Švajcarska ažurira listu zemalja za koje važi karantin – Među njima i Srbija?

0
© Prosiaczeq / Dreamstime.com

Kako piše švajcarski Blick, Savezni zavod za janvo zdravlje (BAG) ažuriraće u sredu spisak zemalja za koje će važiti karantin. Deset novih zemalja na listi među kojima je i Srbija.

Zbog novog sistema, na listi će se naći samo one zemlje koje imaju 60 infekcija više od Švajcarske na 100.000 stanovnika u poslednje dve nedelje. Budući da je broj slučajeva u Švajcarskoj bio relativno visok, spisak zemlja se znatno smanjio.

Poslednje dve nedelje Švajcarska je zabeležila 658 infekcija na sto hiljada stanovnika, što znači da se na listi nalaze, ili će se naći sve zemlje koje imaju više od 718 zaraženih.

Trentuno su na listi samo Andora, Luksemburg, Crna Gora, regioni Salcburg i Gornja Austrija, kao i Francuska Polinezija. Češka koja ima manji broj slučajeva zaraze od Švajcarske, izlazi sa liste.

Sa druge strane biće dodate neke nove zemlje, kao što su Mađarska, Poljska, Portugal, Slovenija, Litvanija, San Marino, Hrvatska, Srbija i Gruzija, kao i još neki austrijski i nemački regioni, navodi Blick u današnjem izdanju.

BAG ažurira svoju listu svake dve nedelje, tako da bi sledeće ažururanje trebalo da bude u sredu.

Predavanje “Tajne Beograda” u Švajcarskoj

0

U organizaciji Srpskog akademskog Udruženja u Švajcarskoj (http://serbischeakademiker.ch), a u okviru “Serbian Open” i “Serbian Lecture” dešavanja, održaće se online predavanje “Tajne Beograda” koje će odžati Zoran Lj. Nikolić.

Zoran Lj. Nikolić (1967) je novinar, publicista, pisac i turistički vodič koji od 1997 radi za „Večernje Novosti“. Prva istraživačka knjiga „Beograd ispod Beograda“ (2002) mu je koautorsko delo sa dr. Vidojem Golubovićem, i do sada je doživela 19 izdanja. Bavi se zaboravljenim podzemnim objektima i drugim tajnama koje se kriju ispod prestonice. Već 18 godina ova knjiga je na vrhu svih lista čitanosti u Srbiji.

„Tajne Beograda“ predstavljaju svojevrstan putopis kroz prošlost glavong grada. Uz najupečatljivije fotografije iz svih Nikolićevih knjiga, dobiće te uvid u prošlost ovog grada na autentičan način. Tragom „Beograda ispod Beograda“, Nikolić nas vodi u podzemni svet prestonice, kroz Tašmajdanske pećine, ali zato ćemo uskoro dobiti uvid i u nekadašnje postojanje starih mostova preko Save i Dunava koji su odavno srušeni. Obrisi grada pre 50 ili 100 godina marljivo su birani i efektno prikazani, kao i bezbrojne duhovite priče i anegdote vezane za pojedine delove grada.

Otputovaćemo i prema savremenom dobu i nastanku Novog Beograda. Ovakva i slična predavanja Nikolić je već održao na mnogim fakultetima u gradu, ali i u najreprezentativnijim dvoranama.

Zoran Nikolić je čovek koji je svoj stvaralački dar posvetio duhu glavnog srpskog grada. Upravo to je osećaj koji svi imaju posle njegovog, autentičnog načina na koji slušaocima predočava istoriju prestonice.

Predavanje će se održati u četvrtak, 3. decembra 2020. godine, sa početkom u 19:45. 

Svi zanitneresovani će moći da putem aplikacije Zoom prisustvuju predavanju prijavom na sledeći link.

Prijava za učešće na predavanju

Predavanje je na srpskom jeziku u trajaće sat vremena. 

Teroristički napad u Luganu?

0

Kako navode kantonalne vlasti i federalna policija, agresija na dve osobe u centru Lugana verovatno kao motiv ima terorizam.

Kantonalna policija saopštila je da je uhapšena  28-godišnja, državljanka Švajcarske, koja je u centru Lugana napala u tržnom centru dve žene. Nakon što je jednu ženu zgrabila za vrat pokušavajući da je udavi, drugoj ženi nanela je teške porede nožem u predelu vrata.

Žena kojoj su nanete povrede nožem nalazi se u kritičnom stanju, ali joj život nije ugrožen, dok je druga žrtva napada pretrpela samo lakše povrede.

Uhapšena je od ranije poznata policiji i protiv nje je 2017. godine vođena istraga zbog džihadističkog terorizma.

Švajcarski državni tužilac otvorio istragu o „mogućem napadu za koji je motiv terorizam“.

Lista zemalja za koje važi mera obaveznog karantina nakon ulaska u Švajcarsku

0

Lista zemalja sa visokim rizikom zaraze za datum 23. novembar 2020. godine.

Regioni zemalja koji se graniče sa Švajcarskom:

Francuska:

  • Territoire d’outre-mer Polynésie française

Austrija:

  • Land Oberösterreich
  • Land Salzburg

Ostale države i regioni:

  • Andora
  • Luksemburg
  • Crna Gora
  • Češka Republika

Procedura nakon ulaska u Švajcarsku

Ukoliko dolazeite iz jedne od zemalja koje se nalaze na listi morate da uradite sledeće:

  1. Odmah po ulasku u Švajcarsku idite dirketno kući ili u neki drugi adekvatni smeštaj
  2. Morate ostati u kućnom karantinu neprekidno deset dana. Sledite upustvo za karantin u Švajcarskoj
  3. Obavestite nadležne kantonalne vlasti u roku od dva dana nakon ulaska
  4. Sledite upustva nadležnih organa
  5. Pričitajte najčešća pitanja i odgovore u vezi sa karantinom u Švajcarskoj

Kozulat Srbije u Cirihu u režimu preventivnog karantina

0

Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu obaveštava državljane Republike Srbije da neće raditi u periodu od 12 do 23. novembra 2020. godine, usled bolesiti zaposlenih kod kojih je konstantovano prisustvo virusa Covid-19.

„Propisi Švajcarske, ali pre svega lična odgovornost za sopstveno, kao i zdravlje vas i vaših porodica, nalažu nam da u navedenom periodu Konzulat bude u režimu preventivnog karantina.“ navodi se u saopštenju konzulata u Cirihu.

Sve stranke koje imaju zakazane termine za predaju zahteva za pasoš u navedenom periodu, mogu da se jave putem mail-a: info@konzulat.ch i dogovore novi termin od 23. novembra, kada će rad sa strankama ponovo biti omogućen.

Za sve hitne i neodložne konzularne usluge, poput izdavanja putnog lista i sprovodnice neophodno je obratiti se Ambasadi Republike Srbije u Bernu.

Konzulat Republike Srbije u Cirihu upućuje najiskrenije izvinjenje, uz molbu da ovaj težak period prebrode bez posledica i očuvaju zdravlje zaposlenih, kako bi u redovnim okolnostima nastavili sa radom u interesu svih državljana Republike Srbije.

Predsednica Nacionalnog veća Švajcarske u poseti Srbiji

0

Predsednica Nacionalnog veća Savezne skupštine Švajcarske Izabel More boravila je u zvaničnoj poseti Srbiji 7-9. novembra 2020. godine i tom prilikom se sastala sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem, predsednicom Vlade Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim.

Predsednica Nacionalnog veća More istakla je da će Švajcarska i dalje pomagati Srbiji kroz finansiranje projekata, za šta trenutno izdvaja 20 miliona evra godišnje, ukazujući da je tim povodom posetila Niš i Paraćin.

Na sastancima je bilo reči o situaciji u regionu, posebno o dijalogu Beograda i Prištine, evropskom putu Srbije, kao i jačanju parlamentarne saradnje Srbije i Švajcarske.

Etika lekara na ispitu zbog prepunih bolnica, Švajcarska ima protokol za starije od 75 godina

0
EPA/MARTIAL TREZZINI

Ono što se na početku epidemije dešavalo u Italiji, u Švajcarskoj je ozakonjeno: za obolele od kovida a starije od 85 godina i starije od 75 sa pratećim bolestima neće biti mesta na odeljenju intenzivne nege.

Protokol koji je izradila švajcarska Akademija za medicinske nauke i švajcarsko Udruženje za intenzivnu negu usvojen je još 20. marta, mada do sada nije bilo potrebe da se primeni u praksi.

Naslov je vrlo jasan – „Trijaža na odeljenjima intenzivne nege u slučaju oskudice u resursima“. Danas se o njemu ponovo priča u javnosti jer je švajcarsko zdravstvo pred kolapsom. Odnos je 494,9 slučajeva na 100.000 stanovnika. Dva puta više nego u Italiji i Austriji, pet puta više nego u Nemačkoj.

Pošto je više od 6.000 zaraženih koronavirusom u poslednja 24 sata, švajcarski lekari će morati da biraju koga će spasiti, tj. kome će dati prednost na intenzivnoj nezi.

Na odeljenju reanimacije tražili da se donesu jasna pravila jer u šok-sobama nema dovoljno kreveta, pa se postavlja pitanje kome dati prednost ako je previše pacijenata. Švajcarski zdravstveni sistem je pred kolapsom, a mada ta zemlji važi za jednu od najcivilizovanijih, ipak će žrtvovati starije ljude.

Prema Protokolu, osobe starije od 75 godina podeljene su u nekoliko grupa.

Kako javljaju italijanski mediji i RSI (Radio Svizzera Italiana), na petoj strani tog dokumenta jasno je rečeno ko neće moći na odeljenje intenzivne nege ukoliko ne bude mesta (nivo B): svi koji imaju više od 85 godina, pa i oni koji imaju više od 75 ali i prateće bolesti, kao što su ciroza jetre, hronična bubrežna slabost, kardiovaskularni problemi za koje su predviđena još 24 meseca života.

Nivo A podrazumeva još strože uslove: neće biti mesta na intenzivnoj nezi za one koji su nedavno imali srčani napad, onkološke bolesti s procenom da neće živeti duže od 12 meseci, zatim za one što pate od teške demencije, srčanih i degenerativnih bolesti u poslednjem stadijumu.

„Ovim ritmom intenzivna nega će se popuniti za desetak dana“

Andreas Štetbaher, delegat zdravstvene službe u Švajcarskoj, izjavio je da ako se bolest i dalje bude ovako brzo širila, kreveti na intenzivnoj nezi će se popuniti za desetak dana pa će se lečenje obolelih biti nastavljeno prema Protokolu.

A u Protokolu su isključeni etika i moral (i to u Švajcarskoj?!?) prilikom izbora ko može da se leči na intenzivnoj nezi.

Predsednik Udruženja lekara u Kantonu Tičino, Franko Denti, izjavio je za italijanske medije da „odlučiti koga ćemo reanimirati, a koga ne, zaista je veoma teško, problem za svakog lekara. Međutim, ovaj dokument, koji je javan, jeste jedna vrsta garancije za zdravstvene radnike, ali i za pacijente koji ne žele da se leče na odeljenju intenzivne nege“.

Da li je ova situacija mogla da se izbegne budući da se nešto slično dešavalo na samom početku epidemije u Bergamu? Tada su anesteziolozi govorili da nema mesta u bolnicama i da je na njima teret odluke koga će spasiti a koga ne.

Najveći broj virusologa je tvrdio da se drugi talas zaraze može očekivati na jesen i da svaka zemlja treba da obezbedi dovoljno mesta u bolnicama za što veći broj pacijenata. Očigledno da ni razvijene i civilizovane zemlje poput Švajcarske nisu to ozbiljno shvatile.

Sanja Lučić, saradnca Radio Televizije Srbije iz Milana

 

Švajcarska pojačala mere za suzbijanje epidemije

0

Na sastanku Savezne vlade 28. oktobra 2020. godine, donete su odluke i preuzimnju daljih mera za suzbijanje brzog širenja koronavirusa u Švajcarskoj. Broj novih infekcija i hosiptalizacija se dramatično povećava, i Savezna vlada donošenjen novih odluka ima za cilj smanjivanje kontakata između ljudi i sprečavanje preopterećenja bolničkih kapaciteta.

Diskoteke i noćni klulubovi, su zatvoreni, a restorani mogu raditi samo do 23h. Zabranjeno je organizovanje dešavanja sa više od 50 ljudi kao i sportska i kulturna dešavanja u slobodno vreme sa više od 15 osoba. 

Obeveza nošenja zaštitnih maski donešena 19. oktobra ostaje na snazi. Obaveza je od sada proširena na spoljne prostore objekata, kao što su prodavnice, restorani, barovi, kao i nedeljni ili novogodišnji marketi.

Maska se takođe mora nositi na veoma prometnim pešačkim zonama, i u opšte u otvorenom prostoru, ako se ne može održati potrebna fizička distanca. 

Maska je takođe obavezna i u školama, počevši od srednjeg nivoa. Obavezno je nošenje maski i na ranom mestu, osim u kancelarijama, gde je moguće poštovati predviđene distance.

Deca do 12 godina oslobođena su upotreba maski, kao i osobe koje imaju posebnih zdravstvenih problema, kao i gosti barova i restorana, kada sede za stolom. 

Ove mere stupaju na snagu u četvrtak 29. oktobra i nisu vremenski ograničene. 

Od ponedeljka 2. novembra, nastava na univerzitetima biće održavana samo online. 

Aktuelnoj situaciji prilagođene su i odredbe o karantinu za putnike kao i uvođenje brzih testova.

Ažurirana lista i promenjene odredbe o karantinu za putnke koji dolaze u Švajcarsku

0

Savezno veće je na sednici 28. oktobra 2020. godine, prilagodilo aktuelnoj epidemijološkoj situaciji u Švajcarskoj, vrednosti koje definišu države ili regione za koje važi obavezna mera karantina od 10 dana, nakon dolaska u Švajcarsku. Izuzeće iz ove obaveze odnosi se na lica koja putuju iz profesionalnih razloga. Promena stupa na snagu 29. oktobra.

Uzimajući u obzir da je broj novozaraženih koronavirusom u Švajcarskoj, veća od proseka u poređenju sa drugim evropskim zemljama, vrednosti koji definišu države ili regione je promenjena. 

Izmena i dopuna odredbe predviđa da su na listu uključene samo države i regioni čija je incidencija za 60 jedinica veća od one u Švajcarskoj. 

Pored trenutnih PCR testova, Švajcarska uvodi i brze testove

0

Od 2. novembra, pored trenutih PCR testova, mmgu se sprovesti i brzi antigeni testovi za dijagnozu infekcija Covid-19. To će omogućiti testiranje više ljudi i na taj način brzo indetifikovanje i izolovanje pozitivnih slučajeva. 

Tačnost i funkcionalnost brzih testova procenio je Nacionalni referentni centar za nove virsune infekcije (CRIVE) u Ženevi. U poređenju sa PCR testovima, brzi testovi su manje osetljivi i posebno su naznačeni ukoliko je osoba zaražena.

Iz tog razloga, Savezna kancelarija za javno zdravlje (BAG) predviđa upotrebu brzih testova samo za osobe koje prema kriterijumima koji su već utvrđeni, imaju simptome i ne pripadaju posebno rizičnim grupama. Pojava simptoma ne bi smela da bude starija od četiri dana.

Ovi testovi se mogu izvoditi i na asimptomatksim osobama koje us primile na primer obaveštenje preko SwissCovid aplikacije da su bile u kontaktu sa zaraženom osobom. 

U slučaju da je osoba pozitivna, rezultat se treba potvrditi PCR testom. U svakom slučaju, svako ko je pozitivan na brzom testu u obavezi je da odmah ode u izolaciju. 

Konfederacija će nadoknađuje troškove brzih testova, ali samo ako je testiranje sprovedeno u skladu sa preporukama Savezne kancelarije za javno zdravlje (BAG).

POSLEDNJE VESTI

3,230FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow