Plaćena reklama

Od marta u Švajcarskoj i treća registarska tablica

0

Počevši od 1. marta 2022. godine u Švajcarskoj će biti mogoće zatražiti dodatnu registarsku dablicu koja je predviđena za stavljanje na nosače za bicikle. 

Kantonalne službe za drumski saobraćaj u saradnji sa Saveznom kancelarijom za saobraćaj (USTRA) pripremaju primenu ove nove nove funkcije, nakon koje neće više biti potrebno pomerati zadnju registrarsku tablicu automobila.

Nova registarska tablica, je kopija zadnje. Da bi se izbegla moguća zloupotreba, ova tablica će biti crvene boje i moćiće da se koristi samo u kombinaciji sa dve tablice automobila. Upotreba ove tablice je fakolatativna. I dalje će biti omogućeno da se zadnja registarska tablica postavi na nosač bicikla. 

Zahtev za treću tablicu biće moguće podneti u Kantonalnim službama za drumski saobraćaj od 1. marta 2022. godine. 

Ambasador Bradić za “20 minuten”: Kako bi Švajcarska reagovala na takav tretman Federera?

0

Kako bi Švajcarska reagovala da su se, na primer, australijske vlasti prema Rodžeru Federeru ponele kao što su to učinile prema Novaku Ðokoviću, upitao je ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić.

Bradić je, u intervjuu švajcarskom dnevniku „20 Minuten“, rekao da je tretman teniskog šampiona u Australiji nekorektan.

“Možda je Ðoković za neke sporna ličnost. Ali on je profesionalac, strastveni sportista, koji želi da igra tenis“, podvukao je Bradić.

Ukazao je da su pojedini australijski političari podgrejali atmosferu i nepotrebno izazvali celu aferu.

“Kako bi Švajcarska reagovala da je, na primer, Federer tako tretiran u Australiji ili nekoj drugoj zemlji”, upitao je Bradić, navodeći da je iznenađen i obimom, ali i generalnim, pretežno negativnim načinom izveštavanja švajcarskih medija.

Bradić je rekao da se dipomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije svakodnevno javljaju građani koji se žale na tako ophođenje švajcarskih medija prema Ðokoviću.

“Ni Ðoković, ni Srbi koji žive u Švajcarskoj ne zaslužuju takav tretman”, konstatovao je ambasador.

Bradić je ukazao da je Ðoković idol, heroj, ne samo u Srbiji, nego i celom regionu.

Činjenica je, ističe, da je Ðoković pozvan da nastupi na turniru u Australiji, izdata mu je viza, koja se dobija na osnovu priloženih dokumenata koji se proveravaju, i koja se ne izdaje olako, a Novaku su dve nezavisne grupe medicinskih eksperata odobrile izuzeće.

“Ðoković nije, dakle, ilegalno ušao u Australiju, na nekom brodu ili splavu…, a saslušavan je satima na aerodromu, a potom odveden u hotel sa više nego upitnim uslovima smeštaja, i to nije u redu”, naglasio je Bradić.

Na pitanje šta očekuje dalje u vezi Ðokovića, Bradić je kazao da je sud nepristrasno i nezavisno doneo presudu u korist našeg tenisera, ali da je ishod i dalje otvoren, jer je moguće da resorni australijski ministar iskoristi svoja ovlašćenja koja bi sprečila naboljeg tenisera da nastupi na Australijan openu.

Bradić je izrazio nadu da će Ðoković igrati i pobediti u Melburnu.

https://www.20min.ch/video/serbischer-botschafter-entsetzt-wie-wuerde-die-schweiz-bei-federer-reagieren-194053028128

 

Christoph Mörgeli za “Weltwoche”: Herojski srpski narod

0

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche objavio je autorski tekst Kristofa Morgela (Christoph Mörgeli), Istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske SVP/UDC o “Herojskom srpskom narodu” (Heldenvolk der Serben, Weltwoche Nr. 1.22), koji prenosimo u celosti.

Srpska nacija ima istoriju punih borba i lišavanja iza sebe. Evropa puno duguje ogromnoj srpskoj spremnosti da se žrtvuje.

Retko koji je drugi evropski narod bio kritikovan tako brutalno u Zapadnoj Evropi u poslednje tri decenije kao što je Srbija. Većina međunarodnih izjava nakon raspada Jugoslavije bila je negativna – i često praćena strašnim neznanjem. Za skoro sve komentatore glavni krivac za poslednje balkanske ratove i zločine u vezi sa njima bio je jasan od samog početka. Kada je austrijski pisac i nobelovac Peter Handke pozvao na „Pravdu za Srbiju” 1996. godine, zahvatio ga je pravi cunami ogorčenja, a posebno je stizao iz Nemačke i Francuske.

Mnogi Srbi se s pravom osećaju neshvaćenima i napuštenima. Oni pate zbog užasa koji su drugi širili o njima. Čak i pre izbijanja Prvog svetskog rata, čak i ozbiljne novine u Dunavskoj monarhiji i u Nemačkoj imperiji vređale su Srbe da su varvarski, odvratni narod, tretirali su ih kao gomilu razbojnika i kraljevskih ubica. Svakom ko bi im kao zarobljenik pao u ruke iskopane bi bile oči, a povrh toga i nos, uši i genitalije. „Srbija mora da umre“, tako je pisalo na pamfletima sila Osovine.

Solidarnost Švajcaraca

Švajcarci su to videli sasvim drugačije. Bolničarka Crvenog krsta Luiza Probst, koja je tri meseca brinula o ranjenim vojnicima u Beogradu 1913. godine, pisala je o Srbima: „Shvatali smo njihovu borbu za slobodu i radovali se njihovim pobedonosnim bitkama”. Drugi balkanski rat protiv Bugarske bio je zaista uspešan i dolično je proslavljen u bolnici. Sestra Probst je sve vreme doživljavala ljude u „potpuno stranoj zemlji” kao „uljudne i ljubazne” i bila je potpuno uverena u hčflvajcarsku misiju da „pomaže Srbima u nevolji”.

Rodolf Arčibald Rajs, profesor za kriminalistiku u Lozani, na početku Prvog svetskog rata sa neutralne tačke gledišta izveštavao je o neopisivim ratnim zločinima koje su austrougarske trupe počinile nad Srbima: „Moćna Austrougarska je odlučila davno da uništi demokratski i slobodarski srpski narod.” Švajcarski stručnjak je dokumentovao da su korišćeni zabranjeni eksplozivni projektili koji su izazivali strahovite povrede, da su ubijani zatvorenici i civili – deca, žene i stari ljudi, bilo je silovanja, namernih sakaćenja, ali i otmica, pljački i namernih podmetanja požara. Sva ova planski smišljana okrutna dela nad Srbima bila su u suprotnosti sa pravilima međunarodnog ratovanja, a dolazilo je i do sravnjivanja neutvrđenih gradova. Krivica za takav „masovni sadizam”, zaključak je švajcarskog kriminaliste Rajsa, jeste na vođama koji su naređivali takvo uništavanje.

Vojnici Dunavske monarhije su brutalno besnili nakon što su im Srbi naneli razarajući poraz kod Jadra i Cera između 16. i 24. avgusta 1914. Bila je to blamaža za vojsku Habzburškog carstva, koja je bila nadmoćnija po broju i opremi od srpske, a taj poraz je držan što je bilo više moguće u tajnosti. Posle 1916. godine hrabri srpski vojnici, uglavnom prosti zemljoradnici i pastiri, izborili su se za svoju slobodno otadžbinu na strani pobedničkie Antante.

Uzorna administracija

Srpski narod je vekovima živeo u ratnoj napetosti na raskrsnici između istoka i zapada. Sloveni doseljeni u rimski Ilirik u ranom srednjem veku postepeno su prevedeni u hrišćanstvo pod uticajem Vizantije. Od 1171. vladala je dinastija Nemanjića, a dva veka duga vladavina kulminaciju je doživela krunisanjem srpsko-grčkog cara Stefana Dušana 1346 godine. Srpska pravoslavna crkva bila je verni sluga državne ideje, ali je istovremeno uživala zadivljujuću autonomiju. Car Dušan je priredio zakon kojim su se ograničavala prava i privilegije vladajućih klasa u odnosu na narodne mase, obezbedio uzornu upravu i utvrdio nezavisnost samih sudova od carske vlasti.

U odlučujućoj bici 15. juna 1389. na Kosovu polju, o čijem se ishodu može raspravljati, pali su i turski sultan Murat i kasnije osvešćeni srpski vladar Lazar. Od tada, u himničkim stihovima, Srbi su pevali o junaku Milošu Obiliću, vitezu bez straha i krivice koji je ubio sultana i tako sprečio zulum. Johan Volfgang Gete se divio srpskoj narodnoj poeziji najviše, pored ljubavnih pesama zadivljujuće lepote, o epovima Marka Kraljevića (1335–1394 / 95): „On je najviši i najneukrotiviji od svih srpskih junaka, bezgranične snage, bezuslovnih želja i ciljeva.

Pogrešno bi bilo misliti da je srpsko carstvo propalo na Kosovu Polju, pošto je posle te bitke opstalo još sedam decenija u ekonomskom i kulturnom procvatu. Ipak, istoričar Hajnrih Gelcer iz Bazela govorio je o svetsko-istorijskoj bedi tog nesrećnog dana 1389. godine koji je oteo vlast od Srba koji opisuje kao „sjajni narod, najplemenitiji od svih slovenskih plemena”. Srbija je sve do 1459. pružala uporni otpor Turcima koji su napredovali, ali je na kraju podlegla njihovom naletu.

Turska vladavina

Nijedan narod se nije borio protiv osmanske vlasti duže od Srba, koji su prvi prišli Turcima, a poslednji proterani. Čak i da je srpska država nestala sa mape za 350 godina, zahvaljujući neprekidnom radu pravoslavne crkve, izraženom osećaju za tradiciju i živom sećanju na ranije herojske epohe, Srbi nikada nisu uspeli da se pomire sa svojim okupatorima. Podržavali su Austrijance, Ruse i Mlečane u borbi protiv Turaka.

Ali nezavisnost su osvojili samo sopstvenim naporima: od 1804. do 1814. godine se pobunio Đorđe Petrović́, “Crni Đorđe” (Karađorđe), i porazio više puta Turke. Posle poraza, Miloš Obrenović́ je organizovao Drugi srpski ustanak 1815. godine i izborio samostalnu kneževinu. Ugledni nemački istoričar Leopold fon Ranke je 1829. godine svojim delom „Srpska revolucija” tematizovao prošlost Srbije u evropskoj istoriografiji i opovrgao predrasude o nepostojanju istorije slovenskih balkanskih naroda, kao i njihovoj nesposobnosti da formiraju državu. Devetnaesti vek doneo je nekoliko promena na prestolu između porodica Obrenović́ i Karađorđević, ali i postepenu političku, ekonomsku i kulturnu modernizaciju.

Rusija je propagirala političko i kulturno ujedinjenje svih Slovena (panslavizam) i danas je svojevrsna zaštitna sila. Srbija je 1882. godine proglašena kraljevinom. Tragični događaji su bili neizbežni, kao što je ubistvo kraljevskog para 1903. i 1934. godine. Pod kraljem Petrom I Karađorđem, Srbija je u Drugom balkanskom ratu 1913. mogla skoro udvostručiti svoju teritoriju, pored toga tu su bili Sandžak, Kosovo i Severna Makedonija. Posle Prvog svetskog rata osnovana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) pod nazivom Jugoslavija od 1929. godine, koja se izričito proglasila neutralnom.

Nacistička Nemačka je 1941. godine napala Jugoslaviju bez objave rata, ali uz masovno bombardovanje Beograda. Zemlja je morala da se preda, pri čemu su Hrvati često pomagali Nemcima, što objašnjava kasnije tenzije. Ipak, Srbi su ostvarili dve male pobede: u jesen 1941. „Užička republika” je bila prvo oslobođenje jednog nacistički okupiranog područja u Evropi, a 12. februara 1942. godine 105 zatvorenika je uspelo da pobegne iz niškog koncentracionog logora. Sa 1,7 miliona mrtvih, odnosno više od deset odsto stanovništva, Jugoslavija je platila jedan od najvećih danaka u krvi od svih zemalja tokom Drugog svetskog rata.

Sumnjivo NATO bombardovanje

U novembru 1945. harizmatični borac otpora Josip Broz Tito je proglasio komunističku republiku Jugoslaviju koju su činile Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Makedonija. Tito se ubrzo okrenuo od sovjetskog modela socijalizma i prišao Zapadu. Početkom 90-ih godina prošlog veka došlo je do raspada jugoslovenske države i izbijanja krvavih ratova u Jugoslaviji. Slobodan Milošević́, poreklom iz Crne Gore, pokušao je, kao nacionalistički komunista, da vojno spreči otcepljenje pojedinih država.

U ozloglašenim Balkanskim ratovima krajem 20. veka svi umešani činili su zverstva i ratne zločine. Uzrok i posledicu, žrtvu i počinioca teško je klinički razlikovati s obzirom na više godišnjeg etničkog nasilja, svađe i proterivanja. Za Zapad je, međutim, srpska strana od početka uspostavljena kao ratni huškač i agresor. Nedelje teškog bombardovanja srpskih gradova od strane NATO-a (sa nemačkim učešćem pod crveno-zelenom vladom) 1999. godine i dalje su veoma kontroverzne, pogotovo što su sprovedene bez mandata UN. U svakom slučaju, Srbi nisu zaboravili reči sadašnjeg američkog predsednika Džoa Bajdena: „Predložio sam da pošaljemo američke pilote i dignemo u vazduh sve mostove na Drini. . .] Predložio sam i da bombardujemo Beograd. ”

U međuvremenu, Republika Srbija odavno je parlamentarna demokratija kojoj više nije potrebno spoljno podučavanje. Predsednik je Aleksandar Vučić́ iz Srpske napredne stranke, dok je premijerka Ana Brnabić, koja otvoreno živi u homoseksualnoj zajednici. Srbi su i u svetu i u svojoj zemlji poznati kao profesionalci, posebno u oblasti trgovine i usluga, ali i nauke. Oni nisu ništa manje moderni i otvorenog uma od bilo kog drugog naroda. A mitovi o njenoj herojskoj prošlosti važni su za njen život, kao što su legende o Telu i zakletvi na Ritli za nas Švajcarce. Srbi su odavno od heroja istorije postali heroji svakodnevice.

Christoph Mörgeli
Istoričar medicine i političar Narodne partije Švajcarske SVP/UDC, Heldenvolk der Serben, Weltwoche Nr 1.22

Švajcarski nedeljnik “Weltwoche”: Kako je genije Nikola Tesla promenio naše živote

0

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche objavio je autorski tekst Kristofa Morgela (Christoph Mörgeli), Istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske SVP/UDC o Nikoli Tesli (Wie das Genie des Serben Nikola Tesla unser aller Leben veränderte, Weltwoche Nr. 1.22), koji prenosimo u celosti.

Vizionar i samouvereni inženjer elektrotehnike Nikola Tesla ne bi bio previše iznenađen što većina električnih automobila danas nosi njegovo ime. Poznavao je pisca Marka Tvena kao i bankara J. Pierponta Morgana i velike preduzetnike Džordža Vestinghausa i Džona Džejkoba Astera IV. Teslini popularni električni eksperimenti fascinirali su njegove savremenike, tako da je brzo postao čudo od deteta visokog društva Menhetna. Takve scenske predstave, međutim, iznervirale su Mihajla Pupina, takođe srpskog profesora fizike na Univerzitetu Kolumbija.

Visok, mršav i elegantni Nikola Tesla guste crne kose i impresivnih plavih očiju ubrzo je postao poznata ličnost u SAD. Govorio je američki engleski i nekoliko drugih jezika bez akcenta. Tesla je patio od opsesivno-kompulsivnog poremećaja i plašio se bakterija. Bio je neženja i tokom života je izbegavao sklapanje bliskih ženskih poznanstava kako ga ne bi ometala u revnosnim istraživanjima.

Munje, svetlucave laboratorije

Pronalazač je rođen kao četvrto od petoro dece u Hrvatskoj, u to vreme još uvek u sastavu Austro-Ugarske. Bio je sin pravoslavnog sveštenika i pripadao je tamošnjoj srpskoj manjini, koja je pridavala veliki značaj njihovim junačkim pesmama, igri, muzici i slavama. Tesla je čitavog života bio ubeđen da je svoj inventivni talenat i fotografsko pamćenje nasledio od majke. Posle dugih borbi, veoma inteligentan dečak je uspeo da dobije očevu dozvolu da postane inženjer.

Posle rada u Gracu, Pragu i Budimpešti, Tesla se zaposlio u Continental Edison Company u Parizu, gde je 1883. kao trgovački predstavnik napravio prvi motor sa naizmeničnom strujom. Godinu dana kasnije, Srbin se bez novca preselio u Njujork i našao posao kod Tomasa Alve Edisona. Međutim, posao se odnosio na jednosmernu struju, tako da je ubrzo došlo do poslovnog mimoilaženja. Konačno, uz pomoć́ Džordža Vestinghausa, Tesla je pobedio u „ratu struja“ protiv Edisona, jer je njegova dvofazna naizmenična struja mogla da se prenosi mnogo dalje sa daleko manjim gubicima.

Od 1891. godine Tesla je postao američki državljanin i svojim sunarodnicima i njihovim potomcima podario na stotine patenata i pionirskih izuma. Ovo uključuje radio prenose, kao i električne i mehaničke oscilatore. Svojim visokofrekventnim naizmeničnim strujama Tesla je apsolutno želeo da omogući bežični prenos energije. Napravio je uređaj za korišćenje sunčeve energije i razvio daljinski upravljač za vozila.

Kako su njegove blistave, svetlucave laboratorije na Brodveju bile previše opasne, preselio se u Kolorado Springs 1899. godine gde je sa svojim predajnikom za pojačavanje mogao da generiše napon do 12 miliona volti.

Tesla je 1902. godine sagradio toranj Vordenklif na Long Ajlendu sa ciljem da izgradi svetsku radio stanicu, ali je taj projekat morao da prekine 1906. zbog nedostatka novca. Tesla je 1917. opisao osnovne karakteristike radara, a 1921. prijavio se za svoj prvi patent za mini letelicu sa principom vertikalnog poletanja.

Tridesetih godina prošlog veka objavio je planove za geotermalnu elektranu i radio na radijacijskom oružju za elektronsku nacionalnu odbranu. Pet godina pre smrti u 86. godini, osiromašeni istraživač je od jugoslovenske države dobio doživotnu penziju od 7200 dolara. Nikola Tesla se možda i pre teniske zvezde Novaka Đokovića smatra najvećim sinom moderne Srbije. Aerodrom Beograd nosi njegovo ime od 2006. godine.

Christoph Mörgeli
Istoričar medicine i političar Narodne partije Švajcarske SVP/UDC, Wie das Genie des Serben Nikola Tesla unser aller Leben veränderte, Weltwoche Nr 1.22

Ambasador Bradić sa švajcarskim privrednicima o unapređenju ekonomske saradnje

0

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić konstatovao je danas u razgovoru sa predsednikom Trgovinske komore Švajcarske za Centralnu i Istočnu Evropu Oliverom Berčingerom i generalnim sekretarom švajcarskog Udruženja za mašinsku, elektronsku i metalsku industriju (SwissMEM) Raulom Kelerom da je privredna saradnja između dve zemlje, uprkos ograničenjima koja je nametnula globalna pandemija, i u minuloj, 2021. godini, zabeležila rast, kao i prethodne 2020. godine.

Sagovornici su istakli da Srbiju smatraju ne samo najvećom zemljom u Jugoistočnoj Evropi, već i državom koja će u narednoj deceniji biti jedan od najvažnijih partnera Švajcarske u tom regionu. Interesovali su se, takođe, kako funkcioniše inicijativa „Otvoreni Balkan“, kao i o prednostima Srbije u odnosu na druge države u okruženju, kada je u pitanju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom i   Turskom, o čemu ih je ambasador Bradić iscrpnije informisao.

Privredna asocijacija SwissMEM okuplja blizu 1.300 švajcarskih fabrika i firmi iz oblasti mašinske, elektronske i metalske industrije, koje zapošljavaju ukupno 320.000 ljudi. Njihove članice su 2020. godine ostvarile izvoz od 61 mlrd. franaka (27% izvoza Švajcarske) i sa 7% učestvuju u BDP zemlje.

Ulazak iz Srbije u Švajcarsku

0

Od 20. decembra 2021. godne na snazi su nova pravila za ulazak u Švajcarsku.

Brza provera uslova za ulazak: https://travelcheck.admin.ch/home

Svi koji ulaze u Švajcarsku, najranije 48 sati pre ulaska, moraju popuniti elektronski formular (Einreiseformular / Entry form), koji mogu naći na sledećem linku: https://swissplf.admin.ch/formular Formular ne moraju popuniti lica koja su u tranzitu bez zaustavljanja, kao i lica koja ulaze u Švajcarsku na dnevnom nivou zbog radnih obaveza (tzv. pogranični radnici). Po uspešnoj registraciji, biće primljen QR kod koji je porebno čuvati zbog kontrole na granici. Kazna za nepopunjavanje formulara je 100 CHF.

Nosioci švajcarskih pasoša i švajcarskih dozvola boravka mogu da uđu u Švajcarsku u svakom trenutku. S obzirom na to da se Srbija nalazi na listi rizičnih zemalja Državnog sekretarijata za migracije Švajcarske, dolazak u turističke svrhe (do 90 dana) je moguć samo za lica koja su vakcinisana nekom od vakcina koje priznaje Švajcarska: Spikevax (Moderna), Comirnaty (Pfizer/BioNTech), COVID-19 Vaccine Janssen (Johnson&Johnson), Vaxzevria (AstraZeneca), Sinovac i Sinopharm.

Sva lica, nezavisno od toga da li su vakcinisana ili preležala korona virus, nezavisno od toga iz koje države dolaze, već prilikom ukrcavanja na avion/autobus za Švajcarsku moraju da pokažu negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test ne stariji od 24 sata. Licima koja ne budu u mogućnosti da pokažu negativan test, neće biti dozvoljeno da nastave put. Za one koji dolaze iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa, obaveza posedovanja testa primenjuje se već na starije od 6 godina.

Lica koja ne moraju da imaju negativan test pre polaska na put za Švajcarsku: mlađi od 16 godina (osim ukoliko ne ulaze u Švajcarsku iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa, čiji spisak je moguće pronaći ovde: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html); lica u tranzitu koja ne napuštaju područje švajcarskih aerodroma (osim ukoliko ne ulaze u Švajcarsku iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa); lica koja mogu da dokažu medicinskom dokumentacijom da moraju da se hitno transportuju u Švajcarsku radi lečenja; lica koja mogu da dokažu medicinskom dokumentacijom da ne mogu da imaju negativan test.

Negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test ne stariji od 24 sata, pokazuju sva lica starija od 16 godina i na ulasku u Švajcarsku. Potrebno ga je uraditi u državi iz koje se dolazi u Švajcarsku (nije moguće u Švajcarskoj po dolasku!).

Po dolasku u Švajcarsku, sva lica starija od 16 godina, koja nisu vakcinisana ili preležala korona virus, moraju da naprave novi PCR test ili brzi antigenski test između 4-og i 7-og dana boravka. O rezultatu mora biti obaveštena nadležna kantonalna služba. Ukoliko je rezultat negativan, kantonu se dostavlja negativan COVID sertifikat. Spisak kantonalnih službi moguće je pronaći ovde: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html#-1675462321

Lica koja su 10 dana pre dolaska u Švajcarsku boravila u nekoj od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa (https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html), nezavisno od toga da li su vakcinisana ili preležala korona virus, moraju da idu u karantin nakon ulaska u Švajcarsku. Lica koja dolaze iz ostalih država, ne moraju da idu u karantin. Listu lica koja mogu biti izuzeta od obaveze podvrgavanja karantinu, kao i načine ranijeg prekidanja karantina, moguće je pronaći na sajtu Savezne službe zdravlja Švajcarske: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html#-1675462321 

Za više informacija pogledati: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html 

https://www.sem.admin.ch/sem/en/home/sem/aktuell/faq-einreiseverweigerung.html

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Nove mere za ulazak u Švajcarsku – Novina za vakcinisane

0

Savezno veće Švajcarske donelo je nove odluke koje se odnose za ulazak u Švajcarsku.

Od ponedeljka će u Švajcarskoj stupiti na snagu nove mere ulaska, koje su delimično ublažene. Pored PCR testa, kao dokaz kovid statusa za potpuno vakcinisane putnike će se priznavati i brzi antigenski test.

Dok PCR testovi mogu da se urade u prethodna 72 sata od ulaska, brzi antigenski testovi moraju da se urade u prethodna 24 sata za posetioce Švajcarske.

Drugi test može da se uradi od 4. do 7. dana nakon ulaska u zemlju, ali on neće biti potreban za vakcinisane putnike ili za one koji su preležali kovid 19.

Ostaju na snazi prethodni uslovi, a to je da svi koji putuju u Švajcarsku najranije 48 sati pre ulaska, moraju popuniti elektronski formular (Einreiseformular / Entry form), koji mogu naći na sledećem linku: https://swissplf.admin.ch/formular

Formular ne moraju popuniti lica koja su u tranzitu bez zaustavljanja, kao i lica koja ulaze u Švajcarsku na dnevnom nivou zbog radnih obaveza (tzv. pogranični radnici). Po uspešnoj registraciji, biće primljen QR kod koji je porebno čuvati zbog kontrole na granici. Kazna za nepopunjavanje formulara je 100 CHF.

Nosioci švajcarskih pasoša i švajcarskih dozvola boravka mogu da uđu u Švajcarsku u svakom trenutku.

Osim određenih olakšica za vakcinisane, mere unutar Švajcarske će biti pooštrene.

Samo ljudi koji su vakcinisani ili su se oporavili od kovida 19 moći će da uđu u restorane, kulturne, sportske i rekreativne prostore i prisustvuju događajima u zatvorenom prostoru.

Maske se takođe moraju da se nose u ovim uslovima, a hrana i piće mogu da se konzumiraju samo dok sedite.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Udruženje srpskih studenata pobeđuje krizu

0

U leto 2020. stanje u Udruženju srpskih studenata (USS) je bilo teško. Kovid kriza je sprečavala okupljanja članova, broj članova je bio u padu, a većina članova starog odbora se povukla. Tamara Savić, master studentkinja prava i menadžmenta na ZHAW, i članica odbora USS-a je bila zabrinuta za udruženje, i plašila se da će se ugasiti. Odbor se sastojao od ukupno četiri člana. Pored nje, u odboru je bio predsednik Dejan Milojević, doktorand mašinstva na ETH Cirihu, blagajnik Aleksa Koljančić student ekonomskog prava na ZHAW, i Manojlo Mitrović student informatike na HSLU. Milka Tadić, student prava na Univerzitetu u Cirihu, je bila finansijski revizor.

Poslovima udruženja su pristupili energično, tražeći načina kako da nadigraju novonastalu situaciju. Organizovali su onlajn komunikaciju među članovima, događaje su izmestili iz zatvorenih prostorija na jezera i planine, pa je i tradicionalni Meetić&Greetić takođe održavan na otvorenom. Ipak, imajući u vidu ispitne obaveze na univerzitetu, i dalje su bili veoma angažovani: osim organizacije događaja, trebalo je promeniti ime na nemačkom u skladu sa novim rodno neutralnim gramatičkim pravilima, promeniti logo udruženja, predstavljati udruženje pred univerzitetom i voditi naloge na društvenim mrežama. Pomoć su potražili među sopstvenim članovima. Organizovali su zajedničke radne sednice preko interneta, i zajedno su crtali ideje za novi logo, a članovi su preuzeli i druge obaveze na sebe.

Sve je kulminiralo prošlog vikenda, na generalnoj skupštini udruženja. Promenjeno je ime na nemačkom u „Verein serbischer Studierender“, i usvojen novi logo sa skraćenicom udruženja, nacrtan po uzoru na šare Pirotskih ćilima i Zmijanjskih vezova. Kada su podvukli crtu, bilo je deset događaja, među kojima i izlet u planine, roštilj na jezeru, žurka, dan brucoša, i slava udruženja sveti Fotije Carigradski. Udruženje je skoro dupliralo broj članova. Novi članovi su na skupštini rekli da su u udruženju osetili samo ljubav i dobro raspoloženje. Nisu ostali samo na lepim rečima: ove godine je bilo najviše prijava za rad u odboru. Prijava je bilo toliko da su Tamara Savić, Dejan Milojević i Manojlo Mitrović odlučili da se povuku iz odbora i oslobode mesta za mlađe kolege. Upravo ovo Tamara vidi kao najveći uspeh odlazećeg odbora: to što je velikom broju članova toliko stalo do udruženja da žele preuzmu na sebe odgovornost da udruženje i dalje živi i radi.

Udruženje srpskih studenata je pravi primer i inspiracija kako udruženja ne moraju samo da prežive ovu društvenu krizu hibernirajući, već da mogu da izađu iz krize složniji, jači i brojniji. Ono sada ima preko šezdeset članova, mahom studenata Univerziteta u Cirihu i ETH Ciriha, ali i studenata Univerziteta u Bernu, Univerziteta u Bazela, Univerziteta u Lucernu i drugih.

Udruženje srpskih studenata je jedino zvanično udruženje srpskih studenata u Švajcarskoj i proslavilo je petu godinu rada. Ciljevi udruženja su povezivanje srpskih studenata ili studenata sa srpskim korenima u Cirihu i celoj Švajcarskoj, druženje sa univerzitetskim kolegama, zajedničko učenje, i očuvanja maternjeg jezika i kulture. Ono okuplja studente poreklom iz cele Srbije, Republike Srpske i regiona. Više informacija o udruženju i članstvu možete naći ovde: http://srpskistudenti.ch/sr/pocetna/.

Novi odbor USS-a čine:

  • Predsednik: Nikola Tomić, student računarstva UZH
  • Potpredsednik: Nikola Adamović , student ekonomije UZH
  • Finansije: Aleksa Koljančić, student ekonomskog prava ZHAW
  • Spoljni poslovi i društveni mediji: Anđela Ivetić, studentkinja psihologije UZH, i Tatjana Ivetić, studentkinja geografije UZH
  • Komunikacija: Vladimir Kojović, student komunikacija UZH
  • Ljudski resursi: Branislav Milutinović, student ekonomske informatike UZH
  • Finansijski revizor: Tijana Jovanović, studentkinja prava UZH

Luka Petrović i Andrija Stojković za Serbinfo.ch

 

Obevštenje o prijavi za glasanje u Švajcarskoj na referendumu radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije

0

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u Švajcarskoj, da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do ponoći, 25. decembra 2021. godine), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u Švajcarskoj.

Formular zahteva za glasanje na referendumu možete preuzeti ovde.

Zahtev obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji (lica bez prebivališta ne mogu da glasaju), kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu (to jest, mesto gde želi da glasa – na primer: Ambasada Republike Srbije u Bernu) i potpis podnosioca zahteva.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može se upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak, za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak u R. Srbiji možete preuzetiovde.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Uz zahtev (prijavu za glasanje) mora biti dostavljena kopija važećeg dokumenta Republike Srbije sa fotografijom. Savetujemo da Ambasadi istovremeno dostavite popunjena oba gore navedena formulara i kopiju srpskog pasoša, na jedan od sledećih mejlova: konzul@ambasadasrbije.ch info@ambasadasrbije.ch ili putem pošte na adresu Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern (u obzir će se uzeti samo prijave pristigle do ponoći, 25. decembra 2021. godine).

Više informacija dostupno je na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu R. Srbije, putem sledećih linkova:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/?script=lat

http://mduls.gov.rs/obavestenja/poziv-gradjanima-da-provere-da-li-su-upisani-u-jedinstveni-biracki-spisak-3/?script=lat

Ambasador Bradić sa srpskom IT-dijasporom

0

Ambasada Srbije u Bernu i Srpsko-švajcarska poslovna mreža (Serbian Swiss Business Network / SSBN) organizovali su ove nedelje prvi „Serbian Tech Day“, na kojem je učestvovalo oko 40 vlasnika firmi iz oblasti IT, programera i softver-inženjera, istraživača, studenata na masteru, kao i medicinskih stručnjaka koji se bave povezivanjem informatike sa medicinskim istraživanjima iz cele Švajcarske.

Ambasador Goran Bradić je u obraćanju prisutnima istakao nameru da se naši stručnjaci i preduzetnici na ovakvim skupovima međusobno upoznaju, da se zajedno što bolje umrežimo i jedni drugima pomognemo, a da glavni cilj treba da bude proširenje saradnje između Srbije i Švajcarske u oblasti visokih tehnologija – da oni koji u Srbiji već imaju firme prošire svoje poslovanje, a da oni koji to još nisu učinili, uz iskustva i preporuke kolega, kao i pomoć Ambasade i institucija u Srbiji, krenu u osnivanje start-apova i preduzeća u otadžbini. Još veću korist i Srbija i Švajcarska bi imala da se u buduće projekte uključi i što veći broj švajcarskih poslovnih partnera, jer takva sinergija je do sada pokazala i najbolje rezultate.

Ambasador Bradić je podsetio na značaj IT-sektora u Srbiji, u kojem radi blizu 35.000 ljudi, pri čemu je vrednost prodaje tih usluga inostranim partnerima sa oko 1,9 milijardi evra dostigla udeo od 10,6 % ukupnog izvoza Srbije. Upravo u razmeni usluga sa Švajcarskom, srpske firme ostvaruju značajan suficit, u prošloj godini 182 mil. evra, dok je u razmeni roba „plus“ od 145 mil. evra bio na strani Švajcarske. Ukupna razmena roba i usluga između dve zemlje je, uprkos nepovoljnim okolnostima usled globalne pandemije, u 2020. godini zabeležila rast od nekoliko procenata i dostigla nivo od 1,1 milijardi evra, a podaci za tekuću godinu ukazuju da će pozitivan trend ostati zabeležen i u 2021. godini.

Predstavnici SSBN-a, Marija Srbljin i Nikola Čutura, zahvalili su se na saradnji i podršci Ambasade u organizovanju okupljanja preduzetnika, koji su za sada u neformalnom formatu okupljeni na društvenoj mreži Linked-In. Izrazili su želju da se u dogledno vreme zajednički organizuje okupljanje iz sektora medicine i finansijskog sektora.

POSLEDNJE VESTI