Potpredsednica Narodne skupštine Srbije i predsednica Odbora za spoljne poslove, Marina Raguš, primila je danas švajcarsku parlamentarnu delegaciju predvođenu Kristijanom Imarkom, kopredsedavajućim Parlamentarne grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija. Delegaciji su se pridružili i Andreas Glarner, poslanik Nacionalnog saveta, kao i Yves Bülle iz kantona Argau.
Sastanku su prisustvovali i ambasadorka Švajcarske u Srbiji Anne Lugon-Moulin i ambasador Srbije u Bernu Ivan Trifunović, čime je dodatno potvrđen značaj redovne političke komunikacije između dve države.
Tokom razgovora, sagovornici su istakli važnost intenziviranja međuparlamentarne saradnje, produbljivanja političkog dijaloga i otvaranja novih oblasti od zajedničkog interesa. Poseban akcenat stavljen je na stalno unapređenje partnerskih odnosa, uz obostranu spremnost da se saradnja proširi na konkretne projekte i stabilne institucionalne veze.
Ova poseta, kako je ocenjeno, predstavlja još jednu potvrdu važnosti otvorene političke razmene i kontinuiteta u partnerstvu Srbije i Švajcarske, koje se poslednjih godina uspešno razvija kroz dijalog, ekonomske projekte i saradnju na nivou parlamenta.
Delegacije su se saglasile da se u narednom periodu rad nastavi u istom konstruktivnom duhu, uz zajedničku posvećenost produbljivanju odnosa u korist građana obe države.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije Damjan Jović sastao se danas sa poslanicima u Nacionalnom veću Švajcarske Konfederacije Andreasom Glarnerom i Kristijanom Imarkom, koji je i predsednik Grupe prijateljstva Srbija – Švajcarska u parlamentu te zemlje.
Potvrđena je opredeljenost da se i u narednom periodu nastave aktivnosti na jačanju bilateralnih odnosa u svim oblastima od zajedničkog interesa, uključujući i međuparlamentarnu saradnju.
Imajući u vidu obeležavanje 110. godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa naredne godine, razmotrene su mogućnosti za intenziviranje političkog dijaloga.
S obzirom na prisustvo brojnih švajcarskih kompanija u Srbiji i potvrđenom učešću na Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, razgovaralo se i o perspektivama snaženja ekonomskih veza dve države, pre svega, u oblastima novih tehnologija, nauke i obrazovanja.
Državni sekretar Jović informisao je sagovornike o aktuelnoj situaciji i teškom položaju srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i zahvalio na angažmanu švajcarskog kontingenta u sastavu KFOR.
Sastanku su prisustvovali ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović i ambasadorka Švajcarske Konfederacije An Lugon-Mulan.
Učenici Srpske škole u Luganu imali su priliku da učestvuju na jedinstvenoj radionici vizantijskog portreta, održanoj u saradnji sa Radionicom za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić iz Beograda i udruženjem Serbinfo. Ovaj događaj okupio je decu različitog uzrasta oko zajedničkog cilja – upoznavanja sa bogatim duhovnim i kulturnim nasleđem srpskog naroda kroz umetnost.
Tokom radionice, mališani su se upoznali sa osnovama ikonopisanja i pravilima vizantijskog likovnog izraza. Kroz praktičan rad, učenici su učili: kako se gradi lik u vizantijskom stilu, koje su specifične tehnike i simbolika u sakralnoj umetnosti, zašto su ikone i vizantijski portreti važan deo pravoslavne tradicije.
Posebno je dragoceno što su deca na neposredan, kreativan i njima blizak način mogla da dožive spoj vere, tradicije i umetnosti. Na taj način, škola ne samo da čuva jezik i identitet, već i produbljuje osećaj pripadnosti i povezanosti sa maticom.
Organizacija radionice ne bi bila moguća bez posvećenosti i podrške pojedinaca i institucija. Zato se upućuje posebna zahvalnost učiteljici Zorici Aleksić na trudu, ljubavi prema deci i istrajnosti u organizaciji ovakvih aktivnosti.
Zahvalnost pripada i ocu Marku Kneževiću iz crkvene opštine Ticino na datom blagoslovu i podršci, koji su od velikog značaja za očuvanje duhovnog života srpske zajednice u Švajcarskoj.
Udruženje Serbinfo i Radionica za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić pokazali su još jednom koliko saradnja između dijaspore i umetnika iz Srbije može da donese konkretne i lepe rezultate. Ovakvi projekti doprinose tome da deca odrastaju sa svešću o svojim korenima, ali i sa samopouzdanjem da tu tradiciju dalje nose i razvijaju.
Na kraju, najlepši utisak ostavljaju upravo deca – njihova radoznalost, strpljenje, kreativnost i ponos kada pred sobom ugledaju rad koji su sami stvorili. Organizatori poručuju da je ovo tek početak i da se u budućnosti planira još sličnih radionica i sadržaja koji spajaju umetnost, veru i identitet srpske zajednice u Švajcarskoj.
Izložba „Dušan Petričić – Selected Books, Selected Illustrations“ biće otvorena 22. novembra od 17 do 20 časova, a za publiku dostupna od 23. novembra do 16. decembra 2025. godine. Iza jednostavnog naslova krije se postavka koja ne igra na kartu nostalgije, iako je na prvi pogled lako tako je čitati – reč je o dečjim knjigama, odrastanju u Jugoslaviji i autoru čiji je rad obeležio detinjstvo mnogih generacija.
Međutim, kustoski tekst naglašava već na početku: ovo nije priča o „lepom sećanju na prošla vremena“, već o delima koja i danas deluju snažno, neposredno i istinito. Nostalgija je, kako se ističe, prečesto kliše vezan za dečje knjige – posebno u kontekstu zemlje koja je nekada postojala, pa nestala. Ali povratak Petričićevom radu nije vođen čežnjom za prošlošću, već potrebom da se prepozna njegova aktuelnost u svetu koji, čini se, sve više odustaje od razuma.
Petričić – od dečje književnosti do društvenog barometra
Dušan Petričić je decenijama jedan od najznačajnijih ilustratora, karikaturista i autora vizuelnog izraza u srpskoj dečjoj književnosti, a poslednjih godina i jedan od najprepoznatljivijih glasova političke satire. Njegov humor, likovi i specifičan pogled na svet oblikovali su detinjstvo mnogih, nudeći deci način da odrastaju radoznalo, kritički i sa smislom za pravdu.
Za mnoge u Srbiji danas, Petričić je „preostali pouzdan barometar smisla“ – neko ko i dalje jasno razlikuje između onoga što je važno i onoga što je samo bučna površina. Upravo to osećanje prožima i ovu izložbu: knjige nastale pre decenija ne deluju kao artefakti jednog „naivnog“ vremena, već kao proročki odgovori na današnje izazove.
U centru postavke su publikacije nastale u saradnji sa autorima poput Ljubivoja Ršumovića i naročito Duška Radovića. To su knjige koje su bile edukativne, ali nikada moralizatorske; pune mašte i dosetke, ali istovremeno ozbiljne u svom odnosu prema detetu i društvu.
„Sedi da razgovaramo“ – dete kao osoba, a ne „mali čovek“
Knjiga kojoj se autor teksta iznova vraća jeste „Sedi da razgovaramo“, jedna od brojnih saradnji Dušana Petričića i Duška Radovića. Sam naslov je poziv na dijalog: „Hajde da razgovaramo“, bez pretnje, kažnjavanja ili podsmeha.
Na stranicama ove knjige svakodnevne dečje situacije – poput odbijanja kupanja ili jedenja povrća – stoje rame uz rame sa teškim temama kao što su tuga i gubitak. Sve je obrađeno sa istom pažnjom i uverenjem da deca mogu da razumeju čitav spektar emocija, ako im se pristupi iskreno i s poštovanjem.
Autoriteti su u knjizi prikazani kritički i duhovito. Na jednoj stranici niz karikatura prikazuje doktora, policajca, vojnika, sveštenika i vatrogasca kako grde dečaka. Pod crtežima stoji napomena da su oni, pre svega, ljudi u „kostimu“ svoje profesije – titula i uniforma ne garantuju karakter, znanje ni moral. Poslednji crtež prikazuje dete koje uzvikuje: „Dete je OSOBA u kostimu deteta!“
U toj rečenici sažeta je logika i Petričićevih ilustracija i Radovićevog teksta: dete nije „neko ko će tek postati čovek“, već osoba koja već sada misli, oseća, procenjuje i ima pravo da bude shvaćena ozbiljno. Nigde nema podsmeha, patroniziranja ni podcenjivanja – deca su ravnopravni sagovornici.
Od Jugoslavije do Kanade i nazad
Posle izbijanja ratova u bivšoj Jugoslaviji, Dušan Petričić odlazi u Kanadu, gde naredne dve decenije nastavlja da ilustruje dečje knjige i radi za velike medije poput The New York Times, The Wall Street Journal i Toronto Star.
Po povratku u Srbiju 2013. godine, njegov rad poprima otvorenije politički ton – otvorenije, ali ne nužno nov. Kustoskinja izložbe svesno odlučuje da ne uključi njegove savremene političke karikature u ovu postavku, ne zato da bi izbegla „nezgodne teme“, već da bi se fokus zadržao na ranijem radu i pokazalo da je osetljivost za društvenu nepravdu i kritičko mišljenje uvek bila prisutna.
Knjige za decu, koliko god nežne, duhovite i tople, u sebi nose jasno postavljena pitanja o moći, odgovornosti, solidarnosti i empatiji – ista ona koja danas Petričić postavlja kroz karikature o korupciji, nacionalizmu i zloupotrebi vlasti.
Nasleđe Duška Radovića i pitanje smisla
U prvom odgovoru kustoskinji izložbe, Petričić je podelio i svoj tekst „O sramoti“, koji je napisao povodom stogodišnjice rođenja Duška Radovića. U tom tekstu, govoreći o nasleđu svog prijatelja i saradnika, on naglašava da danas ne govorimo više o razlici između dobrog i lošeg ili lepog i ružnog, već o razlici između smislenog i besmislenog.
Radović i Petričić su u svojim delima uvek u prvi plan stavljali empatiju, radoznalost i – možda najvažnije – nameru. Njihova literatura i ilustracije nastajale su sa jasnom namerom da decu nauče da misle, da postavljaju pitanja i da ne pristaju olako na nametnute istine.
Više od nostalgije
Autor teksta o izložbi priznaje da je prvobitni plan bio skroman: nekoliko knjiga sačuvanih iz detinjstva, par primeraka kupljenih polovno – „mala, neformalna“ izložba. Umesto toga, stigao je ne samo odgovor od samog Petričića, već i njegova podrška i dodatni radovi, uključujući i originalni crtež iz knjige „Sedi da razgovaramo“, koja je i njemu lično među omiljenima.
Zato se na kraju izložba ne posmatra kao niz predmeta natopljenih privatnim uspomenama, niti samo kao dokument jedne izuzetno kreativne epohe jugoslovenske kulture. Knjige i ilustracije predstavljene u postavci shvaćene su kao retkost: kao dela koja i danas „otvaraju vrata razumu“, bez dociranja, samo – pokazujući.
U tom svetlu, nostalgija bledi. Umesto nje, ostaje pitanje: da li smo i danas spremni da decu, ali i odrasle, pozovemo da „sedi da razgovaramo“ – iskreno, bez straha, uz humor, ali i sa punom svešću o odgovornosti koju imamo jedni prema drugima? Izložba Dušana Petričića suptilno, ali uporno podseća da su empatija, radoznalost i smislenost vrednosti koje ne pripadaju prošlosti, već zadatak za sadašnjost.
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj raspisalo je konkurs za nagradu za najbolji master i bečelor rad za 2025. godinu, pod nazivom “Best Thesis Award 2025”. Ukupni nagradni fond iznosi 1000 švajcarskih franaka, a cilj je da se istaknu najbolji studentski radovi povezani sa Srbijom i regionom jugoistočne Evrope, kao i radovi članova udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj.
Pravo učešća imaju radovi koji su odbranjeni na nekoj od švajcarskih visokoškolskih ustanova (univerzitet ili visoka škola) tokom jesenjeg semestra 2024. ili prolećnog semestra 2025. godine. Jedan od uslova je da završni rad ima ocenu najmanje 5.5.
Konkurs je otvoren za dve grupe kandidata:
studente koji su članovi udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj
autore radova koji se tematski bave Srbijom ili širim prostorom jugoistočne Evrope
Potrebna dokumentacija
Kandidati treba da pošalju kompletnu dokumentaciju najkasnije do 22. decembra 2025. godine:
Propratno pismo (najviše 1 stranica), koje uključuje:
Naslov rada i nivo studija
Kratko obrazloženje (½ stranice) zašto rad zaslužuje nagradu
Kratak sažetak rada (½ stranice)
Biografija (najviše 2 stranice)
Ceo rad u PDF ili Word formatu
Opciono: Pisani komentar mentora ili profesora
Za sva dodatna pitanja, zainteresovani se mogu obratiti na e-mail adresu udruženja: info@akademsko.ch.
Selekcija i dodela nagrade
Kandidati će o rezultatima konkursa biti obavešteni tokom proleća 2026. godine. Dobitnici nagrade biće pozvani da predstave svoj rad na posebnom događaju koji će organizovati Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj. Radi očuvanja transparentnosti, članovi žirija koji su direktno mentorisali rad ili su u bliskoj saradnji sa kandidatom, biće izuzeti iz odlučivanja o tom konkretnom radu.
Stručni žiri čine:
dr Valentina Petrović
dr Ivan Živadinović
dr Luka Petrović
dr Denis Vučkovac
Luka Popadić
Tomislav Petrović
Ovaj konkurs predstavlja značajnu priliku za studente koji studiraju u Švajcarskoj, a koji su vezani za srpsku zajednicu ili se u svom akademskom radu bave temama iz Srbije i regiona. Nagrada “Best Thesis Award 2025” ne samo da podstiče akademsku izvrsnost, već jača i veze između srpske dijaspore, nauke i društva u Švajcarskoj.
Ambasador Srbije Ivan Trifunović učestvovao je na manifestaciji „Ambassadors’ Information Day“ u Vaducu, na poziv Vlade Kneževine Lihtenštajn, zajedno sa predstavnicima diplomatskog kora.
Tokom skupa, predsednica Vlade Lihtenštajna Brigite Haas i potpredsednica Vlade Sabine Monauni predstavile su ključne vladine prioritete za period 2025–2029. godine. U fokusu su bili stabilnost i bezbednost, jačanje društvene kohezije i otpornosti, kao i nastavak aktivne spoljne politike zasnovane na poštovanju međunarodnog prava.
Učesnicima su se obratili i Andreas Brunhart (Liechtenstein Institute), Martin Bek (LieLa) i Michael Valersi (jedinica za sajber bezbednost), koji su kroz svoja izlaganja dodatno približili praktične aspekte strateških ciljeva Vlade Lihtenštajna, sa posebnim osvrtom na pitanja bezbednosti, savremenih izazova i društvene otpornosti.
U okviru posete, ambasador Trifunović sastao se i sa princezom Barbarom Karađorđević od Lihtenštajna. U otvorenom i srdačnom razgovoru, sagovornici su se osvrnuli na istorijske porodične veze između vladarskih kuća, kao i na značaj tih tradicionalnih veza za savremene odnose Srbije i Lihtenštajna. Tom prilikom razmatrane su i mogućnosti daljeg produbljivanja bilateralne saradnje, posebno u oblastima od zajedničkog interesa.
Učestvovanje ambasadora Trifunovića na „Danu informacija za ambasadore“ predstavlja još jedan korak u jačanju političkog dijaloga i razumevanja između Srbije i Lihtenštajna, ali i unapređenju saradnje koja je od značaja i za našu dijasporu u ovoj zemlji.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev i državni sekretar MSP Damjan Jović razgovarali su u odvojenim susretima sa poslanikom u Nacionalnom veću Švajcarske Konfederacije Hajncom Tajlerom o daljem jačanju odnosa Srbije i Švajcarske, aktuelnim regionalnim i globalnim izazovima, kao i procesu evropskih integracija Republike Srbije.
Na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova izraženo je zadovoljstvo ukupnim odnosima dve zemlje, kontinuiranim političkim dijalogom i realizacijom poseta, uz potvrdu obostrane posvećenosti daljem produbljivanju saradnje na svim nivoima.
Posebno je istaknuta uspešna ekonomska saradnja, uz ocenu da je Švajcarska jedan od vodećih investitora u Srbiji, kao i da je prisutan uzlazni trend otvaranja srpskih kompanija na švajcarskom tržištu. Kozarev je naglasio da srpska dijaspora u Švajcarskoj predstavlja važan most između dve države i daje poseban kvalitet bilateralnim odnosima.
Govoreći o reformskim procesima u Srbiji, generalni sekretar MSP podsetio je na ekonomske rezultate koje je naša zemlja postigla od 2012. godine i istakao da Srbija želi da izgradi moderno, inkluzivno i prosperitetno društvo. On je ponovio da strateški cilj ostaje članstvo u Evropskoj uniji, te da je Vlada Srbije postavila zadatak da do kraja 2026. godine završi ključne zakonodavne i institucionalne reforme potrebne za članstvo.
Na sastanku državnog sekretara Damjana Jovića sa poslanikom Tajlerom razmenjena su mišljenja o aktuelnim globalnim temama i procesu evropskih integracija Srbije, kao i o mogućnostima daljeg produbljivanja parlamentarne, vojne i ekonomske saradnje. Posebno su pomenuti već postignuti rezultati u oblasti nauke i tehnološkog razvoja.
Jović je sagovornika informisao i o izuzetno teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, ukazujući na izazove sa kojima se suočava srpski narod u pokrajini.
U razgovorima je naglašena važnost razmene poseta na visokom i najvišem nivou, posebno u svetlu predstojećeg jubileja – 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Švajcarske, što će biti dodatna prilika za potvrdu partnerstva i otvaranje novih oblasti saradnje.
Današnjim razgovorima prisustvovali su i predsednik i koosnivač Ženevskog centra za neutralnost Nikolas Ramzajer, kao i ambasadorka Švajcarske u Beogradu An Lugon-Mulen.
Spor oko carina između Švajcarske i Sjedinjenih Država ušao je u novu fazu. Nakon višemesečnih pregovora, Vašington je pristao da kaznene carine na švajcarski izvoz smanji sa 39% na 15%, koliko plaćaju i proizvodi iz Evropske unije.
Međutim, kako otkrivaju SonntagsZeitung i NZZ am Sonntag, iza ovog „olakšanja“ stoji čitav paket dalekosežnih uslova – od bezbednosnih standarda za automobile, preko digitalnih taksi za Google, Metu i Amazon, do nove saradnje u oblasti naoružanja.
Od 39% na 15%: olakšanje za izvoz, ali ne i „besplatan ručak“
Prema objašnjenjima saveznog savetnika Gija Parmelena, dogovor sa SAD je formalno „deklaracija o namerama“, ali u praksi otvara put brzom smanjenju carina na 15%. Time švajcarski izvoznici ponovo dobijaju iste uslove kao konkurencija iz EU.
Najviše profitiraju ključne grane švajcarske industrije – satovi, farmacija, medicinska tehnika, mašinstvo i metaloprerađivačka industrija. Banke i analitičari očekuju da će niže carine ublažiti pritisak da se proizvodnja seli u EU ili direktno u Sjedinjene Države.
Istovremeno, u sporazum je ugrađen i politički osetljiv element: prema izjavi Parmelena, pojedine švajcarske kompanije planiraju da do kraja 2028. investiraju oko 200 milijardi dolara direktno u SAD.
Američki standardi za automobile: put za Cybertruck ka Švajcarskoj
Najzapadljiviji uslov odnosi se na automobilski sektor. Sjedinjene Države traže da Švajcarska prihvati američke standarde bezbednosti za vozila. Do sada su vozila proizvedena po američkim pravilima morala da se skupo prilagođavaju evropskim normama da bi dobila homologaciju u Švajcarskoj.
Prema pisanju SonntagsZeitung, to bi otvorilo tržište i za modele poput Teslinog Cybertruck-a, koji trenutno ne zadovoljava važeća švajcarska i evropska pravila.
Za kritičare, ovo je više od tehničkog pitanja: usvajanje američkih standarda vide kao prenošenje regulatornog uticaja Vašingtonu, uz potencijalno slabljenje evropskog okvira u kojem se Švajcarska tradicionalno kreće.
Bez digitalnog poreza za Google, Metu i Amazon
Drugi ključni uslov tiče se digitalnih giganata. Američka strana želi da se Švajcarska obaveže da neće uvoditi posebne digitalne takse na usluge kompanija kao što su Google, Meta ili Amazon – upravo u trenutku kada se u Bernu vodi rasprava o ovakvim porezima i o globalnim pravilima oporezivanja digitalne ekonomije.
Za SAD, pitanje digitalnih taksi je crvena linija: Vašington godinama nastoji da spreči pojedinačne države da dodatno oporezuju američke tehnološke gigante. Za Švajcarsku, međutim, to može značiti manje manevarskog prostora u poreskoj politici i u pregovorima na OECD nivou.
Više pristupa podacima i tržištu usluga
NZZ am Sonntag skreće pažnju na čitav niz dodatnih obaveza koje prate sporazum.
Prema ovim navodima, Švajcarska se obavezuje da:
suzbija „trgovinske distorzije“ nastale državnim subvencijama ili delovanjem javnih preduzeća,
otvori svoje tržište još šire za američke pružaoce usluga,
olakša prekograničan protok podataka, što je naročito važno za tehnološki i finansijski sektor,
pojača saradnju sa Sjedinjenim Državama u oblasti ekonomske bezbednosti, sankcija, kontrole izvoza i nadzora stranih investicija.
Ovi zahtevi idu znatno dalje od pukog smanjenja carina: oni zadiru u regulatornu autonomiju Švajcarske i u njen tradicionalno oprezan pristup deljenju podataka i ulogama države u privredi.
Patriot rakete kao deo šireg paketa
U pozadini carinskog dogovora stoji i vojna dimenzija. U okviru istog političkog paketa, Savezni savet razmatra kupovinu dodatne američke vojne opreme – pre svega sistema protivvazdušne odbrane Patriot srednjeg dometa ili dodatnih vođenih raketa.
Pojedini članovi parlamenta iz desnog centra i liberalnih krugova otvoreno pozdravljaju takav korak, uz argument da sadašnja PVO štiti samo deo švajcarske teritorije. Kritičari, međutim, upozoravaju da se vojni ugovori ne smeju vezivati uz trgovinske ustupke i da se time dodatno pojačava zavisnost od američke industrije naoružanja.
Kvote za američko meso i „neosetljive“ proizvode
Pored industrijskih proizvoda, Švajcarska je pristala i na dodatne ustupke u poljoprivredi, iako Bern naglašava da „osetljivi“ proizvodi ostaju zaštićeni. Dogovor predviđa carinski slobodne kvote za američku govedinu, meso bizona i živinu, uz zadržavanje postojećih zabrana, poput one za tzv. „chlor-chicken“.
Za švajcarske poljoprivrednike to znači pojačanu konkurenciju, ali i dalje pod strogim sanitarnim i kvalitativnim pravilima. Politička rasprava se već vodi oko toga da li će biti potrebno dodatno podržati domaću proizvodnju kroz nove programe pomoći.
Politika traži odgovore: da li je cena suviše visoka?
Iako privredne organizacije i izvoznici sporazum uglavnom pozdravljaju, političke reakcije su znatno suzdržanije. Desni blok u većini slučajeva hvali Parmelena i ističe da je izbegnut najgori scenario za industriju, dok socijaldemokrate i Zeleni upozoravaju na netransparentnost pregovora i na to da javnost tek sada saznaje pune zahteve Vašingtona.
Dodatnu debatu izaziva i činjenica da je američka strana javno objavila listu uslova, dok je Savezni savet u prvim saopštenjima govorio uglavnom o carinama i investicijama, uz mnogo manje naglaska na regulatorne i političke obaveze.
U Švajcarskoj se već postavlja pitanje da li će konačni, pravno obavezujući sporazum morati na referendum. To bi otvorilo mogućnost da građani direktno odluče da li je smanjenje carina vredno preuzetih obaveza.
Šta sve ovo znači za Švajcarsku i za naše ljude ovde?
Za švajcarsku ekonomiju – i time i za veliki broj ljudi sa naših prostora koji rade u industriji, logistici, IT-ju i uslugama – kratkoročna poruka je jasna: manje carine smanjuju rizik za izvoz i radna mesta.
Dugoročno, međutim, Švajcarska ulazi u znatno bliži i kompleksniji odnos sa Sjedinjenim Državama:
deo proizvodnje će se, po svemu sudeći, premestiti preko Atlantika,
američki standardi bi mogli da se još snažnije odraze na propise u oblastima od automobila do digitalnih usluga,
politički prostor za samostalne odluke o porezima, subvencijama i regulativi biće uži.
Da li je to prihvatljiva cena za stabilnije trgovinske odnose – biće jedno od ključnih pitanja kojima će se Švajcarska, njeni građani i brojna dijaspora, baviti u mesecima koji dolaze.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, svečano je otvorio u Cirihu 26. Dečju smotru srpskog foklora. Ova tradicionalna manifestacija okupila je brojne goste, roditelje, predstavnike kulturno-umetničkih društava i mlade fokloraše, predstavljajući snažan primer negovanja srpske kulture van granica matice.
Smotra je više od kulturnog događaja – ona je most koji povezuje generacije i kontinente, čuvajući srpski identitet kroz igru, pesmu, muziku i nošnje. Mladi učesnici pokazali su izuzetan talenat i ljubav prema tradiciji, potvrđujući da srpska kultura u dijaspori živi i prenosi se na nove generacije.
Na svečanom otvaranju, Kokanović je poručio: „Draga deco, vi ste najbolji ambasadori naše tradicije. Svaki korak, svaki zvuk i svaki vez na nošnji deo su velikog mozaika srpskog nasleđa.“
Posebna zahvalnost upućena je roditeljima, nastavnicima foklora i svim entuzijastima koji neumorno rade na očuvanju kulture, kao i domaćinima koji su doprineli uspešnoj organizaciji manifestacije.
Smotra je ujedno i prilika za jačanje zajedništva, očuvanje kulturnih korena i gradnju prijateljstva u zemlji koja sve više postaje drugi dom našoj dijaspori. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu nastaviće da podržava programe koji jačaju identitet naših ljudi u rasejanju.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, boravi u poseti Srbima u Švajcarskoj, gde je održao sastanak sa predstavnicima srpskih udruženja koja deluju u ovoj zemlji. Na sastanku su razmotreni tekući projekti, ključni izazovi sa kojima se zajednica suočava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje i podrške srpskoj dijaspori.
Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na unapređenje kulturnih i obrazovnih programa koji su od suštinskog značaja za očuvanje jezika, kulture i identiteta među mlađim generacijama. U tom kontekstu, sagovornici su razgovarali o jačanju dopunske nastave na srpskom jeziku, većoj dostupnosti sadržaja na maternjem jeziku i uključivanju dece i mladih u programe koji neguju nacionalni identitet.
Predstavnici srpskih udruženja ukazali su na potrebu bolje međusobne povezanosti organizacija koje okupljaju Srbe širom Švajcarske, kako bi se zajedničke inicijative efikasnije sprovodile i kako bi se potencijal zajednice bolje iskoristio. Razmatrane su i ideje za umrežavanje udruženja, organizovanje zajedničkih manifestacija i jačanje prisustva srpske zajednice u javnom i kulturnom životu Švajcarske.
Kokanović je istakao da je kontinuirana institucionalna podrška dijaspori jedan od prioriteta države, naglašavajući da se kroz zajedničko delovanje mogu stvoriti još snažniji mehanizmi za očuvanje kulturnog nasleđa, jačanje zajedništva i afirmaciju srpskog naroda u inostranstvu. On je izrazio uverenje da će konkretni dogovori sa sastanka rezultirati novim projektima i vidljivijim prisustvom srpske zajednice u društvu zemlje domaćina.
Ova poseta ocenjena je kao važan korak ka daljem osnaživanju saradnje između matice i dijaspore i potvrda da veza sa Srbima u inostranstvu ostaje živa, snažna i trajno usmerena ka zajedničkom napretku.
