Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

„Ranjivi i zaboravljeni ljudi“ – izložba koja daje glas onima koje svet često ne vidi

U vremenu kada svakodnevne vesti brzo smenjuju jedna drugu, a ljudske tragedije neretko ostaju u senci globalnih događaja, izložba „Verletzliche und vergessene Menschen“ („Ranjivi i zaboravljeni ljudi“) podseća na važnost empatije, sećanja i ljudskog dostojanstva. Izložba, predstavljena kroz platformu  MySwitzerland, donosi snažnu vizuelnu priču o ljudima koji žive na marginama društva.

Centralni deo postavke čine fotografije britanske fotografkinje Katharine Cooper, nastale tokom njenog boravka na Kosovu i Metohiji 2016. godine. U crno-beloj tehnici, umetnica dokumentuje svakodnevni život zajednica koje su često zanemarene i zaboravljene – ljudi pogođenih siromaštvom, izolacijom, ratnim posledicama i društvenom nevidljivošću. Fotografije ne prikazuju samo patnju, već i dostojanstvo, tišinu i snagu običnih ljudi koji uprkos teškim okolnostima nastavljaju da žive.

Posebna vrednost ove izložbe leži u njenoj univerzalnoj poruci. Iako su fotografije nastale na Balkanu, teme koje obrađuju prevazilaze granice regiona. Ranljivost, društvena isključenost i zaborav prisutni su u mnogim delovima sveta – od Afrike do Bliskog istoka, što izložba takođe simbolično prikazuje. Posetioci su pozvani da zastanu, pogledaju ljude na fotografijama u oči i razmisle o tome koliko lako savremeno društvo okreće glavu od onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Vizuelni stil fotografija dodatno pojačava emotivni utisak. Crno-bela tehnika uklanja sve suvišne detalje i fokus stavlja na emocije, izraze lica i atmosferu. Time svaka fotografija postaje više od dokumenta – ona postaje svedočanstvo jednog vremena i jednog života.

Izložba „Ranljivi i zaboravljeni ljudi“ nije samo umetnički događaj, već i društveni apel. Ona podseća da iza statistika, političkih rasprava i medijskih naslova postoje stvarni ljudi, sa svojim pričama, strahovima i nadama. Upravo zbog toga ovakvi projekti imaju važnu ulogu u savremenom društvu – da probude saosećanje i podstaknu dijalog o humanosti i odgovornosti prema drugima.

Migranti u Švajcarskoj podeljeni oko inicijative o ograničenju stanovništva

Screenshot

U Švajcarskoj se sve intenzivnije vodi debata o ograničavanju rasta broja stanovnika, a posebno je zanimljivo da ni među ljudima sa migrantskim poreklom ne postoji jedinstven stav o ovom pitanju.

Prema pisanju SRF, inicijativa poznata kao „Švajcarska od 10 miliona“ izaziva različite reakcije upravo među onima koji imaju lično iskustvo migracije.

Jedan od sagovornika u tekstu, Mihajlo Mrakić, čiji su roditelji iz Bosne došli u Švajcarsku tokom ratnih 1990-ih, smatra da današnja migraciona politika ide predaleko. On ukazuje na pritisak koji rast stanovništva stvara na infrastrukturu, stanovanje i kvalitet života.

S druge strane, mnogi građani sa migrantskim poreklom protive se ovoj inicijativi, naglašavajući da je upravo migracija jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja Švajcarske. Oni upozoravaju i na hroničan nedostatak radne snage u pojedinim sektorima.

O čemu je reč?

Inicijativu za ograničavanje broja stanovnika pokrenula je SVP, sa ciljem da broj stanovnika Švajcarske ne pređe 10 miliona do 2050. godine. U slučaju da se ta granica dostigne, predviđene su strože mere za kontrolu imigracije, uključujući i potencijalno preispitivanje sporazuma sa Evropskom unijom o slobodnom kretanju ljudi.

Podeljeno društvo

Kako navodi SRF, ova tema dodatno osvetljava širu društvenu podelu u zemlji. Dok jedni vide rast populacije kao pretnju stabilnosti i kvalitetu života, drugi ga smatraju nužnim za ekonomski opstanak i razvoj.

Posebno je značajno to što poreklo ne određuje politički stav – među migrantima se mogu naći i zagovornici i protivnici ograničavanja imigracije.

Debata o „Švajcarskoj od 10 miliona“ pokazuje da su pitanja migracije i identiteta složenija nego što se često pretpostavlja. Lična iskustva, ekonomski interesi i društveni kontekst igraju ključnu ulogu u formiranju stavova – bez obzira na poreklo.

https://www.srf.ch/news/gesellschaft/10-millionen-schweiz-migrationshintergrund-und-trotzdem-uneins-ueber-die-initiative

 

Poseta predsednika Švajcarske Srbiji: Novi impuls za saradnju i politički dijalog

Predsednik Švajcarske Konfederacije Gi Parmelan boravio je u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji, što predstavlja važan diplomatski događaj i dodatni podsticaj unapređenju odnosa između dve zemlje. Ova poseta je posebno značajna jer je reč o prvoj poseti švajcarskog predsednika Srbiji nakon čak 18 godina. 

Tokom boravka u Beogradu, Parmelana je ugostio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz svečani doček ispred Palate Srbija i državne počasti. Nakon sastanka „tet-a-tet“ i razgovora delegacija, lideri su potpisali Sporazum o švajcarsko-srpskom programu inovacija, koji ima za cilj jačanje saradnje u oblastima tehnologije, veštačke inteligencije i ekonomskog razvoja. 

Jačanje ekonomskih i političkih veza

Predsednik Vučić istakao je da je Švajcarska jedan od najvažnijih investitora u Srbiji i naglasio da je trgovinska razmena između dve zemlje značajno povećana u prethodnim godinama. Poseban značaj dat je i velikoj srpskoj dijaspori u Švajcarskoj, koja predstavlja most između dva naroda. 

U fokusu razgovora bili su i dalji pravci saradnje, uključujući IT sektor, inovacije, dualno obrazovanje i razvoj privrede. Prisustvo predstavnika velikih švajcarskih kompanija tokom posete dodatno ukazuje na interes za nova ulaganja i projekte u Srbiji. 

Političke poruke i regionalna stabilnost

Pored ekonomskih tema, razgovarano je i o važnim političkim pitanjima, uključujući evropski put Srbije i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Predsednik Švajcarske naglasio je značaj dijaloga i ponudio mogućnost posredovanja u rešavanju sporova, uključujući odnose između Beograda i Prištine. 

Švajcarska je, kako je istaknuto, spremna da svojim iskustvom doprinese jačanju poverenja i stabilnosti u regionu, što dodatno potvrđuje njenu aktivnu ulogu u međunarodnoj saradnji. 

Simbolika i budući koraci

Poseta je realizovana u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa, što joj daje dodatnu simboličku težinu. Tokom boravka, Parmelan je obišao i Naučno-tehnološki park u Beogradu, kao i pojedine kompanije, a potvrđeno je i učešće Švajcarske na izložbi EXPO 2027 u Beogradu. 

Dvodnevna poseta završena je ispraćajem na Aerodromu „Nikola Tesla“, uz ocenu da je susret dao snažan impuls daljem razvoju političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje. 

Poseta predsednika Švajcarske Srbiji ocenjena je kao istorijska i važan korak ka produbljivanju bilateralne saradnje. Fokus na inovacijama, ekonomiji i političkom dijalogu ukazuje na nameru obe države da u narednom periodu dodatno ojačaju partnerstvo i zajednički rade na stabilnosti i razvoju regiona.

„24 heures“ o poseti predsednika Švajcarske Srbiji

Švajcarski list „24 heures“ izveštava o predstojećoj poseti predsednika Švajcarske Konfederacije Gi Parmelana Republici Srbiji, koja će biti realizovana 28. aprila i predstavlja važnu prekretnicu u bilateralnim odnosima dve zemlje.

Poseta se realizuje u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa i dodatno potvrđuje visok nivo saradnje, posebno u oblasti ekonomije, gde je Srbija najznačajniji trgovinski partner Švajcarske u regionu zapadnog Balkana. Očekuje se da će tokom posete biti razmotreni dalji koraci za ekonomskog povezivanja, kao i novi program saradnje sa Srbijom za period 2026–2029.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović istakao je da su odnosi dve zemlje „veoma dobri na svim nivoima“, naglasivši da „više elemenata približava Srbiju i Švajcarsku, što možda nije očigledno na prvi pogled“. On je takođe ukazao na zajedničke interese u očuvanju stabilnosti i dijaloga u Evropi.

Poseta ima i širi politički značaj, imajući u vidu ulogu Švajcarske u regionu, uključujući i njeno angažovanje u okviru KFOR-a na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, ona predstavlja dodatni korak u daljem jačanju sveukupnih odnosa i partnerstva između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.

Link ka članku:
https://www.24heures.ch/serbie-parmelin-effectue-une-visite-presidentie…

Švajcarska sigurna u snabdevanju energentima uprkos ratu u Iranu

Iako je rat u Iranu izazvao ozbiljne poremećaje na globalnom tržištu nafte i gasa, snabdevanje Švajcarske ovim energentima za sada ostaje stabilno i sigurno, navodi se u analizi portala Swissinfo. 

Sukob na Bliskom istoku doveo je do rasta cena i napetosti u transportu energenata, posebno zbog značaja regiona za svetske tokove nafte. Međutim, stručnjaci ističu da Švajcarska nije direktno zavisna od tog područja, što joj daje određenu sigurnost u kriznim situacijama. 

Švajcarska nema sopstvene izvore nafte i gasa, ali je njen sistem snabdevanja dobro diverzifikovan. Nafta se u zemlju doprema uglavnom iz različitih regiona sveta preko rafinerija u susednim državama, dok se gas uvozi putem evropske mreže gasovoda, pre svega iz zapadne i severne Evrope. 

Ovakva struktura znači da prekidi u jednom regionu, poput Bliskog istoka, ne dovode automatski do nestašica u Švajcarskoj.

Tržište stabilno, ali cene rastu

Iako količine energenata trenutno nisu ugrožene, rat u Iranu utiče na rast cena. Cena nafte je već značajno porasla, što se odražava i na gorivo u Evropi i Švajcarskoj. 

Stručne organizacije u Švajcarskoj naglašavaju da na tržištu ima dovoljno zaliha i da nema neposredne opasnosti od nestašica, ali upozoravaju da bi produženi sukob mogao dodatno povećati troškove energije. 

Važan faktor stabilnosti su i obavezne rezerve nafte i derivata koje Švajcarska održava. Ove zalihe mogu pokriti potrošnju tokom određenog perioda u slučaju ozbiljnijih poremećaja, čime se dodatno smanjuje rizik za privredu i stanovništvo. 

Iako globalna situacija ostaje neizvesna, Švajcarska zahvaljujući diversifikovanom snabdevanju i strateškim rezervama trenutno ne mora da brine o nestašici nafte i gasa. Glavni efekat rata u Iranu za sada se najviše oseća kroz rast cena energenata, a ne kroz fizički nedostatak resursa.

Tradicija i integracija: 28. Smotra srpskog folklora kao most kultura u Švajcarskoj

Foto: Hugo Event Production
Više od 2000 posetilaca, stotine mladih igračica i igrača, kao i folklorni ansambli iz cele Švajcarske, pretvorili su u subotu uveče gradsku halu u Dietikonu u živo mesto okupljanja srpske zajednice. 28. Smotra srpskog folklora u Švajcarskoj još jednom je pokazala koliko je srpska dijaspora snažno ukorenjena u društvenom i kulturnom životu zemlje.

Manifestaciju je otvorio domaćin i organizator večeri, predsednik Saveza srpskog folklora u Švajcarskoj, Nenad Milenković. U svom pozdravnom govoru zahvalio je brojnim folklornim društvima, volonterima i publici na podršci ovoj manifestaciji koja već skoro tri decenije okuplja srpska kulturna društva iz svih delova Švajcarske. Odlična organizacija i veliko interesovanje publike još jednom su potvrdili značaj njegovog dugogodišnjeg angažmana u očuvanju srpske tradicije u dijaspori.

Posebnu težinu ovogodišnjem događaju dalo je prisustvo predstavnika švajcarske politike. Po prvi put je jedna poslanica Nacionalnog saveta prisustvovala Smotri i obratila se publici – što predstavlja posebno priznanje srpskoj zajednici i njenoj ulozi u švajcarskom društvu.

Savezna poslanica Tereza Šlepfer (SVP) u svom obraćanju istakla je značaj tradicionalne švajcarske neutralnosti u vremenu rastućih međunarodnih tenzija. Stabilnost, politička pouzdanost i društvena kohezija, naglasila je, predstavljaju ključne vrednosti koje već decenijama oblikuju Švajcarsku.

Ona je ujedno podsetila i na značajan jubilej koji se obeležava ove godine: 110 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Švajcarske. Srpska zajednica u Švajcarskoj, istakla je Šlepfer, predstavlja važan most između ove dve zemlje.

Govoreći o integraciji, naglasila je da Srbi u Švajcarskoj predstavljaju primer uspešne integracije – angažovani u privrednom životu, aktivni u udruženjima i u svakodnevnom društvenom životu, dok istovremeno neguju svoje kulturne korene.

Nakon njenog obraćanja, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu, Mihajlo Šaulić, zvanično je najavio performanse. U svom govoru istakao je ulogu folklornih društava koja već decenijama okupljaju mlade generacije i kroz igru, muziku i zajedništvo čuvaju kulturno nasleđe srpskog naroda u dijaspori.

U centru večeri bili su nastupi ansambala. Ukupno 14 folklornih grupa iz cele Švajcarske predstavilo je igre iz različitih krajeva Srbije i Balkana – od juga Srbije i niškog kraja, preko Srema, pa sve do tradicija istočne Srbije. Bogato izvezene nošnje, precizne koreografije i energija mladih igrača pokazali su koliko se sa posvećenošću neguje ova tradicija.

Smotra je, međutim, mnogo više od scenskog programa. Ona je ujedno i veliki društveni susret na kojem se porodice, prijatelji i podržavaoci okupljaju iz svih delova Švajcarske. Zastave, pesma i oduševljenje publike stvorili su atmosferu koja je mestimično podsećala na veliko sportsko takmičenje.

Upravo ta povezanost tradicije, zajedništva i savremenog života u Švajcarskoj daje ovoj manifestaciji poseban značaj. Smotra srpskog folklora pokazuje da kulturni identitet i uspešna integracija nisu u suprotnosti – naprotiv, mogu se međusobno jačati.

Veče u Dietikonu tako je još jednom postalo vidljiv dokaz da je srpska zajednica dobro integrisan i aktivan deo švajcarskog društva – zajednica koja čuva svoje kulturne korene i istovremeno aktivno učestvuje u životu zemlje u kojoj živi.

Rezultati federalnih glasanja u Švajcarskoj: građani odbili smanjenje RTV takse, podržali individualno oporezivanje i zaštitu gotovine

archivio tipress

Na saveznim glasanima održanim 8. marta 2026. godine, građani Švajcarske odlučivali su o četiri važne teme: o smanjenju radio-televizijske pretplate, o uvođenju individualnog oporezivanja, o zaštiti gotovog novca i o fondu za klimu. Rezultati su pokazali da su birači odbili smanjenje RTV takse i klimatski fond, dok su podržali promene u poreskom sistemu i ustavnu zaštitu gotovine. 

Jedna od najpraćenijih tema bila je inicijativa za smanjenje radio-televizijske pretplate za javni servis SSR. Građani su ovu inicijativu odbili, pa pretplata neće biti smanjena sa sadašnjih 335 na 200 švajcarskih franaka. Protiv smanjenja izjasnilo se 61,9 odsto birača.

Važna promena dogodila se u poreskoj politici. Švajcarci su podržali Savezni zakon o individualnom oporezivanju, što Swissinfo opisuje kao istorijsku odluku i veliku prekretnicu u poreskom sistemu zemlje. Ovim se otvara put novom modelu oporezivanja bračnih parova i domaćinstava, umesto dosadašnjeg sistema koji je često bio predmet političkih rasprava. 

Građani su takođe jasno podržali očuvanje gotovine. Protivpredlog kojim se garantuje dostupnost gotovog novca u zemlji usvojen je sa više od 73 odsto glasova, čime gotovina dobija dodatnu institucionalnu i ustavnu zaštitu u Švajcarskoj. 

S druge strane, inicijativa za klimatski fond nije prošla. Većina birača odbila je predlog da se za zaštitu klime i prirode izdvaja do jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Švajcarske. Iako klimatske promene ostaju među važnim brigama stanovništva, Swissinfo navodi da većina građana trenutno nije spremna da podrži veća finansijska izdvajanja za ekološku tranziciju. 

Ishod glasanja pokazuje da su birači u Švajcarskoj ovog puta dali prednost finansijskoj opreznosti i institucionalnoj stabilnosti. Odbijeno je smanjenje RTV takse i dodatno ulaganje u klimatski fond, ali su istovremeno podržane reforme koje menjaju poreski sistem i štite gotov novac kao važan deo svakodnevnog života.

Corriere del Ticino posvetio dve stranice Srbiji i srpskoj zajednici u Tićinu

Foto: CdT

Na Dan državnosti, ugledni švajcarski dnevnik Corriere del Ticino objavio je opširan prilog posvećen Srbiji i srpskoj zajednici u Kantonu Tićino, izdvojivši za ovu temu dve cele stranice. U središtu objave nalazi se opsežan intervju sa ambasadorom Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, dr Ivanom Trifunovićem, u kojem se govori o odnosima Srbije i Švajcarske, ulozi dijaspore, kao i o značaju očuvanja identiteta i povezivanja zajednice sa maticom.

Pored razgovora sa ambasadorom, tekst donosi i prateće intervjue i izjave koje dodatno osvetljavaju prisustvo, doprinos i organizovanost srpske zajednice u Tićinu — uključujući sagovornike dr Mariju Stojadinović i paroha Marka Kneževića, koji iz svojih perspektiva govore o životu zajednice, kulturi, duhovnosti i svakodnevnim izazovima i prilikama.

U nastavku donosimo prevod intervjua i prevod pratećeg teksta.

Intervju ambasadora Ivana Trifunovića za Corriere del Ticino

 

Corriere del Ticino: Religioznost, jezik, hrana – uspešna integracija

 

Intervju ambasadora Ivana Trifunovića za Corriere del Ticino

Foto: Gabriele Putzu
Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović dao je opširan intervju uglednom švajcarskom dnevniku Corriere del Ticino, u kojem je govorio o aktuelnim unutrašnjim političkim procesima u Srbiji, spoljnopolitičkim prioritetima, odnosima Srbije i Švajcarske, evropskom putu Srbije, kao i o značaju međunarodne izložbe Ekspo 2027 u Beogradu.

„Švajcarska i Srbija su dve neutralne zemlje koje traže svoje mesto u svetu koji se menja“

Razgovor vodio: Tomi Kapelini

Hemičar po obrazovanju, sa značajnom karijerom u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji – gde je obavljao visoke menadžerske funkcije u više biotehnoloških kompanija, uključujući i firme listirane na NASDAQ berzi, naročito u azijsko-pacifičkom regionu – Ivan Trifunović je danas ambasador Republike Srbije u Bernu.

Proteklog vikenda boravio je u Tičinu povodom obeležavanja 30 godina postojanja Udruženja „Sveti Sava“ iz Belincone, osnovanog s ciljem integracije Srba u društvo kantona Tičino. Susreli smo se u Luganu, u kulturnom centru LAC, nakon kratkog obilaska umetničkih izložbi.

Gospodine ambasadore, Srbija je tokom prošle godine bila u žiži pažnje. Posle urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo šesnaest ljudi, protesti u Beogradu i drugim gradovima ne prestaju.

„Smatram da je studentski pokret u Srbiji deo šireg globalnog fenomena koji okuplja različite grupe nezadovoljne radom svojih vlada. To je nešto novo. Neke od njihovih primedbi mogu biti opravdane, ali demonstracije i nasilje ne dovode do pozitivnih političkih promena. Osnov demokratskog sistema su izbori. Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandar Vučić, najavila je izbore za ovu godinu, najverovatnije u drugoj polovini godine.“

Mislite li da će ti protesti doneti konkretne rezultate?

„Nadam se da će sva otvorena pitanja biti rešena na izborima. Ostaje da se vidi da li će i na koji način ovaj pokret – delom spontan i građanski, delom podržan od određenih domaćih i stranih političkih aktera – uspeti da se ujedini i ponudi jasnu platformu. Za sada nije jasno ko bi mogao da predstavlja sve demonstrante, ali naredni meseci će to pokazati.“

Postoji i slučaj Novaka Đokovića. Neki smatraju da bi mogao zauzeti politički stav.

„Vi novinari uvek tražite kontroverze. Slučaj Đokovića je u velikoj meri preuveličan. On je ikona srpskog naroda, nezavisno od politike. Izrazio je podršku mladima, ali ne zauzima stav protiv vlasti. Novak Đoković se ne bavi politikom. Ovu temu su mediji neprimereno naduvali. Predsednik Vučić je jasno rekao da je navijao za njega u finalu Australijan opena, kao i svaki Srbin.“

Ipak, godina je osetljiva. Srbija se priprema za Ekspo 2027 u Beogradu.

„Pre svega, izuzetno sam srećan zbog toga. Konkurencija je bila jaka – kandidati su bile i Sjedinjene Američke Države i Španija. Tim koji je pripremao našu kandidaturu odradio je odličan posao. Ponosni smo što će se ovaj veliki događaj održati u Srbiji i želim da zahvalim Švajcarskoj, koja je bila prva zemlja koja je potvrdila učešće.

Tema Ekspa je vedra i pozitivna: Igrajmo za čovečanstvo – sport i muzika za sve. Ozbiljno se pripremamo i očekujemo veliku međunarodnu vidljivost. Nadam se da će se unutrašnje političke tenzije ove godine rešiti demokratskim putem.“

Da li će koristi od Ekspa imati cela zemlja ili uglavnom Beograd?

„Neujednačen ekonomski razvoj nije problem samo Srbije. Vlada ulaže značajna sredstva u putnu i železničku infrastrukturu. Nekada je Srbija imala jedan auto-put, danas ih ima više, koji povezuju unutrašnjost sa prestonicom. Što se tiče pregrejanog tržišta nekretnina u Beogradu, to je pitanje ponude i potražnje, tipično za sve evropske metropole.“

Koji su vaši glavni ciljevi sa Ekspom 2027?

„Da pozicioniramo Srbiju kao zemlju otvorenu za poslovanje i saradnju. Naša spoljna politika je pragmatična – želimo da sarađujemo sa svima koji imaju dobre namere. I da istaknemo jednu od ključnih osobina srpskog naroda – gostoprimstvo. Međunarodni događaj poput Ekspa u potpunosti odgovara srpskom duhu.“

Da li će odnosi između Berna i Beograda biti dodatno ojačani?

„Oni su već odlični. Švajcarska je među četiri do pet najvećih investitora u Srbiji, posebno u proizvodnji. Kompanije poput Nestlé-a uložile su značajna sredstva. Veliki uspeh je i IT sektor – investicije su za šest do sedam godina porasle sa 350 miliona na preko 4,5 milijardi dolara. Microsoft ima razvojni centar u Srbiji sa 600–700 zaposlenih, a brojne švajcarske kompanije angažuju srpske IT stručnjake. Ove godine očekujemo i zvaničnu posetu predsednika Švajcarske Guy Parmelin.“

Obrazovanje je još jedna važna spona.

„Tačno. Praktično smo preuzeli švajcarski dualni sistem obrazovanja. Sarađivali smo sa profesorkom ETH-a Ursulom Renold i implementirali sistem gotovo u potpunosti identičan švajcarskom.“

Geopolitika: da li je istorijski odnos Srbije sa Rusijom oslabio?

„Postoje kulturne i verske veze koje mediji često preuveličavaju. U Beogradu smatramo da treba razgovarati sa svima, ukoliko se time ne nanosi šteta drugima. Rusija se ne može ignorisati. I Švajcarska, po mom mišljenju, ima pragmatičan pristup.

Kada je reč o spoljnoj politici, Srbija i Švajcarska dele sličnosti: obe su neutralne zemlje u srcu Evrope. U kontekstu rata u Ukrajini i novih globalnih odnosa, obe traže svoje mesto. Srbija je u UN glasala za rezolucije o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Podržavamo teritorijalni integritet svih država, uključujući i Srbiju.“

Evropska unija – da li ste i dalje uvereni u pristupanje?

„Da. Predsednik Vučić je nezadovoljan sporim tempom procesa. On je složen i zahteva konsenzus svih članica. I sama EU prolazi kroz unutrašnju fazu preispitivanja. Srbija se oseća evropskom, geografski i kulturno, i nadamo se da će put napredovati bez neizvesnosti.“

Da li postoji strah od gubitka suvereniteta?

„Srbija će uvek stavljati svoje interese na prvo mesto. Trenutno ne vidimo ozbiljan sukob između tih interesa i pravila EU. Istina je da Švajcarska ima jedinstven položaj – teško je pomiriti sistem narodnih referenduma sa mehanizmima odlučivanja u Briselu. Švajcarski politički sistem izuzetno cenim, jedan je od najbližih savršenstvu. Za Srbiju je ulazak u EU gotovo prirodan izbor.“

Energetika ostaje izazov.

„Radimo na diversifikaciji izvora. Imamo sporazume sa Azerbejdžanom, koristimo gasovod preko Hrvatske i razgovaramo o povezivanju sa Grčkom radi kupovine američkog tečnog gasa, kao i o gasu iz Rumunije. Cilj je smanjenje zavisnosti od Rusije.

Poseban problem bio je što je nacionalna naftna kompanija imala rusko vlasništvo. Sjedinjene Države su uvele sankcije i zatražile povlačenje Moskve. Nedavno je najavljeno da će ruski udeo biti prodat mađarskoj kompaniji MOL, što bi trebalo da zadovolji američku stranu. Ipak, ostajemo pragmatični i održavamo korektne odnose sa Moskvom.“

Odnosi sa Vašingtonom nisu uvek bili jednostavni.

„Opet tražite teške momente. Odnosi sa SAD su značajno unapređeni. Potpisali smo sporazum o strateškom partnerstvu koji daje institucionalni okvir za prijateljske odnose. U poslednje vreme u Vašingtonu postoji veće razumevanje za srpsku poziciju u Bosni i Hercegovini. Danas je jasno da bez Srbije nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu.“

Corriere del Ticino: Religioznost, jezik, hrana – uspešna integracija

©PABLO GIANINAZZI/TI-PRESS’

Srpska zajednica u Tićinu, savršeno integrisana, sačuvala je istinski „balkanski“ duh: vesela je, strastvena, voli igre i sport, religiozna kao što to samo pravoslavni hrišćani umeju da budu, sa onim evocirajućim obredima na staroslovenskom, pomalo kao tridentska misa kod katolika. Ukratko, sve je vrlo i iskreno „slovensko“. To predstavlja veliki kulturni doprinos i osećanja za naš kraj. Kada se slušaju usmena kazivanja jednog tićinskog Srbina, atmosfera odmah postaje ona obavijajuća koju prenose sveće, žute voštane sveće koje se pale ispred ikonostasa. Kakvo čudo!

„Da, mi smo takvi – kaže nam Marija Stojadinović, već dvadeset godina u Tićinu. Lepota naše zajednice, koja je već stigla do četvrte generacije, jeste u tome što je veoma dobro integrisana, a istovremeno čuva višestolećne tradicije. Srbi u Tićinu rade u svim sektorima: u zdravstvu, ja sam i sama porodični lekar, u građevinarstvu, zanatstvu, trgovini i ugostiteljstvu, kao moj muž do nedavno. Drugi rade u banci ili u opštini.“ Zapravo, prvi dolasci Srba u Tićino bili su znatno pre ratova devedesetih godina. Integracija je bila spora, ali uspešna. Većina Srba u Tićinu danas ima državljanstvo. „Moji srpsko-tićineski pacijenti stariji od 60 godina, priča Marija, traže od mene da im objasnim njihove patologije na srpskom, ali mladi žele da im govorim samo na italijanskom. Potpuno su integrisani. Za mene je put bio malo teži: došla sam ovde sa 27 godina, morala sam tek da naučim italijanski jezik, da mi se diplome medicine priznaju u Lozani… Ali sve je prošlo dobro: uvek sam bila prihvaćena i priznata, nikada nisam imala ni najblaži slučaj diskriminacije.“

Marija nam daje i jedan detalj koji otkriva određenu društvenu tendenciju: „U poslednje vreme, svadbe na koje me pozivaju su mešovite. Naravno, radi se o građanskim ceremonijama, ali nakon njih slede velika slavlja u Srbiji, uvek u avgustu.“ Tendencija, međutim, među mladima srpsko-tićineskog porekla, jeste da se u Srbiju vraćaju ređe nego njihovi roditelji. Svakako, privlačnost velikih pravoslavnih verskih praznika ipak se oseća, bar nekoliko puta godišnje. A za to je i Tićino dobro organizovano.

„Imamo dve crkve – objašnjava nam otac Marko Knežević, sveštenik srpske pravoslavne zajednice u Tićinu. Glavna, koju delimo sa katolicima, jeste crkva Svetog Jovana u Belinzoni, gde služimo tri liturgije mesečno, plus one radnim danima kada je praznik nekog sveca. Zatim je tu Sveti Roko u Luganu, jedna liturgija mesečno, isključivo iz organizacionih razloga. Ukupno je uključeno hiljadu srpsko-tićinskih porodica. Ali među vernicima imamo i Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare, Makedonce i švajcarske pravoslavce.“ Srpsko-pravoslavna zajednica u Tićinu je, između ostalog, član Radne zajednice hrišćanskih crkava u Kantonu Tićino (CLCCT). U svakom slučaju, procenjuje se da srpska zajednica u Tićinu broji do deset hiljada ljudi. U crkvi u Belinzoni, jednom mesečno, održavaju se časovi veronauke za decu i odrasle. Uz odobrenje katolika, tamo je postavljen značajan ikonostas poznatog umetnika Gorana Jovića. „Voleli bismo da organizujemo – kaže otac Marko – i druge inicijative posvećene umetnosti.“

Tu je i pitanje srpskog doprinosa tićinskoj kulturi. Udruženja kao što su Sveti Sava u Belinzoni, Desanka Maksimović u Luganu, sportski FK Drina, kao i organizovana Serbinfo Vladimira Miletića, obezbeđuju niz informacija i pre svega događaja i večeri, od muzičkih do književnih, pa sve do sočnih gastronomskih, koji uspevaju da uključe i oduševe čak i najtradicionalnije Tićineze. Što se tiče kulturne razmene među kantonima, dovoljno je reći da su prošle subote u Tićinu bile delegacije srpskih zajednica iz Ciriha, Soloturna i Cuga.

Razgovor vodio: Tomi Kapelini
Corriere del Ticino, 14.02.2026

123...71Stranica 1 od ukupno 71

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.