Reklama

Dodeljene diplome učenicima osmog razreda Srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj

0

Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu organizovao je svečanu dodelu diploma učenicima osmog razreda Srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj.

Svečanoj ceremoniji uručenja diploma prisustvovao je Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom, koji odnedavno vrši i funkciju ministra prosvete, sa svojim saradnicima Tomicom Bulatovićem i Radetom Begovićem.

Prisutnima se u ime domaćina ove svečanosti obratio generalni konzul Srbije u Cirihu Mihajlo Šaulić, koji je zahvalio ministru Milićeviću na dolasku, što se, kako je naveo, dešava prvi put u novijoj istoriji Srbije da ministar prosvete srpske Vlade prisustvuje ovako značajnoj manifestaciji za sve naše ljude koji žive u Švajcarskoj.

– Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić vode odgovornu politiku prema svim svojim građanima gde god oni žive i brinu o našoj deci, našim učenicima. Dokaz tome je i prisustvo ministra prosvete gospodina Milićevića ovoj dodeli diploma, koji prvi put učestvuje na ovakvoj svečanosti, na čemu mu zahvaljujem. Takođe, izražavam veliku zahvalnost profesorkama naše dopunske škole i roditeljima koji dovode decu na nastavu – naveo je Šaulić u obraćanju.

Ministar Milićević održao je obećanje dato srpskoj dijaspori tokom prethodne posete kantonu Cirih, pa je ovom prilikom donirao 300 bukvara za mališane koji od sledeće školske godine kreću u prvi razred srpske dopunske škole, kao i lektire za učenike starijih razreda.

– Što više jezika čovek govori, to više vredi i duhovno je bogatiji, ali ako zaboravi maternji jezik, on gubi deo sebe i vezu sa svojim precima. Očuvanje i promocija nacionalnog identiteta, kroz baštinjenje srpskog jezika, ćiriličnog pisma, kulturnog nasleđa i istorije, prioriteti su delovanja našeg Ministarstva – rekao je Milićević na ceremoniji.

Ministar zadužen za dijasporu i aktuelni v. d. ministra prosvete pozvao je mlade iz naše dijaspore u Švajcarskoj da se prijave za učešće u tematskim letnjim kampovima koje će Ministarstvo u saradnji sa lokalnim samoupravama organizovati tokom jula i avgusta širom Srbije.

– Ovi letnji kampovi treba da našoj deci iz sveta približe Srbiju, da vide lepotu zemlje, da se druže sa vršnjacima i kroz to još više zavole svoju maticu – poručio je ministar Milićević.

Posle svečanog dela programa i dodele diploma, učenici su u vazduh pustili balone u bojama srpske zastave.

Uzroci poslednje krize na Kosovu i Metohiji

0

Svedoci smo da se putem medija i društvenih mreža širi lažna slika o događanjima na severu Kosova i Metohije sa ciljem da se Srbi sa Kosmeta označe kao agresori i krivci za novonastalu situaciju.

Administracija tzv. države Kosovo izazvala je brutalni teror i ogoljeno nasilje prema srpkom življu u Zvečanu na severu Kosova i Metohije.

U ponedeljak, 29. maja 2023. godine, popodne, snage KFOR-a su rasturile miran skup građana koji su se okupili ispred opštine Zvečan. Upotrebljeni su suzavci i šok-bombe, a tzv. kosovska policija je koristila bojevu municiju.

Poslednja kriza na Kosovu i Metohiji počela je održavanjem nelegitimnih izbora 23. aprila 2023. godine u 4 opštine u kojima živi većinski srpski narod. Situacija je eskalirala nakon što su na tim izborima izabrani gradonačelnici iz redova albanskih političkih partija, bez ikakvog učešća srpskih partija, sa svega 3% izlaznosti i uz konstantan pritisak Aljbina Kurtija, premijera tzv. samoproglašenih institucija u Prištini. Aljbin Kurti je naredio novoizabranim predsednicima opština da zauzmu svoja nova radna mesta, uprkos izjavama zapadnih zemalja da to ne čine.

Situacija se pogoršala nakon što su specijalne jedinice tzv. Kosova došle na sever Kosova i Metohije, što je u suprotnosti sa svim dosadašnjim sporazumima, i zajedno sa KFOR-om su se postavili ispred zgrada opština gde je mirno demonstrirao srpski narod.

Epilog poslednje eskalacije je sledeći: 52 građana srpske nacionalnosti su povređena; 3 građana su teže ranjena; 1 građanin je bio ugrožen životno (ranjen u leđa iz kalasnjikova od strane kosovske policije); 41 pripadnik KFOR-a je povređen.

Osvrt na činjenice:

  • Broj registrovanih raseljenih i prognanih lica sa Kosova i Metohije u drugim delovima Srbije i regiona čini preko 260.000 progonjenih lica;
  • Od 1999. godine do danas potpuno je uništeno ili oštećeno ukupno 135 srpskih crkava i manastira, od kojih polovinu čine zaštićeni spomenici kulture;
  • Od 2006. godine, zbog nestabilne bezbednosne situacije i stalnog ugrožavanja manastira Gračanica, Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija i crkva Bogorodice Ljeviške, upisani su na Listu svetske baštine u opasnosti, gde se i dalje nalaze danas;
  • Međunarodna organizacija Europa Nostra je Visoke Dečane svrstala na prvo mesto liste sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi za 2021. godinu;
  • Od 2021. godine, kada je formirana tzv. vlada Aljbina Kurtija, zabeleženo je preko 300 etnički motivisanih napada na Srbe na severu Kosova i Metohije;
  • Od 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum, kosovska administracija odbija da sprovede Zajednicu srpskih opština, koja predstavlja minimalni institucionalni okvir za zaštitu prava Srba na Kosovu i Metohiji.

Političke konsultacije između Švajcarske i Srbije

0

Državni sekretar Ministarstva spoljnij poslova Republike Srbije, ambasador Goran Aleksić održao je političke konsultacije sa državnom sekretarkom u Ministartstvu inostranih poslova Švajcarske Livijom Loj, u Bernu 4. maja 2023. godine. Srbija i Švajcarska održavaju redovne političke konsultacije koje služe da reafirmišu veze dve zemlje i daju priliku da se detaljnije diskutuje i razmene mišljenja o aktuelnim pitanjima.

U fokusu razgovora, pored bilateralnih političkih pitanja, bili su bezbednost na Zapadnom Balkanu, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, globalni uticaj ratnog sukoba između Rusije i Ukrajine, međunarodna saradnja, trgovina, zajednička borba protiv ilegalnih migracija i druga pitanja od značaja za bilateralne odnose dve zemlje. Srbija je najvažniji politički i ekonomski partner Švajcarske na Zapadnom Balkanu, dok se Švajcarska nalazi na četvrtom mestu po obimu razmene usluga sa Srbijom.

Kroz švajcarski program saradnje 2022-25 koji sprovode Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO) i Državni sekretarijat za migracije (SEM), Švajcarska je Srbiji obezbedila 103 miliona CHF za podršku demokratskom upravljanju i civilnom društvu, ekonomskom razvoju i zapošljavanju, kao i klimatskim promenama i održivom urbanom razvoju. Švajcarska blisko sarađuje sa Srbijom kao deo grupe za glasanje u Međunarodnom monetarnom fondu (IMF), Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Istaknuta je i važnost srpske dijaspore u Švajcarskoj koja broji oko 150.000 ljudi i svojim investicijama značajno pomaže srpsku privredu.  

Povodom tragičnog događaja, proglašena trodnevna žalost u Srbiji

0

Povodom današnjeg tragičnog događaja u Beogradu, Vlada republike Srbije proglasila je tri dana žalosti od petka 5. maja do 7. maja 2023. godine.

Kako je potvrdio MUP Srbije u današnjoj pucnjavi u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, poginulo je osam učenika i čuvar, dok je sedmoro ljudi ranjeno.

Izložba „Ivačković 60-70s“ u Cirihu do 17. juna

0

U galeriji „Thalberg“ u Cirihu 25. aprila od 14 sati biće otvorena izložba „Ivačković 60-70s“, gde će sve do 17. juna biti prikazani radovi na papiru i slike čuvenog umetnika Đorđa Ivačkovića, nastali tokom 60-ih i 70-ih godina.

Projekat je realizovan u saradnji sa beogradskom galerijom „Arte“ , a sam katalog izložbe je dostupan na više lokacija ove ustanove – Svetogorska 29, Andrićev venac 4, Andrićev venac 12, Kralja Milana 3, Kralja Milana 48.

Umetnik Đorđe Ivačković (1930–2012) je nakon ostvarenog univerzitetskog obrazovanja u oblasti arhitekture, ceo život posvetio slikarstvu.

Kao veoma mlad umetnik, afirmisao se kao apstraktni slikar na svetskoj umetničkoj sceni, stvarajući najviše iz Pariza od 1963. Stoga se on paralelno izlagao na francuskoj i jugoslovenskoj umetničkoj sceni.

Te godine su bile veoma značajne za njegovo celokupno stvaralaštvo, jer ga je umetnički rad afirmisao, proslavio i učvrstio mu poziciju na međunarodnoj sceni.

U tom periodu slikara Ivačkovića počeli su da zastupaju važni galeristi Pariza i kroz internacionalni sajam umetnosti „FIAC“ predstavljali su njegov rad svetskoj publici.

Švajcarska galerija „Thalberg“ u Cirihu i Arte galerija iz Beograda imaju cilj da kroz izlagački prostor u Cirihu, evropskoj i svetskoj publici približe modernu i savremenu umetnost sa područja bivše Jugoslavije i Srbije, saopšteno je iz ovih ustanova kulture.

Delegacija MUP-a Srbije sa švajcarskim kolegama na prijemu u Ambasadi

0

Državni sekretarijat za migracije Švajcarske (SEM), koji funkcioniše u okviru Saveznog ministarstva policije i pravde, i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) organizovali su, od 27. do 31. marta,  studijsku posetu  predstavnika različitih resora MUP R. Srbije Bernu i Cirihu. Poseta je pripremljena u sklopu realizacije programa Migracionog partnerstva između Srbije i Švajcarske, pod nazivom „Ojačavanje kapaciteta i partnerstva za upravljanje migracijama u Srbiji“.

Članovi delegacije iz Srbije imali su priliku da prisustvuju brojnim sastancima i predavanjima na temu readmisije, integracije, trgovine ljudima, krijumčarenja ljudi, azila i dr. u Državnom sekretarijatu za migracije, Saveznoj upravi carina i pogranične bezbednosti, Federalnoj policiji, kao i da posete jedan od saveznih centara za azilante. Delegacija MUP-a Srbije sastala se, takođe, sa predstavnicima švajcarskih NVO, koji se bave pružanjem podrške žrtvama nasilja, uspešno organizuju okrugle stolove namenjene suzbijanju trgovine ljudima i koji sarađuju sa  migracionom službom, kantonalnim policijama, sindikatima, javnim tužilaštvom, centrima za podršku žrtvama nasilja, inspekcijom rada, kantonalnim socijalnim službama i drugim institucijama.

Ambasada je, 28. marta, priredila koktel za goste iz Srbije i njihove domaćine iz SEM i IOM.  Prisutne je je pozdravio ambasador G. Bradić, koji je istakao dobru saradnju između dve države u različitim oblastima, a posebno u okviru policijske i pravosudne kooperacije, i ukazao na značaj uspostavljanja i negovanja ličnih kontakata između predstavnika srpskih i švajcarskih institucija.

„Albanci su ostavljeni na kiši“: Štampa na nemačkom o pregovorima u Ohridu

0

Da li je Srbija u Ohridu de fakto priznala Kosovo i ko je tu napravio veće ustupke? To razmatra štampa na nemačkom.

„Beograd pravi mnogo značajnije ustupke od Prištine“, ocenjuje štampa na nemačkom posle pregovora u Ohridu. Ali, ima i mišljenja da je dogovor do koga se došlo „u skladu sa srpskim nacionalizmom“.

Praktično svi mediji na nemačkom izvestili su tokom vikenda o pregovorima koje su Srbija i Kosovo, uz posredovanje predstavnika EU, vodili u subotu 18. marta u Ohridu. Ocenjuje se uglavnom da je „došlo do približavanja“, odnosno da je „postignut napredak“.

List Velt uz to objašnjava: „Prema planiranom sporazumu, Beograd neće međunarodno-pravno priznati Kosovo, ali će priznati državnost svoje bivše pokrajine. Konkretno, trebalo bi da prizna kosovske pasoše, registarske tablice i carinska dokumenta. Kosovo treba institucionalno da obezbedi prava srpske etničke grupe u zemlji.“

List takođe navodi da su „i Vučić i Kurti pod pritiskom u svojim zemljama da ne čine previše ustupaka. Na Kosovu postoji bojazan da bi prekomerno pravo veta za buduću srpsku asocijaciju opština moglo da blokira državu.“

Pravno priznanje doći će kroz navikavanje

Sporazum jesu odobrile obe strane, ali on međutim nije potpisan. Prema oceni švajcarskog lista Noje Cirher cajtung, „to dovodi do spekulacija i na Kosovu i u Srbiji o tome koliko je on zapravo obavezujući. Vučić je u Ohridu umanjio značaj sporazuma. Da, imaju neku vrstu dogovora, rekao je, i pregovori jesu bili konstruktivni, ali on nije potpisao ništa.“ Ta poruka je, ocenjuje se u tekstu, bila usmerena na domaću publiku.

„U Srbiji se Vučić suočava sa snažnim protivljenjem sporazumu, a deo opozicije ga optužuje za izdaju i rasprodaju srpske teritorije. U stvari“, ocenjuje list iz Ciriha, „Beograd pravi mnogo značajnije ustupke od Prištine. Kada je Republika Kosovo de fakto priznata, pravno priznanje će jednog dana uslediti kroz navikavanje. U svakom slučaju, sporazumom je razbijen sadašnji tabu u Srbiji prema kojem je Kosovo južna pokrajina Srbije.“

Na kraju, autor teksta u švajcarskom listu Andreas Ernst donosi sledeći zaključak: „Potpisan ili ne, sporazum je značajan. Posle prvog koraka u Briselu krajem februara, ovaj drugi u Ohridu znači nastavak puta. Ako Beograd i Priština ne žele da se sukobljavaju s Briselom i Vašingtonom, onda će morati da nastave tim ’putem normalizacije’. A pošto su u krajnjoj liniji i jedni i drugi zavisni od ekonomske saradnje i političke podrške Zapada, oni će to i učiniti.“

„Albanci ostavljeni na kiši“

Berlinski Tagescajtung izveštava o sastanku u Ohridu u nešto drugačijem tonu i piše: „Uprkos svim diplomatskim zafrkancijama, postalo je jasno da obe strane nisu odustale od svojih pozicija. Srbija nikada neće diplomatski priznati Kosovo, nego će, smatraju u Beogradu, učiniti ustupke po pojedinim tačkama.“

„Za Vučića svako ublažavanje oštrog stava prema Prištini predstavlja politički rizik“, ocenjuje list uz objašnjenje da je „hiljade nacionalističkih ekstremista demonstriralo u Beogradu uoči sastanka“ i da bi, „to što desničarski ekstremisti u Srbiji prete žestokim protestima ako Vučić kapitulira u Ohridu, moglo čak i da ojača njegovu pregovaračku poziciju sa EU i SAD.“

„Albanci su, pak, ostavljeni na kiši“, piše Tagescajtung. „Borelju i EU je jasno da moraju da daju ustupke po pitanju srpskih opština. Kurti, međutim, ne može da pristane na udruživanje srpskih opština, posebno u pogledu formiranja teritorijalno definisane srpske države u državi, u kojoj bi 20 odsto teritorije kontrolisalo šest odsto stanovništva. Tada bi 1,8 miliona stanovnika bilo izloženo politici srpske vlade, koja bi, naravno, preuzela samoupravu nad 120.000 Srba u zemlji.“

„Duh Donalda Trampa prodro u srce Evrope“

Autor izveštaja iz Ohrida za Tagescajtung, novinar Erih Ratfelder, objavljuje i komentar pod naslovom „Problem sa dogovorom“, u kojem piše:

„Pre nekoliko godina, kada je Donald Tramp pokušao da velike političke sukobe reši putem dogovora između onih koji su na vlasti, mnogi u Evropi su mu se smejali. To je delovalo kao rukovanje autokrate i kriminalaca, a to je nešto što se nije uklapalo u savršeni svet demokratija.“

„Ali izgleda da se sa krizama i ratom u Ukrajini, mnogo toga promenilo. Kada visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Žozep Borelj posle razgovora Kosova i Srbije saopštava da je postignut dogovor, on pokazuje da je duh Donalda Trampa prodro u samo srce Evrope. EU i SAD žele da pridobiju Srbiju za Zapad. Evropska unija je čak spremna, ne samo da posreduje u dogovoru između nacionalističkog autokrate koji štiti ratne zločince s jedne i vlade male, ali demokratski vođene zemlje s druge strane, već čak i da taj dogovor sprovede u korist autokrate. Prema Borelju, Kosovo bi trebalo da popusti po pitanju asocijacije srpskih opština, iako srpske opštine na Kosovu već imaju široku autonomiju i samoupravu. Autokrata će dobiti pristup značajnom delu male zemlje, što znači da se u budućnosti može očekivati samo najgore.

„Da li je ovo kršenje ili uspostavljanje međunarodnog prava“, postavlja pitanje autor i zatim nudi svoju perspektivu: „U svakom slučaju, koriste se standardi koji više nemaju veze s vrednostima naše demokratske kulture. Dogovor se vidi kao veće dobro od prava pojedinaca, a time i ljudskih prava. Ovaj dogovor između EU, SAD i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u skladu je sa srpskim nacionalizmom, ali ni na koji način ne jača demokratske snage u samoj Srbiji, a slabi i demokratiju na Kosovu. Vladimir Putin nikako neće biti poražen ovom politikom smirivanja.“

Uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra

0

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra.

Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija.

Pitanje doznaka ima dvostrukodno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje.

Prema NBS podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka.

Šta je uticalo na rast doznaka?

„Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji“, objašnjavaju iz NBS.

Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

„Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, zaključuju.

U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a

Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.

U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.

Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.

Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.

Objavljen tekst evropskog predloga sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

0

Posle nove runde dijaloga Beograda i Prištine, evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj objavio je na sajtu EEAS tekst evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj objavio je na sajtu EEAS tekst evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.


Ugovorne strane

Svesne svoje odgovornosti za održanje mira,

Posvećene da doprinesu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i da prevaziđu nasleđe prošlosti,

Svesni da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštite nacionalnih manjina osnovni uslov za mir,

Polazeći od istorijskih činjenica i bez predrasuda o različiti pogledima strana na osnovna pitanja, uključujući i na pitanja statusa,

U želji da stvore uslove za saradnju između strana u korist naroda,

dogovorile su se o sledećem:

Član 1

Strane će razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedni sa drugima, na osnovu jednakih prava.

Obe strane će međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke.

Član 2

Obe strane će se voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.

Član 3

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, stranke će rešiti sve međusobne sporove isključivo mirnim sredstvima i suzdržati se od pretnje ili upotrebe sile.

Član 4

Strane će nastaviti da deluju polazeći od pretpostavke da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi niti da deluje u njeno ime.

Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Član 5

Nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU, na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane će poštovati vrednosti iz Člana 2 i 21 Ugovora o Evropskoj uniji.

Član 6

Iako ovaj sporazum predstavlja važan stepen normalizacije, obe strane će nastaviti sa novim podsticajem, proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Strane se slažu da će produbiti buduću saradnju u oblastima ekonomije, nauke i tehnologije, transporta, odnosa iz oblasti sprovođenja zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, religije, sporta, zaštite životne sredine, nestalih osoba, raseljenih i drugih sličnih oblasti zaključivanjem određenih sporazuma.

Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima, u okviru dijaloga pod pokroviteljesvom EU.

Član 7

Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.

Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Član 8

Strane će razmeniti stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade.

Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće obrađena posebno.

Član 9

Obe strane uzimaju u obzir posvećenost EU i drugih donatora da uspostave poseban paket investicija i finansijske podrške za zajedničke projekte Strana u ekonomskom razvoju, povezivanju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.

Član 10

Strane će uspostaviti zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma.

Obe strane potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume Dijaloga, koji ostaju važeći i obavezujući.

Član 11

Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu.


U Briselu je održananova runda razgovora između Beograda i Prištine. Najpre su održani odvojeni razgovori sa sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Posle sastanka novinarima se obratio predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao da jesastanak bio težak, da je insistirao na formiranju ZSO i da je dogovoreno da se razgovori nastave.

Napomenuo je da danas nisu govorili o evropskom predlogu za KiM, nego o implementaciji ranije potpisanog.

Oglasio se i Borelj, koji je saopštio da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti složili na trojnom sastanku u Briselu da dalji razgovori o tekstu predloga EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine nisu potrebni i da će tekst uskoro biti objavljen na sajtu EU.

Žozep Borelj je nakon sastanka na kome je pored njih učestvovao i specijalni izaslanik EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, rekao da su razgovori bili intenzivni i da su i Vučić i Kurti pokazali odgovornost i spremnost za pronalaženje rešenja.

Sretenjsko odlikovanje za Jelenu Mitrović iz Švajcarske

0

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, na Andrićevom vencu, predsednik Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Jedna od njih je i Jelena Mitrović, koja je na predlog Ambasade Republike Srbije u Bernu, odlikovana ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena, i to za naročite zasluge i jačanje odnosa Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije u oblasti kulturnih i humanitarnih delatnosti.

Jelena Mitrović kaže da se, primivši vest o vrednom odlikovanju, osećala kao na ispitu, i to pred Ambasadom Republike Srbije koja ju je predložila, pred svojim đacima, njihovim roditeljima, Ministarstvom prosvete, brojnim saradnicima u Srbiji i Švajcarskoj, svojom porodicom i prijateljima, precima, pred svojom savešću…

„Preda mnom je bilo ogromno pitanje: da li sam dostojna ovakve počasti? I javi se ponos za sve što sam učinila, a istovremeno i krivica što nisam više i bolje, a sigurno je moglo. Učini mi se da dadoh premalo u odnosu na druge koji su izgarali za Otadžbinu, a ostali neprimećeni. Želim i dalje da dišem dušom svog naroda i predaka koji su me odredili da i daleko od njih ostanem na našem zajedničkom putu rodoljublja.

Ceneći i voleći zemlju svog porekla i zemlju u kojoj živim, nastojala sam da gradim mostove vodeći se mišlju velikog Ive Andrića da „gradeći mostove između nas i sveta, mi postajemo svet, a svet mi.“ U večnom strujanju vode ispod tog mosta čula sam zov časnih predaka i zvukove ljudi oko sebe, zov vremena koje je naše, zajedničko i kratko za sve snove. Zakasnila sam mnogo godina za suncem, ali sam možda uspela da zasadim cveće bez kojeg ne može da započne nijedno proleće u našim zajedničkim vrtovima. Hvala svima koji su mi pružili ruku na često trnovitim putevima i pokazali svetionike na uzburkanim morima, branili Termopilske klance koje smo kao narod branili. Sama bih bila „kao slamka među vihorima““, kaže Jelena.

Jelena kaže da duguje zahvalnost svima koji su joj verovali kada su zajedno krenuli ka cilju, a da je orden putokaz, čast i obaveza, a u njemu sadržano pitanje: šta još očekuju obe zemlje od nje i da li je zasluženo.

„Biće mi zvezda vodilja na budućim putevima, prepoznatljiva u sazvežđu svih mojih nastojanja da dam deo sebe. Citiraću reči velike humanistkinje, Švajcarkinje Katarine Šturceneger čiji lik i delo proučavam i koja je bezrezervno pomagala našoj zemlji u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu: „Na kraju života broji se samo ono što smo od sebe dali drugima.“

Dugujem ogromnu zahvalnost Republici Srbiji, predsedniku Aleksandru Vučiću, Ministarstvu prosvete Srbije, Ambasadi RS u Bernu na čelu sa Nj. E. Goranom Bradićem i konzulom Predragom Mandićem, Švajcarskoj, generacijama svojih đaka i njihovih roditelja, saradnicima, prijateljima, svojoj porodici. Tako činom dobijanja Karađorđeve zvezde, osetih i spoznah da ona nije samo moja, nego zvezda svih vas. Neka njen sjaj nikada ne potamni, i neka nam osvetli put u bolju zajedničku budućnost na mnogaja ljeta“, izjavila je Jelena Mitrović za RTS po dobijanju Ordena Karađorđeve zvezde trećeg stepena.

Biografija:

Jelena Mitrović je profesor srpskog jezika, književnosti i istorije. Dužnost nastavnika Dopunske nastave na srpskom jeziku obavlja najpre u redovnom, a danas u honorarnom statusu. Na samom početku radila je sa sedam odeljenja sa oko 120 učenika, da bi tokom godina truda i zalaganja otvorila još sedamnaest odeljenja. Sedam godina je bila predavač i koordinator u Internacionalnom politehničkom školskom centru u Bernu, kao isturenoj jedinici Politehničke akademije na Novom Beogradu koji je obrazovao srednjoškolce, mašinska i turistička zanimanja.

Tokom ratnih godina, davala je savete i pomagala izbeglicama u procesima integracije i reintegracije. Izvela je na put preko pet hiljada učenika osnovnoškolskog i sedamstotina srednjoškolskog obrazovanja. U misiji očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, prešla je preko milion kilometara po Švajcarskoj gde i danas drži nastavu od Sankt Galena na istoku do Ženeve na krajnjem zapadu zemlje.

Tokom godina rada u Dopunskoj školi na srpskom jeziku, organizovala je susrete sa kolegama u Parizu, Štutgartu i Kopenhagenu, bila predsednica udruženja nastavnika Dopunske škole, inicirala osnivanje udruženja roditelja. U više navrata je organizovala takmičenja u recitovanju i kvizove znanja „Poznajem i volim svoju domovinu“. Više puta je organizovala ekskurzije đaka iz Srbije u Švajcarsku, ali i uzvratne posete, gde su stvorene neraskidive spone između dece iz Švajcarske i Srbije. Bila je vođa projekta „Negujmo drugarstvo“ na Tari u organizaciji Ministarstva prosvete, u kojem su učestvovala deca iz srpskih enklava sa Kosova i Metohije, iz Beograda i Švajcarske. Vodila je prvu generaciju đaka na petnaestodnevni boravak u najveće srpsko selo Azanju, iz čega je nastavila da radi Letnja škola „Sveti Sava“ u koju i dalje upućuje svoje đake.

Organizovala je obeležavanje 20, 25, 30, 35, 40 i 45 godina rada Dopunske nastave na srpskom jeziku u Švajcarskoj. Organizovala je ekskurzije osnovnoškolaca i srednjoškolaca u Rim, Pariz, Temišvar, Solun. 2019. godine vodi đačku ekskurziju (učenike iz Švajcarske, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske) u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu i Mađarsku, kada su imali nastup u Ambasadi RS u Moskvi. U projektu „Putujuća izložba ćirilice“ učestvuje u Banja Luci, u Ambasadi RS u Berlinu, a projekat se nastavlja u Srbiji, Crnoj Gori i Švajcarskoj.

U Bernu je 2014. godine organizovala obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, na kome je pozdravnu reč imala Jasmina Mitrović Marić, izaslanica tadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića.

Sa svojim đacima godinama učestvuje u projektima: „Čitalačka značka“ opštine Čukarica, „Dani ćirilice u Bavaništu“, Trka RTS-a, kvizu Namanjića i serijalu RTS-a „Jezik nam je otadžbina“. Šest godina je vodila đake iz Švajcarske u Kamp srpskog jezika i kulture Sremski Karlovci gde su dolazila srpska deca iz celog sveta. Ujedno je organizovala obilaske manastira Fruške gore i Novog Sada. I dalje učestvuje u projektu „Jezik više za Evropu“, kao i u projektu „Mehr Sprachen für Alle“ (Više jezika za sve) u kojem demonstrira osnove srpskog jezika švajcarskim đacima, kao i studentima i profesorima Pedagoške akademije Bern.

Organizovala je posete profesora i studenata Pedagoške akademije Bern na Učiteljski fakultet u Beogradu i Novom Pazaru, kao i uzvratnu posetu. Zalagala se i na polju dramske umetnosti, te sarađivala sa Eksperimentalnim dramskim studijem iz Beograda „Dečiji osmeh“ čiji su članovi sa njenim đacima iz Švajcarske izveli predstavu „Mileva Marić Ajnštajn“ u Bernu i Beogradu, kao i predstavu „Katarina Šturceneger“ u Beogradu.

Zajedno sa Stalnom misijom Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, roditeljima i đacima, na Svetosavskoj manifestaciji u Ženevi, organizuje sakupljanje humanitarne pomoći za decu iz Štrpca na Kosmetu. Tokom ratnih godina je zajedno sa prijateljima Švajcarcima davala besplatne časove nemačkog jezika deci izbeglica koje su dolazile u Švajcarsku. Takođe sa švajcarskim prijateljima pomaže decu u domovima za nezbrinutu decu u Sremskoj Kamenici i Kraljevu, ali i osnovnu školu u Negoslavcima, decu poginulih rudara u Sokobanji i Aleksincu, dete ratnika sa Košara. Priprema i dostavlja pomoć nakon poplava u Obrenovcu i zemljotresa u Kraljevu.

Svojevremeno je bila član Komisije za prosvetu i kulturu Skupštine dijaspore i Srba u regionu i predstavnik nastavnika u Švajcarskoj, kao i jedan od prvih osnivača Srpskog kulturnog saveza Švajcarske, tadašnje krovne organizacije Srba u Švajcarskoj.
Sa grupom roditelja i aktivista u Bernu pomogla je osnivanje udruženja Srba „Milan Tepić“, koji će nešto kasnije da promeni ime u „Karađorđe“. KUD Karađorđe je i danas veoma aktivno folklorno udruženje u Švajcarskoj koje okuplja veliki broj dece i mladih iz Berna i okoline.

Jelena Mitrović od doseljavanja u Švajcarsku neguje veoma dobre odnose sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj i crkvenim opštinama u Bernu, Ženevi, Lucernu, Melsu-Sankt Galenu, a aktivno je uzela učešće u gradnji pravoslavnog hrama u Belpu kraj Berna.

Ostvaruje dobre kontakte i sa medijima u dijaspori. Godinama sarađuje sa RTS-om, frankfurtskim „Vestima“, Kanalom „K“ Argau i Radiom „Rabe“ Bern, kao urednik za srpski jezik i koordinator emisije za migrante. Osnivač je programa na srpskom jeziku na švajcarskoj kablovskoj televiziji za strance „Dijaspora TV Švajcarska“. Učestvuje na Švajcarskoj radio televiziji u emisiji „Lično“ u kojoj govori o patnji srpskog naroda tokom ratnih dešavanja. Isto tematizuje i u pozorišnom komadu „Fabula“ u organizaciji najprestižnije švajcarske kuće kulture „Pro Helvetia“ glumeći na srpskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku. Gledaoci su u ovoj predstavi koja je izvođena širom Švajcarske i u Italiji, mogli da dožive srpski jezik, patnju i pesmu.

Predsednica je udruženja „Mileva Marić Ajnštajn“ i dugogodišnja kopredsednica Srpsko-švajcarskog udruženja „Dijalog“. Sa švajcarskim istoričarem godinama radi na projektu istraživanja delovanja Katarine Šturceneger koja je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu pomagala Srbima kao medicinska sestra, ali i kao ratni izveštač. Na ovu temu je uspostavljen kontakt sa Ambasadom RS u Bernu, kao i Ambasadom Švajcarske Konfederacije u Beogradu i sa institucijama Crvenog krsta u obe zemlje, a od nedavno i sa Međunarodnim crvenim krstom u Ženevi.

Zajedno sa švajcarskim institucijama organizuje predavanja stručnih lica na srpskom jeziku, na teme ekologije, zdravlja, korone i zavisnosti. Za roditelje đaka organizuje predavanja o modernim medijima i uticaju na decu, vaspitnim merama, švajcarskom sistemu školstva, dualnom obrazovanju, traženju mesta za stručnu praksu, mogućnostima studija i drugim vidovima obrazovanja u slučaju povratka u Srbiju.

Dolazak u Švajcarsku je za Jelenu Mitrović ostao životni poziv, moralni čin, delovanje u sferi prosvete, kulture i integracije, humanizma i veza Srbije i Švajcarske u koji je utkala svoja znanja, iskustvo i nacionalni patriotski osećaj, ljubav i nesebičnost. Svoj život je posvetila deci, svom narodu i Srbiji.

POSLEDNJE VESTI