Plaćena reklama

Srbija na švajcarskoj listi rizičnih zemalja. Turistima dozvoljen ulaz samo ukoliko su vakcinisani

0

Uzimajući u obzir evoluciju epidemiološke situacije Savezni sekretarijat za migracije (SEM), uveo je ograničenja za ulazak u Švajcarsku osobama koja dolaze iz Srbije. Nove odredbe stupiće na snagu 27. septembra u ponoć. Pored Srbije ograničenja su uvedena za lica koja dolaze iz Albanije, Jermenije, Azejberdžana, Burneja i Japana. 

Šta u praksi znače nova pravila?

Strani državljani koji turistički dolaze iz neke od zemalja koje se smatraju “rizičnim”, a koji ne poseduju potvrdu o potpunoj vakcinaciji (sertifikat) nekom od priznatih vakcina, ne mogu ući u Švajcarsku. 

Lica koja poseduju švajcarski pasoš ili važeću boravišnu dozvolu mogu bez ograničenja da uđu u Švajcarsku iz bilo koje zemlje. 

Sve osobe koje ulaze u Švajcarsku, vakcinisane ili ne, moraju da popune obrazac za prijavu (Swiss Plf). Osim toga, svako ko nema potvrdu o preležanom koronavirusu ili vakcinaciji moraju imati negativan test. 

Nove mere za ulazak u Švajcarsku

0

Od ponedeljka, 20. septembra 2021. godine, sva lica starija od 16 godina pre ulaska u Švajcarsku, bez obzira na prevozno sredstvo kojim dolaze, moraju popuniti elektronski formular  (Einreiseformular/Entry form) koji mogu naći na linku https://swissplf.admin.ch/formular.

Nevakcinisana lica i lica koja nisu preležala COVID-19, moraju pri ulasku u Švajcarsku prezentovati negativan PCR ili antigenski test. Dodatno imaju obavezu da se od četvrtog do sedmog dana nakon ulaska u Švajcarsku ponovo testiraju o sopstvenom trošku i rezultat dostave nadležnom kantonalnom organu.
Kazna za neposedovanje negativnog testa prilikom ulaska u Švajcarsku iznosi 200 švajcarskih franaka i 100 švajcarskih franaka za nepopunjavanje formulara za ulazak.

Od obaveze posedovanja negativnog PCR ili antigenskog testa prilikom ulaska u Švacjarsku izuzeta su:

1. lica koja su vakcinisana nekom od vakcina koje su odobrene od strane švajcarske agencije za lekove i medicinska sredstva (Swissmedic) i Evropske agencije za lekove (EMA): Spikevax (Moderna), Comirnaty (Pfizer/BioNTech), COVID-19 Vaccine Janssen (Johnson&Johnson) i Vaxzevria (AstraZeneca) ili nekom od vakcina koje se nalaze na listi SZO za hitnu upotrebu (Sinovak i Sinofarm) i poseduju važeću potvrdu o tome.

2. lica koja su preležala COVID-19 i poseduju važeću potvrdu o tome;

3. maloletna lica mlađa od 16 godina;

4. lica koja tranzitiraju kroz Švajcarsku bez zaustavljanja (ova lica su izuzeta i od obaveze popunjavanja formulara za ulazak);

5. vozači motornih vozila i autobusa prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju (ova lica su izuzeta i od obaveze popunjavanja formulara za ulazak );

6. žitelji pograničnih područja i lica koja zbog posla svakodnevno prelaze granicu (ova lica su izuzeta i od obaveze popunjavanja formulara za ulazak).

Savezno veće je donelo i odluku da lica vakcinisana u inostranstvu mogu dobiti švajcarski COVID-sertifikat, ali samo pod uslovom da su vakcinisana nekom od vakcina koje su odobrene od strane švajcarske agencije za lekove i medicinska sredstva (Swissmedic) ili Evropske agencije za lekove (EMA).

Susret ministra spoljnih poslova Švajcarske Kasisa sa ambasadorom Bradićem

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić složio se sa ocenom šefa švajcarske diplomatije Ignacia Kasisa da su politički i diplomatski odnosi između dve zemlje dobri, a da vrlo dobra saradnja u oblasti privrede, nauke, kulture i na drugim poljima ima značajan potencijal za dalje jačanje i produbljivanje.

Posebnu pažnju ministar Kasis je u razgovoru posvetio predstojećoj regionalnoj konferenciji u Bernu, 13. i 14. septembra, „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies), na kojoj učestvuju delegacije desetak zemalja, uključujući i Republiku Srbiju. Očekuje se prisustvo više ministara spoljnih poslova i/ili nauke i tehnološkog razvoja, tj. visokih predstavnika država članica pomenute inicijative.

Ministar Kasis se, takođe, interesovao kako Republika Srbija vidi položaj, status i aktivnosti srpske dijaspore i njenih udruženja u Švajcarskoj.

Srećan 1. avgust, Dan državnosti Švajcarske

0

Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.

Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.

Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

Premijera filma Srđana Dragojevića na festivalu u Lokarnu

0


Novi film Srđana Dragojevića “Nebesa” biće premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu u zvaničnoj selekciji.

Poslednje ostvarenje poznatog srpskog reditelja je priča o božanskim čudima. U pitanju je neobična i provokativna crna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i često, suprotan efekat. Film čine tri priče o tri božija čuda u srednjovekovnom smislu koja se dogode junacima filma koji žive u postkomunističkoj zemlji koja, nakon pola veka ateizma, ponovo uči o Hrišćanstvu.

Glavna uloga je poverena hrvatskom glumcu Goranu Navojcu, a živopisni milje likova, kakvim su obično ispunjeni Dragojevićevi filmovi, ovaj put je okupiran sujeverjem i nerazumevanjem temeljnih principa vere. To često vodi u preterivanje, stvarajući tragikomične situacije. U filmu “Nebesa” pratimo komične i tragične situacije u životima šest karaktera u tri različita vremenska perioda, od 1993., preko 2001., pa do 2026. godine. Oni su zbunjeni vrednostima koje su nastajale u prethodnom vremenu, u prošlosti kada je komunizam koegzistirao s religijom i suptilno je zanemarivao.

Režija i scenario: Srđan Dragojević
U glavnim ulogama: Goran Navojec, Ksenija Marinković, Bojan Navojeć, Miloš Samolov, Nataša Marković, Sana Kostić, Radoslav Milenković i drugi.
Žanr: komedija
Trajanje: oko 122 minuta
Producenti: Biljana Prvanović i Srđan Dragojević

Film će na festivalu u Lokarnu biti prikazan u sledećim terminima:

četvrtak, 5. avgust u 17:15

petak, 6. avgust u 11:15

subota, 7. avgust u 21:30

 

Srpski film na Filmskom festivalu u Lokarnu

0

Reditelj Luka Popadić slavi svetsku premijeru svog novog kratkog igranog filma „Real News“ na ovogodišnjem izdanju filmskog festivala u Lokarnu u kategoriji „Pardi di domani“. Film traje sedamnaest minuta i snimljen je u Srbiji 2019. godine kao srpsko-švajcarska produkcija.

Luka Popadić je trenutno na doktorskim studijama na univerzitetu umetnosti u Cirihu (ZHdK) i završio je filmsku režiju na fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine. „Mamci i udice“ (ul.: Jovo Maksić, Bora Nenić) iz 2014. godine je njegov najpoznatiji kratki film sa kojim je dobio brojne svetske nagrade kao i nagradu na Kustendorfu 2014. godine.

Mladi američki žurnalista Džejms, igran od strane Rajana Vitla (Ryan Whittle) , dolazi u toku NATO bombardovanja 1999. u Beograd na svoj prvi profesionalni zadatak i suočava se manipulacijama medijskog sveta oko bombardovanja RTSa. 

Projekcije:

Četvrtak, 12.8.2021 u 14:00h, La Sala
Petak, 13.8.2021 u 18:00h, PalaVideo
Subota, 14.8.2021 u 09:00h, L’altra Sala 

“Oluje poput ovih postaće pravilo”

0

“Ekstremni” vremenski uslovi poslednjih dana nisu zaobišli ni Švajcarsku. Nekoliko jezera i reka je već iznad prosečnog nivoa — na primer u Lucernu, gde je jezero počelo da poplavljuje stari grad.

Ekološko udruženje “Štrajk za klimu”, u poslednjim obilnim i vrlo nasilnim kišama i poplavama koje za njima dolaze potvrđuje svoja upozorenja. “Postoji strepnja da će u buduće ovakvi meteorološki ektremi neće više biti retkost”. 

Pored toga ističu da će posledice klimatskih promena uticati da će ovakvi događaji postati sve češći i teži kako klimatske promene budu napredovale.

Postoji samo jedan način da se spreči da ovakve oluje postanu češće i jače, a to je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je brže moguće.

“Nema više vremena za kompromise”, Udruženje je zajedno sa 60 naučnika razvilo mere za smanjenje emisije CO2, dodajući da političari ovu situaciju moraju da shvate ozbiljno, inače ćemo se i dalje sustretati sa sve opasnijim klimatskim posledicama koje će imati i smrtne ishode kao što je slučaj u Nemačkoj. 

Od danas i zvanično — EU priznaje švajcarski sertifikat COVID19

0

Potvrda o potpunoj vakcinaciji koju izdaje Švajcarska od sinoć je digitalno povezana sa čitavim područjem EU/EFTA. Nakon ove odluke i Švajcarska je uzvratila uslugu, priznavanjem sertifikata koji su izdati u evropskim zemljama.

Odlazak u evropske zemlje od danas će biti malo lakši za ljude koji žive u Švajcarskoj a potpuno su vakcinisani. Nakon što je juče objavljena vest iz Brisela, danas je stigla i potvrda iz Berna. 

Kako kažu u Saveznoj kancelariji za javno zdravlje (BAG), Evropska Unija je zvanično priznala švajcarski sertifikat, a istovremeno je i Švajcarska sa svoje strane garantovala priznavanje sertifikata izdatih u državama članicama EU/EFTA.

Švajcarski sertifikat je povezan sa digitalnim sistemom EU i od sinoć (8-9. jula 2021. godine) može se koristiti na čitavom području EU/EFTA.

Iz BAG-a podsećaju da je od samog početka razvoja švajcarskog sertifikata dat visok prioritet njegovoj međunarodnoj kompatibilnosti.

Cilj evropskog digitalnog kovid sertifikata je da olakša putovanje tokom pandemije Covid 19. Međutim, na pojedinim državama je da odluče kako će se taj sertifikat koristiti. BAG podseća da svaka zemlja može da definiše sopstvene odredbe o ulasku i ima nadležnosti da iste prilagodi na osnovu epidemiološke situacije. Iz tog razloga je važno da se putnici koji poseduju potvrdu o poptunoj vakcinaciji, neprekidno obaveštavaju o važećim propisima o ulasku u zemlju odredišta. 

Dejan Dojčinović CEO tutti.ch – Dobra ideja uvek nađe novac

0
Dejan Dojčinović, CEO tutti.ch

Vodimo razgovor sa Dejanom Dojčinovićem, CEO firme i portala tutti.ch. Ovaj portaj je jedan od najvećih portala za male oglase u Švajcarskoj sa preko 15 miliona poseta svakog meseca.

Šta je poslednja stvar koju ste Vi kupili preko tutti.ch? Da li trenutno nešto prodajete preko vašeg portala?

Poslednja stvar koju sam kupio na tutti.ch je iPad. Inače, najčešće deci kupujem igračke. Trenutno prodajem stari iPhone i nekoliko dečijih igračaka. 

Mali oglasi su besplatni za korisnike. Tutti.ch ne zarađuje novac na taj način. Kako se finansira portal i koliko imate zaposlenih?

tutti.ch je besplatna platforma i prvenstveno se finansira putem reklama. Pored toga nudimo i usluge koje se naplaćuju korisnicima koji žele veću vidljivost svojih oglasa ili koji profesionalno koriste naš portal. Danas tutti.ch zapošljava međunarodni tim od oko 60 ljudi, od kojih je većina u Cirihu.

Od kada radite za portal? Kada ste izabrani za izvršnog direktora (CEO)?

Pridružio sam se portalu tutti.ch u januaru 2013. godine, kako bih postavio monetizaciju na portalu. Prvobitno je bilo zamišljeno kao honorarno radno mesto, dok sam ja razvijao moju kompaniju u Beogradu. Međutim, onda sam se “zaljubio” u tutti.ch i ostao do danas. Na poziciji izvršnog direktora (CEO) nalazim se od januara 2018. godine. 

Mnogi ne znaju da je tutti.ch jako povezan sa Beogradom. Šta sve tačno radite u Srbiji i da li ste zadovoljni?

Kompanija (InterVenture) koju sam suosnovao u Srbiji nudi usluge formiranja timova za razvoj softvera. tutti.ch i naša matična kompanija TX Group sarađuju od 2016. godine sa ovom kompanijom i trenutno zapošljavaju preko 100 ljudi u Beogradu. 

Beogradski tutti.ch tim trenutno se sastoji od 7 ljudi koji rade na proširenju portala. Prezadovoljni smo saradnjom sa kolegama u Srbiji.

Odrastali ste u Lucernu, završili gimnaziju i ekonomski fakultet u Cirihu i postali izvršni direktor jedne velike kompanije. Zvuči kao san i želja svakog roditelja. Dali su vaši roditelji ponosni na vas?

U međuvremenu jesu definitivno, ali to nije bilo uvek tako. Moji roditelji su zamišljali klasičnu karijeru u nekoj velikoj korporaciji, osiguranju ili banci, i nisu uvek pozdravljali preduzetništvo i moju spremnost da rizikujem. Ali na kraju je sve ispalo dobro i mislim da su veoma ponosni.

U vreme vaših gimnazijskih dana u Lucernu, na prostoru bivše Jugoslavije buktao je rat. Da li ste imali neke neprijatne situacije kao Srbin u tom trenutku? Da li je možda bilo neke vrste diskriminacije zbog porekla?

Devedesete godine nisu bile prijatne za ljude sa Balkana koji su živeli u Švajcarskoj. U to vreme bio je veliki talas migranata koji su dolazili sa naših prostora i Švajcarci nisu bili baš srećni zbog toga. Na primer, zbog mog porekla, retko su me puštali u klubove i zato samo uglavnom odlazio na srpske zabave i u srpske barove. Ali nakon više od 20 godina, situacija je sasvim drugačija i više ne osećam veliku diskriminaciju.

Da li je bilo i neuspeha u vašem profesionalnom životu? Kako je to uticalo na vas?

Naravno da je bilo i neuspeha, to je deo života. Na primer 2008. godine pokrenuo sam posao sa nameštajem koji je imao malo uspeha i nakon samo dve godine morao sam da zatvorim firmu. Učio sam iz takvih neuspeha koji su me motivisali da sledeći put budem bolji. Najvažnije da se prihvati neuspeh, i da se krene u nove izazove.

Koji je Vaš savet posetiocima našeg portala kako da postanu preduzetnici? Šta je prvi korak?

“Preduzetnik preduzima i ne prepušta“ to je bila moja najvažnija lekcija — naučite da razlikujete šta nije i šta jeste preduzetnik. Imati ideju i prepustiti je drugima da je realizuju suprotno je preduzetništvu. U principu, sve što je potrebno je biti proaktivan i preuzeti inicijativu. Sve ostalo naučiš usput.

Prvi korak je naravno ideja ali ne sme da se zaustavi samo na ideji. Pre nego što počnete neki biznis plan treba istraživati tržište. To je danas veoma lako moguće preko interneta. Mnogi ljudi se žale za nedostatak novca, ali dobra ideja uvek je našla novac. Morate biti odlučan i da znate da postavljate prava pitanja. 

Vi ste i vlasnik portala radiostanica.com, prvi onlajn radio portal koja pušta muziku sa prostora Balkana. Koju muziku volite Vi da slušate? Koja bi bila Vaša muzička želja za kraj?

Ja sam neko ko može da sluša skoro svaku vrstu muzike. Na primer, takođe jako volim da slušam grčku ili izraelsku muziku. Ali nema ništa tako dobro poput starog EX-YU roka ili balade. Divlje Jagode — Jedina moja.

Andrija Stojković, Serbinfo.ch

Izabrana nova uprava Udruženja srpskih pisaca Švajcarske

0

U subotu 12.06.2021. godine u Ucvilu održana je izborna skupština Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Udruženjem koje traje skroro 18. godina već osam poslednjih godina uspešno je predsedavao Milisav Đurić. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu na čelu sa novim predsednikom Savom Ilićem.

Nakon odabira radnog predsedništva sastanak je počeo po tačkama dnevnog reda. Izveštaj o radu u proteklom periodu i izveštaj o stanju blagajne prihvaćen je jednoglasno. Milisav Đurić je pre početka odabira nove uprave rekao da nakon osam godina rukovodstva zeli da se zahvali udruženju na dosadašnjem radu ali da on želi da se povuče sa mesta predsednika.

Situacija u poslednje dve godine je bila teška, no u prkos svemu udruženje je uspelo da radi na novom zborniku Zaveštanja, koji je jedinstven po tome što svake godine izlazi na ćiriličnom pismu a koji pored naših članova ima goste pisce iz čitavog sveta. Danas udruženje broji 32 aktivna člana. Ni broj pasivnih članova kao i ljubitelja rada Udrženja nije mali. Želim nakon osam i po godina da vam kažem da ću ostati član uduženja ali se neću kandidovati za upravni odbor jer smatram da nakon toliko vremena treba neko drugi da stane na čelo naše družine. Želim svima da se zahvalim na podršci i svemu što smo zajedno uradili za dobrobit našeg udruženja, trudio sam se da se maksimalno posvetim ovoj našoj instituciji koju stvaramo srcem godinama. Bilo je i teških trenutaka ali mnogo više lepih, ljutski je grešiti jer greši samo onaj koji radi ali smo svojim postojanjem dokazali da istrajnost, posvećenost i ljubav prema očuvanju našeg identiteta što pokazuje i zbornik Zaveštanje. Na taj način smo se i zaveštali da pokolenjima prosleđujemo slovo postojanja. Novoj upravi želim od srca da nastave u istom duhu, tu sam da pomognem uvek kad treba. – rekao je Đurić.

Nakon izlaganja Đurića  prešlo se na izbor nove uprave. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu:

  • Sava Ilić, predsednik
  • Snežana Petrović, potpredsednik
  • Snežana Milanović, sekretar
  • Katarina Bošnjaković Petrović, blagajna
  • Ela Kulić, medijske mreže
  • Monika Rajlić, medijske mreže
  • Mile Gostić, član uprave

Novi predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, Sava Ilić  se zahvalio svima na glasovima i obratio se članovima:

Dugo sam u udruženju, prošli smo mnogo toga zajedno. Zbog prirode svog posla teško je prihvatiti bilo šta drugo, ali tako je kako je, prihvatam vaš predlog i trudiću se da istim stopama hodamo, kao što je radila i ranija uprava. Bez fleksibilnosti i odgovrnosti se ne postiže ništa, rad i kontinuitet kao i uzajamna podrša čine društvo a udruženje je pokazalo upravo svojim trajanjem da je to moguće.Uz vašu pomoć, kao što rekoh trudiću se da Udruženju, koje i jeste institucija a koju potpisuje naš zbornik Zaveštanja, dam maksimum. Hvala vam na poverenju, zajedno možemo sve. – rekao je Ilić.

Na sastanku su predstavljeni i novi članovi udruženja kojima su dodeljene i članske karte . Udruženje je požeželo dobrodošlicu novim članovima: Dragici Anđelić Đokić, Ljiljani Lukić, Mirjani Drljača i Zoranu M. Gajiću.

Violeta Aleksić

POSLEDNJE VESTI