraju, spaja nas interes za mirnu i stabilnu Evropu.

Društvo je u raznim oblastima veoma podeljeno, kako u Srbiji, tako i, na primer, u Švajcarskoj. Na primer u zimskom periodu najveća „polemika“ je na temu – fondu ili raklet. Šta se vama više sviđa, burek s mesom ili burek sa sirom?

Nadam se da ćete mi dopustiti da se zbog relativno kratkog vremena provedenog u Beogradu ne odlučim. Inače više volim sir nego mleveno meso, ali pošto volim jaka i aromatična jela, izabrao bih burek s mesom.

Dozvolite mi na kraju još jedan komentar o pomenutim razlikama u društvu: otvorena društva se poznaju po tome što se u njima o mnogim pitanjima vodi kontroverzna i angažovana diskusija. O svemu onome što nas razdvaja i što nas spaja kao društvo treba da razmislimo i isto toliko vremena i truda da posvetimo tome. Društvena solidarnost je u ovakvim vremenima jakih polarizacija neprocenjiv dar, o kojem mora da brinemo.

 

Intervju Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch

Aleksandra Ninković Tašić specijalni gost književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na treće po redu književno veče, koje će se održati 21. Marta 2021. godine u 18 časova, preko online platforme Zoom. Tema književne večeri je knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka” Mihajla Pupina. Ovog puta pecijalni gost biće Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i odličan poznavalac Pupinovog života i dela. Aleksandra je prikupila preko 30’000 dokumenata arhivske građe o Pupinu. Ona je autor “Zvezdobrojaca” i drugih knjiga o njemu i ostalim istaknutim srpskim naučnicima, kao i nekoliko izložbi na tu temu. Za svoj doprinos jačanju Pupinovog nasleđa i istorije srpske nauke dobila je brojne nagrade, kao i titulu Viteza srpske kulture.

Književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj održavaju se svakog drugog meseca, i imaju za cilj da kroz druženje vrate jezik i književnost u naše živote. Na svakoj književnoj večeri, osim razgovora o piscu i delu, takođe razmenjujemo i lične utiske i razgovaramo o citatima ili anegdotama pisca koji su nam ostavili poseban utisak. Sve zainteresovane pozivamo da nam unapred pošalju svoje utiske – citate, pasuse iz knjige ili slično – kako bismo na okupljanju pričali o njima.

Za predstojeće veče, koje je, kao i uvek, otvoreno za sve, možete se prijaviti mejlom na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch.

Intervju ambasadora Gorana Bradića za „Serbinfo“: Ponosan sam na rezultate Srbije

0
© Ambasada Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji / Photo: Mickey Erdbob

Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji gospodin Goran Bradić u intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je rad ambasade u Bernu godinu dana nakon prvog slučaja koronavirusa u Švajcarskoj Konfederaciji.

Veoma teška godina je iza nas, Vas je pandemija novog koronavirusa dočekala nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj. Koliko je Vama lično, ali i ostalom diplomatskom osoblju u ambasadi, pandemija promenila način rada?

U Švajcarsku sam na stupio na dužnost pre 14 meseci, a pandemija je, posle svega tri-četiri meseca, znatno izmenila način i ritam rada. Morali smo da se prilagodimo novonastalim uslovima, u skladu sa preporukama i propisima. To je podrazumevalo delimično rad od kuće za većinu osoblja, rad u smenama, po potrebi u birou. Dakle, za mene je bilo najvažnije da očuvam funkcionisanje Ambasade, da u komunikaciji sa švajcarskim i našim institucijama u zemlji odrađujemo naš primarni posao, da  pomognemo i odgovorimo na zahteve srpskih državljana i, naravno, da sačuvamo zdravlje celokupnog osoblja i njihovih porodica. U tome smo uspeli. Podsetiću Vas da je Ambasada od aprila do juna prošle godine obezbedila sa švajcarskim nadležnim vlastima da svi naši građani, koji su se ovde zatekli tokom pandemije i lokdauna, tj. zatvaranja granica u celoj Evropi, dobiju privremene dozvole boravka i adekvatna osiguranja po skraćenom postupku, da smo organizovali evakuaciju više od 700 ljudi autobusima, konvojima automobila i avionom, pri tome je  za svaki transport  bilo neophodno da se obezbede tranzitne dozvole i saglasnosti za ulazak u Srbiju itd. To je bio rad bukvalno 24 časa dnevno. Organizovali smo transport tri respiratora, a potom i pripadajućih rezervnih komponenti, koje su obezbedili bračni par Ivana i Zoran Obradović (iz Frika, kod Berna), kojima još jednom želim i na ovaj način da se zahvalim. Uz sve to radili smo i naš redovan posao.

Da li je pored aktivnosti vezanih za koronavirus bilo vremena za druge diplomatske aktivnosti?

Virusna pandemija je uticala da broj ličnih i direktnih kontakata bude manji nego što je to uobičajeno za naš posao. Imali smo, naravno, i takve sastanke – sa diplomatama, predstavnicima švajcarskih političkih institucija, ekonomskih udruženja, razgovarali smo u većim kancelarijama, uz otvorene prozore, sa maskama na licu… Deo sastanaka smo odrađivali putem video konferencija, više se telefoniralo, koristili su se mejlovi, dakle indirektni načini komunikacije. Kombinovali smo i radili, život i posao nisu smeli potpuno da stanu, prilagođavali smo se. U mom video obraćanju, povodom Dana državnosti – Sretenja (nije bilo zvaničnog prijema i druženja sa diplomatama, dijasporom i drugim gostima, kao što je to uobičajeno), ukazao sam na deo aktivnosti i rezultate koje smo postigli u prošloj godini. Dve švajcarske firme su investirale u Srbiji (Barry Callebaut, Regent Lightning), predsednica Saveznog parlamenta Švajcarske Izabel More je posetila Beograd, Niš i Paraćin u novembru minule godine, pre toga je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić učestvovao na jednoj međunarodnoj konferenciji u Ženevi, potom u Bernu imao susret sa ovdašnjim gradonačelnikom Alekom fon Grafenridom i da ne nabrajam sve…  Nastavljamo da radimo istim, punim tempom.

Srbija se često stavlja i skida sa liste rizičnih zemalja koju objavljije Savezna služba za javno zdravlje (BAG). Na društvenim mrežama naši ljudi koji žive u Švajcarskoj kritikuju rad ambasade u smislu da ne čini ništa po tom pitanju. Uzimajući u obzir da diplomatska praksa ne dozvoljava mešanje stranih predstavništva u rad institucija zemlje prijema, da li ima prostora da se na neki način reaguje u tom pogledu?

Pomenuli ste jedno osetljivo pitanje. Ambasade i diplomate prate aktivnosti i dešavanja u zemlji prijema, bez mešanja u unutrašnje stvari. Kada postoje razlozi, mi naravno reagujemo. Pretpostavljam da se sećate mog intervjua na SRF-u, kao i mojih kritičkih izjava na račun BAG (Bundesamt für Gesundheit) u maju i junu prošle godine, koje su prenele ovdašnje novine i internet portali, jer sam reagovao zbog načina na koji se, po mom mišljenju, nepravedno i nekorektno upiralo na srpske državljane u Švajcarskoj kao na grupu koja je, navodno, u većoj meri odgovorna za širenje virusa. Dakle, svaka država donosi mere za zaštitu zdravlja i naše mešanje ne bi bilo primereno, sem ako ne vidimo da je reč o diskriminaciji. Pomenuta situacija od pre nekoliko dana zbog vraćanja Srbije na tzv. „crvenu listu“ se ne može podvesti pod diskriminaciju, bez obzira koliko mi to lično osećali kao neku vrstu nepravde. Videli ste da BAG u proseku dva puta mesečno objavljuje „crvenu listu“ regiona i zemalja – tu su i velike i male države (od SAD do Srbije) regioni susednih država (Austrije, Nemačke, Francuske…), pa nije, naravno, ni njihovim državljanima to baš pravo. Kada postoji potreba, mi možemo da uputimo verbalnu notu ili pismo zvaničnim institucijama, ili da zatražimo objašnjenje od kompetentnih sagovornika. Ipak, treba razumeti da je ovo vreme kada nijedna država ne gleda blagonaklono na masovna kretanja i putovanja ljudi, jer takve situacije donose zdravstveni rizik. Razumem naše ljude koji bar jednom ili dva puta godišnje žele da odu u Srbiju i obiđu familije, ali je sve to sada komplikovano i otežano. Nadamo se da će, ipak, u dogledno vreme doći do normalizacije. Počelo je vakcinisanje, vidimo svetlo na kraju tunela.

Našim državljanima se čini da se Srbija stavlja na listu rizičnih zemalja svaki put u vreme velikih praznika ili odmora, kada naši ljudi obično putuju u Srbiju, da li i Vi imate takav utisak?

Mislim da sam na to pitanje u najvećoj meri već odgovorio u prethodnom. Mi smo jedna od većih grupa stranaca u Švajcarskoj, te samim tim i pomenute mere više utiču na nas nego na neke druge nacije. BAG ima svoje standarde koji se odnose na broj novozaraženih na 100.000 stanovnika, prate situaciju u drugim državama, nas su stavljali i skidali, pa ponovo stavljali na „crvenu listu“. Moj utisak je da postoji određena koincidencija i da se na taj način, možda, preventivno deluje. Jer, kao što sam pomenuo, masovna kretanja ljudi nose rizik. I sam se pitam zašto ograničavaju kretanje određenih grupa ljudi, a na drugoj su otvorena skijališta, svakog dana u Švajcarsku ulazi oko 300.000 ljudi iz pograničnih regiona, oni su izuzeti od karantina i drugih restrikcija, pa se može postaviti pitanje da li je i koliko nešto logično? Pretpostavljam da su u pitanju ekonomski razlozi. Svaka zemlja definiše i sprovodi mere za koje misle da su u skladu sa situacijom, a koje nam nekad odgovaraju, a nekad ne.

Da li se aktuelna pravila za ulazak u Srbiju ili u Švajcarsku odnose i na diplomatsko osoblje?

Akreditovano diplomatsko osoblje u svim zemljama ima određene olakšice, kada je u pitanju putovanje ili ulazak/povratak u zemlju, zbog našeg statusa i prirode posla. Međutim, sve diplomate su istovremeno dužne da poštuju propise i zakone u zemljama u kojima rade i žive.

Da li možete da uporedite aktivnosti Švajcarske i Srbije u borbi protiv koronavirusa?

Svaka država preduzima aktivnosti i mere da na najbolji način sačuva zdravlje stanovništva, očuva ekonomiju i, naravno, u što manjoj meri ograniči kretanje i slobode ljudi. Mere u suštini nisu bile mnogo različite, jer svi imamo isti problem. Neke su države reagovale brže, primenjivale strožije mere, pa popuštale, kombinovale strategije itd. U Srbiji su u rekordnom roku izgražene dve nove bolnice, a još pre pandemije je obnovljen značajan broj bolnica i ambulanti. Mislim i da je Srbija veoma dobro upravljala krizom od prvog dana. Ako uporedimo, recimo, visinu našeg budžeta za zdravstvo, bruto domaći proizvod i neke druge elemente – mislim da smo zaista postigli izvanredne rezultate. Naravno, posle bitke svi su generali pametni, uvek ima onih koji kritikuju ili misle da bi nešto moglo/trebalo drugačije da se radi, ali ova bitka protiv virusa i dalje traje, ovo je maraton, a ne trka na 100 ili 200 metara. Svako, naravno, može da uporedi brojke i procente, veličinu zemlje i broj stanovnika, broj zaraženih i umrlih, kao i druge parametre i da donese svoj sud.  Moj utisak je da je i švajcarska vlada dobro radila svoj posao, na nešto malo drugačiji način, ali sud o tome treba da daju njihovi stručnjaci i građani.

Kao što možemo da vidimo proces imunizacije u Srbiji napreduje veoma dobro. Srbija je vakcinisala dva puta više od Švajcarske, kako to komentarišete?

Srbija je naučila neke stvari na početku pandemijske krize, a to je da se treba uzdati u svoje resurse, kao i da sa prijateljima i saveznicima nastoji da reši problem. Svi smo bili svedoci određenog egoizma pojedinih država na početku pandemije, ali i velike solidarnosti nekih zemalja – mi smo prve isporuke zaštitne opreme dobili iz Kine, potom Norveške, zatim Rusije, a onda su stigli i avioni iz EU. Zahvaljujući mudrom i pravovremenom reagovanju državnog rukovodstva, kao i odličnim ličnim kontaktima predsednika države Aleksandra Vučića, velikom angažovanju stručnih timova oko premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i drugih – uspeli smo da u kratkom roku obezbedimo vakcine četiri proizvođača – od Bionteh/Pfizera, preko ruskog Sputnjika V i kineskog Sinofarma, do AstraZeneke. Uspostavili smo odličan elektronski sistem za registraciju ljudi koji žele da se vakcinišu, obezbedili logistiku i objekte za vakcinisanje. Srbija je dobila u poslednjih par nedelja dosta javnih pohvala, kako od stranih državnika, tako i od uglednih inostranih medija, kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija, gde smo u evropskom i svetskom vrhu. Na to sam posebno ponosan kao srpski diplomata, a verujem i svi naši građani, gde god da žive. Švajcarska ima razvijen i snažan zdravstveni sistem, ali i specifičan politički sistem – Savezna vlada radi deo posla, deo obaveza je na kantonima, kod nas su stvari bile postavljene na drugačiji način. Verujem da će i Švajcarska ubrzati tempo vakcinacije.

Da li će te i Vi primiti vakcinu?

Da. Supruga i ja ćemo se vakcinisati.

Ovo je nova situacija za sve, kako će u praksi biti regulisana vakcinacija diplomatskog osoblja? Da li će se vakcinisati u Švajcarskoj ili u Srbiji?

Postoji mogućnost da se diplomate u Švajcarskoj prijave i prime vakcinu, ali to ovde ide nešto sporije, dok se vakcinišu sve prioritetne grupe. Dakle, po svoj prilici, vakcinu ću primiti u Srbiji, nadam se u narednih nekoliko nedelja.

Mnogi ljudi u Srbiji misle da će ukoliko se vakcinišu osloboditi obaveze karantina nakon dolaska u Švajcarsku ili negativnog PCR testa, da li će to biti moguće?

U ovom trenutku obavezno je da se prijavi, tj. registruje ulazak u Švajcarsku, obavezan je PCR test i karantin od deset dana po dolasku u zemlju, koji može da se prekine negativnim testom tek sedam dana od ulaska u Švajcarsku. U EU se razmatra uvođenje elektronskih sertifikata kao dokaza o primljenoj vakcini koji bi omogućio lakša putovanja. Videćemo kako će se stvari odvijati.

Redakcija portala Serbinfo.ch

Lista zemalja za koje važi mera obaveznog karantina nakon ulaska u Švajcarsku

0

Lista zemalja sa visokim rizikom zaraze za datum 10. februar 2021. godine. Države i regioni koji su označeni nalaziće se na spisku od 8. marta 2021. godine.

Regioni zemalja koji se graniče sa Švajcarskom:

Austrija:

  • Land Kärnten
  • Land Niederösterreich
  • Land Salzburg
  • Land Steiermark
Francia:
  • Région Centre-Val de Loire
  • Région Hauts-de-France
  • Région Île de France
  • Région Normandie
  • Région Nouvelle-Aquitaine
  • Région Occitanie
  • Région Pays de la Loire
  • Région Provence-Alpes-Côte d’Azur

Nemačka:

  • Land Turingia
  • Land Brandenburg
  • Land Sachsen-Anhalt

Italija:

  • Regione Abruzzo
  • Regione Campania
  • Regione Emilia Romagna
  • Regione Friuli Venezia Giulia
  • Regione Liguria
  • Regione Marche
  • Regione Molise
  • Regione Puglia
  • Regione Toscana
  • Regione Umbria

Ostale države i regioni:

  • Albanija
  • Andora
  • Antigua i Barbuda
  • Bahrein
  • Barbados
  • Brazil
  • Čile
  • Ujedinjeni Arapski Emirati
  • Estonija
  • Irska
  • Izrael
  • Kuvajt
  • Letonija
  • Liban
  • Litvanija
  • Luksemburg
  • Maldivi
  • Malta
  • Moldavija
  • Kneževina Monako
  • Crna Gora
  • Kraljevina Holandija
  • Peru
  • Portugal
  • Češka
  • Ujedinjeno Kraljevstvo
  • Sant Vinsent i Grenadine
  • San Marino
  • Santa-Lucia
  • Sejšeli
  • Srbija
  • Švetska
  • Slovačka
  • Slovenija
  • Španija
  • Južnoafrička Republika
  • Sjedinjene Američke Države

Prikaz spiska na mapi dostupan je na covid19.admin.ch

Procedura nakon ulaska u Švajcarsku

Ukoliko dolazeite iz jedne od zemalja koje se nalaze na listi morate da uradite sledeće:

  1. Odmah po ulasku u Švajcarsku idite dirketno kući ili u neki drugi adekvatni smeštaj
  2. Morate ostati u kućnom karantinu neprekidno deset dana. Sledite upustvo za karantin u Švajcarskoj
  3. Obavestite nadležne kantonalne vlasti u roku od dva dana nakon ulaska
  4. Sledite upustva nadležnih organa
  5. Pričitajte najčešća pitanja i odgovore u vezi sa karantinom u Švajcarskoj

Prvo popuštanje mera u Švajcarskoj 1. marta, sledeće 22. marta

0

Savezna vlada Švajcarske najavila je ublažavanje trenutnih mera u Švajcarskoj počevši od 1. marta, dok će druga faza „otvaranja“ početi 22. marta.

Sledećeg ponedeljka, 1. marta 2021. godine ponovo će biti otvorene sve prodavnice, kao i muzeji, čitaonice, biblioteke i arhive. Pored toga biće dozvoljeno okupljanje do 15 osoba na otvorenom, dok će mlađi od 20 godina ponovo moći da se bave sportskim aktivnostima i učestvuju u kulturnim aktivnostima na zatvorenom.

Međutim, i dalje ostaju zatvoreni restorani, barovi, diskoteke, objekti za kulturu, kao i zatvoreni sportski objekti.

Sledeća faza popuštanja mera, ako to dozvole epidemiološke mere, zakazana je 22. mart, nakon konsultacija sa kantonima. Najavljeno je otvaranje bašti restorana, ali nije isključeno i kompletno otvaranje restorana.

Srbija zainteresovana za produbljivanje saradnje sa Švajcarskom

0
© Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom o nastavku bilateralne saradnje i jačanju ekonomskih i trgovinskih veza između dve zemlje.

Brnabić je istakla da je Srbija zainteresovana za produbljivanje sveukupne saradnje, ocenivši da su ekonomski odnosi tradicionalno dobri i raznovrsni, što otvara prostor za intenziviranje ekonomske i investicione saradnje u narednom periodu.

Ona je podvukla da je digitalizacija jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije, izrazivši zahvalnost na podršci Švajcarske u tom važnom segmentu jer se pokazalo da je švajcarski model primenjiv u Srbiji i daje odlične rezultate.

Izgradnja naučno-tehnoloških parkova i razvoj sistema dualnog obrazovanja radi jačanja naših privrednih kapaciteta i što većeg zapošljavanja mladih, za Srbiju su od posebnog značaja, naglasila je premijerka i dodala da se nada da će saradnja u ovim oblastima biti intenzivirana u budućnosti.

Ambasador je ocenio da su bilateralni odnosi Srbije i Švajcarske dobri, dodavši da bi učestalija razmena poseta na visokom nivou doprinela jačanju odnosa na svim nivoima.

On je istakao da su investicije švajcarskih kompanija u Srbiji značajne, uz ocenu da ima potencijala za nova ulaganja i širenje saradnje.

Šmid je čestitao Srbiji na uspešnom organizovanju i sprovođenju vakcinacije protiv Kovid-19.

SRF “Mini zwei Dihei” — Deca između dve kulture i dve domovine

0
© SRF

Dva jezika, dve kulture, dve domovine. Ovo je svakodnevnica za veliki broj dece koja žive u Švajcarskoj, između ostalih i za Merisu iz Srbije.

U dečijem programu “Mini zwei Dihei” na kanalu SRF, redovno se prikazuju kratki portreti u kojima deca, koja vode poreklo iz neke druge zemlje, opisuju svoj život u Švajcarskoj.

Ove sezone prikazana je i epizoda sa Merisom iz Srbije.

Trećini dece koja živi u Švajcarskoj odrastanje sa dva jezika i dve kluture je svakodnovnica. U ovom programu SRF prikazuje kako deca doživljavaju i žive kulturnu raznolikost kod kuće i zašto im je zanimljivo što imaju dve domovine. 

Epizode sa decom iz drugih država dostupne su na aplikaciji YouTube Kids “SRF Kids”

Obraćanje ambasadora Srbije u Švajcarskoj Gorana Bradića povodom Dana državnosti – Sretenja

0

Povodom predstojećeg Dana državnosti Republike Srbije, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj g. Goran Bradić obratio se putem video poruke koju možete pogledati na sledećem linku.

Prenosimo vam u celosti obraćanje ambasadora g. Gorana Bradića:

Poštovane dame i gospodo, ekselencije,
cenjene koleginice i kolege,

Petnaesti februar je Dan državnosti Republike Srbije. Toga dana obeležavamo dva važna događaja iz istorije koje čuvamo u sećanju. Godine 1804. podignut je Prvi srpski ustanak protiv Otomanske imperije, a trideset godina kasnije Srbija dobija svoj prvi Ustav.

Prošle godine smo u našoj ambasadi u Bernu zajedno slavili i imali prilike da nazdravimo čašom dobrog vina ili rakije. Sada zbog pandemije to možemo da učinimo virtuelno.

Prošla 2020. godina je počela uobičajeno i bila je, uprkos pandemiji, i velikim problemima vrlo uspešna godina, u kojoj su Srbija i Švajcarska, produbile i poboljšale političke i ekonomske odnose. Realizovano je više bilateralnih poseta na najvišem političkom nivou, kao i brojnih poslovnih kontakata.

Vlada Srbije je finansijskim paketom od 6 milijardi evra, što predstavja 12,7 % BDP, pomogla građanima, i privredi da prebrode krizu. Tako je, statistički gledano, u poređenju sa zemljama regiona, ali i EU, Srbija postigla najbolje ekonomske rezultate. Pad BDP iznosio je ispod 1%, što, pod poznatim okolnostima, predstavlja dobar rezultat. Nezaposlenost, kao i javni dug zemlje, (ispod 60% BDP) su ostali na niskom nivou, što predstavlja vrlo zapažen rezultat.

Robna razmena između Srbije i Švajcarske dostigla je u prošloj godini vrednost veću od 500 miliona franaka. Srpski izvoz porastao je 10,7% , a švajcarski 2,1%. Zajedno smo realizovali više projekata u naučnoj i ekonomskoj oblasti.

Dozvolite mi da se zajedno osvrnemo na godinu 2020.

Četrnaestog januara sam predao akreditivna pisma predsednici Švajcarske konfederacije gospođi Simoneti Somarugi. Nakon novogodišnjeg prijema za diplomatski kor u Bernu, usledio je 50. Svetski ekonomski forum u Davosu, gde je bilo prisutno oko 3.000 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, kao i drugih brojnih gostiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se u prva tri dana foruma sa mnogobrojnim učesnicima i gostima. Premijerka Srbije Ana Brnabić je imala brojne razgovore sa učesnicima Foruma u drugoj polovini ovog jednonedeljnog događaja.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i njen zamenik Branko Stamenković razgovarali su u februaru u Bernu sa resornim kolegama Mihaelom Lauberom i Žakom Rejrodom o saradnji u oblasti pravosuđa.

Pored sastanaka sa ambasadorima drugih država, u Bernu imao sam nastupne posete i kod generalnog direktora Univerzalne poštanske unije (UPU) Bišara Huseina, kao i kod generalnog sekretara Međudržavne organizacije za internacionalni železnički saobraćaj (OTIF) Volfganga Kupera.

Veoma korisni i intersantni su bili i razgovori sa državnom sekretarkom švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova gospođom Kristinom Marti, kao i sa državnim sekretarom Sekratarijata za migracije Mariom Gatikerom.

Kontakti sa poslovnim udruženjima Švajcarske su za nas od velikog značaja. O mogućnostima unapređenja ekonomske saradnje razgovarali smo sa predstavnicima Švajcarske razvojne pomoći (SDC), Švajcarske privredne komore za Jugoistočnu Evropu, Economiesuisse, i Switzerland Global Enterprise u Cirihu.

Međunarodni konzern Barry Callebaut, sa sedištem u Švajcarskoj, je početkom godine u Novom sadu započeo izgradnju nove fabrike čokolade u vrednosti od 50 miliona EUR.

Firma Regent Lighting iz Bazela dogovorila je u martu sa gradskim vlastima u Svilajncu otvaranje pogona za proizvodnju rasvete u vrednosti od 8 miliona eura.

Negovanju naše kulture i učenju srpskog jezika pridajemo veliki značaj. U okviru inicijative za očuvanje ćiriličnog pisma „ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ organizovali smo početkom marta, u Ambasadi, interesantnu promociju dečije knjige.

Važan događaj predstavljalo je otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu, devetog juna predhodne godine, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić, kao i švajcarskog ambasadora u Beogradu Filipa Gea.

Ovaj i još tri naučno-tehnološka parka u Srbiji realizuju se zahvaljujući saradnji i finansijskoj podršci Švajcarske Konfederacije.

Realizovao sam sredinom godine interesantnu posetu redakciji Internet-njuz-portala NAU.CH

Imao sam sredinom jula veliku čast da budem gost gradonačelnika Berna Aleka fon Grafenrida i njegovog tima. Gradonačenlik Beograda Prof. dr Zoran Radojičić učestvovao je početkom oktobra sa saradnicima na međunarodnoj konferenciji UN u Ženevi. Nakon toga posetio je, na poziv gradonačelnika Berna glavni grad Švajcarske. Delegacija iz Beograda je, takođe, obišla modernu elektranu „Energieforsthaus“ u Bernu.

Početkom novembra je predsednica Nacionalnog saveta švajcarskog Saveznog parlamenta Izabela More posetila Beograd, gde je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne Skupštine Ivicom Dačićem,premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim. Tom prilikom obišla je gradove Niš i Paraćin, gde se realizuju zajednički srpsko-švajcarski projekti.

Zahvaljujući inicijativi Ambasade i podršci poslanika saveznog parlamenta, gospođe Kriste Markvalder i gospodina Kristijana Imarka, 17. decembra prošle godine je oformljena nova parlamentarna Grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija, koja trenutno ima deset poslanika.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, sa velikim ponosom mogu ovom prilikom da kažem da je Srbija među prve tri zemlje u Evropi, koje su počele masovno vakcinisanje stanovništva. U pogledu broja stanovnika, koji su do sada dobili vakcine, Srbija je na drugom mestu u Evropi.

Premierka Srbije Ana Brnabić primila je 24. decembra 2020. u Beogradu, kao prva predsednica vlade jedne zemlje u Evropi,
vakcinu protiv COVID-19. Srbija je do sada nabavila kako Pfizer Biontech, takođe i ruske Sputnjik V i kineske Sinofarm vakcine. U narednom periodu očekujemo isporuke vakcina i drugih proizvođača, sa nadom da što pre pobedimo pandemiju.

Ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim građanima za strpljenje, razumevanje i podršku u ovom teškom periodu, kao i da poželim sve najbolje povodom Dana državnosti.

Uvaženi i dragi zemljaci, srećan vam Dan državnosti Sretenje!

Goran Bradić, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji

POSLEDNJE VESTI

3,230FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow