Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća

19. август 2020.

Turistički ulazak za državljane Republike Srbije NIJE dozvoljen do daljnjeg.

Švajcarska Konfederacija je donela odluku da, od 20. avgusta 2020. godine, ukine meru obaveznog karantina od 10 dana za lica koja imaju švajcarsko državljanstvo ili radnu dozvolu, a dolaze u Švajcarsku iz Srbije.

Od navedenog datuma ukida obaveza desetodnevnog karantina za putnike koji dolaze iz Srbije.

Dolazak u turističke svrhe za državljane Republike Srbije nije dozvoljen do daljnjeg.

Ostaje na snazi odluka od 3. avgusta 2020. godine, koja omogućava državljanima trećih zemalja da posete partnera u Švajcarskoj, pod uslovom da mogu da dokažu njihovu vezu.

Srbija skinuta sa švajcarske liste rizičnih zemalja za koje važi mera karantina

18. август 2020.

Federalna kancelarija za javno zdravstvo (BAG) ažirirala je listu rizičnih zemalja za koje važi mera obaveznog karantina od 10 dana, prilikom dolaska u Švajcarsku. Nova lista stupa na snagu 20. avgusta.

BAG je sa liste “skinuo” Srbiju, Saudisku Arabiju, Ekvatorijalnu Gvineju, Sao Tome i Prinsipe i Singapur.

Među zemljama koje su stavljene na listu nalaze se Belearksa ostrva, Albanija, Malta i Kneževina Monako.

Trenutno se na listi nalazi 53 država i regiona za koje važi karantin od 10 dana, nakon ulaska u Švajcarsku.

Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća – Serbinfo.ch

Turistički ulazak za državljane R. Srbije NIJE dozvoljen do daljnjeg. Švajcarska Konfederacija je donela odluku da, od 20. avgusta 2020. godine, ukine meru obaveznog karantina od 10 dana za lica koja imaju švajcarsko državljanstvo ili radnu dozvolu, a dolaze u Švajcarsku iz Srbije.

Serbinfo.ch

Detaljni vodič kako se zaposliti, raditi i penzionisati u Švajcarskoj

11. август 2020.

Kvalitet života, visok standard, bezbednost, uređenost, tačnost, samo su neki od atributa kojima se ponosi Švajcarska. Stroga pravila u svim oblastima se moraju poštovati kako bi sve ostalo tako.

Pred vama je najdetaljnji vodič zaposlenja u Švajcarskoj, od pronalaska posla, šta je sve potrebno od dokumentacije, može li se raditi na crno, koja su najtraženija i najplaćenija zanimanja i prosečne plate, doprinosi, odustva sa posla, pa sve do penzije, kako do nje doći i kolika je.

Uslovi za zaposlenje u Švajcarskoj za osobe koje nemaju EU pasoš

Ovi uslovi su prevedeni sa portala ch.ch i predstavljaju osnovna pravila koja se odnose na sve strane koji žele da rade u Švajcarskoj, a nemaju državljanstvo EU/EFTA zemlje odnosno odnosi se na sve poslodavce koji žele da zaposle radnike izvan EU:

Lica se prihvataju kada je u opštem ekonomskom interesu.
Autorizacija se odobrava samo ukoliko utvrđene kvote nisu iskorišćene.
Državljani trećih zemalja mogu biti angažovani samo ako niko sa jednakim kvalifikacijama ne može biti pronađen u Švajcarskoj ili u državi članici EU / EFTA.
Prihvataju se samo menadžeri, stručnjaci i drugi kvalifikovani radnici. „Kvalifikovani radnici“ prvenstveno su nosioci visokoškolskih kvalifikacija (tj. sa diplomom univerziteta ili univerziteta primijenjenih nauka) koji takođe imaju specifičnu tehničku ekspertizu i nekoliko godina profesionalnog iskustva. Kriteriji za integraciju će se takođe uzeti u obzir prilikom izdavanja dozvola boravka: sposobnost prilagođavanja novom zanimanju i društvenom okruženju, jezičkim veštinama i starosnoj dobi.
Plata i uslovi rada takođe moraju biti ekvivalentni onima koji se odnose na švajcarske stanovnike.

Postoji odgovarajuća procedura, koju poslodavac mora da ispuni, kako bi dobio odobrenje da zaposli radnika izvan EU i kako bi taj radnik onda mogao da dobije radnu dozvolu i trajni boravak u Švajcarskoj. Ta procedura je propisana i detaljte možete pogledati na linku. U koliko ne posedujete visoko obrazovanje i vrlo specifične veštine, prilično je teško dobiti radnu dozvolu. Postoje i određene grupe zanimanja, za koje ne treba diploma univerziteta, a koja su deficitarna u Švajcarskoj (medicinsko osoblje, električari, vozači, kuvari, konobari, frizeri..) i za njih je moguće lakše dobiti radnu dozvolu.

Uslovi za zaposlenje u Švajcarskoj za osobe koje imaju EU pasoš

U koliko imate EU pasoš, pronalaženje posla kao i sva ostala dokumentacija je mnogo jednostavnija. U koliko imate pasoš EU-25/EFTA zemlje (u tu grupu ne spadaju: Bugarska, Rumunija i Hrvatska i građane tih zemalja važe posebna pravila koja možete pročitati ovde) i bićete zaposleni na period duži od tri meseca potrebno je da imate prijavu boravka. Prijavite adresu na kojoj se nalazite lokalnoj kancelariji (Einwohnerkontrolle) u mestu gde živite. Od vas će tražiti odgovarajuća dokumenta (ličnu kartu ili pasoš) i izjavu o angažovanju od poslodavca ili potvrdu o zaposlenju (ugovor o radu).

Vrste radnih dozvola u Švajcarskoj

Ne postoji vremenski okvir za izdavanje radne dozvole: u koliko je aplikacije uredno popunjena i sadrži svu potrebnu dokumentaciju izdavanje radne dozvole može trajati od par nedelja do par meseci. Postoji nekoliko vrsta radnih dozvola:

L dozvola – kratkotrajna dozvola – za ugovore o radu od 4 do 12 meseci. U izuzetnim slučajevima moguće je produženje vize do 24 meseca u koliko radnik radi za istog poslodavca. Takođe ova viza se izdaje studentima koji studiraju u Švajcarskoj.
B dozvola – boravišna dozvola – izdaje se na godinu dana i obnavlja se svake godine strancima koji rade u Švajcarskoj na neodređeno vreme. Porez se plaća u izvornoj zemlji (Taxes are levied at source).
C dozvola – trajna boravišna dozvola – izdaje se kada stranci provedu deset godina u kontinuitetu u Švajcarskoj. Državljanima Amerike i Kanade izdaje se nakon 5 godina života u Švajcarskoj. Držalac C vize može da menja poslodavca i živi u bilo kom kantonu. Porez se više ne plaća u izvornoj zemlji (Taxes are no longer levied at source).

Saveti za traženje posla u Švajcarskoj

Poslovi se najbolje nalaze preko lične preporuke odnosno ako neko vas preporuči poslodavcu. U tom slučaju veoma je bitno da ne prokockate nečije poverenje (naročito tokom probnog rada prvih par dana).

Konkurencija je ogromna i prilično je teško naći posao. Budite uporni i konkurišite na više mesta od jednom. Takođe budite i strpljivi pošto nekada je potrebno više vremena pre nego što poslodavac reši kog kandidata će zaposliti ili pozvati na dodatni interviju ili probni rad.

Nemojte samo konkurisati elektrosnki za posao, već se potrudite, saznajte više o kompaniji za koju konkuričete, ištampajte CV i ostalu dokumentaciju i probajte tamo lično da konkurišete za posao.

Obavezno ponesite preporuke od prethodnog poslodavca u koliko imate. Prethodni poslodavac dužan je da vam da preporuku na vaš zahtev.

Koristite LinkedIn, održavajte vaš profil tamo, pratite kompanije koje vas zanimaju i za koje bi ste voleli da radite

Na profilima socijalnih mreža (prvenstveno Facebook) nemojte kačiti nešto što može odvratiti poslodavca da vas zaposli ili zaključajte profil tako da mogu da ga vide samo vaši prijatlji.

Gde pronaći oglase za posao?

Pogledajte popularne sajtove za pronalaženje posla: JobWinner, JobUp (za poslove u Francuskom delu), JobScout24, Jobs, Monster.ch, NZZ Jobs (za poslove u nemačkom delu), Corrierelavoro.ch, Tutti.ch (za poslove u italijanskom delu).

Prosečne plate u Švajcarskoj (2017)

Prosečna plata u Švajcarskoj je među najvišima u svetu ali i troškovi života su takođe među najvišima u svetu. (Samo stanarina može koštati četvrtinu ili čak i trećinu plate!) Prosečna plata u Švajcarskoj iznosi oko CHF 6,250, i u konstantnom rastu je od 2010 godine.

Prosečno domaćinstvo u Švajcarskoj ima prihode od CHF 9,946, i mesečno raspolaže (monthly disposable income) sa blizu sedam hiljada franaka, tačnije CHF 6,957. Nakon poreza i svih životnih troškova, prosečna porodica u Švajcarskoj može mesečno da uštedi 14% ukupnh prihoda odnosno oko CHF 1,388 mesečno.

Takođe, u Švajcarskoj ne postoji pojam „minimalna plata“ (osim u određenim sektorima npr. hotelijerstvo) odnosno plate su prepuštene tržištu i zakonu ponude i potražnje za radnom snagom. Švajcarski glasači su 2014 godine odbili predlog da se uvede minimalna cena rada u iznosu od CHF 22 na sat (koja da je izglasana bila bi najviša na svetu).

Plate u Švajcarskoj isplaćuju se jednom mesečno, i primenjuje se sistem od 13 plata mesečno. To znači da se dogovorena godišnja plata isplaćuje u 13 mesečnih rata, dok se poslednjeg meseca u godini dobijaju dve plate. U koliko ste zaposleni na period kraći od godinu dana, 13. plata biće vam isplaćivana, proporcijalno dužini ugovora, na kraju svakog meseca.

Prosečne plate po zanimanjima

Spisak ispod predstavlja prosek plate u celoj državi za određena zanimanja, za prvu godnu (bez povišica). U pitanju su mesečne bruto plate su u švajcarskim francima (CHF).

Frizer – 2.601
Cvećar – 3,800
Grafički dizajner – 3,800
Asistent u prodaji – 3,900
Stolar – 4,018
Poštar – 4,031
Pekar – 4,051
Auto Mehhaničar – 4,450
Farmer – 4,500
Kondukter u vozu – 4,558
Software developer – 4,608
Vozač autobusa – 4,858
Zubni higijeničar – 4,930
Fudbaler – 5,400
Građevinski inženjer – 5,411
Novinar – 5,551
Socijalni radnik – 6,246
Pilot – 6,576
Učitelj (osnovna škola) – 7,398
Bankar (kreitni menadžer, menadžer rizika) – 7,788
Vojni oficir – 8,142
Sveštenik – 9,084
Javni tužilac – 10,400
Glavni bolnički lekar – 12,848
Član kabineta (vlade) – 37,083

Ugovor o radu

Ne postoji propisan ugovor o radu, mada mnoge firme koriste Opšti ugovor o radu (GAV) koji obično pokriva trajanje zaposlenja, probni period, prekid radnog odnosa, i otkazne rokove. Par napomena:

Ugovor na neodređeno vreme može raskinuti bilo koja strana uz poštovanje otkaznih rokova. Strana koja daje otkaz mora dati pismeno obrazloženje svoje odluke. U bilo kom momentu ugovor se može raskinuti ako su i poslodavac i zaposleni saglasni sa tim

U toku probnog rada, obe strane mogu raskinuti ugovor u bilo kom momentu uz rok od sedam dana. Nakon probnog perioda, ugovor može biti raskinut na kraju bilo kog meseca, uz rok od mesec dana u prvoj godini i rok od 2 meseca u period od druge do devete godine rada. Posle devet godina rada otkazni rok je 3 meseca. Poslodavci mogu promeniti ove odredbe u ugovoru o radu zato je bitno da dobro pročitate sve stavke ugovora o radu.

Švajcarski zakon pokriva i određene situacije gde se otkaz smatra nefer ili nezakonitim. To uključuje seksualnu orijentaciju, pripadnost političkoj partiji ili religioznoj grupi, pripadnost sindikatu, kada radnik nije u stanju da radi zbog bolesti, trudnoće ili nesreće.

Rad na crno

Rad na crno nije dozvoljen! Radeći na crno nemate nikakva prava kao radnik i ne štiti vas ni jedan zakon a poslodavac nema obavezu da vas u opšte plati. U slučaju povrede na radu ili invaliditeta nećete dobiti nikakvo obeštećenje. U koliko vas kontrola uhvati da radite bez radne dozvole možete dobiti visoku kaznu i biti deportovani iz Švajcarske, i dobiti zabranu ulaska u Švajcarsku narednih 5 godina.

Radno vreme

Švajcarski zakon ogračiava maksimalno radno vreme na 45 radnih satinedeljno za industrijske radnike, kancelarijsko osoblje, tehničko osoblje i prodavce u velikim prodajnim lancima. Za sve ostale radnike gornji limit je 50 sati nedeljno.

Prekovremeni rad mora biti plaćen 125% u odnosu na redovnu platu ili, uz saglasnost radnika, zamenjen istom količinom slobodnih radnih sati. Za privremeni rad noću, nedeljom ili u toku državnih praznika, zakon o radu dozvoljava kompenzaciju za slobodno vreme za samo 10% vremena, koja ne može biti pretvorena u novac (sem u slučaju da je radni odnos pri kraju).

Pravo na godišnji odmor je takođe osigurano u zakonu. Poslodavac mora dozvoliti svim radnicima minimalno četiri nedelje godišnjeg odmora godišnje. Za radnike i praktikante ispod 20 godina starosti poslodavac je dužan da obezbedi najmanje pet nedelja gorišnjeg odmora. Poslodavci često daju više slobodnih dana od zakonskog minimuma, naročito radnicima koji rade više godina za istog poslodavca.

Izostajanje sa posla

Postoji nekoliko slučajeva kada je moguće izostati sa posla:

bolovanje – poslodavci uglavnom traže uverenje od lekara ako niste došli na posao duže od dva uzastopna dana. Zakon nalaže da poslodavci isplaćuju plate u ograničenom periodu zbog kog su radnici prisilno sprečeni da rade zbog bolesti. Poslodavac je takođe dužan da omogući do tri dana bolovanja zbog bolesti deteta (uz lekarsko uvrenje).
mladalački odmor (Jugendurlaub) – radnici i praktikanti mogu dobiti do pet radnih dana godišnje. Često se ovo daje u slučajevima venčanja, rođenja deteta, smrti rođaka osobe ili prijatelja ili za preselenja. Važi za privatni sektor (javni sektor je uređen drugim zakonima).
trudničko odsustvo – zaposlene ili samozaposlene žene (preduzetnice) imaju pravo na trudničko odsustvo. Isto pravo je dozvoljeno i ženama koje rade u muževljevoj kompaniji (bez plate). U toku 14 nedelja odsustva imaju pravo na 80% prosečne plate pre odlaska na trudničko bolovanje.

Doprinosi

Ovo je vrlo kompleksna tema i informacije koje su prezentovane su ilustrativne prirode. Potražite detaljno objašnjenje na sajtu kantona u kom radite ili od finansijskog savetnika. Iznosi i procenti koji se skidaju bruto plate:

AHV – starosno penziono osiguranje, osiguranje u slučaju invaliditeta (IV) i gubitka prihoda (EO): 5.05% (tzv. prvi stub)
ALV – osiguranje u slučaju nezaposlenosti: 1%
BVG – penziono osiguranje – profesionalno (zavisnosti od godišta osiguranika i plana osiguranja): oko 7.5% (tzv. drugi stub)
NBU – osiguranje u slučaju nezgode van radnog mesta: od 0,7 do 3,5%, zavisi i od sektora rada.

Poslodavac je dužan da uplaćuje u korist zaposlenih iste iznose za sve gore navedeno sem osigranja u slučaju povrede van radnog mesta (osiguranje na radnom mestu BU plaća samo poslodavac). Doprinosi zavise i od mnogih drugih faktora (da li ste oženjeni/udati, koliko dece imate i sl) a tačne iznose vaših doprinosa možete izračunati na sledećem linku. Zdravstveno osiguranje je obavezno, ali možete da sami odaberete osiguravajuću firmu i paket koje želite a doprinosi zavise od mnogo faktora (starosti osiguranika).

Penzionisanje u Švajcarskoj

Žene u Švajcarskoj mogu u otići u penziju sa 64 godine a muškarci sa 65. Penzionisanje je moguće i ranije ali ne pre 60. godine. Penzija zavisi od vaših izdvajanja u tzv. prvi i drugi stub ali i treći (privatne fondove). Penzioni sistem Švajcarske ocenjen je kao 5. najbolji u svetu od strane Univerziteta u Melburnu i konsultantske kuće Mercer. Bolje fondove imaju Danska, Finska, Australija i Švedska.

Švajcarska rezervisala 4,5 miliona vakcina

7. август 2020.

Švajcarska Konfederacija je potpisala ugovor sa američkom kompanijom Moderna za buduću isporuku vakcina protiv Covd-19.

Kako bi obezbedili brzi pristup vakcini koju proizvodi američka kompanija Moderna, Švajcarska je potpisala ugovor o kupovini 4,5 miliona doza, održavajući istovremeno kontakte sa drugim proizvođačima vakcina.

Ovo je saopštila Savezna vlada, kako bi odgovorila na kritike koje dolaze sa različitih strana o nepostojanju planova za vakcinaciju švajcarskog stanovništva.

“Konfederacija namerava da garantuje švajcarskom stanovništvu brz pristup, bezbednoj i efikasnoj vakcini protiv koronavirusa”, piše u saopštenju, “U isto vreme, Švajcarska podržava multilateralne projekte koji imaju za cilj da obezbede ravnovmernu distribuciju buduće vakcine”.

Za sada ni jedna zemlja nije stavila na tržište vakcinu, ali razvoj i istraživanje ubrzano napreduju kada se mnogi različiti proizvođači takmiče jedni sa drugima.

Konfederacija je potpisala ugovor sa kompanijom Moderna, čiji je projekat vakcine već dobro napredovao. Ako vakcina prođe klinički test i bude odobrena u Švajcarskoj, dobićemo 4,5 miliona doza. Budući da će biti potrebno dve doze po osobi, piše u saopštenju, moglo bi se vakcinisati 2,25 miliona ljudi.

Švajcarska je među prvim državama koje su zaključile ugovor sa kompanijom.

“Još nije moguće sa sigurnošću tvrditi koje će kompanije ili koje vakcine na kraju pobediti i biti dostupne švajcarskom stanovništvu”, piše Savezna vlada. Konfederacija se, dakle odlučuje za raznovrstan postupak kako bi povećala šanse za brz i siguran pristup vakcini. Zbog toga, paralelno sa potpisivanjem ugovora, Savezna kancelarija za javno zdravstvo (BAG) je u kontaktu i sa drugim proizvođačima vakcina.

Savezna vlada je izfvojila 300 miliona franaka za kupovinu vakcine.

Pretpostavlja se da u početku neće biti dovoljnih doza, koje bi u velikoj meri pokrivale celokupno švajcarsko stanovništvo. Strategija vakcinacije uzimaće u obzir trenutna naučna saznanja, u saradnji sa Saveznom komisijom za vakcinaciju (CFV).

Zvanično i trudnice u rizičnoj grupi

6. август 2020.

Švajcarska Federalna kancelarija za javno zdravsto (BAG) stavila je i trudice u rizičnu grupu osoba. Verovatnoća teškog toka bolesti Covid-19 je povećana u poređenju sa drugim ženama istog uzrasta.

Virginie Masserey, šef Odeljenja za kontrolu infekcija pri Federalnoj kancelariji za javno zdravlje (BAG) izjavila je da je veoma teško reći koliko je koronavirus opasan za trudnice i dodala da “prema studijama koje su rađenje rizik za razvoj težeg oblika bolesti Covid-19 je za 1,5 i 5 puta veći kod trudnica”.

“Ne možemo isključiti mogućnost da postoje i oređeni rizici po zdravlje ploda. Virus može zaraziti placentu, što može dovesti do loše ishrane ploda, a ako se novorođenče rodi sa infekciojom, može biti još opasnije”. Massarey je ponovila da se još uvek tačno ne zna koji su rizici.

Ovo je mera predostrožnosti kako bi se povaćala sigurnost trudnica.

Švajcarska ažurirala listu rizičnih zemalja – Na listi Španija i Rumunija

5. август 2020.

Švajcarska je danas objavila novu, ažuriranu listu rizičnih zemalja, za koje važi mera obaveznog karantina od 10 dana. Na listi Španija i Rumunija.

Španija, sa izuzetkom Balearskih i Kanarskih ostrva, biće na listi rizičnih zemalja od 8. avgusta 2020. godine, obajavila je danas Federalna kancelarija za javno zdravstvo (BAG). Pored ove zemlje na listu je dodata Rumunija, Bahami, Ekvatorijalna Gvineja, Sao Tome i Prinsipe, Sant Martin i Singapur. Sa liste su “skinute” Rusija, Azerbejdžan i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Mera obaveznog karantina neće važiti za one koji se nalaze u tranzitu u Španiji i ne zadrže se na njenoj teritoriji više od 24 sata. Svi stanovnici Švajcarske koji se nalaze trenutno u Španiji, a vrate se u Švajcarsku pre 8. avgusta, neće morati u obavezni karantin.

Nova lista važi od 8. avgusta i obuhvata ukupno 46 zemalja, između ostalih Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

“Švajcarska je na ivici“

3. август 2020.

Švajcarska bi trebalo da pooštri ograničenja za ponovno suzbijanje koronavirusa nakon nedavnog porasta broja slučajeva.

Ovo je izjavio novi šef zemlje za borbu protiv koronavirusa Martin Akerman, dodavši da je to kako bi se sprečile mnogo oštrije mere u budućnosti.

U Švajcarskoj je nedavno opažen skok novih slučajeva kovid 19 na više od 200 dnevno, posle prosečnih 35 u junu.

Akerman, stručnjak za mikrobiologiju koji predvodi telo koje pruža naučne savete švajcarskoj vladi, rekao je da je zemlja na ivici velikog porasta infekcija i da ima malo manevarskog prostora, prenosi Rojters.

Akerman, koji je u subotu preuzeo funkciju šefa kriznog štaba, rekao je da podržava obavezno nošenje maski za lice u zatvorenom prostoru. Maske za lice trenutno su obavezne samo u javnom prevozu i na političkim demonstracijama.

On je dodao i da bi javni skupovi trebalo ponovo da budu ograničeni na 100 osoba. U Švajcarskoj je trenutno dozvoljeno okupljanje do 1000 ljudi.

Švajcarska je ukinula delimično zatvaranje koje je uvedeno u martu, kada je naređeno da se zatvore prodavnice, barovi i restorani kako bi se sprečilo širenje virusa koji je zarazio 35.000 ljudi i ubio 1.707 u zemlji od 8,6 miliona ljudi.

Od 3. avgusta 2020. godine dozvoljen ulazak državljanima trećih zemalja koji imaju partnera u Švajcarskoj

30. јул 2020.

Počevši od 3. avgusta 2020. godine, državljanima trećih zemalja koji posećuju partnera u Švajcarskoj, biće ponovo dozvoljeno da uđu u Švajcarsku, ali pod uslovom da mogu da dokažu njihovu vezu. U svakom slučaju ukoliko partner dolazi iz neke od država koje se nalazi na listi zemalja visokog rizika od infekcije korona virusa, obavezan je karantin u trajanju od 10 dana.

Svako ko ima supružnika ili registrovanog partnera u Švajcarskoj, ili ima maloletnu decu sa tom osobom, oslobađa se ograničenja ulaska koje predviđa Uredba 2 Covid-19. Od 3. avgusta 2020. godine, osobe koje su ljubavnoj vezi ili drugoj vrsti intimne veze sa osobom koja boravi u Švajcarskoj, a da nisu u braku ili registrovanoj vanbračnoj zajednici ili imaju zajedničku maloletnu decu, mogu takođe tražiti da budu oslobođeni od ograničenja ulaska.

Veza mora postojati neko vreme i biti dokazana

Ovim osobama potreban je poziv partnera koji boravi u Švajcarskoj i moraju da dokažu da su u vezi duže vreme i da je bila sve vreme redovno održavana. Takođe, potrebno je dokazati da su se i lično sreli u Švajcarskoj ili van nje, najmanje jednom pre stupanja na snagu Uredbe o ograničenju ulaska. Pored pozivnog pisma sa kopijom pasoša ili boravišne vize, treba dostaviti i potvrdu kojom se dokazuje veza, a potpisuju je dva lica, kao i kopiju i sliku pasoša na kojoj se vide ulazni i izlazni pečati.

Preporučuje se ulazak u Švajcarsku direktno, avionom, jer tranzit kroz druge države nije zagarantovan. Nakon posete partnera u Švajcarskoj mora biti moguć i garantovan odlazak u predviđenom vremenskom roku.

Svi ljudi koji dolaze iz država i regiona sa liste zemalja sa visokim rizikom, obavezni su na karantin od 10 dana, čak i ako su dobili dozvolu za ulazak u Švajcarsku.

Udruženje srpskih akademičara – Pokretačka snaga srpske zajednice u Švajcarskoj

29. јул 2020.

U svakodnevnom životu često upotrebljavamo narodne izreke koje svojom mudrošću objašnjavaju svrhu svega u životu. Tako nam je poznata ona „Na mladima svet ostaje“, uz koju možemo da dodamo „Sve dolazi iz vaspitanja“, pre svega kada je reč o mladim ljudima koji su prošle godine osnovali Udruženje srpskih akademičara Švajcarske (USAŠ). Svi su uglavnom rođeni u ovoj alpskoj zemlji, ali ih krasi dobro vaspitanje i to što su odrasli na temeljima srpske zajednice u dijaspori. U želji da na pravi način doprinesu ugledu Srba u Švajcarskoj i ulepšaju sliku o našem narodu, mladi ljudi koji su tek izažli iz studentskih klupa osnovali su udruženje koje svima nama može da bude na ponos.

Nedavno je prošla godina dana od osnivanja, udruženje za sada okuplja pedesetak članova, a šestoro ih je u Upravnom odboru. Zainteresovanima i široj javnosti predstavili su se prošle godine na događaju koji su nazvali Fundament.

Marko Ćorić, predsednik udruženja Master (MSc) Wirtschaftsinformatik ZHAW

– Udruženje srpskih akademičara Švajcarske je osnovano 28. juna 2019. godine, a registrovani smo sa sedištem u Cirihu. Mi smo ambiciozno akademsko alumni udrženje, inače prvo srpsko te vrste u Švajcarskoj. Cilj nam je da okupimo sve visokoobrazovane osobe srpskog porekla ili akademičare koji su privrženi srpskoj kulturi, a potom i da ih na najboqi način organizujemo i tako doprinesemo srpskoj, ali i švajcarskoj zajednici – kaže Marko Ćorić, predsednik udruženja.

On navodi da se njihova vizija najbolje ogleda u rečenici: Akademičari srpskog porekla pod jednim krovom kao pokretačka snaga u Švajcarskoj.

– Udruženje se zalaže za sprovođenje inovativnih projekata radi unapređenja visokog obrazovawa i Srba i svih drugih stanovnika Švajcarske. Posebnu pažnju posvećujemo učešću na švajcarskim skupovima koji se bave srpskom kulturom, istorijom ili opštom naukom. Naši ciljevi su i umrežavanje srpskih akademičara u Švajcarskoj, promocija visokog obrazovanja među srpskim narodom u Švajcarskoj, kao i sponzorisanje radova ili projekata naučnog karaktera – dodaje Ćorić.

Naš sagovornik ističe da im je cilj i da postanu relevanta instanca u Švajcarskoj kada su u pitanju naučne teme o srpskoj kulturi, istoriji ili opštoj nauci.

– U svom osnovnom cilju, poboljšanju ugleda Srba u Švajcarskoj, blisku saradnju negujemo sa Udruženjem srpskih studenata Švajcarske, u kojem su skoro svi naši članovi bili tokom studiranja. Saradnja postoji na svim nivoima i po razliitim temama – kaže Marko Ćorić.

Trust mozgova

– Cilj nam je i da budemo prepoznati kao srpski „think-tank“ u Švajcarskoj – kaže Ćorić.
Tink-tenk (doslovno rezervoar misli) ili trust mozgova ili analitički centar je izraz koji podrazumeva formalnu ili neformalnu grupu naučnika, akademika ili vrhunskih stručnjaka za neku oblast koji redovno daju stručno mišljenje i savete određenom pojedincu, organizaciji ili celoj javnosti.

Diskusije uživo i onlajn

Udruženje organizuje događaje koji služe za umrežavanje, nauku i edukaciju. Sada su događaji prilagođeni situaciji. – Planirali smo mnogo, ali korona je prepreka. Ipak, zahvaljujući velikoj agilnosti i trudu članova osigurali smo normalno funkcionisanje udruženja i pored vanrednih mera koje su uvedene zbog pandemije korona virusa. Tako su na primer za neke događaje instalirane platforme za digitalni pristup članova i drugih zainteresovanih. Mi smo održali više puta takozvani Serbian Open. To je naša platforma za umre žavanje gde stručna osoba održi uvodni referat a onda se razgovara o aktuelnoj temi. Možemo da se pohvalimo da je među onima koji su učestvovali bilo i članova švajcarske nacionalne skupštine. Planirali smo i Serbian Lecture, ali nažalost i dva puta otkazali. Prvi put zbog korone, a onlajn predavanje prošle nedelje zbog prehlade predavača – kaže Ćorić.

On se nada da će projekti koje imaju u planu da ostvare posle leta imati bolju sudbinu.

Dostupni na svim mrežama

U skladu sa profilom ovih mladih ljudi sve informacije o radu udruženja su dostupne na njihovom sajtu i brojnim društvenim mrežama. Ko želi da im se pridruži može to da učini imejlom na: info@serbischeakademiker.ch, na Fejsbuku i Linkedinu: Verein Serbischer Akademiker Schweiz (VSAS), ili Instagramu: Serbische_akademik.

Osnova svega je svakako njihova Internet stranica: www.serbischeakademiker.ch

Violeta Aleksić
(Vesti, 23. jul 2020.)

Uskoro Covid-19 testovi i na aerodromima u Švajcarskoj?

28. јул 2020.

Švajcarski Task Force predlaže da se uvedu obavezni testovi za putnike koji u Švajcarsku dolaze iz zemalja sa visokim rizikom.

Švajcarska bi mogla pojačati kontrolu nad putnicima koji dolaze iz država koje se nalaze na listi rizičnih zemalja. Kako piše Argaurer Zeitung, Task Force Covid, predožila je Federalnom savetu uvođenje obaveznih testova za sve putnike koji avionom dođu u Švajcarsku.

Putnici bi trebalo da prođu i dodatnu proveru oko nedelju dana kasnije. “Sa medicinske tačke gledišta, aerodromski test ima smisla, ali nakon 5 do 7 dana mora da se ponovi. Osoba je možda zaražena, ali virus možda još nije otkriven”, objašnjava epidemiolog Nicola Low.

Švajcarska nije usamljena u razmatranju strožijih mera. Nemačka će takođe uvesti obavezne testove za sve putnike koji se vraćaju iz rizičnih regiona. U Austriju mogu ući samo oni koji imaju negativni test, dok je u Francuskoj test na aerodromu obavezan od 1. avgusta, za sve putnike koji dolazi iz neke od 16 zemalja koje francuske vlasti smatraju rizičnim. U Engleskoj je uveden ponovo karantin, za sve oni koji stižu iz Španije.

Sa druge strane, slučajevi koji su “uvezeni” iz inostranstva postaju ozbiljan problem u Švajcarskoj. Prema Federalnoj kancelariji za javno zdravlje (BAG), četvrtina trenutno bolesnih u Švajcarskoj zaraženo je van Švajcarske.

Za sada BAG odbija uspostavljanje obaveznih graničnih testova: “To se trenutno smatra nepraktičnim”, kaže portparol Daniel Dauwalder, “ali nije isključeno da će ove mere biti uvedene, zavisno od evolucije situacije u svetu”.

Švajcarska će takođe razmatrati dodavanje Španije na listu rizičnih zemalja. Ovo će verovatno biti ozbiljan udarac za sve one koji su iz Švajcarske planirali da putuju na odmor u Španiju.

Madrid je u poslednjih 14 dana zabeležio 40 novih slučajeva koronavirusa na 100.000 stanovinika u poređenju sa 15 u Velikoj Britaniji i Francuskoj ili 8 u Nemačkoj.

1...232425...46 Stranica 24 od ukupno 46