Home Srpska zajednica Vladimir Miletić za Vesti: Prijateljstvo od davnina

Vladimir Miletić za Vesti: Prijateljstvo od davnina

172
0

Spone Švajcarske i Srbije duboko su ukorenjene u prošlosti. Naš čuveni pisac Ljuba Nenadović je letnji raspust proveo obilazeći švajcarske Alpe nakon čega je napisao i knjigu o „savezu različitosti“ u ovoj zemlji.

Nikolas Dokaset De Moreza, plemić i inženjer iz Iverdona, još u 18. veku je projektovao Beogradsku tvrđavu. Tu su i general Mihajlo A. Miloradović, koji je rame uz rame sa velikim ruskim feldmaršalom Suvorovim oslobađao Švajcarsku od Napoleona kao i, naravno, Mileva Marić, Srpkinja iz Kaća, supruga Alberta Ajnštajna, prva žena koja je studirala fiziku na Politehnici u Cirihu. Jovan Dučić, Nikola Pašić i vladika Nikolaj Velimirović, koji su takođe deo života proveli u ovoj alpskoj zemlji. O velikom prijatelju Srba Arčibaldu Rajsu mnogo toga je rečeno i napisano.

Nesporno je da se Švajcarska i Srbija poznaju već duže vreme. Podsećanje na ove veze misija je Vladimira Miletića iz Lugana, koji je 2014. osnovao informativni portal Serbinfo.ch, sa idejom da izgradi most između Švajcarske i Srbije.

– Iz priča iz prošlosti, koje možete pronaći na našem portalu, možemo shvatiti kako su Švajcarska i Srbija već odavno ujedinjene – priča Miletić za „Vesti“.

Kada je Vladimir pre deset godina napustio Beograd, da bi stigao u Tićino – „zbog ljubavi, ali prelazak iz jednog višemilionskog grada u mali grad poput Lugana, bio je veoma čudan“ – govorio je samo srpski i engleski jezik. Italijanski je naučio sam. U Srbiji je studirao političke nauke, bio je jedan od osnivača i potpredsednik organizacije Kraljeva omladina, koja je bila pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića.

– Prvi meseci u Tićinu su bili teški. Tada sam shvatio koliko je važno da mi Srbi koji tu živimo bolje razumemo Švajcarsku i samim tim koliko je dragoceno bilo i da Švajcarci bolje upoznaju Srbiju i našu kulturu.

Danas na portalu Serbinfo.ch možete pronaći (skoro) sve. Istorijske članke, korisne informacije za osobe koje su tek došle u Švajcarsku, od procedure za dobijanje dozvola za boravak, preko iznajmljivanja stanova, do pronalaženja posla. Mogu se pronaći i informacije o švajcarskom političkom sistemu, administrativnom uređenju, aktuelnim narodnim inicijativama ili referedumima. Sve je prevedeno na srpski jezik.

– Svake godine u Švajcarsku dolaze novi državljani Srbije, pre svega u okviru spajanja porodice. Mnogi mladi ljudi koji žive ovde često za bračnog partnera biraju osobe koje žive u Srbiji. Zbog svih njih postoji Serbinfo.ch – ukazuje Miletić.

U Švajcarskoj živi skoro 200.000 Srba. Mnogi su stigli 70-ih godina kao ekonomski migratni. Poslednjih godina stalno se povećava broj srpskih emigranata koji su dobili švajcarsko državljanstvo.

– Još uvek je previše Srba koji malo znaju o Švajcarskoj. Pogotovu oni stariji. Mnogi gledaju samo srpsku televiziju. Mlađi su apsolutno integrisani, ali ne učestvuju u političkom životu. Želimo da ih motivišemo, da glasaju, da se kandiduju, da budu glasani. Ima nas u svakom gradu, u svakoj opštini, a praktično nigde nemamo nijednog odbornika – napominje Vladimir.

O tome da li planira da se jednog dana vrati u Srbiju, Miletić kaže:

– Ja sam Srbin, supruga je Portugalka, upoznali smo se u Luganu, na pola puta od naših zemalja porekla. Naša deca su rođena i odrasla ovde. Italijanski je, pored srpskog i portugalskog koji govore, njihov maternji jezik. Uzimajući sve to u obzir, Švajcarska je sada naš dom.

Bauk diskriminacije

Na pitanje da li postoji diskriminacija, odnosno predrasude, odgovara:

– Postoji, generalno, prema svim strancima. Ne smemo se pretvarati da problemi s diskriminacijom, koji su povezani sa stranim prezimenom nisu svakodnevica. Uočava se diskriminacija na radnom mestu, poteškoće prilikom pronalaska posla, pa čak i prilikom iznajmljivanja smeštaja.

Različitost je bogatstvo

Serbinfo.ć takođe razgovara i sa Švajcarcima. Vladimir je 2016. organizovao kampanju za podizanje svesti, kako bi srpsku zajednicu predstavio švajcarskim stanovnicima. Tokom nedelje borbe protiv rasizma postavljeni su štandovi u centru Lugana i kampanja na socijalnim mrežama. Letak koji je korišćen za tu priliku prikazivao je završnicu -IĆ, koju je pratila fraza: „Različitost je jedna od vrednosti švajcarskog društva“.

Violeta Aleksić