Naslovna Sport Švajcarski fudbalski savez i kapiten koji ne ume da kontroliše emocije

Švajcarski fudbalski savez i kapiten koji ne ume da kontroliše emocije

773
0

Švajcarski fudbalski savez ponovo je na nišanu kritičara posle novih ekcesa Granita Džake.

Reprezentacja Švajcarske liči na nemirnu decu koja, ma koliko roditelji pokušavali da ih nateraju da se drže podalje od nevolja, jednostavno ne mogu a da ne upadnu u probleme. Nadali smo se da bi meč protiv Srbije u petak mogao da prođe glatko, upravo zato što su mama FIFA i tata javno mnjenje već kritikovali dva saveza pre četiri godine, kada su pozdravi u obliku orla leteli po Kaljingradu. Ali uzalud smo se nadali…

Na žalost, švajcarski savez ima ne mali problem: njen neprikosnoveni lider je istovremeno momak koji ne može da obuzda svoje emocije, kao što se očekuje od onih koji nose kapitensku traku. Četiri godine nakon skandala u Kaljingradu, Granit Džaka se ponovo upecao. Naravno, opet protiv Srbije. Više je nego razumljivo da je ovaj vezni fudbaler besan na zemlju koja je kriva za nanošenje bola njegovoj porodici. Nešto manje je razumljivo je to što taj bes ne može da suzdrži u kontekstu jedne fudbalske utakmice, a pogotovu kada rezultat ide u njegovu korist i kada se nalazi na korak da ponizi, po drugi put, reprezentaciju zemlje koju prezire. 

Uvrede sa srpske klupe i nepristojni gestovi, tuča sa Milenkovićem, a potom sa Mitrovićem u poslednjim minutima, Jašarijeva majica na kraju utakmice, su neprihvatljive provokacije onoga koji zbog trake na rukavu treba više od svih da pokaže uzdržanost i ravnotežu.

Ne može biti izgovor ni talmičarski trans. To bi moglo biti prihvatljivo opravdanje za prve dve epizode, u kojima je Džaka mogao biti isprovociran od strane protivnika (međutim, upravo zato što je imao prednost, trebalo je da se pokaže nadmoćnijim i da ne upadne u zamku), ali treća epizoda je apsolutno nedopustiva. Naravno, niko nikada neće moći da dokaže da je vezista Arsenala želeo da obuče Jašarijevu majicu u čast Adema Jašarija, osnivača OVK i koga smatraju herojom nezavisnosti Kosova (a Srbi zločincem i teroristom), ubijenog u martu 1998. godine u vojnoj akciji Beograda, u kojoj je pored njega ubijeno 57 ljudi, uglavnom rođaka istog Jašarija. Međutim, u isto vreme, deluje apsolutno smešno opravdanje koje je na konferenciji za novinare izneo igrač, a to je počast novom mladom članu švajcarske reprezentacije, Ardonu Jašariju, koga je on uzeo pod svoje okrilje. A i da je tako, Džaka je trebalo da bude dovoljno pametan da shvati da bi razmetljivo isticanje te majice pred srpskom javnošću delovala kao čista provokacija, u stilu pokazivanja orlova, ali bolje isplanirana. Ali kako niko ne misli da je glup….

Pred celim svetom ASF (Švajcarski fudbalski savez) će braniti i opravdavati svog kapitena. Međutim, u skrivenim prostorijama švajcarskog saveza, bilo bi dobro da se Džaka, jednom za svagda, natera da shvati da ga to što je kapiten i veoma bitan igrač reprezentacije, ne opravdava za bilo kakvo ponašanje. U petak je rizikovao isključenje, što bi išlo na štetu njegovih saigrača, stručnog štaba, saveza i navijača uzimajući u obzir predstojeću utkamicu sa Protugalijom. Ne zaboravljajući da ga određena ponašanja — o kojima ne govori samo švajcarska, albanska i srpska štampa, već čitav svet — bacaju loše svetlo na sliku o švajcarskom fudbalu. 

Između ostalog, na Svetskom prvenstvu koje je do sada proteklo bez problema, najrustičniji izazov je bio upravo onaj između Švajcarske i Srbije, koji bi, bez Džakinih provokacija, bio najmanji problem za suđenje argentiskom sudiji Fernandu Rampaliniju. Zaista, najpolitizovaniji izazov na celom Svetskom prvenstvu, onaj između Irana i Sjedinjenih Država, odigrao se po kanonima najintelegentnijeg ferpleja. Sa druge strane, u celoj grupnoj fazi bilo je samo tri crvena kartona, u potpunosti isti broj kao i pre četiri godine: prvi golmanu Velsa Henesiju, zbog faula van kaznengo prostora, drugi selektoru Koreje Paulu Bentu zbog protesta, treći Kameruncu Abubakaru zbog drugog žutog kartona prilikom skidanja dresa zbog proslave pogotka u istorijskoj pobedi protiv Brazila. Poređenja radi, 2006. godine u Nemačkoj, još u grupnoj fazi isključeno je 16 igrača, 2010. godine u Južnoj Africi su pali na 13, a 2014. godine u Brazilu nosu prešli 9. Smanjenje od uvođenja VAR-a u 2018. godini je zaista iznenađujuće. Neko bi pomislio da je odluka provere video snimaka nije imala za svrhu samo u vezi sa gol-situacijama, već i da igrači shvate da sve što se dešava na terenu pažljivo prati “veliki brat” VAR, zbog čega se svaki bezobziran gest, čak i ako izmakne oku sudije, prolazi zapaženo od strane tehnologije i stoga može imati važne posledice, kao što je crveni karton ili čak naknadna dsikvalifikacija. I od ove poslednje hipoteze mora da se ledila krv u venama cele švajcarske delegacije kada su videli kako njen kapiten salvi pobedu u majici sa jasnom političkom konotacijom. 

Sebastiano Storelli, La Regione

https://m.laregione.ch/sport/qatar-2022/1627721/xhaka-svizzera-capitano-sfida-serbia

Prethodni tekstAmbasador Bradić na „Investicionoj i poslovnoj konferenciji dijaspore“ u Cirihu
Sledeći tekstIzabrani novi članovi Savezne vlade Švajcarske — Albert Rošti i Elizabeta Baume Šnajder