Naturalizacija u Švajcarskoj povećava godišnji prihode za više od 5000 franaka

foto: © Ti-Press / Samuel Golay

Oni koji se odluče za švajcarsko državljanstvo videće da će im se godišnji prihodi povećati u proseku za 5000 franaka u narednih 15 godina. Ovo je rezultat istraživanja koje je sporveo Federalni tehnološki institut u Cirihu (ETH), uzimajući u obzir radnike koji su pre dobijanja švajcarskog državljanstva imali pasoš neke od zemalja bivše Jugoslavije i Turske.

“Sticanje državljanstva deluje kao katalizator integracije”, izjavljuje u današnjem saopštenju ETH-a, Dominik Hangartner, profesor političke analize i koautor studije, koja je sporvedena u saradnji sa Univerzitetom Stanford. Hangartner ističe da su pozitivni efekti veći sa malim platama i marginalizovanim grupama.

Da bi isključili druge faktore koji bi doveli do povećanje prihoda, studija je prikupila podatke iz 46 opština u nemačkom delu Švajcarske, gde se o naturalizaciji odlučivalo tajnim glasanjem do 2003. godine. Pažnja je bila usmerena na zahteve za naturalizaciju koji su prihvaćeni ili odbačeni zbog malog razloga. Uz pomoć centralne kancelarije AVS-a, zarade su upoređivane u godinama pre i posle odluke o državljanstvu.

Na povećanje prihoda nisu imali uticaja, pol, poreklo ili primanja pre naturalizacije. “Naša studija pokazuje da naturalizacija promoviše dugoročnu ekonomsku integraciju”. “Što ranije osoba postane švajcarski državljanin, to su veći pozitivni efekti na integraciju i prihod”, zaključuje Hangartner.

Federer „obara“ švajcarsku ekonomiju

(Swissmint)

Švajcarska Vlada saopštila je da bi do januara trebalo da bude izdato 95.000 kovanica, a prvi kontigent izazvao je pad na sajtu Švajcarskog saveznog veća, na kojem se kupuje preko veb-šopa.

Prvi kontigent od 33.000 komada je rasprodat, dok je potražnja tolika da ni jedan od najvećih sajtova nije mogao da izdrži tu količinu poseta.

„Imali smo 2,5 miliona klikova. Bilo je to previše za našu onlajn prodavnicu. Očekivali smo i planirali visoku potražnju, ali nismo mogli da zamislimo da će biti ovoliko velika“, rekao je izvršni direktor Saveznog veća Marijus Haldiman.

Lik rekordera po broju grend slem titula (20) biće na kovanicama od 20 franaka, što je prvi put u istoriji Švajcarske da na kovanici bude živa osoba. Dodatni problem je nastao kada je Rodžer podelio objavu na društvenim mrežama.

„Čim je objavio link na društvenim mrežama, momentalno smo imali problema sa povećanim saobraćajem na portalu. Neki fanovi su mogli da uđu na sajt, ali nisu mogli da dovrše narudžbinu. Drugi nisu mogli ni da otvore stranicu. Stiglo nam je mnogo mejlova sa pitanjima da li mogu da kupe kovanicu, ali nismo mogli da tražimo podatke sa kreditnih kartica preko mejla.“

Na „glavi“ kovanice nalazi se Federer sa čuvenim jednoručnim bekhendom.

Plan tamošnje Vlade je da osim navedenih kovanica od 20, Federerov lik bude i na onoj od 50 franaka, ali u drugačijem dizajnu od maja 2020. godine.

Švajcarski projekat „Babyfenster“ u Srbiji kao projekat „Sigurna kolevka“

U poslednjim decenijama na teritoriji Republike Srbije česti su slučajevi napuštenih beba, koje majke kako bi ih se rešile, ostavljaju na najrazličitijim mestima. Poslednji u nizu slučaj koji je potresao celu Srbiju ali sve ostale koji su čuli za to, dogodio se u avgustu ove godine u Beogradu. Majka je svoju tek rođenu bebu, sa pupčanom vrpcom i posteljicom stavila u kesu i ostavila u kontenjeru u beogradskom naselju Žarkovo.
Pukom srećom jedan prolaznik je čuo zvukove iz kontejnera, pronašao je bebu i pozvao nadležne organe. Na žalost ovaj dramatični slučaj je bio peti 2019. godine.

Uzimajući u obzir da je 2018. godine bilo 33 slučajeva napuštene dece i beba (zvanični podatak Centra za socilani rad), Srbija se nalazi u alarmantoj situaciji što se tiče ovog problema.

Bebe se napuštaju i u Švajcarskoj

U Švajcarskoj ovaj problem je rešen otvaranjem Babyfenster-a, pri najvećim Kantonalnim bolnicama na teritoriji cele zemlje. Babyfenster su mesta na kojima majke koje dođu u situaciju da žele da ostave bebu, mogu to da učine apsolutno anonimno i da bebu ostave u sigurne ruke. Na taj način život bebe nije ni na koji način ugoržen.

Babyfenster-i postoje u Švajcarskoj već 10 godina i prema statističkim podacima značajno su smanjili broj napuštenih beba generalno, ali i beba koje su pronađene bez znakova života.

Projekat „Babyfenster“ vodi Švajcarska fondacija za pomoć majci i detetu (Schweizerische Hilfe für Mutter und Kind). Ovu fondaciju vodi njen osnivač gospodin Dominik Müggler, koji je u organizaciji Udruženja SERBINFO i Fondacije za majku i dete iz Srbije boravio u Srbiji, kako bi preneo iskustva iz Švajcarske ali i zajedno sa fondacijom iz Srbije pokrenuo projekat „Sigurna kolevka“.

Babyfenster i u Srbiji

Prilikom boravka u Srbiji gospodin Müggler se zajedno sa dorektorom portala Serbinfo.ch i osnivačem Fondacije za majku i dete, gospodinom Vladimirom Miletićem sastao sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, Ministarkom za demografiju i populacionu politiku prof. Dr Slavicom Đukić-Dejanović, poglavarom Srpske Pravoslavne Crkve, Njegovom Svetošću Patrijarhom srpskim G. Irinejem i Ambasadorom Švajcarske Konfederacije u Srbiji, NJ. E. gospodinom Filipom Geom.

Projekat od javnog značaja za Srbiju

Dominik Müggler, prof. Dr Salvica Đukić-Dejanović, Vladimir Miletić, Mihajlo Miletić

U razgovoru sa ministarkom za demografiju i populacionu politiku prof. Dr Slavicom Đukić-Dejanović, koja je ispred Vlade Republike Srbije primila pokretače projekta „Sigurna kolevka“ u Srbiji, predstavljena su dosadašnja iskustva koje je projekat imao u Švajcarskoj i razmatrani su načini kako bi on mogao biti primenjen na teritoriji Republike Srbije. Ministarka Đukić-Dejanović je istakla da je problem napuštenih beba u Srbiji problem koji traje već duži niz godina, i da je u zemlji koja ima evidentih probelma sa natalitetom rešavanje problema napuštenih beba i prevencija u toj oblasti od javnog značaja za Srbiju. Prof. Dr Slavica Đukić-Dejanović je dala punu podršku za početak realizacije projekta, imajući u vidu da je projekat u skladu i sa nacionalnom strategijom o podsticanju razvoja koju je usvojila Vlada Republike Srbije, marta 2018. godine.

Blagoslov Srpske Pravoslavne Crkve

Đakon dr Aleksandar Praščević, Dominik Müggler, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej, Vladimir Miletić

Direktora Švajcarske fondacije za pomoć majci i detetu, Dominika Muglera i osnivača Fondacije za majku i dete, Vladimira Miletića primio je i poglavar Srpske Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej koji je u njegovo lično ime i ime cele Srpske Pravoslavne Crkve dao blagoslov za porojekat „Sigurna kolevka“ u Srbiji, istakavši da je spašavanje svakog života, a pre svega života beba na taj način hrišćanski čin koji je i više od humanitarnog. Njegova Svetost je izrazila nadu da će blagoslov i podrška Srpske Pravoslavne Crkve pomoći u realizaciji projekta „Sigurna kolevka“.

Ambasada Švajcarske u Srbiji podržava projekat

Vladimir Miletić, NJ.E. Filip Ge, Dominik Müggler, Mihajlo Miletić

Na prijemu kod NJ. E. Filipa Gea, ambasadora Švajcarske u Srbiji, projekat „Sigurna kolevka“ je dobio apsolutnu podršku, nakon čega su gospodin Domink Mugler i Vladimir Miletić sa ambasadorom razmatrali na koji bi način najbolje moglo primeniti švajcarski primer projekta „Sigurne kolevke“ u Srbiji imajući u vidu iskustva Švajcarske ambasade u implementaciji programa „Švajcarske saradnje sa Srbijom“ koja ima cilj da doprinese efikasnim i efektivnim demokratskim institucijama i procesima. Švajcarska je vodeći donator u okviru Sektorske radne grupe donatora za oblast društvenog  razvoja i ljudskih resursa.

Švajcarska i Jugoslavija – početak saradnje dveju zemalja

Fotografija sa sastanka Tita i Špuhlera u Karađorđevu, sa leva ministar spoljnih poslova Jugoslavije Mirko Tepavac, Tito, Ljubo Ilić jogoslovenski ambasador u Bernu, švajcarski ambasadoru u Beogradu Hans Keler i Vilijam Špuhler. Foto: Muzej Jugoslvavije

Pre pedeset godina, jedan švajcarski ministar je prvi put posetio socijalističku Jugoslaviju. Tom prilikom u Nigeriji je pokrenuta akcija pomoći koja je označila početak saradnje dveju zemalja u sferi spoljne politike.

Neočekivano odnosi između dve zemlje su se pojačali u narednim godinama. “Razmena robe raste u oba smera”, više od 120.000 švajcarskih turista poseti Jugoslaviju svake godine, dok sa druge strane 15.000 jugoslovenskih radnika, od kojih su polovina intelektualci, žive mnogo bolje od svojih sunarodnika koji koji čine emigraciju u drugim evropskim državama. Tako je tih godina pisala švajcarska štampa.

“Prema nadležnim švajcarskim vlastima, zabrinutost zbog mogućnosti da Jugosloveni mogu da budu politički aktivni, do sada je potpuno neutemeljena”, piše Hans Keler (Hans Keller), švajcarski ambasador u Beogradu ministru spoljnih poslova Viliju Špuleru (Willy Spühler), početkom oktobra 1969. godine.

Nekoliko nedelja kasnije, između 28. oktobra i 1. novembra 1969. godnie, Spaehler je prvi savezni ministar koji je krenuo u posetu multietničkoj socijalističkoj državi na Balkanu. Poseta predstavlja početak zanimljivog diplomatskog zbližavanja država.

Dva posebna slučaja

U to doba u kontekstu hladnog rata, obe države kapitalistička, ali neutralna Švajcarska i komunistička, ali nesvrstana Jugoslavija imaju poseban položaj. Špulerov kolega, ministar spoljnih poslova Jugoslavije Mirko Tepavac, namerava da “popuni vakum koji traje već dugi niz godina” u političkim kontaktima sa zajedničkim ciljem jedne evropske bezbednosne konferencije.

U tom kontekstu, Tepavac veruje da je tadašnji momenat idealan da se podrži pozicija onih država – poput Švajcarske i Jugoslavije – koje žele da vode politiku nezavisnu od velikih sila. U jesen 1969. predlozi jugoslovenskog ministra nisu imali odjeka u švajcarskoj diplomatiji.

Međutim sredinom 1970-tih, u okviru Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (CSCE), između Berna i Beograda, razviće se uska saradnja koja će takođe računati na podršku Austrije, Švedske i Finske.

Maršal i lord od Ausersila 

U svakom slučaju u Karađorđevu, socijalista Špluher čije je ponašanje, uprkos nadimku “lord od Ausersila, zbog ciriškog porekla, smatra se prilično “krutim”, susreće jednu od najblistavijih figura u svetskoj politici dvadesetog veka.

Iznenađujuće, predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, prihvatio da primi uglednog švajcarskog gosta. Sastanak u malom krugu, na kome je Tito, bivši podoficir austrougarske vojske, pričao na makaronskom nemačkom, ticao se visoke politike u Evropi i svetu. Sada je Špluher predložio Jugoslaviji zajedničku inicijativu u vezi sa građanskim ratom u Nigeriji. 

Od 1967. godine širom regije Biafa besneo je krvavi sukob u kojem i švajcarska i jugoslovenska misija pružaju humanitarnu pomoć. Međutim nakon skandala sa Buhrelom, ugled švajcarske je ozbiljno narušen. Otkriveno je da je 1968. godine fabrika oružija Oerlikon, Nigerijsku vojsku preko trećih zemalja, snadbevala protivavijonskim oružijem velikog kalibra, zaobilazeći embargo Saveznog veća, uz upotrebu falsifikovanih dokumenata. 

Dvolična Švajcarska neutralnost

Za kritičare, Buhrelov skandal jasno pokazuje dva lica politike neutralnosti. Uporedo sa dvosmislenim komercijalnim kontaktima sa rasističkim režimima Južne Afrike i Južne Rodezije, stvar postaje veliko opterećenje za imidž Švajcarske u Africi.

Jugoslavija sa druge strane uživa veliki ugled u “trećem svetu” kao nacija osnivač pokreta nesvrstanih. U to vreme Bern održava maksimalnu distancu od “neutralnog” odnosa nesvrstanih država, koji se odlikuje antizapadnim i socijalističkim pristupom. Međutim u periodu koji je prethodio Špuhlerovoj poseti pružila se prilika, preko neformalnih kontaktima sa secesionistima Biafre, da se pokrene prestižna inicijativa za nedelju dana prekida vatre u Nigeriji. U ovoj situaciji “otvaranje ka levoj strani” izgleda obećavajuće za Ministarstvo spoljnih poslova. Bern smatra da bi u švajcarsku kampanju za posredovanje trebalo uključiti i ugled Jugoslavije. 

Plan za Nigeriju

Direktna linija sa autokratom Titom se otovrila u ovom kontekstu kao puka slučajnost. “Naš plan”, izveštava Špuhler u Bernu, izazvao je “nesunjivo interesovanje”. Odlučeno je da se sačeka povoljan trenutak za zajedničku inicijativu i da se do tada održi apsolutna diskrecija o projektu. Bern želi da obavesti svoje neutralne partnere Austriju i Švedsku.

Sa druge strane, švajcarske diplomate nisu baš oduševljene jogoslovenskim predlogom o uključivanju lidera UN, Etijopije i Tanzanije, “jer su se plašili da će ceo plan biti prerano objavljen”.

Zapravo, švajcarsko-jugoslovensko posredovanje u korist “nedelje milosrđa” u nigierjskom građanskom ratu ne uspeva zbog sramotne iniskrecije. Ironično je da se curenje informacija ne dešava u Beogradu, koji je često bio kritikovan zbog spektakularno aktivizma u spoljnoj politici, već u Švajcarskoj, školskog modela “dobrih kancelarija”. Poslanik iz Tićina Enriko Franconi (Enrico Franzioni), koji je informaciju dobio na jednom sastanku parlamentarne komisije, otkriva tajnu na mikrofonima radija i televizije. I Švajcarska i Jugoslavija su u “teškoj situaciji” zbog kasnijih udara medija. Akcija je bila odmah otkazana. 

Intezivni bilateralni odnosi

Efekti posete Saveznog ministra Vilijama Špluhera Beogradu daleko prevazilaze ovu anegdotu sramotnog i pogrešnog koraka u švajcarskoj diplomatiji. U okviru Konferencije o bezbednosnoj saradnji u Evropi, švajcarsko-jugoslovenske zajedničke službe za posredovanje postaju zvezda na multilateralnoj sceni. Konsultacije Špluhera, Tepavca i Tita označavaju početak inteziviranja bilateralnih odnosa između Švajcarske i Jugoslavije, koje je u doba hladnog rata praktično bilo nezamislivo, sa bilo kojim drugim komunističkim režimom. 

Oslanjajući se na tradicionalno dobro trgovinske odnose sa Jugoslavijom, koja je ubrzo postala najvažniji ekonomski partner Švajcarske u Istočnoj Evropi, sredinom 1970-tih gotovo dva procenta celokupnog švajcarskog izvoza prodaje se u Jugoslaviji. Sve veća liberalizacija spoljne trgovine  i razvoj ka “socijalističkoj tržišnoj ekonomiji” takođe omogućavaju balkanskoh državi da zaključi brojne ugovore o licenciranju i zajedničkom ulaganju sa švajcarskom mehaničkom i elektro industrijom, farmaceutskim i prehrambenim kompanijama. Na primer, neki tipični švajcarski proizvodi kao što su pire “Stocki”, čokolada “Toblerone” i gazirano piće “Rivela” proizvode se u Jugoslaviji. Sa druge strane Jugoslavija deo svojih kredita za kupovinu uzima od švajcarskih banki. 

Radna snaga

Razvijeni ekonomski kontakti pogoduju i migraciji radne snage iz Jugoslavije u Švajcarsku. 15.000 jugoslovenskih radnika iz 1969. godine preraslo je u 25.000 1970. godine, 60.000 1980.godine i čak 172.000 1990. godine. Danas je više od 300.000 Srba, Hrvata, Bosanaca, Makedonaca, Slovenaca i Crnogoraca u Švajcarskoj i čine jednu od najvećih grupa stranaca. Na tu cifru se dodaje i desetine hiljada bivših migranata koji su u međuvremenu stekli švajcarsko državljanstvo. Otprilike jedna na svakih sedamnaest osoba u Švajcarskoj ima porodične korene u bivšoj Jugoslaviji.

Jugoslovensku randu snagu je mogla da regrutuje švajcarska ekonomija već 1960-ih, jer je Titov režim, sa svim svojim represivnim elementima, za razliku od drugih država istočne Evrope, uveo liberarni sistem migracija radi “privremenog zapošljavanja”, a od kada je “raskinuo” sa Moskvom 1948. godine, usko je bio povezan sa Zapadom, radi dobijanja kredita. 

Kritike Špulera da je “milovao bradu komunista” poslednjih nekoliko meseci pre njegove ostavje, u vreme kada je Savezno veće još uvek bilo jako restriktivno u pogledu poseta inostranstvu, nemaju težinu. Jugoslavija nije pripadala istočnom bloku, Njena posebna uloga u sukobu Istok – Zapad učinila je multietničku državu iznenađujuće zanimljivim partnerom za Švajcarsku u raznim oblastima, sve do raspada 1991. godine.

Priredio i preveo sa italijanskog:  Vladimir Miletić
Originalni tekst: Thomas Bürgisser – Swissinfo.ch

 

Neue Zürcher Zeitung: On je „treći čovek“ sa dva različita lica i najbolji teniser na svetu

Photo: Naomi Baker/Getty Images

To piše švajcarski list Noje cirher cajtung (Neue Zürcher Zeitung) u tekstu uoči duela između Novaka Đokovića i Rodžera Federera na Završnom turniru u Londonu.

“Novak Đoković nikad nije krio da ga zanima samo da bude najbolji. Njegova rana mladost je obeležena ambicijama koje su bili gotovo bolesne. Grabio je za pobedama, grabio za priznanjem. I tada, na vrhu uspeha, survao se u prazninu. Mučen sumnjom u sebe, vratio se na Kopaonik u srpskim brdima gde je njegova karijera nekada počinjala. Pokazao se pred zidom u koji je udarao prve teniske loptice i koji je sada pun rupa. Na jednom video-snimku, on vidno dirnut kaže: “Rupe u zidu potiču od bombi. To je potresno. S druge strane, lepo je videti da zid i pored toga još stoji”, navodi se u tekstu.

Švajcarskoj publici je “pojašnjeno” da se Kopaonik nalazi na “srpsko-kosovskoj granici”.

“Za vreme rata su jedinice NATO tri meseca prekrivale taj kraj tepihom od bombi. Ožiljci do danas nisu izlečeni. Niti na terenu, na kojem je Đoković udarao svoje prve lopte, ni u njegovoj duši. Đoković korača terenom, beleži neutešnu sliku kamerom mobilnog telefona. Pred jednom kolibom koja jedva stoji, zaustavlja se: “Ovde smo imali mali prostor na kojem bismo se odmarali, gde smo palili vatru“. A onda prelazi sa engleskog na srpski jezik. Onaj ko hoće da zna ko je Đoković, šta ga pokreće i zašto mu je uspeh za nijansu važniji nego svim njegovim takmacima, mora da pogleda taj video-snimak. U njemu je sažeta esencija njegove egzistencije”, dodaje se.

“Najbolji igrač u ovom trenutku“

Dalje se ističe da Đoković ne igra samo za sebe.

“On igra za Srbiju. Zato je u svojoj zemlji heroj, a u ostatku sveta autsajder. Nema drugog igrača koji ima dva tako različita lica kao on. Pored terena Đoković može da bude najšarmantniji čovek. A na terenu postaje ratnik. Taj nemilosrdan, neumoljiv deo svog bića simboliše scena sa Otvorenog prvenstva Australije 2012, kada je pobedio Nadala u najdužem Gren slem finalu u istoriji, posle 5 sati i 53 minuta, i pobedu proslavio cepanjem dresa sa grudi”, navodi se.

Dodaje se i da je Đoković najbolji igrač u ovom momentu.

“Niko u deceniji nije osvojio više velikih turnira od njega. Od 2010. naovamo je osvojio 15 od svojih 16 Gren slem titula i 29 od svoje 34 masters-1000 titule. Između 2012. I 2015. je četiri puta uzastopce pobedio u finalima ATP. Posle prvog trijumfa u Vimbldonu 2011. je prvi put postao broj 1. Otada je imao taj rang tokom 275 nedelja. Ako Đoković ove nedelje u Londonu bude bolji od Nadala, završiće šesti put godinu kao najbolji u sezoni i tako izjednačiti rekord Amerikanca Pita Samprasa. To je statistika jednog izuzetnog igrača. Pri tome Novak Đoković ima samo 32 godine. Posle pobede u Vimbldonu u julu nije ostavio mesta sumnjama da hoće da napadne i Federerove rekorde od 20 Gren slem titula i 310 nedelja na prvoj poziciji. Ako ostane unekoliko zdrav, moguće je, čak je i verovatno, da će mu to uspeti, ističe se.

U senci Federera i Nadala

Kako se navodi, pored svega toga Đoković ostaje treći čovek, kada se radi o naklonosti gledalaca.

“Đoković nije samo u senci Rodžera Federera, već i u senci Rafaela Nadala. I to ne muči samo njega, već i čitavu porodicu. Majka Dijana je nedavno u jednom intervjuu za indijsko izdanje magazina GQ rekla da publika ne može da se pomiri s tim da je njen sin bolji od Federera i Nadala. Publika poštuje Novakov uspeh, ali čim igra protiv Federera, publika navija za Federera. To će biti tako i u četvrtak, kada Đoković u polufinalu ATP bude igrao za plasman u finale. Publika neće kriti na čijoj strani su njene simpatije. Moguće je da će i biti na granici fer ponašanja. Možda će je i prekoračiti kao u finalu Otvorenog prvenstva SAD 2015, kada protiv Đokovića nije bio samo Federer, već i 90 odsto publike. Đoković u takvim trenucima obično utone u sebe. I vrati se ruševinama svoje mladosti, na Kopaonik. Rupe u teniskom zidu se pretvore u naprsline na njegovoj duši i pretvore ga u viteza koji mora biti pobeđen ne jednom, već dvaput, pa i triput, a možda čak i četiri puta, pre nego što zaista padne na zemlju”, navodi se.

U tekstu se ističe da Federer zna koliko će onda biti teško pobediti Đokovića.

“Lista njihovih dosadašnjih 48 mečeva je puna većih i manjih drama, koje su se najčešće završavale pobedama Đokovića. U godinama 2010. i 2011, Federer je dvaput izgubio u polufinalu nakon dve propuštene meč-lopte. Izgubio je 2014. u Vimbldonu, 2015. u Vimbldonu i na US-openu u tri Gren-slem finala. A ovog leta je rivalstvo kulminiralo u finalu Vimbldona, gde je Federer i posle dve meč-lopte izgubio. Publika je želela da Federer pobedi. Bodrila ga je do poslednje razmene lopti. Đoković je kasnije rekao da je pokliče “Rodžer, Rodžer!“ u svojoj glavi pretvorio u “Novak, Novak!“. Tako razmišlja neko ko ima misiju. Ona još nije okončana. Novak Đoković se bori dalje. Za sebe, za Kopaonik”, zaključuje se.

Uspon zelenih partija na Federalnim izborima

Na parlamentarnim izborima u Švajcarskoj zabeležen je rast zelenih, a pad krajnje desnih stranaka, pokazuju prvi rezultati.

Desničarski populisti Narodna partija Švajcarske (SVP) pretrpela je jasne gubitke na današnjim parlamentarnim izborima, dok su Zeleni pravi pobednici ovog glasanja. Prema prvim privremenim rezultatima, koje je objavio javni servis, SVP osvojila je 26,3 odsto glasova, što je za 3,1 odsto manje nego na prošlim parlamentarnim izborima.

Zeleni su sa 12,7 osvojenih glasova, ojačavši za čak 5,6 odsto, osvojili četvrtu poziciju na švajcarskoj političkoj sceni.

Time su Zeleni pretekli, tesno, Hrišćansko-demokratsku narodnu partiju (CVP), koja je osvojila 12 odsto glasova (+0,4 odsto).

Po prvi put u poslednjih par decenija time je jedna od četiri vladajuće partije pretečena od strane opozicione stranke.

Pored SVP su i dve dalje vladajuće stranke pretrpele gubitke.

Socijalemokate (SP) su izgubile 2,4 odsto glasova i osvojili 16,5 procenata, Slobodarska partija (FDP) osvojila je 15,2 odsto (-1,2 procenaa).

Na parlamentarnim izborima u Švajcarskoj velika pomeranja na političkoj sceni nisu česta. I sastav vlade je u proteklih šest decenija praktično nepromenjen, te SVP, SP, FDP I CVP dele sedam mesta u švajcarskoj vladi.

Ovakav sastav vlade mogao bi sada poremetiti odličan rezultat Zelenih, posebno ako ona bude uspela da ostvari saradnju sa drugom zelenom partijim Građanskom zelenoliberalnom strankom (GLP), koja je uspela da osvoji 7,6 odsto glasova, poboljšavši svoj rezultat za 2,9 odsto u odnosu na prošle izbore.

Time zelene stranke ubuduće zauzimaju petinu mesta u skupštini Švajcarske, koja ima 200 poslanika i teško bi bilo da budu zaobiđene prilikom formiranja nove vlade.

Gotlib Dutvajler – Osnivač Migrosa

Gotlib Dutvajler (Gottlieb Duttweiler) Foto: Migros

Gotlib Dutvajler (Gottlieb Duttweiler) bio je izuzetan preduzetnik, političar i vizionar. Sa svojim avangardnim idejama i velikom društvenom posvećenošću ostavio je važan trag u istoriji švajcarske ekonomije. Osnivač velike distributivne grupe Migros i stranke Landesring der Unabhängigen (Savez nezavnisnih preduzetnika), partije levog centra, aktivne u Švajcarskoj od 1936. godine do 1999. godine. Tridesetih godina prošlog veka u dva saziva, 1935. godine i 1939. godine bio je predsednik Nacionalnog saveta (Donjeg doma) Saveznog parlamenta.

Dutvajler rođen je u Cirihu 15. avgusta 1888. godine. Po završetku školovanja i prkse počinje da radi u maloj kompaniji Pfister & Sigg, specijalizovanoj za kolonijalnu trgovinu, i nakon deset godina rada postaje i njen suvlasnik. Kada je 1923. godine kompanija bankrotirala Dutvajler je izgubio svu svoju imovinu. Sa suprugom se preselio u Brazil, da upravlja plantažom kafe. Njegov projekat propada i njih dvoje se vraćaju u Švajcarsku.

Ford T, Migros pokretna prodavnica (Foto Migros)

Po povratku u Švajcarsku 1925. godine osniva malo komercijalno preduzeće Migros SA. Koristeći svoja velika iskustva u poslu, stvara potpuno novu prodajnu organizaciju koja ne zavisi od posrednika. Sa idejom da izgradi most između proizvođača i potrošača. Kupuje 5 kamiona Ford T sa kojima će moći da kupuje robu direktno od proizvođača i distribuira do krajnjeg potrošača, sa ciljem smanjenja cena. Kamione pretvara u pokretne prodavnice osnovnih namirnica kao što su kafa, pirinač, šećer, testenina, ulje, sapun i slično. Migros je u tom trenutku nudio ove proizvode po cenama i do 40% nižim od svojih konkurenata.

Ideja će se pokazati izuzetno funkcionalnom u godinama kada se i Švajcarska, kao i ostatak Evrope suočio sa nizom ozbiljnih ekonomskih kriza. Već 1926. godine Migros u industrijskom delu Ciriha otvara svoju prvu fiksnu prodavnicu, koja je imala samo 48 artikala u ponudi, od kojih su većinu činili sveže voće, krompir koji nisu bili dostupni u pokretnim prodavnicama.

U narednim godinama, ambiciozni preduzetnik se sukobio sa žestokim otporom vlasnika već postojećih maloprodajnih objekata, trgovinskim udruženjima i političkim strankama. Svi su se snažno protivili Migrosu, koji je zahvaljujući svojoj jednostavnosti, kvalitetu i praktičnosti, revolucionisao maloprodajnu trgovinu u Švajcarkoj. Sa druge strane Dutvajlera podržavaju njegovi najbolji saveznici – domaćice. Koje su odmah prepoznale prednosti kupvine u Migrosu. Da bi prevazišao prepreke, konstantno je pribegavao inovacijama, tako da je na bokjot dobavljača 1928. godine reagovao osnivanjem sopstvene proizvodnje.

Migros nije samo uspešan trgoviniski lanac, Dutvajler je želeo da njegova kompanija uvek bude u službi opšteg dobra i da svi mogu imati koristi od njegovog uspeha. Na vrhuncu uspeha Migrosa, 1940. godine Dutvajler zajendo sa suprugom, kupuje sve akcije kompanije i poklanja ih proizvođačima i potrošačima, transformirajući tako Migros u savez zadruga. Istovremeno je osnovao insitucije Migros klturpozent i Migros Scuola CLub, kako bi obrazovanje i kulturu učinio dostupnim i manje bogatim slojevima stanovništva.

„U savremenom svetu imaće uspeha samo oni koji će oko svog poslovanja stvoriti svet ideja“ – Dutvajlerova misao koja je aktuelna i danas.

Zgrada Migrosa u Cirihu (Foto Migros)

Političko delovanje

Dutvajler je 1935. godine osnovao Savez nezavisnih preduzetnika (Landesring der Unabhängigen) koji je te godine učestvovao na saveznim izborima osvojiviši sedam mesta u donjem domu. Na početku Savez nezavnisnih preduzetnika je želeo da bude samo udruženje, a ne politička stranka, i svoju aktivnst je usresredio na glavni cilj: stavljanje političke snage koje predstavljaju najprogresivniji deo buržuazije i one koji prestavljaju urbani i poljoprivredni proleterijat u zajednički front za postizanje zajedničkih ciljeva ravnopravnosti i socijalne pravde. Međutim, nakon što nisu uspeli da ostvare cilj, 1936. godine Ditvajler forimra političku stranku liberalno socijalističke orjentacije. Politički pokret koji se razvijao i nezavisno od svog lidera, ostaće veoma vezan za svog osnivača i predsedika, da će nakon njegove smrti 1962. godine doživeti nezaustavljiv pad koji će 1999. godine dovesti i do konačnog gašenja stranke.

Institut Gotlieb Dutvajler

Poslednja ostavština Dutvajlera je Institut Gotlieb Dutvajler (Gottlieb Duttweiler Institut GDI), neprofitna fondacija koja ima za cilj da promoviše istraživanja u oblasti ekonomije i društvenog razvoja, okarakterisana istraživanjem „nekonvencionalnih“ i atipičnih vizija, uvek sa ciljem promovisanja pravedije ekonomske organizacije inspirisane vrednostima društvene ofgovornosti. GDI je aktivan više od četrdeset godina kao stidijski centar i izdavačka kuća.

Tekst: Vladimir Miletić

Kako do pasoša u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Švajcarskoj

Podnošenje zahteva za novi pasoš Republike Srbije u Ambasadi Republike Srbije u Bernu i u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu, moguće je samo uz prethodno zakazan termin.

Termini za podnošenje zahteva za pasoš u Ambasadi u Bernu se zakazuju svakog radnog dana, od ponedeljka do petka, u periodu o 09-16 časova na broj telegona +41 (0)31 352 6353.

U konzulatu u Cirihu zakazivanje termina se vrši svakim radnim danom od ponedeljka do petka (osim srede), u periodu od 14-15:30 časova na telefon +41 (0)44 202 02 85.

Za podnošenje zahteva za izdavanje biometrijskog pasoša potrebno je lično prisustvo, kao i prisustvo roditelja za maloletno dete.

Uz zahtev se prilažu sledeća dokumenta u originalu:

  1. (Nije obavezno ali ubrzava proceduru za 15 dana) uverenje o državljanstvu (ne starije od godinu dana) samo kod izdavanja prvog biometrijskog pasoša. Kod svakog narednog, uverenje je potrebno ako je došlo do promene ličnih podataka;
  2. (Nije obavezno ali ubrzava proceduru za 15 dana) izvod iz matične knjige rođenih;
  3. dokument za identifikaciju: raniji biometrijski pasoš, plavi pasoš ili lična karta;
  4. švajcarska dozvola boravka (ako je na produženju, onda potvrda nadležnog švajcarskog organa da je postupak produženja u toku). Dvojni državljani mogu staviti na uvid ID-kartu ili švajcarski pasoš.

Maloletno lice, bez obzira na starost, dobija sopstveni pasoš i ne može se upisati u pasoš roditelja. Za maloletna lica, pored gore navedenih dokumenata, neophodno je prisustvo oba roditelja ili overena saglasnost roditelja koji nije prisutan. Navedeno važi i u slučaju kad je drugi roditelj strani državljanin.

Ukoliko se podnosi zahtev za pasoš za dete razvedenih roditelja, pri čemu je prisutan samo jedan od roditelja koji je staratelj deteta, neophodno je priložiti rešenje o razvodu braka u kome jasno stoji da je podnosilac zahteva za pasoš staratelj deteta. Takođe je neoophodno da ovaj deo teksta u sudskom rešenju bude preveden na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Zakonom o putnim ispravama Republike Srbije je propisano da se, na zahtev lica čiji pasoš nije istekao, može izdati nova putna isprava ako strana država odbije da izda vizu i reguliše boravak, jer preostali rok važenja putne isprave iznosi manje od 6 meseci. Iz ovog razloga, ako podnosite zahtev za pasoš koji važi više od šest meseci, potrebno je da priložite dokaz koji će da opravda razloge njegovog izdavanja toliko pre isteka (npr. potvrdu nadležnog švajcarskog organa da nije moguće produžiti dozvolu boravka ako putna isprava važi kraće od 6 meseci, potvrdu turističke agencije o tome da nije moguće pribaviti vizu za putovanje u inostranstvo ukoliko pasoš važi kraće od 6 meseci i sl).

Zakonski rok za rešavanje zahteva je 60 dana.

Diplomatsko-konzularna predstavništva nisu u mogućnosti da prime zahteve za biometrijski pasoš za:

  • novorođenu decu u inostranstvu dok se ne izvrši prijava rođenja, odnosno, ne upišu u matičnu knjigu rođenih u Srbiji, prijavi prebivalište i odredi JMBG (jedinstveni matični broj građanina);
  • lica koja zaključe brak pred inostranim organom i obrate se za izdavanje pasoša radi promene prezimena, sve dok promena prezimena nije evidentirana i u matičnim knjigama u Srbiji.

Prilikom preuzimanja biometrijske putne isprave neophodno je lično prisustvo osobe na čije ime glasi pasoš. Potrebno je poneti potvrdu o predatom zahtevu i stari pasoš.

Maloletna lica koja nisu dala otiske prstiju, ne moraju biti prisutna prilikom preuzimanja biometrijske putne isprave. Maloletno lice koje je dalo otiske, mora biti prisutno prilikom preuzimanja biometrijske putne isprave. Obavezno je prisustvo barem jednog roditelja koji je bio prisutan u trenutku podnošenja zahteva i potpisao zahtev.

Kako do pasoša za dva dana

Svake godine nekoliko hiljada naših sunarodnika boravak u Srbiji osim za odmor koristi i da bi izvadili nove lične karte i pasoše Srbije.

S obzirom na to da državljani Srbije koji žive u inostranstvu nemaju previše vremena, odnosno da su im boravci ograničeni često na desetak, petnaest dana, praznike i odmore, MUP Srbije je izašao u susret i svima omogućio da po hitnom postupku dobiju lična dokumenta. To znači u roku od dva dana, umesto da čekaju do 15 dana, koliki je rok za izdavanje pasoša i ličnih karata u uobičajenom postupku za one koji žive u Srbiji.

Zahtevi za lične karte i pasoše se podnose u mestima u kojima živite, odnosno gde se prijavljeni, dok građani Beograda, Niša ili Novog Sada, gradova koje imaju više opština, mogu da podnesu zahtev za izdavanje pasoša i lične karte u bilo kojoj policijskoj stanici, odnosno u svim opštinama tog grada.

To znači, da ako ste na primer prijavljeni u opštini Zvezdara ili Palilula u Beogradu, ukoliko vam tako odgovara, zahteve možete podneti u policijskim stanicama u Surčinu, Novom Beogradu bez ikakvih problema. Svi zahtevi se podnose u policijskim stanicama, a u opštinama za one koji do sada nisu izvadili biometrijska dokumenta, a takvih je malo, potrebno je da donesu izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, prilikom podnošenja zahteva za pasoš ili ličnu kartu.

Oni koji su već izvadili biometrijski pasoš i novu ličnu kartu, njihovi podaci su skenirani kada su izvadili prvi takav dokument i više nije potrebno da nove izvode ili uverenja o državljanstvu podnose na uvid.

Izdavanje pod hitnom postupku

Važno je istaknuti da naši koji žive van Srbije uglavnom ne moraju više da zakazuju predaju zahteva za izdavanje lične karte ili pasoša, ali iz policije preporučuju da prethodno ipak pozovu lokalnu policijsku stanicu, kako bi videli da li je gužva na šalterima ili ne.

– Naši sugrađani iz inostranstva koji ovde vade pasoše i lične karte nemaju nikakvih problema da ih u najkražem roku, za 48 sati i dobiju. Taj proces se završava po hitnom postupku, kako bi imali što manje neprijatnosti i gubljenja vremena – kažu u MUP-u Srbije.

Kako dodaju, za one koji žive van granica otadžbine je procedura maksimalno olakšana.

– Da bi po hitnom postupku dobili pasoš, naši građani koji žive i rade u inostranstvu treba u trenutku kada predaju dokumenta za izdavanje, da kažu kako rade i žive u inostrantvu, potpišu izjavu i traže da im se hitno izda pasoš – dodaje u MUP Srbije.

Lična karta je obavezna od 16 godine

Kako navode, o svim informacijama vezanih za izdavanje dokumenata naši građani se mogu informisati na sajtu MUP-a ili preko dežurnog telefona, kako bi se izbegli nesporazumi i ubrzao postupak. Takođe, prema novim propisima 16- godišnjaci ne mogu da dobiju pasoš, ukoliko istovremeno ili ranije ne izvade ličnu kartu.

– Važno je takođe dodati da je bitno da kod maloletnika koji žele da dobiju pasoš budu prisutna oba roditelja, a ako je prisutan samo jedan, drugi roditelj može da da pismenu saglasnost, koja je overena u Diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u zemlji u kojoj žive. Deci do 14 godina pasoš traje dve, a starijima 10 godina. Takođe, promenjeni su propisi, tako da je važno informisati naše građane kako je lična karta sada obavezna od 16 godina, a ne kao ranije od 18 godina, tako da se ne iznenade ukoliko se od njih bude tražilo da izvade i ličnu kartu. U više opština i gradova postoji uslužni servis kako bi onima kojima i dalje treba, mogli da izvade izvodi iz matične knjihe rođenih i potvrde o državljanstvu, a da ne idu u opštinu. Naime, većina opština je sada umrežena, tako da ne moraju da idu po ova dokumenta u opštine gde su rođeni. To je najveći problem u Beogradu, jer je većini rođenih u ovom gradu izvod iz matične knjige rođenih u opštini Savski venac, ali se on može izvaditi i u drugim opštinama ovog grada, jer su slžbe sada umrežene.

Hiljade zaboravljenih ličnih karata

Ali, uprkos tome što traže lična dokumenta po ubrzanom postupku, naši državljani koji žive van Srbije ili otputuju ili zaborave da ih podignu, pa oni ostaju u sefovima policijskih stanica mesecima.

– Naši sunarodnici iz inostranstva su obično tokom boravka u otadžbini podneli zahteve za izdavanje novih dokumenata. Međutim mnogi su samo podigli nove pasoše koji su im potrebniji, dok su ostavili lične karte. One su ostale godinama u sefovima policijskih stanica širom Srbije. U pitanju je hiljade ličnih karata, a još nemamo precizan broj. Samo u Policijskog stanici Novi Beograd imamo nekoliko stotina nepodignutih ličnih karata, a u gotovo svakoj stanici širom Srbije po nekoliko desetina – dodaju u MUP Srbije.

Kako još kažu, naši sunarodnici koji nisu podigli lična dokumenat neće snositi nikakve posledice zbog toga.

– Građani koji nisu preuzeli izrađene lične karte, a kojima je rok važenja u međuvremenu istekao, mogu se po dolasku u zemlju zahtevom za izdavanje nove lične karte obratiti policijskim stanicama po mestu prebivališta. Nikakve posledice što nisu još podigli lične karte neće trpeti – podvlače u MUP Srbije.

U opticaju nova novčanica od 100 franaka

Notenbündel 100-Franken-Note, drei, VS

12. septembra 2019, počelo je izdavanje nove novčanice od 100 franaka, koja je predstavljena prošle nedelje.

Narodna banka Švjacarske je 6. aprila 2016. predstavila prvu novčanicu nove serije, od kojih je novčanica od 100 franaka koja je danas puštena u opticaj, šesta i poslednja u seriji.

Do daljnjeg novčanice (prethodne) 8. serije važe kao legalno sredstvo plaćanja.

Više informacija o švajcarskim novčanicama mogu se naći pod naslovom Novčanice i kovanice na web lokaciji Nacionalne banke Švajcarske (www.bns.ch).

Srećan 1. avgust, Dan državnosti Švajcarske

Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.

Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.

Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

POSLEDNJE VESTI

1,662FansLike
207FollowersFollow
79FollowersFollow