Naslovna Politika Franc Griter: Zašto treba okončati misiju na Kosovu

Franc Griter: Zašto treba okončati misiju na Kosovu

98
0

Predsednik Spoljnopolitičke komisije Nacionalnog saveta (donjeg doma švajcarskog parlamenta) Franc Griter (Franz Grüter) iz Švajcarske narodne partije (SVP) zahteva povlačenje švajcarskih trupa sa Kosova.

Imao sam priliku da sa komandatom Tomasom Zislijem (Thomas Süssli) putujem po Kosovu pre Božića. Cilj posete je bio da dobijem sliku o sve zategnutijoj situaciji između Srbije i Kosova. Uostalom, parlament ove godine odlučuje o nastavku misije u tom kriznom području, a ona broji 195 švajcarskih vojnika.

Da budem iskren, bio sam zapanjen stanjem te zemlje dvadeset godina posle rata. U mnogim delovima, pre svega na severu, ova zemlja je jako daleko od države koja normalno funkcioniše. Vodosnabdevanje je u raspadu. Odlaganje otpada je loše. I snabdevanje energijom je u očajnom stanju. Ono se sastoji iz jedne jedine elektrane na mrki ugalj, bez filtera.

Jeste da je Evropska unija dala novac za filtere, ali oni nikada nisu ugrađeni. Slika ovog postrojenja podseća me na apokaliptični film „The Day After Tomorrow”. Uz to bi Srbija mogla isključiti elektranu, ako bi vlada prekinula vodosnabdevanje.

Moć na severu Kosova u vakuumu

Ponajviše na severu zemlje, u pograničnim područjima ka Srbiji, postoji institucionalni vakuum. Pre dva meseca je 600 policajaca srpske nacionalnosti napustilo službu u kosovskim organima. Stoga sever nije više pod potpunom kontrolom kosovskih vlasti. Postoje klanovi i nevidljive strukture moći. Vozila se pale, ulice se blokiraju. Pored toga, svakodnevno ima provokacija, koje mogu dovesti do dalje eskalacije.

Nakon mog povratka u Švajcarsku situacija se još više zaoštrila. Srpska vojska je Kforovim zaštitnim trupama, kojima upravlja NATO, podnela zahtev za dozvolu da sa hiljadu vojnika i policajaca uđe na susedno Kosovo. Srpska vlada se pri tome oslanja na rezoluciju Ujedinjenih nacija iz 1999. godine. U tom tekstu se, takođe, potvrđuje teritorijalni integritet Jugoslavije, a istovremeno ova rezolucija kosovskom stanovništvu obezbeđuje „suštinsku autonomiju”. Doduše – „u okviru Savezne Republike Jugoslavije”.

Kosovsko proglašenje nezavisnosti 2008. godine dovelo je do nove situacije. Preko sto država je u međuvremenu priznalo Kosovo kao nezavisnu državu. Drugi nisu, a među njima su članice Evropske unije kao što su Španija, Grčka i Rumunija, koje se plaše da bi se njihove manjine takođe mogle otcepiti, pozivajući se na Kosovo. Ukratko, kategorizacija kosovskog konflikta jeste kompleksno pitanje, i biće to i u budućnosti.

Samo neutralna Švajcarska može biti posrednik

Na severu Kosova postoje veće srpske manjine i konflikti s većinskim albanskim stanovništvom. Beograd svoj zahtev za slanjem srpskih bezbednosnih snaga obrazlaže namerom da „smanji etničke tenzije”. To povećava verovatnoću ratnog sukoba i značilo bi direktnu konfrontaciju između NATO-a i srpskih trupa.

Šta to sad znači za Švajcarsku? Dobra vest je to što se kod nas iza zatvorenih vrata već odvijaju razgovori između Srba i Kosovaca. To je i dobro i važno, i to naglašava da je pomoć Švajcarske korisna i značajna. Stoga je važnije da na nas gledaju kao na neutralnu državu, i to obe strane, pa je prisustvo švajcarskih trupa u okviru NATO-a problematično.

NATO je 1999. godine bez mandata Ujedinjenih nacija napao Jugoslaviju radi zaštite kosovskog stanovništva. Srpska strana ovu vojnu akciju vidi kao rat koji nije u skladu s međunarodnim pravom i kao mešanje u unutrašnja pitanja. NATO je svoju vojnu akciju nazvao „humanitarnom intervencijom”. Kao što sam već rekao – nema jednostavnih odgovora.

Švajcarska preti da na na Kosovu postane zaraćena strana

I kako sad dalje? Od 1999. godine Švajcarska pruža vojnu podršku za obezbeđenje mira. Troškovi su u međuvremenu porasli na oko 45 miliona švajcarskih franaka godišnje. SVP je bila protiv te misije u okviru NATO-a. Naš stav je bio i ostao da humanitarna i civilna pomoć može, ali ne s uniformisanim trupama, koje su deo međunarodne vojne sile. Sve je jasnije da švajcarske trupe neće obezbeđivati mir, već će ga nametati. Od peace keeping postaje peace enforcement. To je samo korak do ratnog sukoba. Švajcarska je deo Kforovih trupa NATO-a, i tako je postala zaraćena strana.

Da ne bude zabune: Naše žene i muškarci na Kosovu veoma dobro rade. Lično sam upoznao mnogo motivisanih mladih žena i muškaraca. Ali ne želim da švajcarski vojnici odjednom tamo izgube život. A opasnost da se to dogodi je, nažalost, postala realna. Osim toga, ova misija na Kosovu ugrožava švajcarsku neutralnost. Stoga ona treba da se završi, a fokus treba da se premesti na diplomatsko posredovanje između zaraćenih strana.

Franz Grüter (Franc Griter)

Franc Griter radi preko 20 godina kao preduzetnik u IT-industriji. Svoju prvu internet-kompaniju osnovao je 1996. godine kao startap. Aktivan je u više tela i odbora u toj branši i drugim sektorima. Franc Griter je diplomirani elektrotehničar i marketinški strateg. Od 2015. godine je u Nacionalnom savetu, a od početka 2022. godine je predsednik Spoljnopolitičke komisije Nacionalnog saveta.

https://www.zentralplus.ch/blog/politblog/deshalb-sollte-der-kosovo-einsatz-beendet-werden/

Prethodni tekstPredsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu sa evropskim i svetskim zvaničnicima
Sledeći tekstProgram na srpskom jeziku na Dijaspora TV Švajcarska