Dan državnosti Srbije svečano obeležen u Cirihu

15. фебруар 2023.

mihajlo-govornica — Foto: Dijaspora dnevno

Generalni konzulat Republike Srbije u Švajcarskoj organizovao je svečanu proslavu povodom obeležavanja Dana državnosti.

Tradicionalna svečanost održana je u Cirihu, gde su se okupili članovi diplomatskog kora, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kao i brojne istaknute i druge javne ličnosti.

Proslava je počela intoniranjem himni Srbije i Švajcarske Konfederacije koje je izveo dečji hor, da bi odmah potom usledili nastupi dečjeg i prvog ansambla srpskih igara i pesama “Abrašević – Cirih”.

U ime domaćina proslave priređene u restoranu „Föhrewäldli“ koji drži Ranko Aćimović, prisutnim zvanicama obratio se generalni konzul Srbije u Švajcarskoj Mihajlo Šaulić. On je sve goste srdačno pozdravio i istakao značaj obeležavanja Dana državnosti za sve Srbe u dijaspori.

– Petnaesti februar je duboko urezan u identitet našeg naroda, jer nas podseća na događaje koji su menjali tok istorije, ne samo Srbije, već i čitavog slobodnog sveta. Na ovaj datum pokazali smo snagu, krenuvši 1804. u oslobađanje svoje teritorije, ali i zrelost 1835. donevši jedan od najmodernijih svetskih ustava. Snaga i zrelost su upravo osobine koje su nam i u ovom trenutku potrebne – kazao je Šaulić.

Podsetio je na godine kada je čitav svet bio u previranju, a strane sile se, kako je naveo, borile za dominaciju dok su pritisci na Srbiju i njen narod bili veliki.

– Ali i tada smo, uprkos izgledima koji su bili protiv nas, uspeli da se izborimo jer smo bili ujedinjeni u ljubavi prema svojoj zemlji i narodu koji u njoj živi, a tako će, uveren sam, biti i ubuduće – poručio je srpski konzul.

On je iskazao posebnu zahvalnost pojedincima, institucijama i udruženjima na pomoći da se izgrade jače veze za, kako je naveo, lepšu sadašnjost.

– Čuvajući tradiciju, kulturu i identitet, zajedno ste postavili temelje za još svetliju budućnost. S ponosom mogu da kažem da su građani Srbije koji žive u Švajcarskoj jedan od primera zajedništva, na kome svakodnevno insistira i predano radi naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić. Naša zemlja u ovom trenutku prolazi kroz jedan od najvećih izazova u svojoj istoriji, ali uprkos svim preprekama, kako smo se uverili, sa mudrom politikom, stavljajući Srbiju ispred i iznad svega kao što predsednik čini, moguće je ne samo odoleti pritiscima, već i uspevati da zemlja i njeni ljudi svakodnevno napreduju – rekao je Šaulić, dodajući da je povezivanje građana naše zemlje, ma gde oni bili, jedan od glavnih ciljeva šefa srpske diplomatije Ivice Dačića.

Prisutne je zatim pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Nj. E. Goran Bradić, koji je sa govornice poručio da smo svi svedoci koliko se Srbija poslednjih desetak godina promenila, ojačala i osavremenila, iako su, kako je dodao, okolnosti bile teške i izazovne.

– Napredak Srbije je očigledan i vrlo lako merljiv. To neće da vidi samo onaj ko ne želi, a svi dobronamerni i te kako vide šta su Vlada i predsednik uradili za našu zemlju. Zahvaljujem vam se na dugogodišnjoj pomoći, materijalnoj, moralnoj i duhovnoj, koju ste godinama i decenijama nesebično pružali. Mi smo prošle godine imali rekordnih 4,4 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 64 odsto onoga što je celo balkanski region uspeo da privuče – naveo je ambasador.

On je zahvalio svima koji, kako je podvukao, čuvaju srpsku tradiciju, jezik, veru i kulturu.

– Imam jedan apel ili molbu u ovim teškim i izazovnim vremenima. Da pokažemo jedinstvo, slogu i snagu, da kad smo suočeni sa pritiscima spolja ostanemo snažni i ujedinjeni. Srbija je imala daleko teže periode u svojoj istoriji i uspevali smo da izađemo kao pobednici i dignute glave – poručio je Bradić u svom govoru.

Proslava Dana državnosti u Cirihu završena je dodelom zahvalnica zaslužnim građanima za izuzetan doprinos, nesebičnu pomoć i dobru saradnju sa Generalnim konzulatom.

Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević obratio se zvanicama video porukom, dok su svečanosti prisustvovali njegov specijalni savetnik Zoran Anđelković i šef kabineta Milivoje Ćosić.

Izuzetnu čast su Srbiji svojim prisustvom ukazali generalni konzuli Španije i Brazila, zatim vicekonzuli Kine, Italije, Turske i Hrvatske, a na proslavu su došli, između ostalih, i uspešni srpski privrednici, poput menadžera prodaje kompanije „Štadler“ Željka Davidovića i direktora kompanije „Migros“ Jadranka Lešića, predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković i brojne druge značajne ličnosti.

Ambasador Bradić sa budućim počasnim konzulom Srbije u Tićinu Vladimirom Miletićem o otvaranju konzulata

13. фебруар 2023.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić razgovarao je sa Vladimirom Miletićem, kandidatom za počasnog konzula Srbije u Tićinu, čija procedura imenovanja pri samom kraju.

Počasni konzulat sa sedištem u gradu Luganu će po otvaranju radno pokrivati konzularno područje koje obuhvata teritoriju kantona Tićino.

Sagovornici su razmatrali buduće korake oko organizovanja svečanog otvaranja konzulata.

Vladimir Miletić

Rođen je 1983. godine u Beogradu. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u rodnom gradu, diplomirao je na Fakultetu za inženjerski menadžment.

Od 2009. godine živi u Švajcarskoj u Luganu, kanton Tićino.

2014. godine osniva i radi kao glavni i odgovorni uredik informativnog portala Serbinfo.ch, koji svakodnevno objavljuje aktuelnosti iz Švajcarske na srpskom jeziku i jedini je informativni portal na srpskom jeziku koji je priznat od strane švajcarskih institucija.

2015. godine imenovan je u upravni odbor Filmskog festivala u Luganu (OtherMovie Lugano Film Festival)

2016. godine organizuje otvaranje prvog biračkog mesta u Tićinu (Lugano) za izbore za narodne poslanike Republike Srbije.

Izbore za predsednika Republike Srbije 2017. godine, Izbore za narodne poslanike 2020. godine, kao i predsedničke i vandredne parlamentarne izbore 2022. godine.

2016. godine u okviru Nedelje borbe protiv rasizma pokreće u Luganu projekat „-IĆ Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva”, koja je kao cilj imala poboljšanje znanja o diskriminaciji kroz podizanje svesti među stanovništvom o njihovim pravima i obavezama kao i prednostima koje proizilaze iz razlika među ljudima, sa naglaskom na srpsku zajednicu u Tićinu.

Ima stalnu saradnju sa svim srpskim udruženjima u Tićinu, Crkvenom opštinom i dopunskom školom na srpskom jeziku u Tićinu.

Aktivno učestvuje u društvenim i kulturnim dešavanjima na kantonalnom i opštinskom nivou, kao predstavnik srpske zajednice.

Redovni je sagovornik švajcarskim medijima italijanskog govornog područja o temama koje se tiču Srbije, prostora bivše Jugoslavije, kao i temama o integraciji i statusu stranaca u Tićinu i Švajcarskoj u opšte.

Pored maternjeg srpskog jezika, govori italijanski i engleski jezik.

Oženjen je Anom Margaridom Carneiro De Sà Miletić i otac troje dece, Elene, Lazara i Filipa.

Đedović sa ambasadorom Švajcarske o energetskoj efikasnosti i OIE

9. фебруар 2023.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom o saradnji dve zemlje u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije (OIE).

– Švajcarska je godinama jedan od najvećih donatora Srbiji, a možemo biti zadovoljni i napretkom naše ekonomske saradnje. Za nas je posebno značajna podrška Švajcarske za projekte u oblasti energetske efikasnosti, koja je za nas veoma važna, jer doprinosi našoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti – izjavila je Đedović.

Navela je da je prošle godine uspešno završen projekat u okviru kojeg je urađena energetska sanacija deset osnovnih škola i četiri predškolske ustanove u Užicu, Paraćinu, Vrbasu i Kruševcu, u kojima su poboljšani uslovi rada za više od 5.600 korisnika.

– Takođe, uz podršku Švajcarske izgrađene su nove toplane u Priboju, Malom Zvorniku i Novom Pazaru, dok će radovi na novoj toplani u Majdanpeku početi sredinom godine – rekla je ministarka.

U razgovoru je istaknuto da Švajcarska donira više od osam miliona evra za projekat korišćenja OIE u sistemima daljinskog grejanja u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji, u kojima će se koristiti toplotne pumpe, solarna i geotermalna tehnologija.

Ambasador Urs Šmid rekao je da dve zemlje imaju dobre bilateralne odnose i da Švajcarska opredeljuje značajna sredstva za projekte podsticanja energetske efikasnosti, koji doprinose naporima Srbije u borbi protiv klimatskih promena.

– Švajcarska je veoma važan trgovinski partner Srbije u okviru mehanizma Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i poslednjih godina je jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju. Posebno je značajno što švajcarske kompanije u Srbiji danas zapošljavaju više od 12.000 radnika. Novim Programom saradnje sa Srbijom do 2025. definisali smo ključne segmente među kojima su, između ostalog, klimatske promene i održivi urbani razvoj – istakao je ambasador.

Švajcarski investitor spreman da uloži dve milijarde evra u Srbiju

8. фебруар 2023.

Ministar privrede Rade Basta razgovarao je sa osnivačem švajcarske konsultanske kuće GapBridge AG Markom Klapasonom o investicijama švajcarskih kompanija u Srbiju.

Nakon što mu je ministar predstavio pogodnosti za ulaganje u našu zemlju, Klapason je rekao da je spreman da investira dve milijarde evra u Srbiju.

Švajcarac je dodao da je zainteresovan i za grinfild i braunfild investiranje u oblasti finansija, bankarskog sektora, osiguranja, novih tehnologija i nekretnina.

– Srbija je prepoznata kao dobar i pouzdan partner – istakao je srpski ministar, dodavši da u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede ima 58 kompanija koje predstavaljaju dobru šansu za investiranje potencijalnih švajcarskih partnera.

Ministar je objasnio da je globalna kriza prema dosadašnjim podacima ostavila manje posledice na Srbiju u poređenju sa većinom evropskih zemalja, a razlog je politička, makroekonomska i finansijska stabilnost naše zemlje.

Švajcarski list o pregovorima Beograda i Prištine: Koga obrađuje EU, a koga Amerikanci?

28. јануар 2023.

0302foto-FoNet-Instagram-predsednika-Srbije-e1674821068664-1000x560 — Mesto: Beograd Datum: Fri Jan 20 16:20:08 CET 2023 Dogadjaj: POLITIKA/EVROSERVIS - Predsednik Srbije Aleksandar Vucic sastao se danas sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Pritine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajcakom, zamenikom pomocnika dravnog sekretara i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, savetnicima za spoljnu i bezbednosnu politiku predsednika Republike Francuske i kancelara Nemacke, Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom i diplomatskim savetnikom predsednika Vlade Italije Franceskom Talom Licnosti: Aleksandar Vucic, Miroslav Lajcak, Gabrijel Eskobar, Emanuel Bon, Jens Pletner, FranceskO Talom Izvor: FoNet/Instagram predsednika Srbije

Brisel i Vašington žele da proguraju to što vide kao kompromis: Srbija faktički priznaje Kosovo, a Kosovo odobrava „svojim“ Srbima autonomiju. Taj pristup, međutim, ima slabosti, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“.

U švajcarskom dnevnom listu Noje cirher cajtung dobar poznavalac prilika u Srbiji i bivši dopisnik tog lista iz Beograda Andreas Ernst potpisuje tekst pod nazivom „EU u vezi sa Kosovom postavlja delimični ultimatum Srbiji“.

„Srbija ima istorijska iskustva sa ultimatumima. Austrougarska je 1914, posle atentata u Sarajevu, zahtevala da Beograd dozvoli njenim istražnim organima da uđu u zemlju. A 1999. su zapadne sile zahtevale od Srbije da NATO preuzme kontrolu Kosova. Oba puta je Beograd odbio i oba puta je usledio napad. Možda to objašnjava žestoku javnu reakciju na televizijsko obraćanje predsednika Aleksandra Vučića početkom nedelje u kojem je rečeno da mu je ’velika petorka’ postavila ultimatum u vezi sa kosovskim pitanjem.“

Celi ili polovični ultimatum?

Autor potom navodi poznate stvari: Vučić je rekao da bi odbijanje predloga petorice dovelo do političkih i ekonomskih sankcija, zaustavljanja pristupnih pregovora sa EU i povlačenje evropskih investicija iz Srbije.

„Toliko o Vučićevom tumačenju. Postojanje takvog ultimatuma demantovao je francuski ambasador u Beogradu, kao i njegove nemačke kolege. Diplomate su rekle da ne žele nikoga da uceni ili izlože sankcijama.“ Autor navodi da diplomate tvrde kako samo žele da pomognu Beogradu i Prištini da nađu izlaz iz teške situacije. Ali navodi i njihov stav: ako se ta šansa propusti, biće posledica.

„Dakle, pola ultimatuma?“, postavlja Andreas Ernst ironično pitanje.

Faktičko, ali ne i pravno priznanje

U nastavku teksta autor se bavi predlogom koji je nastao na osnovu regulisanja odnosa dve Nemačke iz 1972, a na stolu je već deset godina. Po njemu obe strane priznaju postojanje one druge, imaju ekonomsku i političku komunikaciju, ali nemaju diplomatske odnose.

„Radi se o faktičkom, ali ne i pravnom međusobnom priznanju“, piše švajcarski list i podseća da je za Kosovo najvažnija odredba da Beograd neće stvarati prepreke za učlanjenje u međunarodne organizacije. „Članstvo u Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope bio bi za Kosovo važan korak u zaokruživanju takozvanog spoljnog stvaranja državnosti.“

„Noje cirher cajtung“ pozabavio se u tekstu i drugim aspektima Vučićevog televizijskog obraćanja: ratu u Ukrajini, ekonomskim odnosima sa Nemačkom od kojih zavise desetine hiljada radnih mesta.

„Fragmentizovana opozicija se neće odazvati njegovom pozivu da zemlja pokaže jedinstvo. Ona Vučića optužuje za povinovanje ultimatumu i izdaju zemlje. Čak gunđaju i u njegovoj stranci. Ali, niko se ne usuđuje da se otvoreno suprotstavi nadmoćnom predsedniku.“

„Priklješten“ i Kurti

U svojoj analizi autor se potom posvetio i Aljbinu Kurtiju: „Priklješten je i Vučićev kontrahent, kosovski premijer Aljbin Kurti. Dok EU obrađuje Beograd, za Kosovo su zaduženi Amerikanci. Pošto Kurti striktno odbija da dozvoli formiranje delimično autonomnog saveza srpskih opština na Kosovu, američka ambasada preuzela je stvar u svoje ruke i započela konsultacije sa partijama i nevladinim organizacijama.“

„Za Kurtija, koji se vidi kao antikolonijalni borac za oslobođenje, najpre od Srbije, a potom i od protektorata Ujedinjenih nacija, to je neverovatna provokacija: predstavnici jedne supersile direktno se mešaju u nadležnosti vlade. Međutim, otvoren otpor Amerikancima on sebi ne može da priušti. Amerika je na Kosovu popularna i smatraju je garantom postojanja države.“

Na kraju autor izvodi zaključak da je pritisak na Beograd i Prištinu rezultat namere da se u vremenima konfrontacije sa Rusijom po svaku cenu želi da se izbegne destabilizacija Balkana:

„Brisel i Vašington žele da ujedinjenim snagama proguraju to što vide kao kompromis: Srbija faktički priznaje Kosovo, a Kosovo odobrava ’svojim’ Srbima autonomiju. Taj pristup, međutim, ima slabosti. Iz srpske perspektive to nije kompromis – naposletku, jasno je da bi posle faktičkog priznanja moralo da usledi i pravno, to je smisao plana. Još važnije: Zapad doduše ima veliki potencijal sankcija koje može da upotrebi protiv Beograda i Prištine, ali sa druge strane nema nikakvog podstreka koji bi ponudio kao nagradu za lepo ponašanje. Ono što je ranije funkcionisalo, obećanje članstva u Evropskoj uniji, postalo je neuverljivo. Srbija i Kosovo znaju da su prepreke za pristupanje Uniji nesavladive. Još jednom se pokazuje da su Evropskoj uniji, ako želi da strateški uspešno deluje, potrebne nove forme integracije problematičnih država.“

Franc Griter: Zašto treba okončati misiju na Kosovu

19. јануар 2023.

Predsednik Spoljnopolitičke komisije Nacionalnog saveta (donjeg doma švajcarskog parlamenta) Franc Griter (Franz Grüter) iz Švajcarske narodne partije (SVP) zahteva povlačenje švajcarskih trupa sa Kosova.

Imao sam priliku da sa komandatom Tomasom Zislijem (Thomas Süssli) putujem po Kosovu pre Božića. Cilj posete je bio da dobijem sliku o sve zategnutijoj situaciji između Srbije i Kosova. Uostalom, parlament ove godine odlučuje o nastavku misije u tom kriznom području, a ona broji 195 švajcarskih vojnika.

Da budem iskren, bio sam zapanjen stanjem te zemlje dvadeset godina posle rata. U mnogim delovima, pre svega na severu, ova zemlja je jako daleko od države koja normalno funkcioniše. Vodosnabdevanje je u raspadu. Odlaganje otpada je loše. I snabdevanje energijom je u očajnom stanju. Ono se sastoji iz jedne jedine elektrane na mrki ugalj, bez filtera.

Jeste da je Evropska unija dala novac za filtere, ali oni nikada nisu ugrađeni. Slika ovog postrojenja podseća me na apokaliptični film „The Day After Tomorrow”. Uz to bi Srbija mogla isključiti elektranu, ako bi vlada prekinula vodosnabdevanje.

Moć na severu Kosova u vakuumu

Ponajviše na severu zemlje, u pograničnim područjima ka Srbiji, postoji institucionalni vakuum. Pre dva meseca je 600 policajaca srpske nacionalnosti napustilo službu u kosovskim organima. Stoga sever nije više pod potpunom kontrolom kosovskih vlasti. Postoje klanovi i nevidljive strukture moći. Vozila se pale, ulice se blokiraju. Pored toga, svakodnevno ima provokacija, koje mogu dovesti do dalje eskalacije.

Nakon mog povratka u Švajcarsku situacija se još više zaoštrila. Srpska vojska je Kforovim zaštitnim trupama, kojima upravlja NATO, podnela zahtev za dozvolu da sa hiljadu vojnika i policajaca uđe na susedno Kosovo. Srpska vlada se pri tome oslanja na rezoluciju Ujedinjenih nacija iz 1999. godine. U tom tekstu se, takođe, potvrđuje teritorijalni integritet Jugoslavije, a istovremeno ova rezolucija kosovskom stanovništvu obezbeđuje „suštinsku autonomiju”. Doduše – „u okviru Savezne Republike Jugoslavije”.

Kosovsko proglašenje nezavisnosti 2008. godine dovelo je do nove situacije. Preko sto država je u međuvremenu priznalo Kosovo kao nezavisnu državu. Drugi nisu, a među njima su članice Evropske unije kao što su Španija, Grčka i Rumunija, koje se plaše da bi se njihove manjine takođe mogle otcepiti, pozivajući se na Kosovo. Ukratko, kategorizacija kosovskog konflikta jeste kompleksno pitanje, i biće to i u budućnosti.

Samo neutralna Švajcarska može biti posrednik

Na severu Kosova postoje veće srpske manjine i konflikti s većinskim albanskim stanovništvom. Beograd svoj zahtev za slanjem srpskih bezbednosnih snaga obrazlaže namerom da „smanji etničke tenzije”. To povećava verovatnoću ratnog sukoba i značilo bi direktnu konfrontaciju između NATO-a i srpskih trupa.

Šta to sad znači za Švajcarsku? Dobra vest je to što se kod nas iza zatvorenih vrata već odvijaju razgovori između Srba i Kosovaca. To je i dobro i važno, i to naglašava da je pomoć Švajcarske korisna i značajna. Stoga je važnije da na nas gledaju kao na neutralnu državu, i to obe strane, pa je prisustvo švajcarskih trupa u okviru NATO-a problematično.

NATO je 1999. godine bez mandata Ujedinjenih nacija napao Jugoslaviju radi zaštite kosovskog stanovništva. Srpska strana ovu vojnu akciju vidi kao rat koji nije u skladu s međunarodnim pravom i kao mešanje u unutrašnja pitanja. NATO je svoju vojnu akciju nazvao „humanitarnom intervencijom”. Kao što sam već rekao – nema jednostavnih odgovora.

Švajcarska preti da na na Kosovu postane zaraćena strana

I kako sad dalje? Od 1999. godine Švajcarska pruža vojnu podršku za obezbeđenje mira. Troškovi su u međuvremenu porasli na oko 45 miliona švajcarskih franaka godišnje. SVP je bila protiv te misije u okviru NATO-a. Naš stav je bio i ostao da humanitarna i civilna pomoć može, ali ne s uniformisanim trupama, koje su deo međunarodne vojne sile. Sve je jasnije da švajcarske trupe neće obezbeđivati mir, već će ga nametati. Od peace keeping postaje peace enforcement. To je samo korak do ratnog sukoba. Švajcarska je deo Kforovih trupa NATO-a, i tako je postala zaraćena strana.

Da ne bude zabune: Naše žene i muškarci na Kosovu veoma dobro rade. Lično sam upoznao mnogo motivisanih mladih žena i muškaraca. Ali ne želim da švajcarski vojnici odjednom tamo izgube život. A opasnost da se to dogodi je, nažalost, postala realna. Osim toga, ova misija na Kosovu ugrožava švajcarsku neutralnost. Stoga ona treba da se završi, a fokus treba da se premesti na diplomatsko posredovanje između zaraćenih strana.

Franz Grüter (Franc Griter)

Franc Griter radi preko 20 godina kao preduzetnik u IT-industriji. Svoju prvu internet-kompaniju osnovao je 1996. godine kao startap. Aktivan je u više tela i odbora u toj branši i drugim sektorima. Franc Griter je diplomirani elektrotehničar i marketinški strateg. Od 2015. godine je u Nacionalnom savetu, a od početka 2022. godine je predsednik Spoljnopolitičke komisije Nacionalnog saveta.

https://www.zentralplus.ch/blog/politblog/deshalb-sollte-der-kosovo-einsatz-beendet-werden/

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu sa evropskim i svetskim zvaničnicima

18. јануар 2023.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je učešće na 53. Svetskom ekonomskom forumu u Davosu nizom sastanaka sa evropskim i svetskim zvaničnicima. O situaciji u regionu i nastavku dijaloga Beograda i Prištine Vučić je razgovarao sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.

Vučić se sa Lajčakom i drugim zvaničnicima sastao u Kongresnom centru Svetskog ekonomskog foruma.

„I na ovom važnom mestu, sa Miroslavom Lajčakom nastavljam razgovore o situaciji u regionu i dijalogu Beograda i Prištine“, naveo je Vučić na Instagram nalogu.

Miroslav Lajčak saopštio je da je sa predsednikom Srbije razgovarao o narednim koracima u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uoči Lajčakove posete Beogradu i Prištini.

Lajčak je na Tviteru naveo da je imao intenzivan razgovor sa Vučićem tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

„Razgovarali smo o napretku i narednim koracima u normalizaciji odnosa uoči zajedničke posete Kosovu i Srbiji ovog petka“, naveo je Lajčak.

Evropska komisija ranije danas je najavila da će Lajčak u petak posetiti Beograd i Prištinu zajedno sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, kao i sa političkim savetnicima Francuske, Nemačke i Italije.

Portparol za spoljnu politiku EU Peter Stano rekao je za Tanjug da će Lajčak najpre posetiti Prištinu gde će se sastati sa premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem, a zatim u Beogradu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Lajčak se u Davosu sastao i sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

Predsednik Vučić susreo se i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom.

„Dok se pripremamo za ozbiljne razgovore o budućnosti svetske ekonomije i mogućim rešenjima za brojne izazove, ugrabili smo trenutak za zajedničku fotografiju. Uvek je dobro kada se sastanete sa prijateljima kao što Gzavije Betel i Dritan Abazović“, objavio je Vučić.

Predsednik Vučić će tokom dana biti na neformalnom okupljanju svetskih ekonomskih lidera i učestvovati u diskusiji o ponovnom pokretanju globalne saradnje.

U okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu predsednik Srbije sastao se i sa premijerom Gruzije Iraklijem Garibašvilijem. Istakao je da će dve zemlje dodatno intenzivirati ekonomsku, trgovinsku i naučno-tehničku saradnju.

„Posebno smo razgovarali o pitanjima energetske bezbednosti i modalitetima zajedničkog rada na prevazilaženju izazova sa kojima se susrećemo u okvirima aktuelne geopolitičke situacije“, izjavio je Vučić posle sastanka.

Vučić je još jednom zahvalio na doslednom stavu Gruzije u pogledu poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije i pozvao premijera Garibašvilija da poseti Srbiju.

Planiran je i sastanak Aleksandra Vučića sa predsednikom Republike Koreje Jun Sok Jolom.

Predsednik Srbije sastao se sa predstavnicima najvećih kompanija iz Republike Koreje i poručio da je velika privilegija kada oni pokažu interes za investiranje u Srbiju.

„Velika je privilegija kada predstavnici najvećih kompanija iz Republike Koreje pokažu interes za investiranje u vašu zemlju, a još veća čast za mene da im predstavim brojne potencijale za ulaganje u Srbiju“, naveo je Vučić na Instagram nalogu.

Vučić je rekao da je tokom sastanka istakao da je prisustvo korejskih kompanija jedan od parametara uspeha i ekonomskog napretka svake zemlje, kao i da je Srbija ponosna zato što je uspela da kreira odličnu poslovnu klimu i okruženje za uspešno poslovanje velikih stranih korporacija.

„Spoj korejske visoke tehnologije, radne etike, ekonomske vizije uspeha i kvalitetnih stručnjaka u Srbiji, predstavljaju dobitnu kombinaciju za sve buduće zajedničke poduhvate i projekte o kojima smo danas razgovarali“, naveo je Vučić. On je ocenio da je sastanak bio odličan i zahvalio korejskim prijateljima.

Predsednik Vučić će tokom boravka u Davosu, do 19. januara, imati brojne bilateralne susrete sa svetskim zvaničnicima, a predviđeni su i sastanci sa predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija, koji učestvuju na Svetskom ekonomskom forumu. Tokom trodnevnog boravka u Davosu, Vučić će prisustvovati nizu skupova svetskih lidera, među kojima i sesiji „Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu“.

Bradić: Švajcarska levica od žrtava pravi dželate, vređati Srbe da su fašisti je znak neznanja

6. јануар 2023.

Švajcarska levica proglasila je Srbiju „parija državom“, a kopredsednik Socijaldemokratske partije (SP) Sedrik Vermut pomenuo je u svojoj izjavi, u vezi Kosova, „srpske fašiste“ koji podstiču nasilje, na šta je reagovao ambasador Srbije u Bernu Goran Bradić.

Članica SP Sanija Ameti, poreklom iz BiH, kaže da su Srbi „produžena ruka Rusije“, dok socijalistički poslanik Fabijan Molina, član spoljnopolitičkog odbora, tvrdi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz pomoć Rusije, ugrožava suverenitet Kosova i mir i stabilnost na Balkanu.

Kopredsednik SP Sedrik Vermut rekao je za Božić da nema sukoba između dve strane već ima „samo Vučića, Putina i srpskih fašista“ koji ne prihvataju pravo kosovskog naroda na samoopredeljenje i podstiču nasilje.

Na te optužbe reagovao je ambasador Srbije u Bernu Goran Bradić, koji je u pismu upućenom kopredsedniku SP, a u koje je švajcarski nedeljnik „Weltwoche“ imao uvid, Vermutu „otčitao bukvicu“.

„Ne razumem kako jedan švajcarski političar, koji je još i na čelu jedne vodeće partije, može javno da nastupi tako nepolitički, nediplomatski i neprijateljski prema jednoj prijateljskoj zemlji kakva je Srbija“, napisao je Bradić u tom pismu.

Istakao je da je poistovećivanje predsednika Srbije i srpskog naroda sa fašistima neverovatno i, istorijski i politički pogrešno i uvredljivo.

„Pokušavate da od žrtava napravite dželate“, poručio je Bradić.

Ambasador je podsetio i da su fašisti tokom Drugog svetskog rata ubili 600.000 do 700.000 Srba, Jevreja i Roma, na najsuroviji način u koncentracionom logoru Jasenovac, koji je izgradila profašistička NDH.

Uz to, ističe Bradić, porodicu predsednika Vučića u Drugom svetskom ratu, u BiH, fašističke ustaše su gotovo u potpunosti zatrle.

On je ocenio i da Vermut vodi jeftinu partijsku politiku na grbači više desetina hiljada Srba koji žive u Švajcarskoj.

„Vaša naklonjenost i kontakti sa Aljbinom Kurtijem i njegovom strankom su Vaša i stvar Vaše partije. Ali, srpski narod vređati da su fašisti je ogromna uvreda i znak vašeg neznanja“ istakao je Bradić.

Zato bi, zaključuje ambasador u pismu, izvinjenje bilo najmanje što očekuje od levičara.

List „Weltwoche“ konstatuje je da izjave Vermuta i njegovih istomišljenika odgovaraju duhu vremena koje vlada u švajcarskoj skupštini.

„Čim se bilo gde u svetu otvori konflikt, odmah počinje ‘crno-belo razmišljanje’ – jedni su dobri, drugi loši, a sive nijanse i razlike i istorijske činjenice se izostavljaju ili glasnim uvredama skrivaju. U svetu ne postoji nijedan konflikt u kojem bi švajcarska politika trebalo da bude obazrivija, nego što su tenzije na Balkanu“, navodi „Weltwoche“.

Nedeljnik podseća i da su tokom 90-ih godina, stotine hiljada ljudi iz tog regiona došli u Švajcarsku, gde žive zajedno, te da poslednje što je potrebno Švajcarskoj, jesu političari koji podstiču konflikt, bez pružanja doprinosa da se situacija na terenu poboljša.

„Ono što izjavu Vermuta čini još neodgovornijom, je činjenica da je 195 švajcarskih vojnika stacionirano u konfliktnom području. Ako konflikt eskalira, ti vojnici bi bili ugroženi, pa se i zbog njihove zaštite mora preduzeti sve kako se sukob ne bi dalje podsticao“, zaključuje švajcarski list.

Od februara našim građanima širom sveta omogućeno da postanu eGrađani i koriste usluge Portala eUprava

26. децембар 2022.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović potpisali Protokol o saradnji između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Istovremeno, Protokol o saradnji između Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu su potpisali v.d. generalnog sekretara MSP Suzana Bošković-Prodanović i v.d. direktora Kancelarije Milan Latinović.

Zahvaljujući potpisanim protokolima, diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije širom sveta postaju registraciono telo Kancelarije za IT i eUpravu tako da svi naši građani u dijaspori koji poseduju važeći biometrijski dokument (ličnu kartu ili pasoš) mogu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima postati eGrađani.

Samo jednim odlaskom u najbliže diplomatsko-konzularno predstavništvo dobijaju se parametri za aktivaciju mobilne aplikacije ConsentID potpuno besplatno i time se omogućava pristup svim uslugama eUprave.

Diplomatsko-konzularna predstavništva počinju sa izdavanjem parametara za elektronsku identifikaciju 1. februara 2023. godine.

Građani koji žele da koriste usluge eUprave mogu da nakon aktivacije aplikacije Consent ID i kreiranja naloga, postanu eGrađani. To im pruža mogućnost da u svakom trenutku, putem mobilnog telefona ili tableta, obave preko 500 procedura vezanih za najvažnija životna dešavanja, da u nekoliko klikova na Portalu eID obezbede sebi potpis u klaudu i potpisuju dokumenta onlajn, da izmire porez na imovinu, podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, dobiju ga u elektronskom obliku i dr.

Švajcarski fudbalski savez i kapiten koji ne ume da kontroliše emocije

4. децембар 2022.

Švajcarski fudbalski savez ponovo je na nišanu kritičara posle novih ekcesa Granita Džake.

Reprezentacja Švajcarske liči na nemirnu decu koja, ma koliko roditelji pokušavali da ih nateraju da se drže podalje od nevolja, jednostavno ne mogu a da ne upadnu u probleme. Nadali smo se da bi meč protiv Srbije u petak mogao da prođe glatko, upravo zato što su mama FIFA i tata javno mnjenje već kritikovali dva saveza pre četiri godine, kada su pozdravi u obliku orla leteli po Kaljingradu. Ali uzalud smo se nadali…

Na žalost, švajcarski savez ima ne mali problem: njen neprikosnoveni lider je istovremeno momak koji ne može da obuzda svoje emocije, kao što se očekuje od onih koji nose kapitensku traku. Četiri godine nakon skandala u Kaljingradu, Granit Džaka se ponovo upecao. Naravno, opet protiv Srbije. Više je nego razumljivo da je ovaj vezni fudbaler besan na zemlju koja je kriva za nanošenje bola njegovoj porodici. Nešto manje je razumljivo je to što taj bes ne može da suzdrži u kontekstu jedne fudbalske utakmice, a pogotovu kada rezultat ide u njegovu korist i kada se nalazi na korak da ponizi, po drugi put, reprezentaciju zemlje koju prezire.

Uvrede sa srpske klupe i nepristojni gestovi, tuča sa Milenkovićem, a potom sa Mitrovićem u poslednjim minutima, Jašarijeva majica na kraju utakmice, su neprihvatljive provokacije onoga koji zbog trake na rukavu treba više od svih da pokaže uzdržanost i ravnotežu.

Ne može biti izgovor ni talmičarski trans. To bi moglo biti prihvatljivo opravdanje za prve dve epizode, u kojima je Džaka mogao biti isprovociran od strane protivnika (međutim, upravo zato što je imao prednost, trebalo je da se pokaže nadmoćnijim i da ne upadne u zamku), ali treća epizoda je apsolutno nedopustiva. Naravno, niko nikada neće moći da dokaže da je vezista Arsenala želeo da obuče Jašarijevu majicu u čast Adema Jašarija, osnivača OVK i koga smatraju herojom nezavisnosti Kosova (a Srbi zločincem i teroristom), ubijenog u martu 1998. godine u vojnoj akciji Beograda, u kojoj je pored njega ubijeno 57 ljudi, uglavnom rođaka istog Jašarija. Međutim, u isto vreme, deluje apsolutno smešno opravdanje koje je na konferenciji za novinare izneo igrač, a to je počast novom mladom članu švajcarske reprezentacije, Ardonu Jašariju, koga je on uzeo pod svoje okrilje. A i da je tako, Džaka je trebalo da bude dovoljno pametan da shvati da bi razmetljivo isticanje te majice pred srpskom javnošću delovala kao čista provokacija, u stilu pokazivanja orlova, ali bolje isplanirana. Ali kako niko ne misli da je glup….

Pred celim svetom ASF (Švajcarski fudbalski savez) će braniti i opravdavati svog kapitena. Međutim, u skrivenim prostorijama švajcarskog saveza, bilo bi dobro da se Džaka, jednom za svagda, natera da shvati da ga to što je kapiten i veoma bitan igrač reprezentacije, ne opravdava za bilo kakvo ponašanje. U petak je rizikovao isključenje, što bi išlo na štetu njegovih saigrača, stručnog štaba, saveza i navijača uzimajući u obzir predstojeću utkamicu sa Protugalijom. Ne zaboravljajući da ga određena ponašanja — o kojima ne govori samo švajcarska, albanska i srpska štampa, već čitav svet — bacaju loše svetlo na sliku o švajcarskom fudbalu.

Između ostalog, na Svetskom prvenstvu koje je do sada proteklo bez problema, najrustičniji izazov je bio upravo onaj između Švajcarske i Srbije, koji bi, bez Džakinih provokacija, bio najmanji problem za suđenje argentiskom sudiji Fernandu Rampaliniju. Zaista, najpolitizovaniji izazov na celom Svetskom prvenstvu, onaj između Irana i Sjedinjenih Država, odigrao se po kanonima najintelegentnijeg ferpleja. Sa druge strane, u celoj grupnoj fazi bilo je samo tri crvena kartona, u potpunosti isti broj kao i pre četiri godine: prvi golmanu Velsa Henesiju, zbog faula van kaznengo prostora, drugi selektoru Koreje Paulu Bentu zbog protesta, treći Kameruncu Abubakaru zbog drugog žutog kartona prilikom skidanja dresa zbog proslave pogotka u istorijskoj pobedi protiv Brazila. Poređenja radi, 2006. godine u Nemačkoj, još u grupnoj fazi isključeno je 16 igrača, 2010. godine u Južnoj Africi su pali na 13, a 2014. godine u Brazilu nosu prešli 9. Smanjenje od uvođenja VAR-a u 2018. godini je zaista iznenađujuće. Neko bi pomislio da je odluka provere video snimaka nije imala za svrhu samo u vezi sa gol-situacijama, već i da igrači shvate da sve što se dešava na terenu pažljivo prati “veliki brat” VAR, zbog čega se svaki bezobziran gest, čak i ako izmakne oku sudije, prolazi zapaženo od strane tehnologije i stoga može imati važne posledice, kao što je crveni karton ili čak naknadna dsikvalifikacija. I od ove poslednje hipoteze mora da se ledila krv u venama cele švajcarske delegacije kada su videli kako njen kapiten salvi pobedu u majici sa jasnom političkom konotacijom.

Sebastiano Storelli, La Regione

https://m.laregione.ch/sport/qatar-2022/1627721/xhaka-svizzera-capitano-sfida-serbia

1...345...32 Stranica 4 od ukupno 32