Predsednik Vučić primio je akreditivna pisma nove ambasadorke Švajcarske u Srbiji

5. септембар 2024.

Predsednik Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma nove ambasadorke Švajcarske Konfederacije u Srbiji An Lugon-Mulen i tom prilikom istakao da je članstvo u EU strateško opredeljenje naše zemlje, a pitanje Kosova i Metohije od najvišeg nacionalnog značaja.

„Poželeo sam dobrodošlicu novoj ambasadorki Švajcarske An Lugon-Mulen i uspeh u radu tokom mandata u Srbiji. Tokom sastanka smo razgovarali o ekonomskim odnosima Srbije i Švajcarske, a ja sam izrazio zahvalnost na podršci koju Švajcarska pruža našoj zemlji u oblasti razvojne saradnje koja se uspešno odvija duže od 30 godina“, napisao je Vučić na svojoj Instagramstranici.

Naglasio je zainteresovanost Srbije za intenziviranje političkog dijaloga i ukazao na važnost daljeg unapređenja parlamentarne saradnje.

„Ponovio sam da je članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet spoljne politike naše zemlje i istakao da je pitanje Kosova i Metohije za nas od najvišeg nacionalnog državnog značaja“, naveo je Vučić.

„Jedinstvo i snaga – Srbija“ usvojene smernice za jačanje veza Srbije sa dijasporom

1. септембар 2024.

Predstavnici relevantnih udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe u regionu, Evropi i širom sveta usvojili su danas, kao učesnici dvodnevne manifestacije „Jedinstvo i snaga – Srbija“, zaključke i smernice za dalje jačanje veza matične države i sunarodnika u rasejanju.

Manifestacija je u Narodnoj skupštini, a u organizaciji Kabineta ministra zaduženog za odnose sa dijasporom Đorđa Milićevića, okupila 250 udruženja i organizacija od Republike Srpske do Konga.

Milićević je istakao da je ponosan što su učesnici poslali poruku da bez obzira gde živeli i radili i koji pasoš nosili, njihova država jeste Srbija.

„A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas! Živela Srbija! Da budemo jedinstveni gde god bili“, zaključio je Milićević.

Srbi iz rasejanja istakli su da pružaju apsolutnu i bezrezervnu podršku državnim rukovodstvima Srbije i Republike Srpske u sprovođenju odluka „Svesrpskog sabora“ i pri tom dali jednoglasnu podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji, osudivši teror koji prištinski režim sprovodi nad srpskim narodom.

Svi predstavnici srpske dijaspore obavezali su se da će u zemljama u kojima žive raditi na plasiranju istine i svedočiti o zločinima nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Istovremeno će se zalagati da se obezbedi mir, bezbednost i pravo na ličnu svojinu za Srbe i sve druge ugnjetene nacionalne zajednice na teritoriji pod privremenom kontrolom vlasti u Prištini.

Svako udruženje i pojedinac će u skladu sa svojim mogućnostima pomagati našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji.

„Srpski jezik, ćirilično pismo, naša istorija, kultura i tradicija su simboli našeg naroda. Ukoliko tih simbola nema, nema ni našeg naroda gde god se on geografski nalazio. Ukoliko zaboravimo svoju istoriju, izgubićemo i svoju budućnost. Stoga, kao prioritet ističemo značaj ovih simbola i obavezujemo se da ćemo raditi na njihovom očuvanju i promovisanju gde god živeli“, istaknuto je u zaključcima skupa.

Učesnici dodaju da su saglasni da je u periodu izazova, iskušenja i najvećih pritisaka, najvažnije nacionalno jedinstvo.

„Svi zajedno ćemo raditi na prevazilaženju podela i jačanju jedinstva među našim sunarodnicima gde god oni živeli. Naš zajednički imenitelj je Srbija, naša trobojka simbol je našeg jedinstva. Ističemo neophodnost jedinstvenog pristupa u izveštavanju o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima u svim medijima na srpskom jeziku“.

Okupljeni su se složili da je Srbija ekonomski jaka i stabilna, te da može da obezbedi suverenost i nezavisnost, da sačuva naš narod u regionu i bude garant mira, stabilnosti i napretka za svakog našeg građanina.

„Stoga apsolutno podržavamo sve aktivnosti usmerene na privredni razvoj, ubrzanu modernizaciju i razvoj infrastukture u Srbiji, prvenstveno plan ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’, kao i sve druge projekte koji vode Srbiju u zajednicu najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta“, navedeno je u zaključcima za koje su glasali svi učesnici sabora dijaspore.

Istaknuta je i neophodnost jačanje patriotskog duha i osećaja pripadnosti među mladima, kako u matičnoj državi, tako i u rasejanju.

„Smatramo da je projekat tematskih letnjih kampova koji se već drugu godinu zaredom u organizaciji Kabineta ministra zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom jedan od najboljih mehanizama za ostvarenje ovog cilja. Saglasni smo da ovi kampovi postanu tradicionalni i obavezujemo se da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da svake naredne godine što više mladih iz rasejanja učestvuje u ovim kampovima u Srbiji. Kulturno-umetnička društva, srpske dopunske škole i kulturni centri u inostranstvu, kao i sportska društva, jesu neka od najvažnijih mesta u kojima se čuva i jača naš nacionalni identitet. Neophodno je da krovni savezi u svakoj državi odrede prioritete u ovim oblastima i da sa konkretnim projektima konkurišu kod institucija matične države koja će im pružiti pomoć“, piše u usvojenim zaključcima.

Manifestacija „Jedinstvo i snaga – Srbija“ je uvod u mesec obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u dijaspori.

Udruženja i organizacije Srba u saradnji sa Diplomatsko-konzularnim predstavništvima tokom septembra meseca obeležiće ovaj praznik srpskog jedinstva manifestacijama na više lokacija širom Evrope.

Centralna proslava praznika u dijaspori biće održana 15. septembra u prostoru Generalnog konzulata u Minhenu, uz prisustvo više hiljada naših sunarodnika.

Na manifestaciji „Jedinstvo i snaga – Srbija“ govorili su izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao i izaslanik patrijarha Porfirija vladika novobrdski Ilarion.

Pored potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, koji je govorio u uvodnom izlaganju, na panelima su sa učesnicima razgovarali i ministarka nauke Jelena Begović, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministar kulture Nikola Selaković i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Na pitanja učesnika odgovarali su i predstavnici ministarstva privrede, finansija, spoljnih poslova, a prisutna je bila i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Skup su uveličali i potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković i ministar u Vladi Republike Srpske Zlatan Klokić.

Obraćanje ambasadora Bradića u Industrijskoj i trgovinskoj komori Ženeve

28. август 2024.

Ambasador Republike Srbije Goran Bradić prisustvovao je manifestaciji povodom 25. godišnjice od osnivanja Trgovinske komore Švajcarske za Centralnu Evropu u Cirihu (Chamber of Commerce Switzerland – Central Europe / SEC), kao i osnivanja njihove podružnice u Romandiji, tj. frankofonom delu Švajcarske, koja je održana u prostorijama Industrijske i trgovinske komore Ženeve (Chambre de commerce, d`industrie et des services de Geneve / CCIG).

Tom prilikom, okupljenim preduzetnicima, direktorima agencija za konsalting i vlasnicima advokatskih kancelarija u ženevskom kantonu, kao i diplomatskim predstavnicima iz Berna obratio se ambasador Bradić, a predsednik SEC Oliver Berčinger i generalni direktor CCIG Vinsent Subilija, prezentovali su gostima udruženja koje predvode.
Ambasador Srbije, u svom obraćanju, preneo je ocene i iskustva o saradnji sa Švajcarskom, prvenstveno u oblasti ekonomije, ali i na drugim poljima. Tom prilikom, istakao je da Srbija zauzima centralnu poziciju u regionu Balkana, kao što se Švajcarska nalazi u geografskom centru Evrope, da su obe zemlje vojno neutralne i da nisu članice EU, a da smo istovremeno svi suočeni sa manje-više istim posledicama aktuelnih geopolitičkih i ekonomskih izazova. Ukazavši da je strateški spoljnopolitički cilj Srbije punopravno članstvo u EU, da se u tom kontekstu već godinama sprovode neophodne reforme, kao i da je zemlja postigla značajne uspehe na polju privlačenja stranih investicija, obnovi i izgradnje infrastrukture, digitalizacije i u drugim oblastima, Bradić je posebno apostrofirao projekte koji se sprovode i planove čija realizacija predstoji, poput Bio4 kampusa i specijalizovane međunarodne izložbe EKSPO 2027.

Ukazao je da je Švajcarska jedan od šest vodećih stranih investitora u Srbiji, a da je na četvrtoj poziciji – kada je u pitanju izvoz usluga srpskih kompanija, posle SAD, Nemačke i VB, te da bilateralna ekonomska razmena poslednjih nekoliko godina beleži konstantan rast. Zahvalio se na angažmanu Švajcarske u izgradnji dva od četiri postojeća NTP u Srbiji, podsetivši takoše da je naša zemlja sa Svetskim ekonomskim forumom (WEF), čije je sedište u Ženevi, pre nešto više od dve godine u Beogradu uspostavili Centar za 4. industrijsku revoluciju, kao i se deo podataka CERN-a čuva u Državnom data centru u Kragujevcu.

Ambasador Bradić je naveo da je Srbija u poslednje dve godine imala gotovo devet milijardi evra direktnih stranih ulaganja, da to predstavlja nešto više od 60% ukupnih stranih investicija na Balkanu, te da je britanski portal „FDI Intelligence“ u svom izveštaju početkom ove godine Srbiju i nekoliko njenih gradova svrstao u najbolje destinacije za investiranje u Evropi. Naglasio je da Srbija ima sklopljene Sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim i značajnim tržištima u svetu – počev od EU, EFTA i CEFTA, preko EAEU i Turske, pa do Kine i Egipta, kao i da se na takvim ugovorima radi sa još nekoliko drugih država. Srbija je politički, ekonomski i finansijski stabilna država, čiji su dobar finansijski rejting BB+ potvrdile renomirane strane rejting-agencija, javni dug zemlje kreće oko 52% BDP, što ne postižu ni sve članice EU, pri čemu zemlja beleži natprosečan ekonomski rast u odnosu na region, ali i EU, podvukao je Bradić i pozvao švajcarske privrednike da iskoriste priliku za sklapanje novih poslova u okviru realizacije planiranih projekata.

Gosti manifestacije, na koktelu koji je usledio, mogli su da degustiraju srpska vina koje je Ambasada donirala za tu priliku.

Đorđe Milićević u Kruševcu otvorio manifestaciju „Dani dijaspore u srednjovekovnoj prestonici Srbije“

27. август 2024.

161378_krusevac-manifestacija-milicevic_f — Foto: Tanjug/MBPDIJASPORA/Duško Vukajlović

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević otvorio je danas u Kruševcu manifestaciju „Dani dijaspore u srednjovekovnoj prestonici Srbije“, koja je okupila 130 članova srpskih kulturno – umetničkih društava iz pet zemalja.

Ministar je, kako se navodi u saopštenju, zahvalio mladima što čuvaju srpski jezik, ćirilicu, kulturu i tradiciju u zemljama u kojima žive.

„Drago mi je što vas vidim okupljene u ovolikom broju danas ovde u Kruševcu, jednom od istorijski najznačajnijih gradova naše zemlje. Neću vam poželeti dobrodošlicu, jer dobrodošlica se želi gostima. Vi u Srbiji nikada niste gosti, vi ste u Srbiji u svojoj zemlji, svoji na svome. Srbija je vaša kuća, gde god da se nalazite i uvek će vas raširenih ruku dočekati“, poručio je Milićević, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Vučić za Veltvohe: Potrebno kompromisno rešenje za KiM, a ne da Albanci dobiju sve, a Srbi ništa

10. јун 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za švajcarski list „Veltvohe“ da je za Kosovo i Metohiju potrebno kompromisno rešenje i da ne može biti jednostranog rešenja prema kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve.

Vučić je rekao da je za pitanje Kosova i Metohije potreban kompromis, kao i da se u pregovaračkom procesu bilo stiglo blizu takvog rešenja, ali da ono nije postignuto jer Priština ne ispunjava svoje obaveze.

Vučić je rekao da se sada čak ni ne razgovora, iako je Beograd uvek spreman za dijalog.

„Potrebno je kompromisno rešenje i bili smo blizu takvog rešenja. Oni nisu želeli da se ono postigne. Sada smo udaljeni od kompromisnog rešenja, čak i ne pričamo jedni sa drugima, iako smo mi spremni da razgovaramo“, naglasio je Vučić.

Ukazao je da Priština ne želi da osnuje ZSO, što je obaveza iz prvog sporazuma i da je situacija teška, ali da će Srbija učiniti sve da bude sačuvan mir.

„Ne može biti jednostranog rešenja po kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve. Niko nije glup u Srbiji. Znamo kako je teška situacija, ali zato insistiramo na kompromisnom rešenju. Verujem u građane Srbije, verujem u region“, rekao je Vučić.

Ukazao je da nam trebaju otvorene granice ili da nemamo granice između Srbije, BiH, Albanije, Severne Makedonije, ali da, nažalost, nismo ni blizu tome.

Ukazao je da se u fokus mora staviti ekonomija.

Vučić je takođe istakao da je srpski narod duboko povezan sa Kosovom i Metohijom i da se ta povezanost „ne može prekinuti na način kakav žele ljudi sa Zapada“.

Predsednik Vučić je dodao da ljudi u Srbiji više ne mogu da podnesu dvostruke standarde Zapada i, prema njegovim rečima, „to je nešto što se može čuti na svakom koraku, od svakoga u Beogradu“.

O rezoluciji o Srebrenici

Govoreći o rezoluciji UN o Srebrenici, Vučić je rekao da su se oni koji su pokrenuli njeno usvajanje naišli na zemlju koja se snažno suprotstavila i suočili se sa brojnim pitanjima iz najmanje 100 zemalja sveta zašto to ne predlože i kada je reč o Gazi.

Predsednik Srbije je ponovo naglasio da niko ne spori da se u Srebrenici desio strašan zločin, ali da je njegovo pitanje bilo zašto se to radi kada postoji Rezolucija o genocidu iz 2015. godine i da li inicijatori smatraju da će novom rezolucijom doprineti pomirenju ili će izazvati veće tenzije u regionu.

Naveo je da nije dobio nikakav odgovor na ta pitanja. Prema njegovim rečima, činjenica je da je Srbija pridobila većinu zemalja, ne zato što ljudi ne znaju šta se desilo u Srebrenici, već zato što im se nisu svideli trenutak i izostanak inkluzivnosti.

Odnosi sa Kinom

Naveo je da je ponosan na dobre odnose sa Kinom.

„Dobri smo prijatelji i ne vidimo nikakvu opasnost od toga. Koristićemo sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom i drugim zemljama dok ne uđemo u EU, a niko ne zna kada i da li će se to dogoditi“, rekao je Vučić i dodao da je njegov zadatak da brine o svojoj zemlji i narodu.

Govoreći o situaciji u Ukrajini, Vučić je rekao da Zapad želi pobedu u Ukrajini, kao i Rusija, ali da on želi da vidi mir.

„Kada želite mir, onda možete lako sagledati probleme, a kada imate narativ i retoriku koji svakodnevno pogoršavaju situaciju, onda je sve drugačije“, rekao je Vučić.

Dodaje da je uveren da smo, ako velike sile ne urade ništa u kratkom vremenskom roku, pred pravom katastrofom.

Na pitanje gde su „crvene linije“ predsednika Rusije Vladimira Putina u vezi sa odobrenjem zapadnih zemalja Ukrajini da može da koristi njihovo naoružanje za napade na rusku teritoriju, Vučić je rekao da je uvek oprezan u proceni daljih koraka predsednika Rusije, jer „ne vidi kroz njegove oči“, ali da veruje da će ta odluka Zapada samo doprineti daljem pogoršanju situacije.

„Mir zabranjena reč“

Istakao je da situaciju čini još komplikovanijom to što svi govore samo o ratu, a niko o miru i dodao da mu se čini da je mir danas zabranjena reč.

„Kažu da moraju da pobede da bi obezbedili mir u budućnosti, niko ne govori o miru i pregovorima“, rekao je Vučić i naveo da je neophodno imati i drugu stranu za stolom.

Vučić je ponovio da Srbija osuđuje napad na Ukrajinu, ali je i ukazao da je to kompleksno i komplikovano pitanje.

„Pitao bih šta ste radili sa Srbijom 1999. i 2008. godine? Jedini odgovor koji je stigao od (nekadašnje nemačke kancelarke Angele) Merkelove je da se tada dogodilo krvoproliće na Kosovu. To nije baš tačno, ali na kraju je i Putin rekao da se to isto desilo i u Donbasu“, rekao je predsednik Srbije.

Neue Zürcher Zeitung: Veliki broj uzdržanih o Rezoluciji o Srebrenici uspeh i dokaz uticaja srpske diplomatije

24. мај 2024.

Ugledni švajcarski list ukazuje da se od glasanja uzdržalo 68 država, među kojima Grčka i Slovačka, koje su i po pitanju Kosova do sada bile na strani Srbije.

Konstatuje se da se i više muslimanskih zemalja, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Maldiva, uzdržalo od glasanja.

Dodaje se da je Beograd već tokom kampanje kojom je želeo da navede države da povuku priznanje Kosova, pokazao da raspolaže mogućnostima za uticaj na međunarodnom parketu, posebno na tzv. globalnom jugu.

NZZ navodi da Generalna skupština UN jeste usvojila uvođenje Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali da je veliki broj uzdržanih uspeh za Beograd.

Beograd je glasanje prikazao kao glasanje o nacionalnoj časti i koristio je još jednom narativ o Srbiji kao stalnom žrtvenom jarcu svetske istorije kojoj se jednostrano pripisuje odgovornost za sve probleme na Balkanu.

Srbija je, dodaje list, ukazivala da su i Srbi žrtve, da je bilo i hrvatskih i muslimanskih zločinaca, kao i o Nato napadu na zemlju. To nije pogrešno, ali u Rezoluciji se ne govori o Srbiji ili Srbima, niti o kolektivnoj krivici, već o žrtvama Srebrenice, primećuje list.

Rezoluciju su podnele Nemačka i Ruanda, dve države u kojima je suočavanje sa genocidom od ključnog značaja za njihovo razumevanje države.

Vučić je, dodaje list, u govoru kritikovao Nemačku što oseća da ima moralno pravo da deli lekcije svima koji se ne slažu sa tim, kao i da postoje međunarodni dani sećanja na Holokaust i na genocid u Ruandi, ali ne i nad Jermenima.

Za koga ovaj rezultat predstavlja uspeh – to je u oku posmatraca, konstatuje list, navodeći da se veliki broj uzdržanih svakako može smatrati uspehom srpske diplomatije.

Kompanija Nestle otvorila novu fabriku u Surčinu

27. фебруар 2024.

ALESANDRO ZANELI, ALEKSANDAR VUÈIÆ, MARJANA DAVIDOVIÆ — Beograd, 27. februara 2024 - Predsednik Srbije Aleksandar Vuèiæ prisustvuje u Surèinu sveèanom otvaranju nove fabrike kompanije Nestle za proizvodnju obroka na biljnoj bazi. Pored predsednika Vuèiæa, prisutni su i generalna direktorka kompanije za Nestle Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija Marjana Davidoviæ i direktor kompanije Nestle za jugoistoèno evropsko trite Alesandro Zaneli.FOTO TANJUG/ VLADIMIR PORÈIÆ/ bs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Surčinu svečanom otvaranju nove fabrike kompanije „Nestle“ za proizvodnju obroka na biljnoj bazi. Fabrika je izgrađena iz sopstvenih sredstava kompanije, bez državnih subvencija i zapošljava novih 220 radnika.

Nova fabrika „Nestle“ u“ Surčinu je napravljena iz sopstvenih sredstava kompanije, bez državnih subvencija.

Predstavnici kompanije rekli su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, prilikom svečanog otvaranja, da je u fabrici sve novo i da je pre dve godine tu bila livada, a sada moderna fabrika sa najnaprednijom tehnologijom u toj oblasti.

Predstavnici kompanije naveli su da je svakog dana na izgradnji nove fabrike bilo angažovano više od 2.000 ljudi, kao i da su imali veliku podršku.

Kompanija je najavila da će, investicijom od 80 miliona švajcarskih franaka (oko 83,8 miliona evra) i otvaranjem 220 novih radnih mesta, nova fabrika proizvodi nutritivno bogate i ukusne obroke na biljnoj bazi čime će našim potrošačima ponuditi dodatne opcije da uživaju u uravnoteženoj ishrani , a takođe mogu biti i odlična alternativa u danima posta.

Kako je navela kompanija, kroz novu investiciju u fabriku u Surčinu, kompanija „Nestle“ nastavlja da ulaže u srpsku privredu i ljude, istovremeno brinući o prirodnom okruženju zajednice u kojoj posluje.

Na ovaj način kompanija ostaje posvećena održivom poslovanju, obuhvatajući primenu najnaprednijih tehnologija proizvodnje, korišćenje obnovljive energije i efikasno upravljanje otpadom, navodi se u saopštenju.

„Nestle“ ističe da je izgradnjom fabrike za proizvodnju asortimana na biljnoj bazi, brenda „Garden Gourmet“, proširio asortiman proizvoda vrhunskog kvaliteta, ostajući dosledan globalnim ciljevima u očuvanju prirode i borbi protiv klimatskih promena.

Takođe, najavljeno je da će proizvodi iz novog pogona biti plasirani na tržišta Francuske, Nemačke, Holandije, Italije, Španije i Velike Britanije.

Kompanija je navela da će proširiti mrežu lokalnih dobavljača, u nameri da nastavi da podržava lokalnu ekonomiju.

Predsednik Vučić prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

19. јануар 2024.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tom prilikom, predsednik Vučić je učestvovao na sesiji „Novo evroazijsko svitanje“ i imao niz bilateralnih susreta sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i brojnim predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija.

Predsednik Vučić rekao je danas u okviru debate „Novo evroazijsko svitanje“ da je Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana potrebna jača Nemačka i naglasio da ekonomski pad Nemačke od 0,3 odsto predstavlja problem za države u regionu. On je izrazio zahvalnost poreskim obveznicima Evropske unije na pomoći koju su do sada uputili našoj zemlji.

Predsednik Vučić je naveo i da je Srbija uspela više nego da udvostruči vrednost ukupnog BDP-a od 2012/2013. godine do sada, sa 32 milijarde na 69 milijardi evra, istakavši da je MMF predvideo da privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto ove godine, ali da veruje da će biti i veći od toga i iznositi 3,6 odsto. On je dodao da su za EU prognoze rasta sve slabije, dok za našu zemlju i region rastu.

„A naše malo rastu, ne vrtoglavo, ali i dalje rastu, što je dobro za nas. To znači da je naša ekonomija konzistentna. Kada govorimo recimo o stranim direktnim investicijama, 60-64 odsto ukupnih stranih direktnih investicija dolazi iz Evrope, ali više od 32-33% dolazi iz Azije. Iz Kine, Japana i Južne Koreje“, rekao je predsednik i dodao da se u svetu ekonomska moć sve više pomera ka Aziji.

„To treba da shvatimo mi, koji smo u Evropi i koji ćemo uvek živeti u Evropi i biti deo Evrope. A ovakva povezanost ili međupovezanost sa azijskim zemljama je za nas od izuzetnog značaja. Izgradlja svih mogućih kanala, ruta i linija sa Azijom je od ključnog značaja, ne samo za Srbiju, već za celu Evropu. Tu mislim na sve vrste veza, od ekonomije i trgovine, preko saobraćaja i energetike, do digitalne povezanosti i veza sa institucijama koje se bave veštačkom inteligencijom. Samo na taj način možemo da gledamo u dobru budućnost koja je pred nama“, poručio je predsednik.

Predsednik Vučić se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razgovarao o geopolitičkim izazovima i strateški važnim pitanjima za Srbiju, uz fokus na planove o realizaciji EU Plana rasta za Zapadni Balkan.

Predsednik Vučić se prethodnih dana, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’ Brajanom i, tom prilikom, izrazio uverenje da je moguće da dve zemlje u budućnosti izgrade odnose većeg poverenja i saradnje.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, španskim premijerom Pedrom Sančezom, hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, predsednikom Republike Argentine Havijerom Milejem, kao i sa predsednicom Evropske centralne banke Kristin Lagard i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

Ponovio sam da Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku zasnovanu na dijalogu i međunarodnom pravu, ali i upozorio da Priština svojim potezima dovodi u pitanje sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa“, naveo je predsednik nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom.

Predsednik Vučić je izjavio i da je na Svetskom ekonomskom forumu razgovarao sa predstavnicima stranih kompanija i pozvao ih da učestvuju u projektima koji će se u našoj zemlji realizovati do 2027. godine.

Episkop Andrej za Badnje veče u Cirihu

6. јануар 2024.

U navečerje praznika Roždestva Hristovog, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej služio je veliko povečerje u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u ciriškom naselju Švamendingen. Tom prilikom Episkopu Andreju sasluživali su parosi ovog hrama protojerej-stavrofor dr Miroslav Simijonović i protojerej-stavrofor Nenad Mihajlović, uz svečano pojanje hora ”Bogorodičin” i molitveno učešće velikog broja vernika ciriških parohija.

Po završenom velikom povečerju, prigodnom besedom obratio se Episkop Andrej čestitajući sveštenstvu i vernicima dolazeći praznik Rođenja Hristovog, podsećajući sve na značaj ovog praznika u domostroju spasenja sveta.

Posle završenog velikog povečerja izvršeno je osvećenje i tradicionalno nalaganje badnjaka, a potom je slavlje nastavljeno u crkvenoj porti, gde je sveštenstvo sa vernicima imalo priliku da u prijatnoj atmosferi razmenjuje utiske o ovom prazniku sa svojim arhipastirom.

Švajcarski „Veltvohe“: Brz napredak Srbije u budućnost

21. децембар 2023.

Smeštena između istoka i zapada, Srbija ubrzano sustiže zaostatak, dok je, pre svega, tehnološki i društveni napredak – zapanjujuć, ocenjuje švajcarski nedeljnik „Veltvohe“ konstatujući da veličanstvena pobeda vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa 47 odsto glasova nije zasnovana na laži i prevari, kako prikazuju opozicija i mnogi zapadni mediji.

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche Kristofa Morgela (Christoph Mörgeli), Istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske SVP/UDC, o „Brzom putu Srbije u budućnost“ (Serbiens rasante Fahrt in die Zukunft), koji prenosimo u celosti.

Retko ko van Srbije navodi da je zadovoljstvo stanovništva sa vladajućom politikom veliko, dodaje list.

I za to postoje brojni dobri razlozi. Srbija ima sedam miliona stanovnika na površini koja je više nego duplo veća od Švajcarske. Međutim, trend razvoja stanovništva je i dalje negativan; naročito emigracija brojnih visokokvalifikovanih stručnjaka nastavlja da stvara probleme u zemlji. Tom negativnom trendu se država suprotstavlja značajno većim novcem za porodice, kao i dečijih dodataka. Predsednik Vučić je sebi postavio stalni zadatak tehnološko i ekonomsko sustizanje Zapada.

S jedne strane, Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić traže što relaksiranije odnose sa Evropskom unijom i pozicioniraju Srbiju kao kandidata za članstvo. S druge strane, odnos sa Rusijom je istorijski, kulturno i verski toliko blizak da ovaj tradicionalni panslavizam ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da bude ugrožen. Međutim, Srbija je vojno neutralna i u svoje strategije ugrađuje iskustva drugih neutralnih država poput Švajcarske i Austrije. Zemlja brani principe međunarodnog prava i dosledno se zalaže za integritet teritorijalnog integriteta Ukrajine i svih drugih država u svetu, piše „Veltvohe“.

Širenje transportne mreže

Srpska privreda ne može i ne želi bez isporuka ruskog gasa i nafte i stoga ne podržava pakete sankcija EU. Vojni pakt NATO-a je krajnje nepopularan među srpskim stanovništvom otkako je navodna odbrambena alijansa bombardovala srpske gradove i objekte 1999. godine, kršeći međunarodno pravo i bez mandata UN. I naravno, nijedna srpska vlada ne može sebi dozvoliti da priznanjem Kosova ostavi na cedilu tamošnje Srbe, koji su za samo nekoliko decenija postali manjina ili prepusti brojne tamošnje pravoslavne svetinje pretećem uništenju od strane muslimana.

Napredak Srbije je zapanjujući u raznim oblastima. Od kada je Srpska napredna stranka preuzela državno kormilo 2013. godine, izgrađeno je 445 kilometara autoputeva, tako da mreža autoputeva već iznosi 997 kilometara. Ove obimne putne konstrukcije značajno podstiču privredni razvoj. Posebno su važne veze sever-jug A1 i A2, ali i veze zapad-istok A3, A4 i A5. Prošle nedelje počela je izgradnja dve važne putne veze na severu zemlje. Reč je o 105 kilometara autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i još jednog značajnog brzog puta od 186 kilometara. Trenutno se gradi ili modernizuje oko 460 kilometara autoputeva, regionalnih i lokalnih puteva, pa se radi na oko 700 kilometara u korist privatnog prevoza.

Modernizacija i proširenje železničke mreže od nekoliko stotina kilometara je isto tako izvanredno kao i prestižni projekat panevropskog železničkog koridora 10, koji brzo napreduje. Od velikog značaja je i železnički koridor 7/Dunav. Što se, takođe, značajnih izdataka za regionalni transport tiče, Srbija je od švajcarske kompanije Štadler Rejl nabavila garniture vozova u vrednosti od oko 200 miliona franaka. Relativno ogromna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu obezbeđuju zapošljavanje stanovništva.

Izvanredan napredak je postignut i u oblasti socijalne zaštite. I penzije i prosečne i minimalne zarade su značajno porasle poslednjih godina. Dok su penzije pre Vučićeve vlade bile 202 evra, trenutno su 390 evra. U istom vremenskom periodu prosečne mesečne zarade su porasle sa 329 na 820 evra. Nasuprot tome, nezaposlenost je pala sa 26 procenata u 2012. na trenutnih 9 odsto. Dok je državni dug 2001. godine bio preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, danas je svega 51,4 odsto. Srpski zdravstveni sistem je u znatnoj meri proširen i ojačan: izgrađeno je 147 novih bolnica i zdravstvenih ustanova u doba Aleksandra Vučića.

Kada je reč o nauci, fokus je na nauci o životu, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Dva od četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku osnovana su u okviru razvojne saradnje sa Švajcarskom, koja ih je finansijski podržala. Slede još dva parka u Kragujevcu i Kruševcu. „BioEconomi hub Bio4Campus“, koji će biti posvećen oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, trebalo bi da bude završen 2027. godine. Tu će predavati, studirati i istraživati oko 1.200 predavača i 4.000 studenata. Vlada Srbije je već potpisala dugoročne ugovore sa različitim korporacijama i kompanijama, kao što su Roš, Svisrokets, AstraZeneka, ali i sa partnerima kao što su Južna Koreja i Kina, koji će se useliti u Bio4Campus.

Što se tiče informacionih i komunikacionih tehnologija, fokus je na razvoju i primeni veštačke inteligencije i biotehnologije. Digitalizacija je veoma napredovala u Srbiji. Na primer, srpski zdravstveni sistem – za razliku od švajcarskog – potpuno je digitalizovan. Srbija je već sada važan centar za istraživanje veštačke inteligencije. Zemlja je bila prva u regionu jugoistočne Evrope koja je razvila i usvojila strategiju veštačke inteligencije do 2025. godine. Tako je več izdata prva dozvola stepena 3 za autonomnu vožnju u prisustvu vozača. Za Ekspo Beograd 2027 planirana su autonomna vozila bez vozača kako bi se obezbedio prevoz ljudi na izložbenom prostoru, ali i drugi logistički poslovi, navodi „Veltvohe“.

Već su stvoreni uslovi za istraživanje veštačke inteligencije i postavljeni temelji, na primer u najsavremenijem Državnom data centru u Kragujevcu ili Centru Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu. U Kragujevcu su nadležni ministri Srbije upravo potpisali memorandum o razumevanju sa šefom IT odeljenja CERN-a u Ženevi Enrikom Marijom Porkarijem o uvođenju i primeni računarske mreže LHC (Large Hadron Collider). Posle SAD i Velike Britanije, Švajcarska je treće po značaju izvozno tržište za srpske usluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).

Tokom poslednjih pet godina, direktne strane investicije u Srbiji iznosile su između 3,8 i 4,4 milijarde evra godišnje, i time više nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj državi. Švajcarska je jedan od pet najznačajnijih stranih investitora u Srbiji. Tamo posluje skoro 600 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju oko 12.000 ljudi. Kompanije kao što su Nestle, Beri Kalebo, Sika i Regent Lajting, su posebno važne. Srbija se godinama oslanja na uspešan švajcarski model dualnog obrazovanja sa stručnom obukom i pratećom stručnom školom, koji je posebno podržan od strane profesorke ETH i stručnjaka za obrazovanje Ursule Renold.

Vredni graditelji mostova

Članstvo u EU jeste i ostaje strateški spoljnopolitički cilj Srbije, pri čemu država insistira na istovremenom očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija i dalje smatra Kosovo i Metohiju delom svojedržavne teritorije. Poslednjih godina, najmanje 28 država je povuklo priznanje Kosova kao nezavisne zemlje, a novih priznanja nije bilo.

U bezglavoj strategiji, Švajcarska je priznala Kosovo kao nezavisnu državu 2008. godine pod vođstvom tadašnje ministarke spoljnih poslova Mišelin Kalmi-Rej i uspostavila diplomatske odnose. Ovo je učinjeno uz potpuno nepoštovanje oprobane švajcarske tradicije priznavanja koja zahteva sopstveni nacionalni narod, jasno razgraničenu nacionalnu teritoriju i konsolidovanu državnu vlast. Da ova državna vlast ne postoji na Kosovu govori i činjenica da pripadnici švajcarske vojske od 1999. godine moraju tamo da obezbeđuju mir i red u sklopu „Swisscoy“. Savezna vlada i Parlament su takođe nedavno odlučili da produže učešće švajcarske vojske u međunarodnoj vojnoj misiji na Kosovu (Kfor) do kraja 2026. godine. Štaviše: švajcarske vlasti žele da maksimalni broj od 195 ljudi povećaju za još 30 vojnika.

Srbija, u međuvremenu, promoviše saradnju sa SAD i EU kao svojim najvažnijim trgovinskim partnerima i investitorima, ali i održava dobre ekonomske odnose sa Kinom, Rusijom, Turskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zvanično, u Švajcarskoj živi nešto manje od 60.000 državljana Srbije. Broj pravoslavnih Srba – zajedno sa velikim brojem lica koja su uzela državljanstvo Švajcarske – procenjuje se na oko 150.000 ljudi. Svi su, ili su bili, cenjeni, kao veoma sposobna radna snaga i predstavljaju mostograditelje u službi jačanja saradnje između Švajcarske i Srbije, zaključuje list.

12 3...33 Stranica 1 od ukupno 33