Plaćena reklama

Vidovdanska proslava srpske dopunske škole u Lucernu

0

Prošle nedelje 26. juna 2022 u Lucernu održana je Vidovdanska proslava u organizaciji Udruženje roditelja centralne Švajcarske i Srpske dopunske škole.

Proslava je počela dečijim predstavama KUD-a Ras i Nikola Tesla.
Mališani su nastupili sa tradicionalnim srpskim narodim igrama i pesmama. Zatim su srpska deca izvela predstavu Boj na Kosovu, koju je režirala Margita Tot. Predstava srpskog dečijeg pozorišta je bila glavni deo proslave.

Margita Tot, čestitamo na uspešnoj predstavi u Lucernu. Da li su mladi glumci odigrali kako ste zajedno vežbali, da li je sve išlo po scenariju?

Hvala na čestitkama! Snalazili smo se kako smo znali i umeli za prostor i vežbu. To nije lako, jer srpska udruženja nemaju u svakom gradu svoj prostor, već se često iznajmljuju. Ali, od srca se zahvaljujem Ocu Draganu iz Perlena, jer smo ovu predstavu sve vreme uvežbavali u prostorijama pri pravoslavnoj crkvi u Perlenu. Mladi glumci nekada dodaju i svoje reči ako nečeg ne mogu da se sete i u tome i jeste čar pozorišta. Dali su sve od sebe i bili su sjajni!

Kako se zovu mladi glumci, kako ste do njih došli i podelili im uloge? Jeste li održali neku vrstu kastinga?

Ne održavamo kasting za glumce, poprilično smo otvoreni za saradnju sa svom decom. Neka su rodjena za glumu, a neka su stidljiva i možda ne pričaju baš najbolje srpski, ali se zato vremenom opuste i otvore, tako da kroz glumu grade i samopouzdanje. Decu sam upoznala preko Udrzuženja roditelja centralne Švajcarske.

Uloge su tumačili:

Jana Mićanović / Princeza Olivera
Jelena Srećković / Carica Milica
Maksimilijan Milojević / Narator
Eva Gjorgjevska / Pesnikinja Jefimija
Aleksa Pajić / Bajazit, Muratov sin
Bogdan Lazarević / Car Lazar
Palve Lazarević / Sultan Murat
Novak Pajić / Miloš Obilić

Boj na Kosovu je jako teška i zahtevna tema. Da li ste i kako prilagodili izvorne tekstove za decu?

Boj na Kosovu je sama po sebi zahtevna tema, ali sam gledala sam da prilagodim deci i da svi što bolje razumeju. Da se jasno i glasno čuje šta pričaju, da tekst ima težinu ali da može svako da ga isprati. Deca su to sjajno izvela.

Šta su dalji planovi dečijeg pozorišta? Turneja ili neka nova predstava?

Planovi su da pozorište zaživi još više. Sledeće je u planu predstava koja će biti šaljivog i edukativnog karaktera. Plan je za sada da nastupamo uz folkloraše i druga udruženja, da se čuje za nas, a vremenom će nadam se naše pozorištance rasti i biti poznatije.

Kako druga udruženja ili KUD-a mogu da vas kontaktiraju u vezi sa dečijm pozorištem?

Uvek se možete obratiti bilo kome ko je član Udruženja roditelja centralne Švajcarske. Takođe možete nas kontaktirati preko FB grupe Srpska škola ZentralSchweiz i naše internetstranice serbische-schule.ch. I takodje rado ćemo primiti zainteresovanu decu za glumu!

Publika je pažljivo pratila dečije pozorište i sa velikim aplauzom ispratila mlade glumce. U nastavku proslave Aleksa Koljančić iz Udruženja Srpskih Studenata predstavio je rad studenta. Za kraj malim maturantima su dodeljene diplome od strane učiteljice Ane Bojičić.

Andrija Stojković

Jačanje privredne i investicione saradnje Srbije i Švajcarske

0
Predstavnici Švajcarsko-srpske privredne komore (SSCG) i Ženevske komore za privredu, industriju i usluge (CCGF) potpisali su Memorandum o razumevanju između te dve institucije.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić zahvalio je direktoru Ženevske komore za privredu, industriju i usluge Vinsentu Subiliji i predsedniku Švajcarsko-srpske privredne komore Maju Mićoviću na pozivu i mogućnosti da na skupu, koji je bio posvećen Srbiji kao zemlji u fokusu za švajcarske privrednike, iznese ocene o bilaterlanim odnosima dve države, kao i najvažnije podatke o ekonomskim rezultatima naše zemlje.

Bradić je ocenio da su bilateralni odnosi stabilni, dinamični, svobuhvatni i veoma dobri – kako na političkom planu, tako i u oblasti privrede, nauke i tehnike, dualnom obrazovanju, energetici, kao i na drugim poljima.

Ambasador Bradić je ukazao da su robna i razmena usluga u protekle dve godine zabeležili rast od 16,3 % (2021.), tj. 5,4% (2020.), uprkos pandemijskim ograničenjima, te da je volumen u trgovinskoj razmeni u miniloj godini dostigao ukupno 1,3 milijarde evra.

Ukazao je da su privreda i građani u Srbiji dobili ukupnu pomoć države od 8,8 milijardi evra za ublažavanje ekonomskih posledica izazvanih globalnom virusnom pandemijom, pri čemu je javni dug na nivou od 52% BDP ostao znatno ispod Mastrihtskih kriterijuma.

Naglasio je da će srpska privreda – posle rekordnog rasta u minuloj godini od 7,5% – nastaviti u ovoj i narednoj godini da raste značajnim stopama, kao i da je nastavljen trend u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su 2021. godine iznosile 3,9 mlrd. evra. Istakavši da je strateški spoljno-politički cilj Srbije punopravno članstvo u EU, uz ubrzanje neophodnih društvenih reformskih procesa, kao i istovremeno jačanje stabilnosti i saradnje sa zemljama u regionu, Bradić je zaključio da je u proteklih nešto manje od tri godine ostvaren i značajan napredak u okviru inicjative „Otvoreni Balkan“.

Predstavnici nekoliko švajcarskih firmi – koji se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, kao i IK uslugama u Srbiji – izneli su svoja iskustva i razloge zbog kojih su Srbiju izabrali za sedište poslovnih aktivnosti.

Manifestaciji su prisustvovali i šef Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović, kao i prvi sekretar Ambasade Bojan Stojanović.

Srpski film “Ja sam broj (i ništa)” pobedio na filmskom festivalu u Luganu

0

Film srpskog režisera Zorana Tairovića pobedio je na 11. po redu OtherMovie Lugano Film Festival u Švajcarskoj.

Film “Ja sam broj (i ništa)” Zorana Tairovića najbolji je film i pobednik regionalne sekcie (S)guardo da vicino, na jedanestom izdanju OtherMovie filmskog festivala u Luganu. 

Katica, samohrana majka četrnaestoro male dece, i njena dva brata beskućnika, vojnici ratom zahvaćene Jugoslavije, zaglavljeni su u oskudici, siromaštvu i samoći. Ipak, njihova srca su čista i u njima živi ljubav i radost, dok oni izvode usamljeni ples, nadajući se da će im se snovi i molitve ispuniti. Njihovo putovanje nas tera da se zapitamo da li su nas životne prepreke stvorile ili su stvorene za nas.

Zoran Tairović rođen je u Novom Sadu gde je diplomirao slikarstvo i grafiku na Akademiji umetnosti, a magistritao na interdisciplinarnom studiju Univerziteta u Novom Sadu. Doktorirao je na temu “Simbolika likovne umetnosti Roma i evropski sistem kulturne vrednosti” i time pokazao da etničko poreklo nije presudno u sticanju znanja i oblikovanja čiveka. Tairović je multimedijalni umetnik koji se danas bavi slikarstvom, komponovanjem i filmskom režijom.

Pored ovog filma, nagrade su dobili i “I Spy With My Little Eye” u režiji Annaka Minsch iz Lucerna, kao najbolji kratkometražni film, dok je na međunarodnom konkursu za dugometražni film prvu nagradu odneo švajcarski film “L’art du silencé”, reditelja Mauricija Starklea.

Festival je otvoren i pozdravljen velikim aplauzom ovednim filmom “Little Satchmo” (USA) — priča o “tajnoj” kćerci Luisa Amstronga, koji je nagrađen specijalnom nagradom za emotivno stvaralaštvo.

OtherMovie Film Festival, i ove godine okupio je veliki broj gledalaca koji su učestvovali na ovom festivalu koji je trajao nedelju dana. 

Predstavljen plan saradnje Švajcarske i Srbije za naredne tri godine

0

Donatorska podrška Švajcarske u procesu evrointegracija, doprinosu održivom i inkluzivnom rastu i podsticanju demokratskih procesa u Srbiji nastaviće se i u narednim godinama, poručeno je na svečanosti povodom predstavljanja plana saradnje dve zemlje u periodu od 2022. do 2025. godine.

Na svečanosti koja je održana u Beogradu prisustvovali su Nj.e Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, ministarka privrede Anđelka Atanasković, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Rihard Koli, pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić, kao i mnogobrojni predstavnici EU i Vlade Srbije.

Događaj je organizovala Švajcarska ambasada kako bi se predstavio program investicija kojim će Švajcarska pružiti pomoć Srbiji u podizanju životnog standarda i usklađivanju sa evropskim vrednostima.

Ministarka Atanasković navela je da je Švajcarska jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju.

“Danas švajcarske firme zapošljavaju u Srbiji preko 12.000 radnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ove godine iz Srbije je u Švajcarsku ostvaren izvoz od 18,9 miliona evra, što predstavlja rast od 18,9 odsto u odnosu na prošlu godinu”, navela je Atanasković.

Ona je dodala da je u istom periodu uvoz iz Švajcarske dostigao iznos od 86,6 miliona evra.

Atanaskovićeva je takođe kazala da prostor za dalje unapređenje saradnje dve zemlje postoji i da se on može prepoznati kroz rast priliva švajcarskih investicija, posebno kroz grinfild projekte, ali i veći obim učešća u procesu privatizacije preduzeća.

“Trenutno radimo na unapređenju nadzora nad radom javnih preduzeća, a Ugovor o donaciji nove informacione platforme između Ministarstva privrede i švajcarskog Sekretarijata za ekonomske poslove biće potpisan u petak 13. maja”, najavila je ministarka privrede.

Takođe, zahvalila je na podršci Švajcarske tokom epidemije korona virusa, kada se, kazala je, pored borbe za zdravlje, vodila i bitka za očuvanje privrede, radnih mesta i ekonomske stabilnosti Srbije.

Podsetila je i da je švajcarski parlament u jeku pandemije produžio program sveobuhvatne saradnje sa Srbijom, reprezentujući kontinuitet izvrsnih odnosa i ekonomskog partnerstva utemeljenog na međusobnom poverenju.

Ambasador Šmid rekao je da je švajcarsko-srpski program saradnje deo Nove strategije Međunarodna saradnja 2021 – 2024, koji je usvojio švajcarski parlament 2020. i koji sadrži osnovne parametre za međunarodnu saradnju Švajcarske na globalnom nivou.

Šmid je naveo da je finansijski okvir koji je postavio parlament njegove zemlje oko 13 milijardi švajcarskih franaka bespovratnih sredstava, što je više od 12,5 milijardi evra.

Digitec Galaxus otvara dodatna radna mesta u Beogradu

0

Kako Digitec Galaxus piše na svom portalu, najveća online prodavnica u Švajcarskoj otvara nova radna mestu u Beogradu. Dva nova tima za softverski razvoj u oblasti sistema korisničkog servisa i održavanja proizvodnih podataka počinju uskoro sa radom u srpskoj metropoli. 

Digitex Galaxus već posluje od 2016. godine u Beogradu sa oko 300 zaposlenih. Kao razuman korak, navodi se u saopštenju, vidi se dalji tehnički razvoj u oblastima, gde su radnici u Srbiji bili već odgovorni. Aleksandar Zabunović, glavni menedžer Digitec Galaxusa u Srbiji, objašnjava kako u Srbiji postoje mnogobrojni dobri univerziteti i visokoobrazovani mladi IT stručnjaci i veruje da će Beograd pored Ciriha postati novi razvojni centar švajcarske kompanije. 

Digitec Glaxus naglašava u saopštenju da Cirih ostaje glavni centar i da ne izmešta radna mesta iz Švajcarske u Srbiji, već otvara nova radna mesta.

Samit poslovne dijaspore u Cirihu

0

Udruženje srpskih privredinka Švajcarske (USPŠ), održaće 13. i 14. maja 2022. godine Samit poslovne dijaspore u gradskoj hali Dietikon pored Ciriha (Stadthalle Dietikon).

Ciljevi Samita su podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i Matice. 

Tokom dva dana trajanja Samita, u okvoru Privrednog sajma i Ekonomskog foruma sastaće se švajcarske i srpske kompanije iz sektora energetike, informacionih tehnologija, medicine i nekretnina.

Na Ekonomskom forumu govoriće se o informacionim tehnologijama, preciznije na temu kako će dijaspora i pandemija podstaći srpsko-švajcarsko preduzetništvo, kao i o Blockchain-u i njegovim tehnološkim izazovima i mogućnostima, NFTs-u i o projektu Limos4. 

Deo Foruma biće posvećen i medicini, na kome će se prisutnima obratiti Dr. Vladimir Cmiljanović, osnivač Swissrocekts & Rocketvax, koji će govoriti o razvoju druge generacije vakcina protiv Covid-19. Dok će o razovju poslovanja u digitalnom zdravstu govoriti stručnjak i gostujući govornik iz kompanije Veemedo.

Investicije i smernice za izgradnju solarnog parka, kao i o implementaciji regulatornog modela kantona Cirih u energetskom sektoru, biće jedna od tema energetskog dela Foruma. 

Na Forumu će se govoriti i o aktuelnoj situaciji nekretnina u Švajcarskoj, kao i o švajcarskom projektu Swiss Residence — King’s Fountain Dedinje u Begradu.

Samit će otvoriti Ambasador Republike Srbije u Bernu, Nj.E. gospodin Goran Bradić, zajedno sa Oliverom Bertšingerom (Oliver Bertschinger) ispred SEC Privredne komore Švajcarska — Centralna Evropa.

Četvriti po redu Samit srpskih privredinka biće održan nakon pauze zbog pandemijskih restrikcija. Prethodni Samiti su održani 2016., 2017. i 2018. godine.

Detaljnije informacija o Samitu kao i ažuriranu agendu, možete pronaći na sajtu Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, i na www.summit2022.ch

BIA demantovala navode Dika Martija o umešanosti u planove za njegovo ubistvo

0

Bezbednosno informativna agencija (BIA) uputila je danas pismo Federalnoj obaveštajnoj službi Švajcarske (FIS) u kojem najoštrije osuđuje i demantuje, kako se navodi u saopštenju dostavljenom Tanjugu, maliciozne tvrdnje o uključenosti srpskih bezbednosnih službi u planiranje bilo čijeg ubistva.

Time BIA reaguje na navodne pretnje smrću Diku Martiju, nekadašnjem izvestiocu Saveta Evrope koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima, koje, kako tvrdi, dolaze iz „određenih krugova srpskih obaveštajnih službi”.

„U ovim teškim vremenima, takve tvrdnje nepravedno nanose nesagledivu štetu Srbiji i ugledu BIA, i njenih pripadnika, koji posvećeno i profesionalno izvršavaju svoje radne zadatke isključivo u skladu sa zakonom. BIA će uprkos svim pritiscima i pokušajima destabilizacije nastaviti da radi na očuvanju mira i stabilnosti Srbije i njenih građana”, navodi se u saopštenju BIA.

Marti je decembra 2020. dobio visoku policijsku zaštitu.

On je, u intervjuu za švajcarski dnevnik „Miz o poen”, rekao da je 18. decembra 2020. godine dobio poziv iz policije kada mu je rečeno da mu je život ugrožen i da će biti stavljen pod visoku policijsku zaštitu.

Kako je objasnio, od tada se nalazi pod najvišom policijskom zaštitom i ponuđeno mu je da promeni identitet i adresu, međutim on na to nije pristao.

U tom intervjuu Marti je rekao da pretnja smrću „izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi” koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi „bacili krivicu na Albance sa Kosova”.

Inače Marti je autor izveštaja za Savet Evrope 2010. godine u kojem je osudio zločine OVK, uključujući i „žutu kuću“; to jest trgovinu organima.

Na osnovu tog izveštaja pokrenuta istraga protiv Hašima Tačija, kojem se sada sudi u Hagu.

Dik Marti pod policijskom zaštitom, tvrdi da mu prete iz krugova srpskih službi

0
Nekadašnji izvestilac Saveta Evrope koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima Dik Marti, od decembra 2020. godine, ima vrlo visoku policijsku zaštitu, prenelo je nekoliko švajcarskih medija.

U intervjuu za švajcarski Miz o Puan (Mise au Point) Dik Marti je rekao da je 18. decembra 2020. godine dobio poziv iz policije kada mu je rečeno da mu je život ugrožen i da će biti stavljen pod visoku policijsku zaštitu.

Kako kaže, od tada se nalazi pod najvišom policijskom zaštitom i ponuđeno mu je da promeni identitet i adresu, međutim on na to nije pristao.

“Peti stepen zaštite podrazumeva nestanak, a to za mene nije dolazilo u obzir. Tako da smo do sada ostali na četvrtom nivou zaštite. Nikada se u Švajcarskoj nije dogodilo da neko toliko dugo ostane na tako visokom nivou opasnosti”,  izjavio je Marti.

Kaže da pretnja smrću “izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi” koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi “bacili krivicu na Albance sa Kosova”.

“Ima nekadašnjih boraca koji su se specijalizovali za ubistva po narudžbinama, za novac, tako da nije potrebno puno novca da biste tako nekog likvidirali. Očigledno da neka državna služba želi da me eliminiše da bi diskreditovala svog protivnika, što je apsolutno neprihvatljivo. Naše sudske vlasti moraju reagovati čvrsto i brzo”, poručio je Marti.

Dodao je da je zahvalan svim ljudima koji ga štite, ali da to ne može trajati večno.

“Rekao sam Fedpolu da se ne možemo više ograničavati na zaštitu, a da nemamo strategiju neutralizacije pretnje. Ne radi se samo o meni. Svi koji tragaju za istinom zaslužuju zaštitu, ali i pravdu. Zaslužuju da oni koji pokušavaju da ugroze njihov život budu sudski gonjeni. To se ne može tolerisati, a čini mi se da se to upravo radi”, dodaje Marti.

Švajcarski mediji prenose da policija u civilu više ne dežura ispred kuće Dika Martija, ali da su zaštitne mere i dalje jednako važne.

Kuća je, kako navode, puna kamera, opremljena alarmima i sigurnom sobom, u koju se Marti mora skloniti u slučaju napada. Policija u civilu je stacionirana u blizini.

Tokom svojih retkih putovanja, kako navode, Marti nosi pancir, njegov automobil je blindiran i u pratnji policijskih vozila u civilu.

Oni podsećaju da je Marti 2010. godine za Savet Evrope napisao izveštaj u kojem je osudio zločine OVK, uključujući i trgovinu organima i da je na osnovu tog izveštaja pokrenuta istraga protiv Hašima Tačija.

Navode i da je Tači 2020. godine podneo ostavku na mesto predsednika Kosova, od tada mu se sudi u Hagu, ali na Kosovu i dalje “Tačija vide kao heroja rata za nezavisnost protiv Srbije”.

Kako se glasalo u Švajcarskoj na parlamentarnim i predsedničkim izborima

0

Državljani Srbije koji žive ili se trenutno nalaze u Švajcarskoj imali su mogućnost da glasaju na tri biračka mesta. U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i u Kongresnom centru u Luganu.

Za glasanje u Švajcarskoj prijavilo se ukupno 2131 državljanin Srbije.

Izlaznost je bila 69%

Izlaznost je kao i na prethodnim izborima bila visoka, dok je najveća bila na biračkom mestu u Ambasadi Srbije u Bernu i iznosila je 79% upisanih birača, zatim sledi biračko mesto u Luganu sa 78%, dok je u Konzulatu u Cirihu svoje biračko pravo iskoristilo 66% birača.

Rezultati izbora za predsednika Republike Srbije za sva tri biračka mesta u Švajcarskoj:

  1. Miša Vacić  0,4%
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  6,4%
  3. Branka Stamenković 1,1%
  4. Zdravko Ponoš 28%
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 1,6%
  6. Aleksandar Vučić 55%
  7. Dr Miloš Jovanović 3,3%
  8. Boško Obradović 1,8%

Rezultati izbora za narodne poslanike Republike Srbije za sva tri biračka mesta u Švajcarskoj:

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 41%
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 6%
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 1,4%
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 21%
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 3,6%
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 1,2%
  8. Muftijin Amanet 6,2%
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 11%
  10. Suverenisti – Saša Radulović 1,4%
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 2,1%
  12. Zajedno za Vojvodinu
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 1,2%
  15. Albanska demokratska alternativa
  16. Koalicija albanaca doline
  17. Otete bebe – Ana Pejić
  18. Romska partija – Srđan Šajn
  19. Ruski manjinski savez

Broj glasova po biračkim mestima:

Biračko mesto 72 – Ambasada Republike Srbije u Bernu

Broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika republike:

  1. Miša Vacić  0
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  27
  3. Branka Stamenković 6
  4. Zdravko Ponoš 129
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 5
  6. Aleksandar Vučić 104
  7. Dr Miloš Jovanović 15
  8. Boško Obradović 5

Broj glasova koje su dobile izborne liste za narodne poslanike R Srbije

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 79
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 9
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 0
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 4
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 94
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 18
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 3
  8. Muftijin Amanet 6
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 48
  10. Suverenisti – Saša Radulović 9
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 8
  12. Zajedno za Vojvodinu 1
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin 0
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 8
  15. Albanska demokratska alternativa 0
  16. Koalicija albanaca doline 0
  17. Otete bebe – Ana Pejić 5
  18. Romska partija – Srđan Šajn 0
  19. Ruski manjinski savez 0

Biračko mesto 73 – Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu

Broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika republike:

  1. Miša Vacić  6
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  68
  3. Branka Stamenković 11
  4. Zdravko Ponoš 274
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 12
  6. Aleksandar Vučić 613
  7. Dr Miloš Jovanović 30
  8. Boško Obradović 20

Broj glasova koje su dobile izborne liste za narodne poslanike R Srbije

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 454
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 58
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 0
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 14
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 210
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 31
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 10
  8. Muftijin Amanet 87
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 114
  10. Suverenisti – Saša Radulović 13
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 20
  12. Zajedno za Vojvodinu 2
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin 0
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 10
  15. Albanska demokratska alternativa 0
  16. Koalicija albanaca doline 0
  17. Otete bebe – Ana Pejić 3
  18. Romska partija – Srđan Šajn 0
  19. Ruski manjinski savez 2

Biračko mesto 74 – Kongresni centar Lugano

Broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika republike:

  1. Miša Vacić  1
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  1
  3. Branka Stamenković 0
  4. Zdravko Ponoš 22
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 8
  6. Aleksandar Vučić 114
  7. Dr Miloš Jovanović 5
  8. Boško Obradović 3

Broj glasova koje su dobile izborne liste za narodne poslanike R Srbije

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 84
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 25
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 0
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 4
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 20
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 6
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 5
  8. Muftijin Amanet 0
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 3
  10. Suverenisti – Saša Radulović 0
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 4
  12. Zajedno za Vojvodinu 0
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin 0
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 0
  15. Albanska demokratska alternativa 0
  16. Koalicija albanaca doline 0
  17. Otete bebe – Ana Pejić 1
  18. Romska partija – Srđan Šajn 0
  19. Ruski manjinski savez 0

 

Rusija stavila Švajcarsku na listu «neprijateljskih zemalja»

0

Moskva je u ponedjeljak objavila listu država koje su počinile «neprijateljske radnje» protiv Rusije, na primimer u vidu sankcija.

Listu je objavila novinska agencija Tass. Pored Amerike, Kanade, zemalja EU, Australije, Japana i mnogih drugih, na listi se nalazi i Švajcarska.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je početkom februara poslao pismo Švajcarskoj u kojem je pitao švajcarsku vladu na čijoj je strani. Pre nego što je Rusija započela operaciju u Ukrajini, Moskva je diplomatskim pismima kontaktirala sve zapadne prestonice.

Konkretno, Moskva je zahtevala «brz i jasan odgovor» koji jestav Švajcarske o Evropskoj bezbednosnoj povelji iz 1999. godine. Ova povelja navodi da je svaka država slobodna da izabere savez u potrazi za bezbednošću. Međutim, istovremeno se navodi da nijedna država ne može povećati svoju sigurnost na račun drugih država.

Sankcije ljute Moskvu

Ministar spoljnih poslova Švajcarske Ignazio Cassis je odgovorio na pismo, kako je potvrdila FDFA. «To je bilateralni odgovor u kojem predsednik Cassis naglašava da se o pitanjima koja je pokrenuo gospodin Lavrov mora razgovarati u okviru Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OEBS)», navodi Ministarstvo spoljnih poslova. Švajcarci su tada rekli da na pismo neće odgovarati pojedinačno, već će o njemu razgovarati u okviru OEBS-a. Jer: Teme koje se obrađuju u pismu odnose se na odluke koje su donesene u Savetu ministara OSCE-a.

Međutim, Rusija će verovatno biti daleko više uznemirena zbog sankcija EU, od onih koje je usvojila Švajcarska. Ovo uključuje sve finansijske sankcije koje su takođe direktno usmerene na Vladimira Putina. Osim toga, Švajcarska je delimično suspendovala vizne olakšice za ruske državljane. Švajcarski vazdušni prostor takođe je blokiran za letove iz Rusije.

Sankcije uvedene protiv Rusije takođe su pokrenule raspravu u Švajcarskoj na temu neutralnosti Konfederacije. Na konferenciji za medije, Cassis je naglasio da je Švajcarska neutralnost nije uticala na implementaciju sankcija. «Igrati na ruku agresoru nije neutralno», rekao je predsjednik Švajcarske.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

POSLEDNJE VESTI