Plaćena reklama

Ambasador Bradić za “20 minuten”: Kako bi Švajcarska reagovala na takav tretman Federera?

0

Kako bi Švajcarska reagovala da su se, na primer, australijske vlasti prema Rodžeru Federeru ponele kao što su to učinile prema Novaku Ðokoviću, upitao je ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić.

Bradić je, u intervjuu švajcarskom dnevniku „20 Minuten“, rekao da je tretman teniskog šampiona u Australiji nekorektan.

“Možda je Ðoković za neke sporna ličnost. Ali on je profesionalac, strastveni sportista, koji želi da igra tenis“, podvukao je Bradić.

Ukazao je da su pojedini australijski političari podgrejali atmosferu i nepotrebno izazvali celu aferu.

“Kako bi Švajcarska reagovala da je, na primer, Federer tako tretiran u Australiji ili nekoj drugoj zemlji”, upitao je Bradić, navodeći da je iznenađen i obimom, ali i generalnim, pretežno negativnim načinom izveštavanja švajcarskih medija.

Bradić je rekao da se dipomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije svakodnevno javljaju građani koji se žale na tako ophođenje švajcarskih medija prema Ðokoviću.

“Ni Ðoković, ni Srbi koji žive u Švajcarskoj ne zaslužuju takav tretman”, konstatovao je ambasador.

Bradić je ukazao da je Ðoković idol, heroj, ne samo u Srbiji, nego i celom regionu.

Činjenica je, ističe, da je Ðoković pozvan da nastupi na turniru u Australiji, izdata mu je viza, koja se dobija na osnovu priloženih dokumenata koji se proveravaju, i koja se ne izdaje olako, a Novaku su dve nezavisne grupe medicinskih eksperata odobrile izuzeće.

“Ðoković nije, dakle, ilegalno ušao u Australiju, na nekom brodu ili splavu…, a saslušavan je satima na aerodromu, a potom odveden u hotel sa više nego upitnim uslovima smeštaja, i to nije u redu”, naglasio je Bradić.

Na pitanje šta očekuje dalje u vezi Ðokovića, Bradić je kazao da je sud nepristrasno i nezavisno doneo presudu u korist našeg tenisera, ali da je ishod i dalje otvoren, jer je moguće da resorni australijski ministar iskoristi svoja ovlašćenja koja bi sprečila naboljeg tenisera da nastupi na Australijan openu.

Bradić je izrazio nadu da će Ðoković igrati i pobediti u Melburnu.

https://www.20min.ch/video/serbischer-botschafter-entsetzt-wie-wuerde-die-schweiz-bei-federer-reagieren-194053028128

 

Projekat Spektiva pomaže deci i adolescentima romskog porekla u Beogradu

0

Projekat  Spektiva, posvećen deci i adolescentima romskog porekla, ujedinio je tri  prijatelja Filološke gimnazije u Beogradu, koji trenutno žive u Francuskoj, Švajcarskoj i Norveškoj. „Živeći u dijaspori, Teodora i ja smo osetile potrebu da doprinesemo zajednici kroz volonterski rad. Shvatile smo da nam naši životni uslovi omogućavaju da pružimo nove perspektive deci iz socijalno ugroženih porodica, sa kojima su Teodora i Nikola radili u prošlosti. Tako je nastao naš skromni projekat (per)Spektiva“, pojasnila je Tamara Pavlović.

Ovaj projekat, će po rečima pokretača, uključiti oko 30 dece školskog uzrasta, korisnika usluga Centra za integraciju mladih (CIM) beogradskog udruženja, koje se od 2004. aktivno bavi decom iz socijalno ugroženih zajednica. Realizacija projekta predviđena je na proleće ove godine.

Teodora Vuković i Nikola Radić, su podsetili na realnu sliku, da su romska deca i adolescenti u Beogradu primorani da rade na ulici, što ih sprečava da redovno pohađaju školu. Privilegije koje druga deca imaju, poput bioskopa, sportskih treninga i drugih zabavnih aktivnosti, uglavnom su van njihovog domašaja. Tim problemom će se baviti projekat Spektiva, putem edukativnom i zabavnog programa u trajanju od dva meseca. Deca, učesnici programa, imaće priliku da posete muzeje, bioskope, ali i da prate specijalno kreirane radionice programiranja i elektronike.

„Ova deca nemaju iste životne prilike poput njihovih vršnjaka. Za njih, odlazak u bioskop ili muzej je luksuz… Ovo su deca koja ne znaju kojim zanimanjima bi mogla da se bave kasnije u životu, ili im čak ta zanimanja deluju nedostižno..“, nastavila je sa objašnjenjem projekta Tamara Pavlović.

U zemlji poput Srbije, gde po nekim studijama oko 500.000 ljudi žive ispod granice siromaštva, solidarne inicijative poput ove su izrazito važne. „Ne možemo da čekamo na institucije da reše sve probleme. Javne ustanove su preopterećene i spore da reaguju. Njihova pomoć je često neadekvatna, a neki od socijalnih problema kojima bi trebalo da se bave čak i ne uočavaju“, naglasila je Tamara Pavlović.

Svaka novčana vrsta pomoći ovog projekta je dobradošla i donacije se mogu uplatiti putem platforme GoFundMe.

Održan skup srpskih studenata u inostranstvu OSSIlacija

0

Nakon letnje OSSIlacije održane u avgustu tekuće godine, kraj ove godine smo, već tradicionalno, obeležili svečanim okupljanjem- zimskom Skupštinom organizacije koja se održala u Novom Sadu od 26.-27. decembra.

Godišnja skupština organizacije- poznatija pod imenom OSSIlacija (letnja i zimska) je jedan od najlepših i najvažnijih projekata organizacije, koji je kroz godine uspešnog i zapaženog realizovanja postao svojevrsni simbol i znak prepoznatljivosti naše organizacije. O tome svakako govori i činjenica da je ovogodišnja Ossilacija upriličena po 24. put. Ovaj skup ima plenarni karakter, i na njemu pored naših članova učestvuju i naši partneri, prijatelji organizacije kao i sponzori.

Težeći ka tome da se zimska i letnja Skupština organizuju u različitim delovima Srbije, odlučili smo da se nakon 5 godina, zimska OSSIlacija ponovo organizuje u Novom Sadu-evropskoj prestonici kulture za 2022. godinu.

Specifičnost ove OSSIlacije je u izmenjenom formatu održavanja kao i sadržaju koji je pored obaveznog skupštinskog i svečanog dela imao i celokupan drugi dan posvećen panel-diskusijama sa predstavnicicma privrede, kompanijama poput Delta Holdinga, Eliksir grup-a, Nis-kompanije, Tojote i dr.

OSSIlacija je započela strateškim planiranjem koje se održalo u konferencijskoj sali hotela „Vojvodina“ koji se nalazi na centralnom trgu Novog Sada. Nakon toga je usledila skupština na kojoj su, zahvaljujući Zum aplikaciji, bili prisutni i naši članovi koji nisu bili u mogućnosti da sa nama budu uživo. Predstavljeni su projekti koje je Organizacija realizovala tokom prethodnog perioda kao i postignuti rezultati.

Svečani deo OSSIlacije održan je u velelepnom zdanju Arhiva Vojvodine, i započet je izvedbom himne Republike Srbije, u fenomenalnoj izvedbi dugogodišnje aktivne članice OSSI-ja, Jane Lukić. Pozdravni govor održao je naš domaćin, direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, izrazivši veliko zadovoljstvo što je u prilici da bude domaćin jednom takvom događaju, konstatujući da su srpski studenti u inostranstvu ambasadori koji na najbolji način predstavljaju našu zemlju, povezujući Srbiju sa svetom, i odvodeću Srbiju u svet.

Sa strane organizacije pozdravni govor je održao Andrej Cvijanović, potpredsednik OSSI-ja, koji je u svom obraćanju ukazao na fundamentalne ciljeve organizacije-uzazivanje pomoći srpskim studentima u inostranstvu i održavanje čvrste veze sa maticom, ponosno istakavši činjenicu da organizacija naredne 2022. godine obeležava 25 godina postojanja što je čini najstarijom organizacijom ovog tipa u regionu a verovatno i mnogo šire.

Ispred Ministarstva spoljnih poslova, sa kojim je OSSI imao izrazito dobru saranju u prethodnom periodu (Potpisivanje Protokola o saradnji prema kome se OSSI-jevcima omogućava obavljanje stručnih praksa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima R. Srbije kao i mogućnost pohađanja prestižne Diplomatske akademije pri već spomenutom Ministarstvu) prisutnima se obratio državni sekretar, gospodin Nemanja Starović, koji je ukazao na to da se Vlada ozbiljno bavi analizom fenomena odlaska mladih obrazovanih ljudi u inostranstvo i istakao da se protiv toga država mora boriti i raditi na privlačenju mladih ljudi iz inostranstva podizanjem stepena ekonomskog razvoja u zemlji, kao i sistemom cirkuarnih migracija. Kako je gospodin državni sekretar sam rekao, potrebno je promeniti retoriku Brain Drain na Brain Gain.

Gospođa Dina Vučinić, članica novosadskog Gradskog veća za obrazovanje, u svom govoru je istakla da Novi Sad, koji je s pravom prošle godine nosio titulu omladinske prestonice Evrope, a koji za nekoliko nedelja postaje kulturna prestonica, prepoznaje značaj uloge mladih koji su ključan faktor napretka svake društvene zajednice.

Gospodin Mario Ćumurović, izvršni direktor Centra za saradnju sa Srbima u inostranstvu (SPONA), izrazio je veliko zadovoljstvo radom trenutnog rukovodstva OSSI-ja koje pridaje poseban značaj umrežavanju, mapiranju i unapređenju saradnje između matice i dijaspore, što je prepoznao i grad Banjaluka, kao partner. (OSSIlacija 2019. godine održana je upravo u ovom gradu).
Nakon govora naših gostiju, uručene su zahvalnice i prigodni darovi.

Ostatak večeri protekao je u lepoj koktel atmosferi.
Naredni dan bio je posvećen panel-diskusijama.

Poseban značaj po našu organizaciju bilo je potpisivanje dva Prtokola o saradnji. Prvi je potpisan sa Arhivom Vojvodine, u cilju uzajamnog unapređenja saradnje ove dve institucije u oblasti svojih delatnosti. Drugi Protokol je potpisan sa Udruženjem Studenata Republike Srpske u Srbji.

Nakon dva dana provedena u Novom Sadu, po završetku OSSIlacije, zaputili smo se u Beograd kako bi upakovali paketiće koji su naši članovi iz svih krajeva sveta pravili, ili slali novac za njihovo pravljenje, a sve to u sklopu akcije- OSSIgurajmo deci osmehe. Ovu humanitarnu akciju pokrenuli smo u cilju darivanja štićenika Doma za decu bez roditeljskog staranja „Vera radivojević“ u Beloj Crkvi.

Težićemo ka tome da ovakve aktivnosti postanu i ostanu uvržena tradicija naše organizacije!

Naredne, 2022. godine, naša organizacija proslavlja 25 godina postojanja, tako da je tim povodom Odbor organizacije već krenuo sa osmišljavanjem adekvatnog sadržaja.

Ulazak iz Srbije u Švajcarsku

0

Od 20. decembra 2021. godne na snazi su nova pravila za ulazak u Švajcarsku.

Brza provera uslova za ulazak: https://travelcheck.admin.ch/home

Svi koji ulaze u Švajcarsku, najranije 48 sati pre ulaska, moraju popuniti elektronski formular (Einreiseformular / Entry form), koji mogu naći na sledećem linku: https://swissplf.admin.ch/formular Formular ne moraju popuniti lica koja su u tranzitu bez zaustavljanja, kao i lica koja ulaze u Švajcarsku na dnevnom nivou zbog radnih obaveza (tzv. pogranični radnici). Po uspešnoj registraciji, biće primljen QR kod koji je porebno čuvati zbog kontrole na granici. Kazna za nepopunjavanje formulara je 100 CHF.

Nosioci švajcarskih pasoša i švajcarskih dozvola boravka mogu da uđu u Švajcarsku u svakom trenutku. S obzirom na to da se Srbija nalazi na listi rizičnih zemalja Državnog sekretarijata za migracije Švajcarske, dolazak u turističke svrhe (do 90 dana) je moguć samo za lica koja su vakcinisana nekom od vakcina koje priznaje Švajcarska: Spikevax (Moderna), Comirnaty (Pfizer/BioNTech), COVID-19 Vaccine Janssen (Johnson&Johnson), Vaxzevria (AstraZeneca), Sinovac i Sinopharm.

Sva lica, nezavisno od toga da li su vakcinisana ili preležala korona virus, nezavisno od toga iz koje države dolaze, već prilikom ukrcavanja na avion/autobus za Švajcarsku moraju da pokažu negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test ne stariji od 24 sata. Licima koja ne budu u mogućnosti da pokažu negativan test, neće biti dozvoljeno da nastave put. Za one koji dolaze iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa, obaveza posedovanja testa primenjuje se već na starije od 6 godina.

Lica koja ne moraju da imaju negativan test pre polaska na put za Švajcarsku: mlađi od 16 godina (osim ukoliko ne ulaze u Švajcarsku iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa, čiji spisak je moguće pronaći ovde: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html); lica u tranzitu koja ne napuštaju područje švajcarskih aerodroma (osim ukoliko ne ulaze u Švajcarsku iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa); lica koja mogu da dokažu medicinskom dokumentacijom da moraju da se hitno transportuju u Švajcarsku radi lečenja; lica koja mogu da dokažu medicinskom dokumentacijom da ne mogu da imaju negativan test.

Negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test ne stariji od 24 sata, pokazuju sva lica starija od 16 godina i na ulasku u Švajcarsku. Potrebno ga je uraditi u državi iz koje se dolazi u Švajcarsku (nije moguće u Švajcarskoj po dolasku!).

Po dolasku u Švajcarsku, sva lica starija od 16 godina, koja nisu vakcinisana ili preležala korona virus, moraju da naprave novi PCR test ili brzi antigenski test između 4-og i 7-og dana boravka. O rezultatu mora biti obaveštena nadležna kantonalna služba. Ukoliko je rezultat negativan, kantonu se dostavlja negativan COVID sertifikat. Spisak kantonalnih službi moguće je pronaći ovde: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html#-1675462321

Lica koja su 10 dana pre dolaska u Švajcarsku boravila u nekoj od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa (https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html), nezavisno od toga da li su vakcinisana ili preležala korona virus, moraju da idu u karantin nakon ulaska u Švajcarsku. Lica koja dolaze iz ostalih država, ne moraju da idu u karantin. Listu lica koja mogu biti izuzeta od obaveze podvrgavanja karantinu, kao i načine ranijeg prekidanja karantina, moguće je pronaći na sajtu Savezne službe zdravlja Švajcarske: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html#-1675462321 

Za više informacija pogledati: https://www.bag.admin.ch/bag/en/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/quarantaene-einreisende.html 

https://www.sem.admin.ch/sem/en/home/sem/aktuell/faq-einreiseverweigerung.html

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Uslovi za ulazak u Srbiju

0

(ažurirano 3.12.2021)

ULAZAK DOMAĆIH DRŽAVLJANA U SRBIJU

Državljani Republike Srbije i strani državljani koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, prilikom ulaska u Republiku Srbiju, potrebno je da prilože jedan od sledećih dokumenata:

1. Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata (ako postoji kašnjenje prilikom ulaska, koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti/izbeći – kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa i sl, onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju);

2. Sertifikat o potpunoj vakcinaciji koju izdaje nadležna zdravstvena ustanova Republike Srbije, odnosno nadležni organ strane države u kojoj se lice vakcinisalo;

3. Potvrdu o preležanoj bolesti COVID-19 – sertifikat ili drugi javni dokument u kome se konstatuje da je nosilac dokumenta preležao bolest izazvanu virusom SARS-CoV-2, odnosno da je kod tog lica utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, s tim da od prvog testiranja ne može proći manje od 14 dana, niti više od šest meseci i koji je izdao zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije, odnosno nadležni organ države sa kojom Srbija ima zaključen sporazum ili faktički reciprocitet o priznavanju takvih dokumenata (Andora, Austrija, Bugarska, Grčka, Danska, Hrvatska, Estonija, Irska, Island, Kabo Verde, Lihtenštajn, Luksemburg, Nemačka, Rumunija, San Marino, SAD, Slovenija, Tunis, Turska, Švajcarska, Španija). Licima koja poseduju ovu potvrdu nije potreban negativan PCR test ili potvrda o vakcinaciji za ulazak u Srbiju.

Licima koja ne poseduju jedan od navedenih dokumenata, prilikom pasoške kontrole, uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana, od dana prelaska državne granice i upozoravaju se na obavezu prijavljivanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice (putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs).

Deci mlađoj od 12 godina i licima koja tranzitiraju kroz Srbiju (tranzit mora trajati kraće od 12 časova) nije potreban negativan PCR test za ulazak u Srbiju.

Maloletna lica (domaći ili strani državljani) starosti od 12 do 18 godina, mogu ući u Republiku Srbiju bez negativnog PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, odnosno bez potvrde o vakcinaciji ili potvrde o preležanoj bolesti, ukoliko u roku od 48 časova od časa prelaska državne granice dostave teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u Republici Srbiji PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Napominjemo da je neophodno sa avio-kompanijama proveriti posebne uslove putovanja (obavezan PCR test ili drugi dokument).

Za više informacija pogledati: https://www.mfa.gov.rs/gradjani/ulazak-u-srbiju/covid-19-uslovi-za-ulazak

 

ULAZAK STRANIH DRŽAVLJANA U SRBIJU

Stranim državljanima je dozvoljen ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju jedan od sledećih dokumenata:

1. Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata (ako postoji kašnjenje prilikom ulaska, koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti/izbeći – kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa i sl, onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju);

2. Sertifikat o potpunoj vakcinaciji izdat od Republike Srbije, odnosno strane države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o priznavanju vakcinacije (Grčka, Mađarska, Rumunija, Slovenija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Češka, Indija) ili sa kojom postoji faktički reciprocitet u priznavanju sertifikata o vakcinaciji (Andora, Austrija, Belgija, Gruzija, Egipat, Estonija, Irska, Island, Italija, Jermenija, Kabo Verde, Kipar, Liban, Litvanija, Lihtenštajn, Malta, Maroko, Moldavija, Nemačka, San Marino, Slovačka, Tunis, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Ukrajina, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Švajcarska i Španija);

3. Potvrdu o preležanoj bolesti COVID-19 – sertifikat ili drugi javni dokument u kome se konstatuje da je nosilac dokumenta preležao bolest izazvanu virusom SARS-CoV-2, odnosno da je kod tog lica utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, s tim da od prvog testiranja ne može proći manje od 14 dana, niti više od šest meseci i koji je izdala ovlašćena institucija Republike Srbije, odnosno države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum ili faktički reciprocitet o priznavanju takvih dokumenata (Andora, Austrija, Bugarska, Grčka, Danska, Hrvatska, Estonija, Irska, Island, Kabo Verde, Lihtenštajn, Luksemburg, Nemačka, Rumunija, San Marino, SAD, Slovenija, Tunis, Turska, Švajcarska, Španija). Licima koja poseduju ovu potvrdu nije potreban negativan PCR test ili potvrda o vakcinaciji za ulazak u Srbiju.

4. EU digitalni sertifikat izdat od strane nadležnih organa država koje su u sistemu EU Digital COVID Certificate, o okvirima za izdavanje, verifikaciju i priznavanje interoperabilnih potvrda o vakcinaciji protiv COVID-19, testovima i preležanoj bolesti (EU Digital COVID Certificate). Osim država članica EU, navedeno se odnosi i na EU digitalni sertifikat država izvan EU, a koje su se priključili EU Digital COVID Certificate sistemu. Spisak država: https://ec.europa.eu/info/live-work-travel-eu/coronavirus-response/safe-covid-19-vaccines-europeans/eu-digital-covid-certificate_en#recognition-of-covid-certificates-from-third-non-eu-countries 

Deci mlađoj od 12 godina i licima koja tranzitiraju kroz Srbiju (tranzit mora trajati kraće od 12 časova) nije potreban negativan PCR test za ulazak u Srbiju.

Maloletna lica (domaći ili strani državljani) starosti od 12 do 18 godina, mogu ući u Republiku Srbiju bez negativnog PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, odnosno bez potvrde o vakcinaciji ili potvrde o preležanoj bolesti, ukoliko u roku od 48 časova od časa prelaska državne granice, dostave teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u Republici Srbiji PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Napominjemo da je neophodno sa avio kompanijama proveriti eventualno posebne uslove putovanja (obavezan PCR test ili drugi dokument).

Za više informacija pogledati: https://www.mfa.gov.rs/gradjani/ulazak-u-srbiju/covid-19-uslovi-za-ulazak

Obevštenje o prijavi za glasanje u Švajcarskoj na referendumu radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije

0

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u Švajcarskoj, da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do ponoći, 25. decembra 2021. godine), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u Švajcarskoj.

Formular zahteva za glasanje na referendumu možete preuzeti ovde.

Zahtev obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji (lica bez prebivališta ne mogu da glasaju), kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu (to jest, mesto gde želi da glasa – na primer: Ambasada Republike Srbije u Bernu) i potpis podnosioca zahteva.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može se upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak, za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak u R. Srbiji možete preuzetiovde.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Uz zahtev (prijavu za glasanje) mora biti dostavljena kopija važećeg dokumenta Republike Srbije sa fotografijom. Savetujemo da Ambasadi istovremeno dostavite popunjena oba gore navedena formulara i kopiju srpskog pasoša, na jedan od sledećih mejlova: konzul@ambasadasrbije.ch info@ambasadasrbije.ch ili putem pošte na adresu Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern (u obzir će se uzeti samo prijave pristigle do ponoći, 25. decembra 2021. godine).

Više informacija dostupno je na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu R. Srbije, putem sledećih linkova:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/?script=lat

http://mduls.gov.rs/obavestenja/poziv-gradjanima-da-provere-da-li-su-upisani-u-jedinstveni-biracki-spisak-3/?script=lat

Kako izgleda srpski digitalni kovid sertifikati koji važe u EU i Švajcarskoj

0

Da biste dobili EU digitalni zeleni sertifikat, potrebno je da budete registrovan i prijavljen korisnik portala eUprava. Nakon prijave, potrebno je kliknuti na taster Pokreni uslugu, proveriti podatke, upisati broj pasoša, potvrditi imejl adresu i već nakon nekoliko sekundi stići će vam sertifikat na imejl koji ste naveli.

Ukoliko ste, na primer, primili tri doze vakcine i imate jedan rezultat testa, dobićete ukupno četiri dokumenta (sertifikata) za svaku vakcinu i za rezultat testa na imejl koji ste naveli. Svaki dokument imaće svoj QR kod koji je zaštićen i sadrži kompletne informacije. Procedura za preuzimanje sertifikata je nepromenjena, samo je format dokumenta drugačiji u odnosu na sertifikat koji već važi u Srbiji. Kada se odštampa potrebno ga je saviti prema uputstvu koje je dato na samom dokumentu, tako da se praktično dobija knjižica.

Sertifikat može da se odštampa i nosi u papirnoj formi, druga opcija je da se sačuva u telefonu kao pdf dokument, a u najkraćem roku biće dostupna i mobilna aplikacija za bezbedno čuvanje sertifikata. Roditeljima maloletne dece i građanima koji nisu digitalno pismeni ili nemaju imejl adresu i pametni telefon biće omogućeno besplatno preuzimanje dokumenta u najbližoj pošti.

Svaka država pojedinačno definiše uslove za ulazak, poput vakcina koje ta zemlja prihvata ili dužine trajanja testova, tako da je neophodno je da se građani na zvaničnim veb prezentacijama prethodno upoznaju sa pravilima države u koju putuju.

Pregled ograničenja po državama dostupan je na sajtu https://reopen.europa.eu/en.

Većina članica EU i dalje ne priznaje ruske i kineske vakcine protiv koronavirusa, zbog čega nosioci srpskog sertifikata i dalje moraju da proveravaju da li ispunjavaju konkretne uslove za ulazak u određenu državu EU.

Dosada građani Srbije sa digitalnim zelenim sertifikatom nisu imali problema da uđu u neku državu, a sertifikat koji je kompatibilan sa EU rešava problem sa ulaskom u kafiće, restorane, galerije, muzeje, bioskope, prodavnice, na sportske i muzičke manifestacije, kao i na ostala mesta za koje je potrebna kovid propusnica

Povezivanje Srbije sa sistemom digitalnih kovid sertifikata EU znači da će srpski sertifikati biti prepoznatljivi u aplikacijama za verifikaciju u EU, ali i u drugim zemljama koje koriste isti sistem među kojima je i Švajcarska Konfederacija.

Uručena Nacionalna priznanja uglednim ličnostima – Nagrada „Nikola Tesla“ dodeljena Vladimiru Cmiljanoviću iz Švajcarske

0
Beograd, 10. novembra 2021. - U Ministarstvu spoljnih poslova danas su dodeljena nacionalna priznanja uglednim licnostima iz dijaspore i regiona koje su u razlicitim oblastima doprinele promovisanju Srbije i jacanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori. Priznanja su urucili ministar spoljnih poslova Nikola Selakovic i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon. Naucnik Vladimir Cmiljanovic iz Svajcarske, profesorka Jelica Stojanovic iz Crne Gore, profesor Srdjan Mijalkovic iz Austrije i Momcilo Vuksanovic iz Crne Gore su dobili priznanja. Grupna fotografija. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ bg

U Ministarstvu spoljnih poslova danas su dodeljena Nacionalna priznanja uglednim ličnostima iz dijaspore i regiona koje su u različitim oblastima doprinele promovisanju Srbije i jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori.

Priznanja su uručili ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

„Nagrade koje danas uručujemo nose imena ljudi koji su u jednom trenutku svoga života bili srpska dijaspora, srpsko rasejanje. Stvarali su i radili van Srbije, ali je njihovo delo uzidano u temelje naše državne i nacionalne građevine“, rekao je Selaković.

Istakao je da naš prioritet mora da bude očuvanje srpskog jezika, ćirilice, kulture, običaja i drugih posebnih identitetskih obeležja gde god naš narod da živi.

Selaković je podvukao da ova priznanja pripadaju onima koji su u velikoj meri svoj život podredili tome da se srpski jezik govori i da se srpsko ime čuje, posebno tamo gde bi oni, da nije takvih napora, kako kaže, iščezli gotovo sigurno u moru tuđih jezika i imena.

Kako je poručio, preduslov da naš narod ima budućnost jeste da nas ima.

„To ne znači samo da se više rađamo, što je od velike važnosti, već i da oni koji su rođeni kao Srbi to i ostanu. Negovanje srpskog jezika i ćirilice zato ne sme da bude nešto što je izlišno, tek nekakav intelektualni hobi naših ljudi u rasejanju“, rekao je Selaković.

Istakao je da je to pitanje opstanka naše nacije što je, dodao je, mnogo važnije od intelektualnog hobija.

„Mnogo je izvanredno uspešnih pripadnika srpskog naroda širom sveta i prirodno je da oni koji su svojim profesijama dosegli vrhunce postaju i građani sveta, ali po pravilu oni najveći nikada ne zaboravljaju ko su i odakle su jer su svesni da su ponešto od svog uspeha crpeli i iz svog kolektivnog identiteta“, rekao je Selaković.

Nagrada „Nikola Tesla“ za zasluge postignute u oblasti nauke kojima se promovišu pronalazačka dostignuća srpskih naučnika dodeljena je naučniku Vladimiru Cmiljanoviću koji u Bazelu predvodi tim stručnjaka koji radi na otkrivanju leka protiv raka i na vakcini druge generacije protiv Kovida 19.

Predsednici Matice srpske u Crnoj Gori i profesorki Filozofskog fakulteta u Nikšiću Jelici Stojanović dodeljena je nagrada „Vuk Karadzić“ za rezultate u oblasti negovanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma među Srbima u regionu i dijaspori.

Nagradu „Slobodan Jovanović“, koja se dodeljuje za doprinos u oblasti politike kojim se jača ugled i položaj Srbije i srpskog naroda u regionu i svetu, dobio je predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Momčilo Vuksanović.

Profesoru srpskog jezika i književnosti Srđanu Mijalkoviću iz Austrije dodeljena je nagrada „Dositej Obradović“ za doprinos u oblasti prosvete i očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba u dijaspori i regionu.

Glavnu nagradu, „Majka Srbija“ za životno delo i nesebičnu posvećenost jačanju srpskog naroda u rasejanju dobio je Đorđe Mihailović – čuvar srpskog vojničkog grblja Zejtinlik u Solunu kome će, kako je rečeno, to priznanje sutra u Solunu uručiti ministar Selaković.

„Mi koji ne živimo u Srbiji uvek se osećamo kao da smo otišli od svoje majke, od svoje porodice, ali znamo da je naša majka uvek tu jer Srbija je naša majka i uvek će to i biti“, rekao je Srđan Mijalković koji se obratio u ime dobitnika.

Istakao je da su Srbi, svuda gde žive, deo jedinstvenog, nedeljivog, čvrstog srpskog kulturnog i duhovnog prostora.

„To je prostor van trenutnih granica, društvenih promena i politika koji nas čini onime što jesmo i moramo ga zajedno, ozbiljno i odgovorno čuvati i negovati jer ukoliko je on čvršći, nama, ali i našoj deci koja u tom prostoru stasavaju biće lepše, lakše i bolje“, rekao je Mijalković.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je rekao da svaka nagrada daje „vetar u leđa“ i uliva dodatnu motivaciju i nadu.

„To je dokaz da je vaš rad, trud zapažen, cenjen, poštovan. Zato su nagrade bitne“, rekao je Gujon.

Istakao je da se danas nagrađuje upornost i posvećenost ljudi koji rade svaki dan tokom cele godine.

„Vi ste, svako na svoj način priznati u svetu, a naše ste gore list i to je veliki ponos za svakoga od nas. Mlađim generacijama su potrebni uzori koji su uspešni, borbeni i posvećuju svoj život ostvarivanju višeg cilja, a da pritom ne očekuju ništa za uzvrat“, rekao je Gujon i podvukao da takve ljude treba prepoznati i nagraditi.

Dodela Nacionalnih priznanja za doprinos jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori i očuvanje osobenosti, jezika, kulture i tradicije našeg naroda u rasejanju i okruženju uvedena je Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, a ove godine dodeljena su prvi put nakon 10 godina.

Izvor: Tanjug

Predajom Štadlerovog voza nastavljen niz uspešnih švajcarsko-srpskih priča

0

Primopredaji voza na železničkoj stanici Novi Beograd prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predstavnici kompanije Štadler i ambasade Švajcarske u Beogradu, kao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder i ambasador Švajcarske Urs Šmid.

Predsednik Srbije izjavio je da će iduće godine, kad počne saobraćaj na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad, za Srbiju početi nova era u železničkom saobraćaju. Vučić je rekao da će se novim vozom prevoziiti putnici od marta iduće godine.

Vozovi će, kako je istakao ići brzinom 200 kilometara na sat i do Novog Sada će se od Beograda stizati za pola sata.

„Ovo je nešto na šta nismo navikli jer u prethodnom periodu ne samo da nismo gradili pruge već ih nismo ni održavali, a vozovi su se kretali brzinom od 26 kilometara na sat“, kazao je Vučić.

Istakao je da nijedna zemlja u regionu nema voz kakav je Srbija nabavila od švajcarske kompanije i to govori o velikim promenama u Srbiji poslednjih godina.

Najavio je da će brzi vozovi saobraćati i na prugama do Niša, Dimitrovgrada, Preševa i drugih delova Srbije.

Ambasador Švajcarske u Beogradu Urs Šmid izjavio je da isporuka prvog voza za velike brzine švajcarske kompanije Štadler predstavlja početak nove ere u javnom saobraćaju u Srbiji.

Šmid je rekao da „sa zadovoljstvom može da izjavi da se današnji događaj pridružuje nizu uspešnih švajcarsko-srpskih priča“. Naveo je da Švajcarska i Srbija ove godine obeležavaju 30 godina saradnje.

„Ono što je počelo humanitarnom pomoći u veoma teškim vremenima, 1991. godine, tokom godina se razvilo u sveobuhvatnu bilateralnu saradnju. Kroz brojne projekte podržavamo napore Vlade Srbije na uvodjenju inovacija i na modernizaciji“, dodao je.

Šmid je kazao i da je „ubeđen da postoji veliki potencijal“ za produbljenje saradnje dve zemlje, naročito u oblasti javnog saobraćaja.

Predstavnik kompanije Štadler Peter Šuler rekao je da su „veoma ponosni i srećni“ zbog isporuke voza Srbiji.

„Prodali smo više od 500 ovakvih vozova u 12 zemalja. Ovaj voz je veoma inovativan, maksimalna brzina je 200 kilometara na sat, ima dosta posebnih sadržaja za putnike“, kazao je Šuler.

Naveo je da je kompanija Štadler potpisala ugovor sa firomom Železnice Srbije u aprilu i da „misli da je oboren svetski rekord“ po pitanju vremena isporuke.

Posle predstavljanja karakteristika brzog voza organizovana je probna vožnja do železničke stanice Beograd – Centar.

Preostala kupljena dva Štadlerova voza za pruge velikih brzina trebalo bi da Srbiji budu isporučena do kraja godine.

Ugovor o nabavci tri putnička elektromotorna voza za brzine od 200 kilometara na sat potpisan je 8. aprila u Beogradu. Jedini ponuđač na tenderu bio je švajcarski „Štadler“ sa cenom od 62,2 miliona evra.

Vozovi imaju po 316 sedišta za prvi i drugi razred, internet, poseban prostor za invalide i prilagodjeni su osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Na novoj pruzi Beograd-Novi Sad, dugoj 75 kilometar, vozovi bi trebalo da počnu da saobraćaju od februara iduće godine, dva puta dnevno. Vožnja će trajati pola sata, dok će karta koštati oko 1.000 dinara.

Ta deonica je deo brze pruge od Beograda do Budimpešte čija je izgradnja počela krajem 2017. godine, a deo je kineske inicijative „Pojas i put“ i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Madjarskom kao jednom od država EU.

Kako je nastala izreka Samo sloga Srbina spasava?

0

Srpski narod pozant je po mnogobrojnim narodnim pesmama i izrekama koje su nastajale za vreme viševekovnog života pod okupatorima.

Kao još još jedan vid borbe protiv neprijatelja, podizanje naroda u najstrašnijim trenucima nastala je i najpoznatija izreka “Samo sloga Srbina spasava”. Ne zna se tačno poreklo: jedno seže daleko u prošlost, a drugo 150 godina unazad za vreme srpskog romazntizma.

Obe povezuje to da je nastala je iz ocila srpskog grba na kome se nalaze četiri slova S na sva četiri ugla krsta.

Po legendi, upotreba srpskog krsta počinje za vreme Svetog Save, prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Krilatica „Samo sloga Srbina spasava“ se tradicionalno povezuje sa njim. Rekao je to kako bi pozvao Srbe da proglase nacionalnu autonomiju i započnu otpor dominaciji Katoličke crkve.

Reči Svetog Save su ostale ukorenjene među Srbima, a njegov krst je prihvatilo plemstvo 100 godina posle njegove smrti.

Noviji izvori kažu da je izreka nastala u 19. veku za vreme nacionalnog romantizma, a da je autor Jovan Dragašević (1836­-1915), oficir, naučnik, utemeljivač vojne štampe u Srbiji i pesnik. U želji da se Srbija oslobodi od Turaka uključio se u težnje svoje generacije da ostvare ideale predaka.

Četiri slova “S”

Četiri slova „S“ su čest motiv u istoriji srpske heraldike. Izvorno, preuzeta su iz Vizantije, a na našim prostorima prvi su ga na svom grbu nosili Mrnjavčevići. Na srpski grb stavio ih je despot Stefan Lazarević, nakon što je postao vizantijski despot 1402. godine.

Na grbu obnovljene Vizantije nalazila su se četiri slova „β“ koja imaju identičan oblik sa ćiriličnim slovom „V“. Reč je o akronimu motoa dinastije Paleolog tj. motoa Vizantije: „Car Careva, Caruje nad Carevima“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“).

Ovde se misli na Isusa Hristosa – cara nebeskog, koji caruje nad svim carevima sveta.

Despot Stefan je uveo varijaciju ovog grba i umesto četiri „β“ stavio četiri „S“. Vizuelno izgledali su skoro identično, a reč je bila o početnik slovima imena Srba.

Krst sa ocilima je, uz dvoglavog belog orla, najznačajnija heraldička figura koja čini tradicionalni grb naše zemlje, a evo i objašnjenja njegove simbolike

Srbija u srednjem veku nije imala svoj poseban državni (zemaljski) grb jer se smatralo da su zastava i grb vladara simboli države kojom on vlada, a krst sa ocilima između krakova počeo je da se prikazuje kao grb Srbije tek u Ilirskim grbovnicima s kraja 16. veka.

Iz fiktivne heraldike ovaj grb preselio se u srpsku praktičnu heraldiku 18. veka i predstavlja grb ili deo grba Srbije sve do naših dana.

POSLEDNJE VESTI