Ovo može biti vaš baner

O Novaku ponovo skromno u švajcarskim medijima

0

Jedna od najvažnijih vesti u svetskim, ali i švajcarskim medijima je trijumf najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića na Rolan Garosu u finalu protiv Stefanosa Cicipasa od 3:2, posle preokreta.

Hteli ili ne, svi svetski mediji morali su da mu odaju priznanje, iako je stav i stil pisanja mnogih u drugi plan stavljao pobednika, a isticao vrline poraženog.

Kako švajcarski list “20 minuta” piše tridesetčetvorogodišnji Srbin je manipulacijom pobedio dvadesetdvogodišnjeg Grka, poslužio se trikovima i sujeverjem presvlačeći belu majicu i oblačeći crvenu. Ističući još i to da mu nedostaje jedna titula da bi postigao Federerov i Nadalov rekord od 20 grend slema titula.

“Argauer Zeitung” je pak tek u par rečenica spomenio Novakov gest poklanjanja reketa fanu, dečaku čija je reakcija bila pravi izliv neprocenjive sreće.

Dok “Blick” piše na široko kako je Novakovo ponašanje upitno, nimalo džentlmenski, jer po njihovom sudu frustrirano pljuje na terenu. Takve vesti privlače lavin, istih negativnih kometara. Od kojih je jedan “Rüpel bleibt rüpel”.

Pohvale su ostale šture, ali se na kritikama nije štedelo.

Elem, koliko je zapravo teško prihvatiti da Prvi reket sveta dolazi iz zemlje trećeg sveta? Zaštje je takoo teško priznati srpski talenat, veštinu, istajnost ali i mentalnu i fizičku spremnost? Kako je surovo kada na terenu kvalitet obriše sve granice i razbije stereotipe. Magičan Djoković bi mogao da da lekciju svima kakav je čovek u biti, izvoran i neobuzdan kada ga obliju istinske emocije.

Srpski as je postao jedini teniser u istoriji “belog sporta” koji je u Open eri uspeo da osvoji po dvaputa svaki od četiri grend slem turnira.

Celo finale je zahvaljujući njemu bilo dostojno grend slem istorije.

Bravo na 19.grend slem tituli u karijeri, drugoj na pariskoj šljaci.

Hvala, Novače, što se Bože pravde orilo na najvećem teniskom stadionu u Evropi. Hvala i na tome što se srpsko dete još jednom radovalo u sred Pariza.

Jer prave vrednosti ne znaju za boju kože, svet, jezik ili naciju, pravi pojedinci su u stvari definicija nemerljivih vrednosti.

Milica Savić, Serbinfo.ch

Trio iz Srbije pomera granice bankarstva u Švajcarskoj

0

Banka švajcarska, a vlasnici iz Srbije. Trojica mladih Beograđana usudila su se da u Švajcarskoj ponude nešto novo, ne samo kada je reč o tradicionalnom bankarstvu, već i digitalnom. Srpska rešenja izazvala su veliku pažnju finansijske javnosti.

Iz Beograda sa diplomom ekonomskog fakulteta, na Univerzitet “Sent Galen” i najbolji master u klasi. Dalje, Berlin, pa London. Sada žive između Švajcarske, gde je sedište, i Beograda, gde se upravo formira IT odeljenje za operativne poslove banke “Relio”.

Lav Odorović

“Mi smo prvo otišli u akcelerator u Londonu koji je bio specijalizovan za tu temu kojom smo se mi bavili, za finansijske inovacije i u tom startapu smo upoznali puno mentora, puno nekih ‘anđeoskih investitora’, kako se oni obično zovu i tako smo dobili prvu rundu finansiranja”, objašnjava direktor banke “Relio” Lav Odorović.

U toku je dobijanje takozvane male licence koja predviđa polaganje depozita od 100 miliona franaka, sa pravom da se otvaraju računi samo za švajcarska mala i srednja preduzeća.

Za godinu dana sledi puna bankovna licenca, a to znači veći depozit, poslovanje sa kompanijama iz celog sveta i pružanje svih bankarskih usluga.

“Naši prvi investitori su švajcarska berza koja je jedan od najrespektabilnijih švajcarskih finansijskih institucija i pored njih fond u Nemačkoj koji je jedan od najaktivnijih takozvanih vi-si fondova”, kaže Odorović.

Nema odlaska u banku i trošenja vremena

Zahvaljujući serveru koji je razvio srpski trio, nema odlaska u banku, opštih upitnika, bespotrebnog trošenja vremena, gomile papira, a usluga je dizajnirana prema potrebama klijenta.

Dovoljno je popuniti formular, a algoritam daje odgovor da li račun može biti otvoren, koji su dokumenti potrebni na uvid i koliko će koštati održavanje računa mesečno i to sve za 24 sata.

“Pošto nemamo troškove sa ove strane, moći ćemo što više da uložimo sa te strane servisa, neće biti samo neki čet-robot koji će da odgovara na automatska pitanja nego i dalje će da bude važno da imaju osobu imenom koja će im se obratiti i objasniti im kako nešto mogu ako imaju neko pitanje”, ističe Miloš Stokić iz marketinga banke “Relio”.

Opasnost da fantomska firma otvori računa i pere novac, svedena je na minimum.

“Upravo to je prednost našeg sistema. Mi ćemo moći da prepoznamo one koji se bave pranjem novca, koji se bave ilegalnim aktivnostima mnogo bolje i pre nego što će to uraditi tradicionalne banke”, kaže Žarko Vukadinović, koji vodi poslovne operacije banke “Relio”.

Poslovanje “Relija” kontroliše Švajcarska nacionalna banka, po uslovima i zakonima koji važe za sve banke koje posluju na njenom tlu.

Ambasador Bradić razgovarao o mogućnostima pojednostavljenja putovanja za građane Srbije u Švajcarsku

0
© Ambasada R. Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se sa saveznom ministarkom pravde i policije Švajcarske Karin Keler Zuter (Karin Keller-Sutter)

Ambasador je sa ministarkom razgovarao i o mogućnostima pojednostavljenja putovanja za građane Srbije u Švajcarsku.

Republika Srbija se više ne nalazi na listi rizičnih zemalja zbog pandemije, ali turistička putovanja u ovu zemlju još uvek nisu moguća za naše građane.

Savezna ministarka je ukazala da će Švajcarska svoju regulativu u najvećoj meri, kao i do sada, prilagođavati odredbama u okviru Šengenskog sporazuma, kao i da se u narednim nedeljama očekuju sastanci ministara unutrašnjih poslova i drugih resora EU koji će se baviti pitanjem režima putovanja.

Sagovornici su policijsku saradnju ocenili kao dobru, kao i saradnju u oblasti pravosuđa, gde se kooperacija sprovodi na osnovu brojnih bilateralnih sporazuma.

Ministarka Keler Zuter istakla je značaj saradnje u oblasti upravljanja migracijama, borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv terorizma.

Prema njenim rečima, Švajcarska je zadovoljna i rezultatima koji se postižu u suzbijanju krijumčarenja narkotika, imovinskih delikata, kao i u suzbijanju drugih vidova kriminalnih radnji.

Ambasador Bradić zahvalio je na tehničkoj i finansijskoj podršci, koju je Švajcarska pružila našoj zemlji kroz više projekata u okviru Migracionog dijaloga Srbija–Švajcarska, koji se sprovode od 2016. godine.

Iz Tićina bolnički kreveti zdravstvenim centrima u Ćupriji i Kragujevcu

0

Nova pošiljka specijalnih bolničkih kreveta sa elektronskim mehanizmima za podešavanje visine i nagiba i specijalnim bolničkim antidekubit dušecima stigla je u bolničke centre u Ćupriji i Kragujevcu.

Nadležne službe bolnice u Ćupriji preuzele su 38 bolničkih kreveta dok je u bolnički centar u Kragujevcu poslato 28 specijalnih hilrom (hilrom) kreveta.

Kao i sve prethodne i ova akcija je realizovana u organizaciji Humanitarnog udruženja iz Kjasa “Podrška za selo Bare” na čelu sa predsednikom udruženja g. Mićom Vukićem u saradnji sa H.O. Nemanjići i Crkvenom Opštinom “Sabora srba svetitelja” SPC iz Tićina, uz pomoć predsednika Crkvene Opštine SPC iz Milana g. Zdravka Mišanovića.

U prethodnim nedeljama ova udruženja realizovala su i isporuku medicinske opreme bolnici “Stefan Visoki” u Smederevskoj Palanci. Nadležne službe bolnice preuzele su 81 specijalni bolnički krevet i 5 kreveta za hitnu pomoć kao i raznu medicinsku opremu. Zahvaljujući ovim donacijama ove zdravstvene ustanove biće u mogućnosti da značajno poboljšaju kvalitet boravka pacijenata koji se nalaze na bolničkom lečenju.

Do kraja juna COVID sertifikat u Švajcarskoj

0
© Bundesamt für Gesundheit BAG

Savezna vlada Švajcarske najavila je da će COVID sertifikat do kraja juna biti dosptupan svima u papirnom ili elektronskom obliku. 

Sertifikat će biti kompatibilan sa onim EU, pripremljen je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka i izdavaće se za osobe koje su vakcinisane, izlečene ili testirane. Dobijaće se u apotekama ili kod porodičnog lekara. 

Uredba stupa na snagu, u ponedeljak 7. juna, kada počinje postepeno uvođenje sistema sertifikacije, kako bi do kraja juna bio operativan u celoj Švajcarskoj. 

Sertifikat će važiti 180 dana nakon vakcinacije, 180 dana za one koji su preležali koronavirus (počev od 11. dana oporavka), kao i 72 sata za negativne PCR testove. Brzi testovi, kao i oni “uradi sam” neće biti važeći za COVID sertifikat. 

U Švajcarskoj se otvara banka opasnih virusa

0

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Švajcarska potpisale su pre nekoliko dana ugovor na osnovu koga će ta zemlja biti domaćin Svetskoj banci virusa, laboratoriji gde će se čuvati i proučavati osnovni patogeni agensi koji su uzročnici teških bolesti, uključujući i koronavirus, koji je izazvao svetsku pandemiju.

Grad Špic (Spiez BE) će biti sedište Svetske banke opasnih virusa, koji će biti katalogizirani kao potencijalno opasni po opšte zdravlje, poput kovida 19 i ebole. Ugovor su u Ženevi potpisali švajcarski ministar zdravlja Alan Barse i generalni sekretar SZO Tedros Adanom Gebrejesus.

Gradić Špic ima 15.000 stanovnika i nalazi se na jezeru Tun, u kantonu Bern, a sedište banke virusa biće smešteno u postojećoj Saveznoj laboratoriji. Tu se već nalazi i Centar za ispitivanje nekonvencionalnog oružja, poput hemijskih i bojnih otrova, a 2018. godine je bila i centar špijunske afere, povezane sa slučajem „Skripalj“, u kojoj su uhapšena dva ruska tajna agenta.

Ministar Berse je naglasio da se Švajcarska kandidovala za sedište banke virusa upravo zato jer je pandemija kovida 19 pokazala da ne postoji dovoljno znanja i kompetentnosti na svetskom nivou u suočavanju sa ovako vanrednim situacijama. Zauzvrat, Švajcarska traži od svih članova Svetske zdravstvene organizacije resurse i osoblje koje će garantovati rad „Bio-laba“ u Špicu, kao i stroge bezbednosne mere.

Na čelu ove banke virusa biće Mark Kadiš, trenutni direktor laboratorije u Špicu, kome je SZO već poverila na čuvanje patogene agense potencijalno opasne po javno zdravlje, koji su stigli iz svakog kutka zemaljske kugle.

Upravo je Kadiš tvrdio da pandemija SARS-Kov-2 nije najgora koja bi mogla da zadesi planetu narednih godina. „Ukoliko bi naredna pandemija pogodila radno sposobno stanovništvo, što se ekonomske strane tiče, ceo svet bi doživeo krah.“

Zašto je potrebna banka virusa

Ova banka virusa organizuje se radi saradnje među državama kako bi mogle da mnogo brže i efikasnije intervenišu ukoliko bi ponovo došlo do slične situacije poput ove sa kovidom 19. „To je jedna vrsta prevencije”, kaže Kadiš i dodaje: „Jer ako bi se ovako nešto ponovo dogodilo, ne bi svaka zemlja mogla da samostalno reaguje i potrebna je saradnja na globalnom nivou”.

Koliko je bezbedna ovakva laboratorija

Ova laboratorija, na čijem je osnivanju insistirala SZO, predstavljala bi organizovan sistem neprekidne i stalne razmene informacija svih zemalja, na dobrovoljnom nivou. Sve ovo bi trebalo da funkcioniše na način koji građane neće dovesti u opasnost i neće biti potrebno uvesti preventivne mere sigurnosti za svakog čoveka ponaosob. Laboratorija u Špicu je laboratorija koja je, upravo zato što je dokazala da već godinama uspeva da čuva nekonvencionalno hemijsko i biološko oružje, u stanju da upravlja i ovakvom laboratorijom, tvrdi Mark Kadiš.

Da li je moguće da se ponovi incident iz Vuhana

Na pitanja koja aludiraju na pojedine tvrdnje da je virus izašao iz laboratorije u Vuhanu, namerno ili greškom, direktor laboratorije u Špicu radije ne odgovora. Kadiš je samo kratko rekao da njegova ekipa nije učestvovala u istraživanjima vezanim za laboratoriju u Vuhanu, tako da on na to nema komentar.

Zašto baš Švajcarska

Više razloga je dovelo do toga da baš Švajcarska bude izabrana kao sedište ovakve laboratorije – međunarodna politička neutralnost, kao i to  što je u njoj sedište i drugih velikih međunarodnih organizacija.

Laboratorija u Špicu je otvorena početkom 20. veka kao laboratorija u kojoj su se proizvodili bojni otrovi za švajcarsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Kasnije je postala „Bio-lab” koji sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Agencijom za atomsku energiju, Agencijom za kontrolu hemijskog oružja, Crvenim krstom. Upravo je u ovoj laboratoriji potvrđeno korišćenje hemijskog oružja u iransko-iračkom ratu osamdesetih godina i u građanskom ratu u Siriji.

Špijunska afera

Ovaj mirni gradić na obali jezera Tun, 2018. godine je bio centar međunarodne špijunske afere. Naime, laboratorija je trebalo da analizira uzroke trovanja Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, bivšeg ruskog špijuna koji je ubijen u Velikoj Britaniji gasom „novičok” skrivenim u bočici parfema.

U Holandiji su 2018. godine uhapšena dva ruska agenta optužena da su pokušala da izvrše informatičku provalu u kompjuter „Bio-laba“ ne bi li ukrali detalje o istrazi.

Nakon što su mediji objavili tu vest, Švajcarska tajna služba je potvrdila da su kolege iz Holandije i Britanije omogućili da se spreče ilegalne akcije protiv ove švajcarske laboratorije, iako nije izričito pomenuto da je to bila laboratorija u Špicu, prenose italijanski mediji.

Online književno veče o grčkom epskom spevu – Homer “Odiseja”

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj poziva na sledeće književno veče 25. jula 2021. godine. Tema večeri će biti biser antičke književnosti i jedna od najznačajnijih knjiga zapadne civilizacije, Homerova “Odiseja”.

Prethodno književno veče u organizaciji udruženja je takođe bilo posvećeno epskoj poeziji, konkretno srpskom epskom narodnom stvaralaštvu. Održano je 16. maja 2021. a specijalni gost udruženja bila je dr Danijela Popović Nikolić, vanredni profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu. Druženje je trajalo preko tri sata, a zainteresovani učesnici iz Švajcarske, Nemačke i Srbije su, osim predavanja, imali priliku i da naširoko razgovaraju o svim aspektima epske poezije koji su ih zaintrigirali. Profesorka Popović Nikolić je sa učesnicima razgovarala o nastanku, pozadini, kontekstu, prikupljanju i značenju epske narodne poezije. Između ostalog bilo je govora o radu Vuka Stefanovića Karadžića, kultu Svetog Save u epskom stvaralaštvu, simbolima paganskih božanstava i internacionalnim motivima u epici, Marku Kraljeviću u balkanskom kontekstu, ijekavskom narečju kojim je epska poezija kazivana i pisana, i odnosu velikana kao što su Grim i Gete prema srpskoj epskoj poeziji.

Učesnica te, do sada najduže književne večeri, Bojana Tiosavljević, je sabrala svoje utiske:

Rođena u Švajcarskoj, nikad u školi nisam čitala srpske epske pesme, niti su moji roditelji o njima pričali. Iz tog razloga se meni otvorio novi svet čitajući razne pesme. Sliku Kosovke devojke vidim na našem zidu i sada znam odakle potiče inspiracija za nju. Čula sam više o našim junacima, čitala razne mitove i saznala da su se Geteu svidele srpske pesme. Kako uzbudljivo! Pogotovu je fascinantno videti koliko su turcizmi bili korišćeni. Oni se i dan danas svakodnevno koriste u Novom Pazaru, odakle sam ja rodom. Ove pesme su za mene spojile prošlost i sadašnjost“.

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj nastoji da i ubuduće organizuje književne večeri uz pristustvo stručnjaka iz oblasti književosti, jezika i kulture. Da biste učestvovali pišite nam na literaturkreis (at) serbischeakademiker.ch.

U Švajcarskoj obuka srpskih mašinovođa za brze vozove

0

Obuka srpskih mašinovođa i železničkih radnika na održavanju brzih vozova uskoro će biti organizovana u Švajcarskoj pod rukovodstvom eksperata firme Štadler.

To je dogovoreno je na sastanku ministra građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića sa menadžmentom kompanije Štadler.

Ministar Momirović danas završava dvodnevnu posetu proizvodnih pogona i fabrike Štadler u Švajcarskoj i tom prilikom je sa svojim saradnicima obišao Štadlerovu fabriku obrtnih postolja u Vinterturu, gde je imao priliku da se bliže upozna sa najsavremenijom tehnologijom koja se koristi u konstrukciji brzih vozova koji će biti isporučeni Srbiji do kraja oktobra ove godine.

“U fabrici obrtnih postolja smo videli preciznu švajcarsku tehniku i ugovorili obuku naših mašinovođa i radnika koji će raditi na održavanju novih srpskih brzih vozova. Vrlo brzo će naši radnici doći u Švajcarsku gde će se obučavati da održavaju naše brze vozove”, rekao je Momirović, saopštilo je ministarstvo.

Ministar je podvukao je da mu je bila izuzetna čast da na radnoj večeri provede vreme sa Peterom Špulerom, vlasnikom kompanije Štadler, koji je tom prilikom izneo planove za buduće investiranje ove kompanije. Prema njegovim rečima, Srbija je zainteresovana za strateško partnerstvo sa kompanijom Štadler i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će zajedničkim naporima sa predsednikom Srbije i predsednicom Vlade Srbije pokušati da nagovore menadžment kompanije Štadler da otvori svoje proizvodne kapacitet i u Srbiji.

“Osećam veliko zadovoljstvo što je delegacija iz Srbije na čelu sa ministrom Momirovićem u Švajcarskoj, u kompaniji Štadler, gde ima priliku da vidi kako se prave najmoderniji i najkvalitetniji vozovi koji će uskoro saobraćati i u Srbiji”, istakao je menadžer prodaje za Centralnu i Istočnu Evropu u kompaniji Štadler Željko Davidović.

Tokom obilaska fabrike i prezentacije elektromotornih garnitura koje će biti isporučene Srbiji, ministar Momirović je imao priliku da se upozna sa svim funkcionalnostima i enterijerom ovih najmodernijih vozova koji će uskoro saobraćati na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, brzinama i do 200 kilometara na sat.

Novi uslovi za ulazak u Švajcarsku

0

Kao što je najavljeno prošle nedelje, danas 31. maja 2021. godine stupila su na snagu nova pravila za ulazak u Švajcarsku. 

Turistička putovanja u Švajcarsku su još uvek zabranjena. Ukoliko nemate regulisan boravak u Švajcarskoj (radna ili boravišna dozvola), a razlog vašeg putovanja je neodložan, potrebno je da kontaktirate ambasadu Švajcarske Konfederacije u Beogradu koja u slučajevima kada za to ima opravdanja izdaje dozvole za ulazak. 

Osobe koje imaju važeći švajcarski pasoš ili dozvolu boravka, može ući u Švajacarsku u bilo kom trenutku, poštujući zdravstvene mere koje su na snazi. 

Od 31. maja 2021. godine, putnici koji dolaze iz Srbije, a potpuno su vakcinisani u proteklih šest meseci, nekom od vakcina koje su odobrene u Švajcarskoj ili od strane Evropske agencije za lekove (Pfizer, Moderna, AstraZeneca, Džonson i Džonson) mogu bez posebnih uslova da uđu u Švajcarsku.

Isto važi i za lica koja imaju potvrdu da su preležali Covid19 u proteklih šest meseci. 

Za ostale, važe ista pravila kao i do sada, u zavisnosti od prevoznog sredstva. 

Ukoliko iz Srbije dolazite avionom, potrebno je popuniti prijavu za ulazak u Švajcarsku, kao i negativan PCR test ne stariji do 72 sata.

Ukoliko iz Srbije dolazite autobusom ili vozom, potrebno je popuniti prijavu za ulazak u Švajcarsku. 

Lica koja u Švajcarsku ulaze automobilom, mogu to da učine bez posebnih uslova.

Dodatne informacije možete pronaći na sajtu Švajcarske savezne službe za javno zdravlje: 

https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html

Saša Stajić: Poziv našim sugrađanima da se uključe u politički život Švajcarske

0
© Limmattaler Zeitung

Pričamo sa gospodinom Sašom Stajićem (FDP/PLR), sada već bivšim predsednikom parlamenta Šlirena (Schlieren ZH). Nakon isteka mandata, prošlog meseca, predao je dužnost svom nasledniku i iskoristio priliku da se na zadnjoj sednici na srpskom jeziku obrati parlamentarcima grada.

Gospodine Stajiću, koje je vaše omiljeno mesto u Šlirenu? Kako biste Vi nekoga nagovorili da se preseli u opštinu u kojoj živite?

Najviše volim šetnje sa suprugom pored reke Limat (Limmat) i na brdu Šlieremer Berg (Schlieremer Berg), tako možemo da se odmorimo i malo pobegnemo od napornog radnog dana. 

Kako bih nekoga nagovorio da dodje u Šliren, pa Šliren nudi mnoge prednosti: blizina Ciriha, jako frekventna železnica, brz izlazak na auto-put i blizina aerodroma. U Šlirenu postoje 20’000 radnih mesta, a grad ima isto toliko stanovnika oko 20’000.

Da li postoji mogućnost političke fuzije ili ujedinjena između Šlirena i Ciriha? 

Da, ta mogućnost postoji teoretski, ali velika većina građana Šlirena su protiv takve ideje, kao i ja. Naravno, Šliren je jako povezan sa Cirihom, ali ne želimo da postanemo jedan okrug grada, nega da ostanemo samostalan grad! Šliren ima veliku istoriju, i nju želimo takođe da sačuvamo.

Skoro svaki drugi stanovnik Šlirena nema švajcarsko državljanstvo i nema pravo na politički glas. Da li je tom činjenicom demokratija ugrožena? Ko predstavlja te ljude u lokalnom parlamentu?

Ta činjenica je tačna, ali ne vidim da je demokratija ugrožena. Bar polovina od stranaca ispunjava kriterijume za Švajcarsko državljanstvo ali ga ne želi iz različitih razloga. Svako ko ima državljanstvo ima i određene obaveze kao na primer služenje vojske, i sa time dobija neke privilegije kao primer da učestvuje u političkom životu. Ali svako može da se uključi u rad lokalnih udruženja, koja svaka na svoj način utiču na politiku.

Verujem da su mnogi naši ljudi kao i drugi građani sa stranim “korenima” glasali za mene. Tako da na neki način direktno ili indirektno predstavljam te emigrantske grupe u lokalnom parlamentu.

Nažalost, mali broj naših ljudi ulazi u udruženja i aktivno radi na poboljšavanju društva. Nadam se da ovim pozivom mogu da ohrabrim sugrađane da preuzmu odgovornost i ne čekaju!

Živite od 1995. godine u Švajcarskoj, gde ste došli iz Gnjilana sa Kosova. Da li su postojale neke predrasude prema Švajcarcima kod Vas?

Bio sam kao dete u Nemačkoj kod oca, koji je neko vreme radio kao gastarbajter, znao sam manje-više šta me očekuje. Ali mi, supruga i ja sa prvim detetom, smo došli u Šliren ne kao gastarbajteri, nego da ostanemo ovde da živimo i da stvaramo naš život. 

Naravno da na početku čuješ jako puno različitih priča, koja su se vremenom pokazale netačnim. Jedna takva priča je da su Švajcarci više sebični i manje porodični ljudi nego mi sa prostora Balkana. Što zapravo nije tačno. Oni su ako ne više već isto tako porodični ljudi kao u Srbiji. Pre nego što donosite odluke o drugima treba, prvo te ljude upoznati kao i njihovu kulturu!

Sa druge strane starosedeoci u Švajcarskoj imaju predrasude prema strancima. Da li osećate neku promenu u stavovima zadnjih 25 godina?

To isto važi i za drugu stranu, zato treba i Švajcarcima starosedeocima dozvoliti da nas i našu kulturu upoznaju. 

Treba imati snage i hrabrosti učiniti taj prvi korak, a taj korak po mom mišljenju mora da krene od nas samih. Mogu svakome jako da preporučim da krene istim koracima. Samo malo samouverenja je potrebno.

Danas me naši ljudi kao i Švajcarci, nema tu razlike, pitaju za savete i mišljena, totalno ravnopravno, bez obzira gde sam rođen, kako se zovem i odakle dolazim.

Diplomirali ste na studijama za poslovnu administraciju. Kako ste to uspeli kao doseljenik? Da li ta diploma predstavlja neku vrstu prekretnice u vašem životu?

Sigurno da je diploma pomogla, ali za mene je važnije iskustvo. Diploma je kao vozačka, imate pravo da vozite auto, ali kako vozite to je već drugo pitanje. Studirao sam vanredno, pored posla, i veoma sam zahvalan mojoj porodici na velikoj i jakoj podršci. Bilo je puno odricanja i upornog rada.

Mnogi ljudi u ovom periodu ne putuju zbog pandemije. Kada ste Vi bili poslednji put u Srbiji? Kada planirate da putujete ponovo?

Poslednji put sam bio u oktobru prošle godine, planirano je da idemo sada u maju mesecu ali smo odložili zbog mera karantina za jun. Idemo u Niš kod mojih roditelja i mog brata. Jako nam je važno da provedemo vreme uz porodicu i da uživamo u tim retkim trenucima, kada smo svi na okupu. Inače imam jako veliku porodicu u Srbiji, sigurno preko 400 članova. 

Da li ste se vakcinisali ili planirate? U Švajcarskoj ili u Srbiji?

Ne još nisam, imam zakazan termin u junu ovde u Švajcarskoj.

Kako su lokalne političke partije zadovoljne sa vašim radom u gradskom parlamentu uprkos pandemiji? Da li imate neke više političke ambicije na nivou kantona Ciriha?

Za sada sam dobio samo pozitivne komentare, i sa leve i sa desne političke strane. Jako sam zadovoljan i jako ponosan! Podigli smo lestvicu rada parlamenta. Puno sam naučio u toku rada. Kao predsednik parlamenta moraš sve da saslušaš. Sada posle svega ako smem da dodam, možda sam ponekad mogao malo više biti strpljiv sa kolegama, koji su pričali o temama nezavisno do dnevnog reda. Tu sam možda ponekad malo prerano prekidao govornike, ako su išli predaleko od teme.

Što se daljih ambicija tiče, sve je otvoreno. Imam tek 47 godina, tako da ima još vremena za neke funkcije u izvršnoj vlasti, možda nekada, ako se stvore uslovi, i ako me građani Šlirena žele. Sledeći izbori za gradski parlament su početkom 2022 godine, pa videćemo. Nemam ambicije za kantonalni ili savezni nivo. Meni su važne konkretne stvari koje mogu na lokalu da promenim, a manje ideološka pitanja. 

Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch

POSLEDNJE VESTI