Reklama

Fudbalski klub Srbija Cirih na pripremama u Španiji

0

B-juniori Fudbalskog kluba Srbija Cirih su boravili sredinom februara za vreme raspusta u Španiji, tačnije Santa Susanni povodom fudbalskih priprema.

Igrači/ice su sedmicu proveli uz treninge i prijateljsku utakmicu koju su pobedili protiv FC Kickers Basel rezultatom 3:1. Juniori su 11. februara imali priliku da uživo odgledaju utakmicu između Barselone i Granade na stadionu „Estadi Olímpic“.

Treniralo se svakim danom po dva puta u odličnim vremenskim i sportskim uslovima. Deca su uživala u prolećnim temperaturama, što ih je još više motivisalo da izdrže naporne treninge. Treneri su zadovoljni njihovom saradnjom i izdržljivosti. Trening kamp je pružio idealno okruženje za razvoj igrača, izgradnju tima i pripremu za predstojeću polusezonu.

FC Srbija ZH poziva sve zainteresovane i ljubitelje fudbala da se pridruže i uživaju u lepoj atmosferi. Juniorski treninzi se održavaju svake srede i petka na Juchhofu 2 u Schlierenu. Za sve informacije 079 775 22 69 (Dragoslav Baratovic).

Crkvena opština u Tićinu u potpisala ugovor o korišćenju hrama Sv. Jovana Krstitelja u Belinconi

0

Iz Srpske pravoslavne crkve iz švajcarskog grada Tićina stigla je lepa vest. Potpisan je ugovor sa predstavnicima rimokatoličke parohije u Belinconi o korišćenju hrama Sv. Jovana Krstitelja

„U prostorijama rimokatoličke parohije u Belinconi, na dan kada naša Crkva proslavlja sv. Kseniju Petrogradsku, svečano je potpisan ugovor o korišćenju rimokatoličkog hrama sv. Jovana Krstitelja”, istaknuto je u ovoj Crkvenoj opštini.

Ispred katoličke crkve ugovor su potpisali don Mauricio Silini,  nadležni paroh i arhijerejski namesnik za Belinconu i Fausto Riva predsednik Upravnog Odbora rimokatoličke parohije u Belinconi u prisustvu članova odbora dok ispred pravoslavne crkve ugovor potpisali jerej Marko Knežević nadležni paroh i Milenko Spasojević predsednik CO u Tićinu iz prisustvo članova odbora.

„Ugovorom je ustupljen hram sv. Jovana Krstitelja, koji se nalazi u strogom centru Belincone, srpskoj pravoslavnoj zajednici na neograničeno korišćenje. Ugovorom su precizirani svi uslovi korišćenja i definisana prava i obaveze ugovornih strana. Ovo je prvi put da je u kantonu Tićino potpisan ovakav tip ugovora između rimokatoličke i pravoslavne parohije”, naglašeno je u CO.

Prisutnima su se prvo obratili predstavnici rimokatoličke crkve. Don Mauricio je izrazio veliko zadovoljstvo, što je napravljen ovako važan korak u produbljivanju saradnje  dve parohije. Zahvalio je se srpskoj zajednici na saradnji i domaćinskom ponašanju i brizi, koju srpska zajednica pokazuje prema hramu sv. Jovana Krstitelja. Predsednik Upravnog odbora rimokatoličke parohije u Belinconi Fausto Riva istakao je da se ovim ugovorom pravno definiše način korišćenja hrama, da se regulišu prava i obaveze ugovornih strana i da se ostvaruje kontinuitet i stabilnost u saradnji i odnosima dve zajednice. Istakao je da se pravoslavna zajednica do sada pokazala u najboljem svetlu, da je ostvaren visok nivo saradnje i da se nada da će i u budućnosti odnosi dve parohije nastaviti da budu na najvišem nivou, prenela je Crkvena opština Tićino.

Prisutnima su se potom obratili predstavnici pravoslavne zajednice. Nadležni paroh, jerej Marko Knežević, se zahvalio predstavnicima rimokatoličke crkve na ukazanom poverenju i kontinuiranoj pomoći srpskoj zajednici. „Potpisivanjem ovog ugovora, po prvi put je pravno regulisano korišćenje i upravljanje hramom sv. Jovana Krstitelja. Ovaj tip ugovora, koji je prvi put potpisan između katoličke i pravoslavne parohije, predstavlja istorijski događaj od velike važnosti za obe zajednice”, istakao je on. Otac Marko je uvaženim domaćinima, preneo pozdrave vladike Andreja, čijim je posredovanjem i blagoslovom ovaj ugovor i potpisan.

Predsednik Upravnog odbora Crkvene opštine Tićino, Milenko Spasojević je istakao značaj potpisivanja ovakvog ugovora za srpsku zajednicu, kojim se na neodređeno ustupa hram, sa jasno definisanim uslovima korišćenja. „Zahvaljujući ikonostasu čija se prva faza izrade privodi kraju, kao i drugim planiranim aktivnostima, pravoslavnim vernicima koji u velikom broju i redovno posećuju ovaj hram, će posete hramu i učestvovanje u bogosluženjima biti i prijatnije. Po završetku potpisivanja ugovora, u organizaciji pravoslavne zajednice, upriličeno je i prigodno posluženje za sve prisutne”, dodato je u CO Tićino.

Kompanija Nestle otvorila novu fabriku u Surčinu

0
Beograd, 27. februara 2024 - Predsednik Srbije Aleksandar Vuèiæ prisustvuje u Surèinu sveèanom otvaranju nove fabrike kompanije Nestle za proizvodnju obroka na biljnoj bazi. Pored predsednika Vuèiæa, prisutni su i generalna direktorka kompanije za Nestle Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija Marjana Davidoviæ i direktor kompanije Nestle za jugoistoèno evropsko tržište Alesandro Zaneli.FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORÈIÆ/ bs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Surčinu svečanom otvaranju nove fabrike kompanije „Nestle“ za proizvodnju obroka na biljnoj bazi. Fabrika je izgrađena iz sopstvenih sredstava kompanije, bez državnih subvencija i zapošljava novih 220 radnika.

Nova fabrika „Nestle“ u“ Surčinu je napravljena iz sopstvenih sredstava kompanije, bez državnih subvencija.

Predstavnici kompanije rekli su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, prilikom svečanog otvaranja, da je u fabrici sve novo i da je pre dve godine tu bila livada, a sada moderna fabrika sa najnaprednijom tehnologijom u toj oblasti.

Predstavnici kompanije naveli su da je svakog dana na izgradnji nove fabrike bilo angažovano više od 2.000 ljudi, kao i da su imali veliku podršku.

Kompanija je najavila da će, investicijom od 80 miliona švajcarskih franaka (oko 83,8 miliona evra) i otvaranjem 220 novih radnih mesta, nova fabrika proizvodi nutritivno bogate i ukusne obroke na biljnoj bazi čime će našim potrošačima ponuditi dodatne opcije da uživaju u uravnoteženoj ishrani , a takođe mogu biti i odlična alternativa u danima posta.

Kako je navela kompanija, kroz novu investiciju u fabriku u Surčinu, kompanija „Nestle“ nastavlja da ulaže u srpsku privredu i ljude, istovremeno brinući o prirodnom okruženju zajednice u kojoj posluje.

Na ovaj način kompanija ostaje posvećena održivom poslovanju, obuhvatajući primenu najnaprednijih tehnologija proizvodnje, korišćenje obnovljive energije i efikasno upravljanje otpadom, navodi se u saopštenju.

„Nestle“ ističe da je izgradnjom fabrike za proizvodnju asortimana na biljnoj bazi, brenda „Garden Gourmet“, proširio asortiman proizvoda vrhunskog kvaliteta, ostajući dosledan globalnim ciljevima u očuvanju prirode i borbi protiv klimatskih promena.

Takođe, najavljeno je da će proizvodi iz novog pogona biti plasirani na tržišta Francuske, Nemačke, Holandije, Italije, Španije i Velike Britanije.

Kompanija je navela da će proširiti mrežu lokalnih dobavljača, u nameri da nastavi da podržava lokalnu ekonomiju.

U jednom danu tri slavlja

0

Udruženje “Sveti Sava” iz Belincone, u srcu Tićina, kantona na jugu Švajcarske, osnovano je 1996. i nedavno je u jednom danu proslavilo rođendan, imendan i slavu. Da bi se proslavilo kako dolikuje i kako udruženje to zaslužuje, došli su gosti iz više gradova u Švajcarskoj, kao i članovi društva Zavičaj iz Tulna u Austriji.

Predsednik udruženja “Sveti Sava” Željko Milićević kaže da skoro tri decenije obeležavaju Savindan, a ujedno organizuju i zabavu koja je već postala tradicionalna.

– I ove godine smo pre podne bili na liturgiji u crkvi. Sve je proteklo u duhu verskih obreda, lomili smo slavski kolač, kumovi su bili Mile i Vesna Dimitrijević, a izabrali smo i novog kuma Raju Tanaskovića. Imali smo posluženje u crkvi, počastili smo se sa našim članovima. Specijalni gosti stigli su nam iz Beča ujutro u 9.00, tako da su bili i na službi u crkvi, družili smo se sa njima i tokom ručka koji smo im priredili – priča Milićević.

Na zabavi koja je priređena uveče uz domaćine i goste iz Tulna, nastupila su i publici se predstavila u najboljem izdanju još četiri društva.

– Iz kantona Tićino došli su nam “Desanka Maksimović” iz Lugana i Makedonija iz Lokarna. Iz Ciriha nam je u goste pristiglo udruženje Sloga, a iz Badena KUD Kolo. Predstavili su se i učenici srpske dopunske škole, predvođeni njihovom učiteljicom – nabraja Milićević.

On ističe da ih je ove godine iznenadio izuzetno veliki odziv publike.

– S druge strane, drago nam je da su mnogi zemljaci mogli da vide bogat kulturno-umetnički program i folklorne igre iz više krajeva Srbije. Pesmom “Ej, dragi, dragi” predstavila se i Sofija Vukić, članica udruženja “Desanka Maksimović” iz Lugana – navodi naš sagovornik.

Na kraju programa predstavnicima gostujućih udruženja i zaslužnim članovima domaćina, u znak zahvalnosti na bini su uručeni buketi cveća.

Marija Miladinović, predsednica udruženja “Desanka Maksimović” iz obližnjeg Lugana, ne krije zadovoljstvo i radost što je bila deo slavske atmosfere i događaja.

– Zahvaljujem na toplom dočeku i divnom koncertu, pre svega zaista je bio bogat folklorni program i bilo nam je zadovoljstvo da učestvujemo i družimo se u Belinconi sa domaćinima i ostalim gostima. Njihove proslave i kulturni događaji se pamte, uvek su spremni da svakoga lepo dočekaju i ugoste. Pravi su domaćini i mi smo srećni što su nam prijatelji i bratsko udruženje – istakla je Marija Miladinović.

Vredni članovi ponos udruženja

– Ova proslava ne bi bila ovako dobro organizovana da nije bilo zaslužnih ljudi kojima javno zahvaljujem: članovima uprave Vojinu Gajiću, Peru Stevanoviću i Zoranu Laziću, zatim umetničkom rukovodiocu Mari Despotović i njenoj desnoj ruci, Slavici Kostić, kao i vrednim devojčicama: Kristini Milićević, Dejani Stevanović i Angelini Stevanović – ističe predsednik Milićević.

Vojin Gajić i Pero Stevanović zahvaljuju roditeljima i radnoj grupi.

– Mnogo truda, rada i energije uložili su roditelji i radna grupa koja je sve to morala da isprati i pripremi. Nije lako ispeći 250 kilograma roštilja, nahraniti i napojiti sve goste. Na kraju su bili umorni, ali zadovoljni i ništa im nije teško padalo.

Rada Rajić Ristić – Vesti

 

Film Luke Popadića “Pravi Švajcarci” o integraciji u uniformi

0

Tri švajcarska oficira, Saâd, Thuruban i Andrija, ključni su likovi u dokumentarnom filmu Luke Popadića „Pravi Švajcarci“. Njihove priče postavljaju pitanje identiteta i lojalnosti.

Originalno je filmski stvaralac Luka Popadić iz Badena planirao da snimi obimni dokumentarni film pod nazivom „Die grosse Übung“ o Švajcarskoj vojsci. Tokom svojih mnogobrojnih putovanja u inostranstvo i pažljivog posmatranja drugih vojski, Popadić je prepoznao osnovnu prilagodljivost i elastičnost Švajcarske vojske: „Pri odlučivanju o temi dokumentarnog filma, krećete u potragu. Tokom svog školovanja za režiju filma u inostranstvu, polako mi se kristalizovala želja da se fokusiram na temu migracija u Švajcarskoj vojsci.“

Period od 2009. do 2014. godine značajno je oblikovao ovog Švajcarca srpskog porekla, kada se vratio u zemlju svojih roditelja i završio osnovne i master studije iz filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. „U tom periodu svog života suočio sam se sa pitanjima o svojim korenima i iznenada shvatio da sam mnogo čvršće ukorenjen u Švajcarskoj nego što sam to pretpostavljao“, priseća se filmski stvaralac o svom životu.

Na raznim filmskim festivalima od Kine do Berlina, gotovo mu je neverovatno često postavljano isto pitanje: Kako je moguće služiti u Švajcarskoj vojsci a poreklom ste Srbin? Ovo pitanje je jednostavno zabavljalo Popadića s jedne strane, a sa druge strane inspirisalo ga je na ključnu ideju za svoj dokumentarni film: „Secondos“, kako se nazivaju deca migranata u Švajcarskoj, trebali bi biti glavni protagonisti. Na kraju, “Velika vežba” (Die grosse Übung) je postao “Pravi Švajcarci” (Echte Schweizer).

Međutim, u Švajcarskoj je potraga za sponzorima za njegov najnoviji projekat bila teža nego što je očekivao, a talas predrasuda i skepse udario je na rođenog Badenera. Popadić zaključuje: „U švajcarskoj filmskoj industriji ima mnogo ljudi koji su protiv vojske, to su mi jasno stavljali do znanja.“ Stoga je bilo znatno teže nego što se prvobitno mislilo obezbediti finansiranje za dokumentarni film. Pritisak je s vremenom postajao sve veći: „Nikada nisam želeo naljutiti nikoga u filmskoj industriji“, kaže 43-godišnji filmski stvaralac. Na kraju su potrebna sredstva bila prikupljena i projekat „Pravi Švajcarci“ je mogao početi.

Švajcarska vojska se ističe svojim vojnim sistemom. Samo oko pet odsto vojnika služi profesionalno ili za određeno vreme. Svi ostali pripadnici vojske su vojni obveznici koji se regrutuju u dobu od 18 do 34 godine, dok su pozivi za oficirske i specijalne pozicije mogući do 50. godine. Vreme službe u vojsci proteže se kroz obuku jedinice. Iz tog razloga, Popadić opisuje naše oružane snage kao narodnu vojsku: „Kvalitet naše vojske odražava snagu našeg naroda – koliko smo dobri kao narod, toliko je dobra i naša vojska; i baš koliko smo loši kao narod, to se takođe vidi i u našoj vojsci.“ Osim toga, Badener zadovoljno primećuje, da je Švajcarska vojska kada je reč o integraciji migranata u svojim redovima krenula dobrom stazom i pokazala se izuzetno prilagodljivom. „Vojska ne pravi razlike na osnovu religije; svako se tretira jednako, bez obzira da li je hrišćanin, musliman ili budista“, ističe filmski stvaralac. „Možda kulturna razmena traje malo duže, jer Švajcarska, zbog svoje unutrašnje pozicije, za različite procese zahteva vreme. Ipak, kao zemlja, nalazimo se na dobrom putu“, zaključuje Popadić pozitivan bilans.

Tokom godina nastao je impresivan dokument vremena o Saâdu, Thurubanu i Andriji, švajcarskim građanima s tuniskim, šri lankanskim i srpskim korenima. „Na početku su tri glavna protagonista, svi oficiri Švajcarske vojske, bili prilično skeptični. Osećala se određena rezervisanost“, seća se Popadić početka. Prednost dokumentarnog filma, kako kaže reditelj, leži u tome što se može pratiti ljude tokom dužeg vremenskog perioda i s osećajem osvojiti njihovo poverenje. „Dodatna prednost bila je ta što nisam bio samo filmski stvaralac, već i sam oficir Švajcarske vojske.“

Na pitanje da li Švajcarskoj zaista treba vojska radi odbrane zemlje, filmski stvaralac odlučno odgovara: „Da, potrebna nam je vojska koja je čvrsto ukorenjena u narodu. Upravo to je razlikuje od profesionalne vojske.“ Vojska ukorenjena u narodu kroz obaveznu službu stvara tesnu vezu između vojske i društva u Švajcarskoj, angažujući građane različitog porekla da služe određeno vreme. Nasuprot tome, profesionalne vojske se oslanjaju na dobrovoljne vojnike, što dovodi do specifičnijih struktura i odnosa sa društvom. Profesionalne vojske često su specijalizovane, dok ukorenjena vojska podstiče širu društvenu integraciju i uključuje više vojnih obveznika na određeno vreme. Za filmskog stvaratelja Luku Popadića jedna stvar je neosporna: „Imamo najbolju vojsku na svetu, ako je mera kvaliteta njena demokratska legitimitacija.“ Sa ovim jasnim uverenjem, njegov rad u dokumentarnom filmu otkriva duboku povezanost građana s vojskom. Jer, za Saâda, Thurubana i Andriju, njihove priče su fascinantno ogledalo dužnosti, identiteta i predanosti svojoj zemlji. Jedan od tri glavna protagonista, Thuruban Thuchchathanan, 33 godine, izražava nadu da će dokumentrni film imati društvenu vrednost. Želi da posluži kao prozor kako bi pružila raznolike uvide u Švajcarsku. Takođe se nada da će dokumentarni film doprineti smanjenju nepoverenja, jačanju poverenja između „Secondosa“ i „Urschweizera“ i podsticanju rasprava – posebno u dijaspori.

Luka Popadić

Luka Popadić

Dela Luke Popadića, rođenog 1980. u Badenu, odražavaju podjednako raznolik i iznenađujući opseg kao i njegov životni put. Kao Švajcarac sa srpskim korenima, vratio se 2009. u rodnu zemlju svojih roditelja i uspešno završio master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine. Pre nego što se posvetio režiranju svojih filmova, sticao je iskustvo kao asistent režije u Čikagu i Berlinu. „Pravi Švajcarci“ označava njegov debi kao dokumentarnog filma nakon niza nagrađivanih kratkih filmova.

 

Tekst: Hermann Lienhard
Prevod na srpski: Vladimir Miletić

Druženje uz kolač i folklor

0

Udruženje “Desanka Maksimović” iz Lugana, u Švajcarskoj, organizovalo je proslavu srpske Nove godine, a ujedno slavilo i krsnu slavu udruženja.

Na slavu se ne zove, kaže se u narodu, ali gosti iz daleka bili su i te kako pozvani. Iz Italije, iz Montekija Mađorea, nedaleko od Vićence, autobusom na put se zaputili članovi udruženja Duga. Bilo je oko 500 gostiju. Ove godine udruženje “Desanka Maksimović” navršava 15 godina od osnivanja, a tim povodom dobili su i krsnu slavu, Svetog Vasilija Velikog.

Smeh i čašica

Pored Duge gostovalo je i udruženje “Sveti Sava” iz obližnje Belincone. O tome je, za “Vesti”, govorila predsednica udruženja “Desanka Maksimović”, Marija Miladinović.

– U subotu, 13. januara, slavili smo dva u jedan, slavu udruženja i doček srpske pravoslavne Nove godine. Sa nestrpljenjem smo iščekivali ovaj nama važan dan i datum. Dovoljno je da kažem da je sala bila prepuna veselih gostiju da bi dočarala posećenost naše organizacije dočeka srpske pravoslavne Nove godine. Mnogo mi je drago što su se našem udruženju pridružila još dva: udruženje Duga iz Italije i naše komšije, udruženje “Sveti Sava” iz Belincone. Bilo je veselo, a kako bi drugačije i moglo da bude gde se igra, peva, gde se ljudi grle, smeju i druže, uz čašicu i uz dobar zalogaj, što se u narodu kaže – priča u dahu Marija.

Zahvalnice članovima

– Naš otac Marko Knežević je došao da osveti kolač i zajedno sa svom dečicom i upravom po prvi put proslavio slavu. Na proslavi su, takođe, dodeljene zahvalnice članovima udruženja za 10 godina aktivnog članstva, odnosno neprekidnog učlanjenja u udruženje. A takođe je napravljeno i jedno lepo iznenađenje Andrei Urošević, koja već 10 godina aktivno igra u folkloru bez prekida. Ona svojim primerom daje podsticaj i drugoj deci. Pozvali smo je na binu i poklonili joj jednu fotografiju od pre 10 godina, sa koje nam se ona, u narodnoj nošnji, osmehuje. Nije očekivala tako lep i poseban dar od udruženja. Andrea je takođe dobila zadatak da pomaže našem umetničkom koreografu Milošu Stošiću sa najmlađima. Javno ističem sa velikom zahvalnošću i zadovoljstvom imena najaktivnijih članova koji su dobili zahvalnice, porodice: Urošević, Petrović, Radovanović, Milanović, Maksimović, Milošević i Jeremić – zaključila je Miladinovićeva.

Prijateljstvo bez granica

Nije manje zadovoljna ni Dušica Lalić, predsednica udruženja Duga iz Montekija Mađorea.

– Bilo nam je zadovoljstvo, a još veća čast da posetimo naše drage prijatelje u Luganu. Sve je bilo besprekorno organizovano i mogu da uputim samo reči zahvalnosti domaćinima, da im poželim srećan rad i neka nastave da budu ovako srdačni i gostoprimljivi kao što su i do sada bili pravi domaćini – zadovoljno ističe Dušica Lalić.

Uzvratiti gostoprimstvo

Ispred udruženja “Sveti Sava” iz Belincone javno se zahvaljuje domaćinima i izražava svoje zadovoljstvo predsednik Željko Milićević.

– Kao i uvek, u poslednjih više godina bila nam je čast gostovati kod naših komšija, “Desanke Maksimović” u Luganu. Naročito je bilo lepo i nešto posebno, pošto su oni ove godine prvi put proslavljali krsnu slavu, a i svakako to što smo zajedno čekali pravoslavnu Novu godinu. Predstavili smo jedan deo naše srednje i najmlađe grupe folkloraša, lepo se družili i sada se spremamo da i mi njima uzvratimo gostoprimstvo, 27. januara za našeg Svetog Savu, u Belinconi – izjavio je Željko Milićević.

Predsednik Vučić prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

0

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tom prilikom, predsednik Vučić je učestvovao na sesiji „Novo evroazijsko svitanje“ i imao niz bilateralnih susreta sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i brojnim predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija.

Predsednik Vučić rekao je danas u okviru debate „Novo evroazijsko svitanje“ da je Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana potrebna jača Nemačka i naglasio da ekonomski pad Nemačke od 0,3 odsto predstavlja problem za države u regionu. On je izrazio zahvalnost poreskim obveznicima Evropske unije na pomoći koju su do sada uputili našoj zemlji.
Predsednik Vučić je naveo i da je Srbija uspela više nego da udvostruči vrednost ukupnog BDP-a od 2012/2013. godine do sada, sa 32 milijarde na 69 milijardi evra, istakavši da je MMF predvideo da privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto ove godine, ali da veruje da će biti i veći od toga i iznositi 3,6 odsto. On je dodao da su za EU prognoze rasta sve slabije, dok za našu zemlju i region rastu.
„A naše malo rastu, ne vrtoglavo, ali i dalje rastu, što je dobro za nas. To znači da je naša ekonomija konzistentna. Kada govorimo recimo o stranim direktnim investicijama, 60-64 odsto ukupnih stranih direktnih investicija dolazi iz Evrope, ali više od 32-33% dolazi iz Azije. Iz Kine, Japana i Južne Koreje“, rekao je predsednik i dodao da se u svetu ekonomska moć sve više pomera ka Aziji.
„To treba da shvatimo mi, koji smo u Evropi i koji ćemo uvek živeti u Evropi i biti deo Evrope. A ovakva povezanost ili međupovezanost sa azijskim zemljama je za nas od izuzetnog značaja. Izgradlja svih mogućih kanala, ruta i linija sa Azijom je od ključnog značaja, ne samo za Srbiju, već za celu Evropu. Tu mislim na sve vrste veza, od ekonomije i trgovine, preko saobraćaja i energetike, do digitalne povezanosti i veza sa institucijama koje se bave veštačkom inteligencijom. Samo na taj način možemo da gledamo u dobru budućnost koja je pred nama“, poručio je predsednik.
Predsednik Vučić se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razgovarao o geopolitičkim izazovima i strateški važnim pitanjima za Srbiju, uz fokus na planove o realizaciji EU Plana rasta za Zapadni Balkan.
Predsednik Vučić se prethodnih dana, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’ Brajanom i, tom prilikom, izrazio uverenje da je moguće da dve zemlje u budućnosti izgrade odnose većeg poverenja i saradnje.
Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, španskim premijerom Pedrom Sančezom, hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, predsednikom Republike Argentine Havijerom Milejem, kao i sa predsednicom Evropske centralne banke Kristin Lagard i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Ponovio sam da Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku zasnovanu na dijalogu i međunarodnom pravu, ali i upozorio da Priština svojim potezima dovodi u pitanje sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa“, naveo je predsednik nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom.
Predsednik Vučić je izjavio i da je na Svetskom ekonomskom forumu razgovarao sa predstavnicima stranih kompanija i pozvao ih da učestvuju u projektima koji će se u našoj zemlji realizovati do 2027. godine.

Ekonomski forum u Davosu postaje sve više politički

0

Samit u Davosu zvanično počinje sutra pod sloganom „obnova poverenja“. Profesor Nebojša Savić kaže za RTS da će Srbija imati priliku da nametne neke svoje projekte onima koji to mogu da finansiraju. To je zaista skup ekonomske i političke elite, rekla je Radojka Nikolić, navodeći da Davos nikada nije rešio nijedan problem u svetu, a slogan foruma nazvala ciničnim.

Svetska elita obuva čizme za sneg i kreće put švajcarskog planinskog odmarališta. Samit u Davosu zvanično počinje u ponedeljak, a najvažniji sastanci očekuju se sredinom nedelje.

Doći će, prema najavama, nauticajnije svetske ličnosti, predstavnici više od 100 vlada i više stotina predstavnika poslovnog sveta.

Svetski ekonomski forum u švajcarskom skijalištu održaće se, kako kaže predednik ovog foruma, u najkomplikovanijem geopolitičkom momentu do sada.

Urednica magazina „Biznis“ Radojka Nikolić rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se forum u Davosu održava u komplikovanim i ekonomskim i političkim okvirima zbog toga što još traje period oporavka od korone i uz sve druge probleme koji su se u međuvremenu stvorili.

Reč je o inflaciji, zaduživanju zemalja, povećanju kamatnih stopa, pokidanim lancima snabdevanja, pa do političkih tenzija koje su u svetu ove godine, pre svega, obeležene izborima.

Obnova poverenja i cinizam

„Nikad se nije dogodilo da će gotovo polovina stanovnika zemaljske kugle izaći na različite oblike glasanja – od parlamentarnih do predsedničkih izbora, kao što su  izbori u Americi, izbori u Rusiji za predsednika, pa parlamentarni izbori u Indiji“, kaže Nikolićeva.

Ovaj forum je nazvan – obnova poverenja i istovremeno na izvestan način to predstavlja i svojevrstan cinizam, s obzirom na to da licemerje uglavnom vlada svetom, obnova poverenja zvuči zaista cinično, istakla je Nikolićeva.

Može li sve ono što se dogovori u Davosu realno da utiče na svet

Profesor Nebojša Savić kaže da je Svetski ekonomski forum u stvari mesto gde se susreću političari, ekonomisti, investitori – oni koji unose nove trendove, veliki je broj panela, mnogo diskusija i uvek se tu izdvoje dve linije razgovora.

„Jedan je politički, koji je najatraktivniji, dolaze svetski lideri ili se uključuju onlajn, tako da će i ove godine biti prisutni, da kažemo uslovno svi”, kaže Savić.

Američki predsednik Bajden neće biti prisutan, a Kinu će predstavljati premijer.

Prema njegovim rečima, tu će biti prilika da vidimo šta u političkom smislu “veliki“ misle, a i „manji“ će imati prilike da iskažu svoje mišljenje.

„Znači, imaćemo taj aspekt koji je jako važan zbog toga što je opšta karakteristika svetske privrede da je defragmentirana, kako to kaže Svetska banka – imamo jake podele. Drugi važan segment skupa, pored još nekoliko, će biti ekonomski. To je prilika da se susretnete sa najpoznatijim, najmoćnijim i najuticajnijim investitorima. I da onda zemlje kao što je Srbija, koje su srednjeg nivoa razvijenosti, imaju priliku da razgovaraju i da nametnu, odnosno lansiraju neke svoje projekte onima koji mogu to da finansiraju”, napomenuo je Savić.

Ima li prostora za optimizam

Prošle godine na samitu je dominirala tema rata u Ukrajini. Ove godine se očekuje da se razgovara o Gazi. Postavlja se pitanje ima li prostora za optimizam i da li će prognoze biti malo bolje.

Radojka Nikolić kaže da što se samog Davosa tiče, ona ga posmatra kao jedan skup elite.

„To je zaista skup ekonomske i političke elite. Međutim, ako pogledate učinak, Davos nikada nije rešio nijedan problem u svetu koji se razmatrao. Počev od same ideje, 1971. godine kad je osnovan – popraviti stanje sveta. Ovo je 54. forum, bolje da ga nisu popravljali, jer je stanje svaki put sve gore. Drugo, procene su im loše, jer nijednu krizu nisu najavili. Čak i onda kada je kriza bila pred vratima, da ne pominjemo krizu iz 2008. godine, ili koronu iz 2020. godine. Davos se završava tada do 24. januara kad već imate prve naznake korone i u Kini krajem decembra prethodne godine. Već je eksplodirala u februaru te godine. U Davosu se priča o nekim potpuno drugim temama“, podsetila je Nikolićeva.

Takođe ukazuje da učesnici nisu ni naslutili mogućnosti koje će napraviti korona.

Skup prvenstveno za predstavnike kompanija koji ne štede novac

Davos je, kako kaže, platforma koja je dobra za elitu koja se nađe u Davosu i za one koji lobiraju za rešenje svojih problema.

Prvenstveno je za predstavnike kompanija koji ne štede novac, ako nemate pozivnicu, ulaznica za Davos košta oko 24.000 švajcarskih franaka. Oni imaju oko 1.400 sponzora kompanija, čije su godišnje članarine od 60.000 do 600.000 švajcarskih franaka, napomenula je Nikolićeva.

„Najveći broj ljudi dolazi privatnim avionima. Dakle, reč je zaista o jednom elitističkom skupu“, navela je ona.

Profesor Savić zaključuje da Svetski ekonomski forum, pored toga što nosi naziv ekonomski, postaje sve više politički, a Nikolićeva dodaje da se neopravdano zove ekonomski forum.

Мир Божији, Христос се роди!

0
Рођење Христово" фреска из XIV века-манастир Високи Дечани, Косово и Метохија

Proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu, počela je u ponoć prvom božićnom liturgijom u svim Hramovima Srpske pravoslavne crkve Eparhije austrijsko-švajcarske u Švajcarskoj.

Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.

Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.

Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

“U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta”, piše u jevanđelju.

Zvezdu su četrdeset dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior, i stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili se detetu “kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja”.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema jevanđelju ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Srbin iz Švajcarske otišao sa robotom po Badnjak – „Nek vide kako mi to radimo!“

0

Ljubiša Marunović, Srbin koji živi i radi u Švajcarskoj godinama, postao je prepoznatljiv u komšiluku, pa i u medijima zbog načina na koji ide po Badnjak. Išao je po obavezno drvo za Božić i Badnji dan Ferarijem, Harlijem, pravio kruga do sedišta UN a sada je došao red na robota!

Nakon izrazito teške godine u kojoj je preživeo sudar iz koga je izašao sa težim povredama, Ljubiša je, kako kaže, želeo da praznike učini lepim porodici i sebi. Naime, novi član porodice Marunovic postao je pas – robot, zbog koga su najsrećniji njegova mlađa ćerka i on.

Ove godine, upravo im je robot pomogao da donesu badnjak iz šume u kuću. Kako veli Ljubiša za „Blic“ robota je nabavio pred praznike.

– Napravljen je u jednoj inžinjerskoj školi. Cena mu je oko 70.000 dolara. Sve ume, pa i u šumu da pođe, vidite po snimku – kaže on kroz smeh.

Budući da se još oporavlja od teških povreda koje je zadobio u sudaru jesenas, ljubimac njegove ćerkice lepo im je došao da donesu Badnjak.

Komšije koje su mislile da su videle sve – pomno su gledale kako „Žuća“ iznosi Badnjak iz kola i unosi ga u kuću. Naravno, na leđima.

– Bila je ovo teška godina i želeo sam da uradim nešto lepo, neobično za celu moju porodicu. Pao je izbor na Žuću. Kako svake godine imam neki drugi način kako idem po Badnjak, ove godine sam smislio da idemo sa njim u šumu. Bio je od prave pomoći, kao što vidite – kaže nam Ljubiša.

Robot je svoju misiju ispunio, i badnjak je unet u dom Marunovića u švajcarskom gradiću Misi.

– I ove godine smo tradiciju ispoštovali, i proslavićemo Badnje veče i Božić kako se slavi i u Srbiji. Mnogi će možda zameriti na načinu, ali kao što sam rekao pre par godina. Ovde je odlazak po jelku fešta, i jednostavno, želeo sam da pokažem Švajcarcima da i mi imamo divne običaje. Znate kad bi primetili badnjak da ga samo stavim u gepek? Nikad. E, zato i Ferari, i Harli, pa sad i ovo. Da vide. Želeo bih svima u Srbiji da čestitam praznike, a od svega najviše bih im poručio i poželeo zdravlje. Ono je najbitnije, sve drugo lako bude kad je njega- zaključio je na kraju razgovora Ljubiša.

 

POSLEDNJE VESTI