Srpska dijaspora sve mlađa i obrazovanija – koliko motiva imaju za povratak

0

Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija – pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na takozvanom privremenom radu u inostranstvu je trenutno oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zapadnoj Evropi. Gosti RTS-a govorili su o strukturi naše dijaspore, ali i o motivima naših ljudi za odlazak iz naše zemlje i povratku u Srbiju.

Demograf Danica Šantić je, govoreći o trenutnim podacima Zavoda za statistiku, navela da ne postoje precizni podaci o broju ljudi u dijaspori i da je zbog toga su potrebna stalna istraživanja.

“Pošto stalno pričamo o tome da ljudi odlaze, pa sad imamo i određene trendove povratka, naročito 2020. u vreme korone. Prema nekim zvaničnim podacima, 320.000 ljudi se vratilo u Srbiju, naravno, na osnovu raznih socio-demografskih karakteristika”, istakla je Danica Šantić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Naglasila je da se svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu ne svrstavaju se u stanovništvo Srbije.

Danica Šantić je navela da, kada je reč o visokoobrazovanom stanovništvu, u inostranstvo najčešće odlaze elektrotehničari i inženjeri, kao i osobe iz medicinske struke, ali odlaze i građani koji su završili srednju školu i da oni u najvećoj meri odlaze iz Srbije.

“Sve više mladih odlazi da usavrši svoje obrazovanje – to nije nikakva šteta”

Naučnik Dejan Ilić, koji je jedan od primera savremene srpske dijaspore, naveo je da je otišao u Nemačku podstaknut time da dokaže samom sebi da može nešto da uradi u inostranstvu, iako dolazi iz male zemlje.

“Ja mislim da sve više mladih odlazi posle školovanja, da usavrše svoje obrazovanje i to uopšte nije nikakva šteta. Da vam navedem primer, svi japanski bogati ljudi koji sebi mogu da priušte, ili industrijalci, šalju svoju decu za Evropu, za Ameriku, da usavrše jezik i steknu znanja i nova iskustva”, istakao je Ilić.

Naveo je da bi bilo dobro da se mladi koji su stekli iskustvo u inostranstvu mobilišu i daju svoj doprinos Srbiji tako što ćemo im ukazati na potrebe koje imamo.

“Danas u Srbiji jedan IT inženjer zarađuje možda manje nego u Nemačkoj, ali zarađuje iznad proseka građana druge struke”, naglasio je Dejan Ilić.

Angela Merkel je Dejana Ilića stavila na čelo jednog naučnog tima. Naučnik je naveo da sarađuje sa dosta mladih ljudi koji su iz Srbije došli u Nemačku.

“Kada me pitate za mlade talente iz Srbije, ja mislim da ih mi imamo na pretek i da moramo da se brinemo lično, mi iskusniji, da im ukažemo kako mogu da ostvare svoj talenat, bilo ovde, bilo u inostranstvu”, kazao je Ilić.

Istakao je da prati sve talentovane ljude koji su u njegovoj struci, u svetu i u okruženju i da im pomaže savetima koliko god može i ukazuje na potrebe i na ono što je potrebno za ostvarenje njihovih ciljeva.

Dejan Ilić poručuje mladima da će se u Srbiji lakše ostvariti nego u Nemačkoj, zbog toga što je manja konkurencija, ali i zato što ovde poznaju jezik i mentalitet.

“Za odlazak u Njujork prevagnula želja da se oprobam u svom poslu negde daleko”

Glumac Dejan Jelača, koji godinama živi i radi u Njujorku, naveo da je njega za odlazak u SAD motivisalo to što je bio opsednut Njujorkom kao umetničkim gradom.

“Uvek se sećam i kao mali sam uvek govorio – jednog dana ću živeti u Njujorku i zaista se to ostvarilo”, rekao je Jelača.

Dodao je da je za njegov odlazak u Njujork prevagnula želja da se oproba u svom poslu “negde daleko” i da vidi da li je moguće da svoj talenat i ono što je naučio u Srbiji prenese i da se okuša u velikom gradu koji pruža mnogo mogućnosti za glumca.

Jelača je dodao da je boravak u SAD iskoristio i da usavrši svoje obrazovanje i da je u Los Anđelesu završio master za televiziju i film.

Celo gostovanje pogledajte u video-snimku na početku teksta.

Spisak mera koje su na snazi u Srbiji

0

Epidemijska situacija u Srbiji se polako popravlja, sve je više vakcinisanih, ali su bolnice i dalje pune. Zato mere na današnjoj sednici nisu dodatno ublažene. Koje mere su trenutno na snazi u Srbiji?

Na današnjoj sednici Kriznog štaba predloženo je da cena pi-si-ar testa za srpske i strane državljane bude izjednačena, odnosno da za strance bude spuštena sa 18.000 na 9.000 dinara.

Ulazak u Srbiju

Svi građani Srbije koji su potpuno vakcinisani, s potvrdom o vakcinaciji iz Srbije, mogu da uđu u zemlju bez pi-si-ar testa i bez izolacije.

Takođe, i stranci koji su potpuno vakcinisani u Srbiji mogu da uđu u našu zemlju bez karantina, pi-si-ar testa i izolacije.

Potpuna vakcinacija podrazumeva dve doze “sputnjika”, dve doze “Fajzera”, dve doze “Sinofarma” i prvu dozu “Astra-Zeneke”.

Rad ugostitelja

Ugostitelji, na osnovu mera koje su ranije donete, mogu pružati svoje usluge u baštama, na otvorenom, uz primenu svih protivepidemijskih mera. Njihovo radno vreme je do 22 sata.

Mora se držati distanca među gostima, a popunjenost stolova je maksimalno do 50 odsto punog kapaciteta. Ne sme se izvoditi muzika uživo.

Na današnjoj sednici Kriznog štaba razgovaralo se o otvaranju unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, ali ta odluka još nije doneta i zavisiće od daljeg razvoja epidemijske situacije.

Ugostiteljski objekti mogu vršiti šaltersku prodaju hrane i pića, a dostava se može vršiti 24 sata dnevno.

Trenutno je do ponedeljka aktuelna i mera koja se odnosi i na hotele, a u kojima restorani i kafei mogu usluživati samo i isključivo goste hotela sa prijavljenim boravkom do 21 sat.

Radno vreme ostalih objekata

Prodavnice prehrambene robe, frizerski i kozmetički saloni, teretane, spa centri mogu raditi do 22 časa.

Takođe i ustanove kulture – bioskopi, pozorišta, galerije, biblioteke.

Tržni centri ponovo rade od ove sedmice, posle višenedeljnog zatvaranja. Njihovo radno vreme je od 6.00 do 22.00.

Ugostiteljskim objektima u sklopu tržnih centara zabranjen je rad, ali je njima omogućena šalterska prodaja hrane i pića.

Neograničeno mogu da rade apoteke, benzinske pumpe, dostava hrane i ordinacije i loboratorije iz oblasti medicine, stomatologije i veterine.

Izolacija

Svi koji u svom domaćinstvu imaju nekog ukućana koji je oboleo moraju da idu u izolaciju do 14 dana.

To ne važi za one za koje se zna da su preležali koronu, one koji su se vakcinisali i zdravstvene radnike.

Svakako, u izolaciji moraju biti i oni koji su zaraženi koronom, a nemaju simptome bolesti.

Potpisan ugovor – Švajcarski vozovi stižu u Srbiju

0
© Stadler

Ugovor o nabavci tri elektro-motorna voza za brzine od 200 kilometara na sat potpisali su danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i direktor prodaje za Centralnu i Istočnu Evropu kompanije Štadler Željko Davidović.

Potpisivanju ugovora prisustvovali su i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid, pomoćnica ministra za železnički sektor Anita Dimoski i vršitelj dužnosti direktora kompanije Srbijavoz Jugoslav Jović.

“Srbija je danas prvi put u svojoj istoriji nabavila vozove za brzine do 200 kilometara na sat, koji su namenjeni za putnički saobraćaj na pruzi za velike brzine Beograd – Novi Sad – Subotica”, izjavio je ministar Momirović.

Radi se, objašnjava, o tri najsavremenije, dvospratne elektromotorne garniture, izuzetnog komfora, koje nose oznaku Stadler KISS 200.

“Ovo su najsavremeniji evropski vozovi, odličnih performansi, predivnog dizajna, udobni, a ukupan kapacitet sedišta je 316, uključujući i mesta za smeštaj osoba sa smanjenom pokretljivošću. WI-FI internet, displeji koji pokazuju zauzetost sedišta, mini-bar…samo su neke od pogodnosti koje će biti na raspolaganju putnicima”, naveo je Momirović.

Vozovi će saobraćati na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, koju trenutno rade ruski i kineski partneri, sa domaćim podizvođačima.

Ministar ističe da u skladu sa modelom ugovora iz konkursne dokumentacije, na koji se ponuđač saglasio, zahtevani rok za isporuku prvog voza je 31. oktobar ove godine, a drugog i trećeg 31. decembar.

Nakon potpisivanja ugovora o nabavci tri brza voza sa švajcarskom kompanijom Štadler, Momirović je istakao da će deonica Beograd Centar – Novi Sad biti završena krajem ove godine i dodao da očekuje da će krajem godine početi i prve probne vožnje tim vozovima.

Ambasador Bradić za “Blick” – Vakcinišemo i Švajcarce u Srbiji

0
© Ambasada Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji / Photo: Mickey Erdbob

Švajcarski “Blick” objavio je u svom izdanju od 6. aprila 2021. godine intervju sa ambasadorom Republike Srbije u Švajcarskoj, gospodinom Goranom Bradićem, na temu vakcinacije u Srbiji.

Deo objavljenog teksta vam prenosimo u celosti.

Ko želi da se vakciniše u inostranstvu, ne mora da ide daleko. Dosada se pričalo o “vakcina turizmu” u Rusiji, na Kubi ili u Dubaiju. U poslednje vreme sve više takvih turista privlači Srbija.

Ova istočnoevropska zemlja naručila je 14 miliona doza vakcina iz Kine, Rusije, Velike Britanije i Amerike. Više od 2,6 od sedam miliona stanovnika Srbije primilo je prvu dozu, dok je 1,2 miliona primilo i drugu.

Dešava se da neka doza vakcine ostane višak posle radnog dana, ali se ne baca ni jedna (u ovo vreme) dragocena ampula. Zato Republika Srbija otvara svoje granice za strance, pre svega za one iz balkanskog regiona. „Ovo je znak solidarnosti. Mi vakcinišemo i Švajcarce u Srbiji. Oni mogu da se prijave.“ Kaže srpski ambasador Goran Bradić za Blick. Do sada je već nekoliko Švajcarcaca vakcinisano u Srbiji. „U većini slučajeva radi se o Švajcarcima koji imaju porodične veze sa Srbijom“, dodaje Bradić.

Vakcina je besplatna i za turiste

Prijava je jako jednostavna. „Na internet portalu srpske vlade postoji obrazac“ objašnjava ambasador, „na kome se za tri minuta unesu lični podaci. Isto tako se može birati, koju vakcinu želite.“ U ponudi su Sinofarm, Sputnik V, Biontek-Pfajzer kao i Astrazeneka. Jedini problem je obrazac na srpskom jeziku.

U roku u tri dana dobija se termin preko e-mejla, ako je moguće. To znači da treba brzo da spakujete kofere i pravac na odmor. Uz prtljag ide i negativan PCR test, jer bez njega ne može se ući u zemlju. „Ako se administracija ne javi za nekoliko dana, onda morate da pokušate ponovo“, kaže amabasador. Vakcina je besplatna – i za turiste.

Od 25. do 28. Marta 2021. godine, preko 22.000 stranaca vakcinisalo se u Srbiji. „Većina je došla iz Bosne, severne Makedonije, Crne Gore i Albanije“, kaže Goran Bradić.

Suprotno Evropskoj Uniji Srbija ima dovoljno vakcina, u odnosu na brzinu imunizacije. Iz tog razloga mogućnost vakcinacije stranaca ostaje na snazi. Više od 70.000 doza vakcina je poklonjeno susednim državama.

https://www.blick.ch/ausland/botschafter-goran-bradic-58-macht-allen-hoffnung-auf-den-piks-wir-impfen-in-serbien-auch-schweizer-id16441276.html

Ambasada Srbije u Bernu obustavlja rad do 9. aprila 2021. godine

0

Zbog pojave koronavirusa među zaposlenima, Ambasada Republike Srbije u Bernu, u skladu sa preventivnim merama Švajcarske Konfederacije za suzbijanje i prevenciju COVID-19, OBUSTAVLJA svoj rad u periodu 1 do 9. aprila 2021. godine.

Otkazuju se svi zakazani termini za konzularne usluge, zbog čega se najiskrenije izvinjavamo. Za izdavanje sprovodnice i putnog lista, potrebno je da se obratite Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu (www.konzulat.ch).

Licima kojima su termini otkazani biće data prednost u prijemu zahteva, odmah po otvaranju Konzularnog odeljenja Ambasade, 12.04.2021.

Ambasada Republike Srbije u Bernu se zahvaljuje na razumevanju.

Vakcinacija i putovanja: Kakva su pravila na granici ako ste primili vakcinu

0

PCR, antitela, zeleni sertifikat – šta treba da znate ako putujete u posle vakcinacije.

Milica Marinković je bila iznađena kada joj je granični policajac na ulasku u Srbiju iz Italije usmeno saopštio da će morati u desetodnevni karantin.

“Dajem pasoš, dajem potvrdu o vakcinaciji, dajem čak i izveštaj o antitelima iz laboratorije, a policajac me bledo gleda i kaže: ‘Mi to ne prihvatamo'”, priča Milica.

Milica je u Italiji boravila dva dana kako bi prisustvovala poslovnom sastanku.

Da bi ušla u Italiju, morala je da uradi PCR test i pokaže italijanskim graničarima pozivno pismo poslodavca.

Putovanja su i dalje ograničena zbog epidemije virusa korona, a na sajtu Ministarstva inostranih poslova objavljene su informacije o uslovima koje državljani Srbije moraju da ispune ukoliko putuju u inostranstvo.

Ipak, Milica je mislila da joj za povratak u Srbiju PCR test nije potreban jer se pre mesec dana vakcinisala kineskom vakcinom Sinofarm, a tri nedelje posle druge doze vakcine, uradila je i test na antitela koji je bio pozitivan.

“Razumem da je granični policajac samo radio svoj posao, ali, u cilju kampanje da se što više ljudi vakciniše, ovo nema smisla”, smatra Milica.

Da li vakcinacija oslobađa srpske državljane PCR testiranja prilikom povratka u zemlju?

Ne.
Odnosno, ne još uvek.

Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova dostupne su informacije o uslovima za ulazak u Srbiju iz inostranstva za srpske državljane.

Pri povratku u Srbiju na granici možete pokazati negativan PCR test ne stariji od 48 sati, a ukoliko nemate PCR test, obavezna je samoizolacija u narednih deset dana.

Karantin možete prekinuti ukoliko na lični zahtev uraditi PCR test i dobijete negativan rezultata.

Ipak, negativan PCR test i izolacija nisu potrebni ukoliko dolazite iz:

  • Albanije
  • Bosne i Hercegovine
  • Bugarske
  • Severne Makedonije
  • Crne Gore
  • Mađarske

Komplikacije koje je virus korona doneo kada su putovanja u pitanju snašle su i Veru Pavlović koja se nedavno vratila sa poslovnog puta u Hrvatsku.

“Potpuno sam zaboravila da je za povratak u Srbiju potreban PCR test. Morala sam u karantin koji sam prekinula kada sam dobila negativan rezultat PCR testa”, kaže Vera.

Međutim, Milica nije želela da plati još jedan PCR test.

“Nije stvar novca, već se radi o tome da ne može država da priča da nije fer što Evropa ne priznaje kinesku vakcinu, a suštinski, ni naša država ne priznaje potvrde o vakcinaciji i traži negativan PCR za ulazak”, kategorična je Milica.

Kada bi potvrda o vakcinaciji mogla da zameni PCR testove?

Kineska i ruska vakcina koje se koriste u Srbiji za sada nisu odobrene u Evropskoj uniji.

A Evropska komisija je predložila u sredu, 17. marta, stvaranje digitalnih zelenih sertifikata – dokaza da se neko vakcinisao protiv Kovida-19, što bi trebalo da postane uslov za slobodno kretanje unutar Evropske unije.

Evropska komisija je navela da će se za izradu sertifikata prihvatati potvrde o imunizaciji vakcinama koje su odobrene za upotrebu EU, ali da države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine kao uslov slobodnog putovanja na njihovoj teritoriji.

Evropska unija do sada je odobrila upotrebu vakcina Fajzer/Biontek, Moderna, Oksford/AstraZeneka i Džonson-Džonson.

U Srbiji su odobrene vakcine Fajzer-Biontek, Astra Zeneka, Moderna, Sputnjik i Sinofarm.

Ipak, digitalni sertifikat trebalo bi da služi i ljudima koji nisu stigli na red za vakcinaciju – sadržaće i dokaze o negativnom rezultatu PCR testa ili podatak da se putnik oporavio od zaraze i ima antitela, te može slobodo da putuje.

Ali šta to znači za državljane Srbije?

Srbija već ima pripremljen sertifikat, rekla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić agenciji Tanjug.

“Naš sertifikat koji su dobili vakcinisani ljudi sadrži kju-ar kod i podatke kojima se potvrđuje da su primili vakcinu, kada su je primili i koju su vakcinu primili, dakle sve podatke koje zahteva i evropski sertifikat”, navodi ministarka.

Ona je dodala da je sertifikat 99 odsto kompatibilan sa onim koji će koristiti Evropska unija.

“Jedina je razlika u tome što je naš ispisan ćirilicom, a sertifikat EU predviđa da se on izdaje na jezicima zemalja članica i na engleskom, tako da ćemo mi verovatno raditi i na engleskoj verziji našeg sertifikata”, rekla je ministarska Matić.

Ranije je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila da “očekuje da će se rešenje naći” kako bi i državljani Srbije koji su se vakcinisali ruskom ili kineskom vakcinom mogli da putuju.

I predsednica Vlade Ana Brnabić najavila je da će državljani Srbije koji su vakcinisani Sinofarm i Sputnjik vakcinama svakako moći da putuju.

Država će učiniti sve što je potrebno da obezbedi da testovi na antitela i PCR testovi budu završeni u rekordnom roku kako bi mogli da putuju, rekla je premijerka

Pojedine evropske zemlje izrazile su zabrinutost da bi digitalni sertifikati ili “vakcina pasoši” mogli da budu nepravedni i diskriminatorski, jer bi manjina koja je do sada vakcinisana mogla da putuje nesmetano, a drugi, poput mladih ljudi koji trenutno nisu prioritet za imunizaciju, u tome bili ograničeni.

Uslovi za ulazak u Švajcarsku

Državljani Srbije ne mogu da uđu u Švajcarsku Konfederaciju osim lica koja imaju regulisani boravak.

Lica koja imaju pravo da uđu iz Srbije u Švajcarsku moraju da najave svoj dolazak popunjavanjem prijave na sajtu https://swissplf.admin.ch/home, ali samo ako dolaze avionom, autobusom, vozom ili brodom. Putnici koji dolaze iz Srbije avionom, moraju da poseduju i negativan PCR test.

Od 22.febraura 2021.g. putnici koji dolaze iz Srbije moraju unapred da najave svoj dolazak na sajtu https://swissplf.admin.ch/home, da poseduju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata (bez obzira na prevozno sredstvo kojim dolaze) i da se podvrgnu desetodnevnom karantinu (kućnoj izolaciji), koji može da se prekine negativnim PCR testom tek sedmog dana od ulaska u Švajcarsku.

Više informacija se mogu naći u sledećem linku:  https://www.bag.admin.ch/bag/de/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html 

Tranzit je dozvoljen za lica koja poseduju regulisan boravak u odredišnoj zemlji u Šengenskom prostoru. U tom slučaju, potrebno je staviti na uvid dokaz o nameri i mogućnosti ulaska u tu zemlju.

 

“Er Srbija” počinje sa testiranjem digitalnog kovid pasoša na letovima između Beograda i Ciriha

0

“Er Srbija”, u saradnji sa Međunarodnom asocijacijom za vazdušni saobraćaj (IATA), početkom aprila počinje sa testiranjem digitalnog pasoša (IATA Travel Pass), mobilne aplikacije koja pomaže putnicima da lako i bezbedno organizuju putovanje u skladu sa zahtevima država koji se tiču testiranja na kovid 19 ili vakcinacije, najavilo je ovaj avio-prevoznik.

“Er Srbija” će tako biti jedna od prvih avio-kompanija u Evropi koja će postati deo globalne inicijative, čiji je cilj ponovno otvaranje granica bez karantina, kao i garantovanje bezbednog putovanja i oporavka turizma i avio-industrije.

Prva faza testiranja aplikacije će se odvijati na letovima “Er Srbije” između Beograda i Ciriha, trajaće nekoliko nedelja, a putnici će biti pozvani da učestvuju, najavljeno je u saopštenju.

“Ponosni smo što ćemo među prvima u svetu testirati digitalni pasoš. Još jednom smo potvrdili našu posvećenost zaštiti bezbednosti, zdravlja i dobrobiti putnika, kao i kreiranju integrisanog i besprekornog korisničkog iskustva”, izjavio je generalni direktor “Er Srbije” Dankan Nejsmit.

Ocenio je da je ovo izvanredna inicijativa, koja će omogućiti putnicima da ispune sve potrebne uslove za ulazak u različite zemlje sveta.

“Dugujemo veliku zahvalnost Institutu Torlak iz Beograda. Oni će biti direktno povezani sa Međunarodnom asocijacijom za vazdušni saobraćaj i bez njihove podrške i saradnje ovaj pilot-projekat ne bi bio moguć”, rekao je Nejsmit.

Direktor “Er Srbije” je naveo da će “IATA Travel Pass” omogućiti putnicima da drže podatke u vezi s testovima na kovid 19 i upravljaju njima na svojim mobilnim telefonima, kao i da dele na siguran način svoj verifikovani status avio-kompanijom pre dolaska na aerodrom.

“Digitalni pasoš će takođe pružati ažurne informacije o zdravstvenim propisima u vezi sa koronavirusom, pomažući putnicima da provere da li ispunjavaju najnovije uslove ulaska u zemlju odredišta”, rekao je Nejsmit.

“Prvi korak ka prijatnijim putovanjima u doba pandemije”

Regionalni potredsednik Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćajza Rafael Švarcman rekao je da je ta organizacija ponosna što radi sa “Er Srbijom” na tome da digitalni pasoš učini dostupnim na “starom kontinentru”.

“Ovo je prvi korak ka tome da evropska i međunarodna putovanja tokom pandemije budu što prijatnija, pružajući ljudima sigurnost da ispunjavaju sve zahteve vlada za ulazak u države koji se tiču virusa kovid 19”, rekao je Švarcman.

Precizirao je da kako se granice budu otvarale, “IATA Travel Pass” će biti dodatno unapređen sa više mogućnosti da ispuni sve zahteve vlada, naglasivši da će putnici “Er Srbije” među prvima imati na raspolaganju ove usluge.

“Er Srbija” objašnjava da će njeni putnici biti u prilici da lako i jednostavno kreiraju svoj digitalni pasoš.

Nakon testiranja ili vakcinacije, referentne laboratorije će na bezbedan način slati zaštićene podatke u aplikaciju pojedinca, a “IATA Travel Pass” će zatim uporediti neophodne uslove za putovanje sa unetim podacima putnika i svi koji ispunjavaju uslove za željenu destinaciju dobiće zelenu oznaku za putovanje.

Ambasador Bradić sa predstavnicima firme „Albiro“

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić i prvi sekretar Bojan Sojanović posetili su firmu „Albiro“ (ALBIRO AG) i tom prilikom razgovarali sa vlasnicima i direktorima te firme o mogućnostima za investiranje i povećanje proizvodnje u Srbiji.

Ambasador Bradić uputio je predstavnike firme u komparativne prednosti Srbije, važeće sporazume o slobodnoj trgovini, mogućnosti dobijanja državnih subvencija namenjenih investitorima koji otvaraju nova radna mesta, naglasivši mogućnosti za saradnju sa srpskim tekstilnim firmama u Leskovcu, Vranju i Novom Pazaru.

Bradić je upoznao sagovornike sa rezultatima srpske ekonomije u proteklih godinu dana napomenuvši značaj paketa pomoći privredi i građanima koje je Vlada Republike Srbije sprovela.

Generalni direktor „Albiroa“ Roland Losli, direktor prizvodnje Benedikt Švajghart i saradnici predstavili su aktuelne planove firme.

„Albiro“ je firma koja je osnovana pre 190 godina i bavi se proizvodnjom zaštitnih odela namenjenih zaposlenima u komunalnim preduzećima, bolnicama, policiji i drugim institucijama poput Crvenog krsta, a ima ogranke u Austriji, Slovačkoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, kao i u Srbiji.

Ove godine osnovana je firma „Albiro d.o.o. Srbija“, sa namerom da investiranjem u novu opremu u pogonima nekadašnje tekstilne fabrike „Kadinjača“ u Užicu, u Srbiji formiraju svoj glavni centar za proizvodnju zimskih i zaštitnih jakni.

Švajghart izneo je da je „Albiro“ zadovoljan efikasnošću i obučenošću radnika u „Kadinjači“, kao i saradnjom koja je oformljena sa nadležnom lokalnom samoupravom.

Javne finansije po švajcarskom modelu – Zrenjanin i opštine Žitište i Sečanj, potpisali su Memorandum o učešću u projektu RELOF2

0

Grad Zrenjanin i opštine Žitište i Sečanj, potpisali su Memorandum o saradnji i učešću u projektu RELOF2 (Reforma lokalnih finansija u Srbiji – druga faza), sa švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomske poslove, koga zastupa Ambasada Švajcarske u Srbiji.

Program podrške lokalnim samoupravama u primeni principa dobrog upravljanja u upravljanju rizicima i učincima, kroz sveobuhvatnu unutrašnju kontrolu i adekvatno upravljanje javnim finansijama, potpisali su gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, opštine Žitište pomoćnica predsednika opštine Žitište, Edit Sarka, predsednik opštine Sečanj, Predrag Rađenović i u ime Švajcarske kancelarije za saradnju, Ana Jolović, direktorka projekta RELOF2.

– Kada država Švajcarska stoji iza nekog razvojnog projekta, onda se radi o implementaciji najboljih primera dobre prakse i iskustva u toj oblasti koje možemo dobiti kroz ovaj projekat – naglasio je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, uz napomenu da projekat podrazumeva stručnu podršku i unapređenje rada lokalne samouprave i  javnih preduzeća u oblasti upravljanja javnim finansijama, interne revizije i sistema nadzora, a istovremeno promoviše međuopštinsku saradnju, kako bi gradovi i opštine sa većim kapacitetima pružale podršku manjima.

Direktorka projekta Ana Jolović, istakla je da se projekat sprovodi uz podršku švajcarske vlade i da je njegova vrednost 3 miliona švajcarskih franaka, a ukupno će  biti uključeno 48 gradova i opština, četiri ministarstva, AP Vojvodina i Nacionalna akademija za javnu upravu.

Četiri komponente projekta

Kako je naglasila Ana Jolović, prva se bavi uvođenjem i unapređenjem finansijskog upravljanja i kontrole, druga unapređenjem interne revizije, treća  unapređenjem nadzora nad javnim preduzećima i četvrta različitim inovativnim stvarima koje su u vezi sa finansiranjem u lokalu, poput subvencija za građane za unapređenje energetske efikasnosti, nadzora nad indirektnim budžetskim korisnicima ili učešća građana u malim komunalnim projektima koje sprovode zajedno sa gradom.

Intervju ambasadora Švajcarske u Srbiji za “Serbinfo”: Srpska dijaspora u Švajcarskoj značajan oslonac odnosa između dve države

0

Novoimenovani ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid u ekskluzivnom intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je prve utiske o Beogradu i odnose između Srbije i Švajcarske.

Vaša ekscelencijo, pre svega čestitamo na novom položaju ambasadora Švajcarske u Beogradu.

Radili ste i živeli u najvećim metropolama sveta. Kakav je vaš prvi utisak o Beogradu? Da li on zaslužuje naziv „metropola Balkana″?

Beograd apsolutno zaslužuje naziv „metropola Balkana“. Restrikcije u vezi sa kovidom 19 sprečile su moja veća istraživanja grada, ali njegova veličina i raznolikost, stalna užurbanost i građevinski radovi su impresivni. Ovo je grad koji se nalazi u razvoju. Prijaju mi ljubaznost i uljudnost stanovnika, što olakšava navikavanje na grad. Veoma se radujem što ću upoznati Beograd u svim njegovim fasetama. A najviše se radujem razmeni ideja s drugim ljudima.

Na svoj novi položaj dolazite sa Istoka, iz Kazahstana, na Zapad, u Srbiju. Da li je to bila vaša želja?

Zahvalan sam svojoj vladi što mi je dala odgovornost da predstavljam Švajcarsku u Srbiji. To je bila i moja želja. Nisam pre toga bio na Balkanu, a Srbija ima ključnu ulogu za dalji razvoj ovog regiona. Srbiju i Švajcarsku povezuju vrlo bliske veze i mnogo sličnosti. Obe zemlje su kontinentalne, slične po veličini i broju stanovnika. Obe zemlje objedinjuju različite kulture i obe su ponosne na svoju tradiciju. Važan fundament predstavljaju bilateralni odnosi, a naročito ljudske i lične veze. Srpska dijaspora u Švajcarskoj važi za značajan oslonac odnosa između dve države. Zajedno sa svojim timom u Ambasadi Švajcarske, radujem se radu na jačanju bilateralnih odnosa u političkoj i ekonomskoj sferi.

Da li je švajcarskim diplomatama dolazak na Balkan svojevrsni izazov?

Činjenica je da Švajcarska ima snažno prisustvo u ovom regionu i da se zalaže za očuvanje mira i bezbednosti i za ekonomski razvoj. Zbog svog geografskog položaja i ekonomskog potencijala Srbiji pripada izvanredna uloga u mirovnom razvoju celog regiona. Već 30 godina Švajcarska i Srbija održavaju blisku bilateralnu saradnju, na toj osnovi Švajcarska pruža doprinose s ciljem da ojača demokratiju, vladavina prava i ekonomski razvoj u Srbiji.

Gledajući 20. vek, Srbija je imala vrlo „interesantnu“ istoriju, počevši od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, period komunizma, pa opet ratovi na prostoru bivše Jugoslavije pre samo 20 godina. U tom istom periodu Švajcarska nije menjala politički sistem i još uvek ima sedam ministara u vladi. Da li vi vidite neke sličnosti između Švajcarske i Srbije na političkom nivou? Da li je po vama bilo moguće izbeći poslednje sukobe primenjujući švajcarski model državnog uređenja?

Ovakva analogija mi se čini previše pojednostavljenom. Ona ne uvažava ni različitu prošlost niti različit razvoj ove dve države. Zapadni Balkan u skorijoj prošlosti zaista ima uznemirujući period za sobom. Raspad Jugoslavije i ratovi koji su usledili, kao i patnja civilnog stanovništva traume su koje i dan-danas traju. Takva prošlost nam pokazuje da ratovi nisu u stanju da rešavaju konflikte. Oni za buduće generacije uvek ostavljaju teško nasleđe, za koje treba mnogo vremena da bi se prevazišlo. Švajcarska može da se smatra srećnom zato što je ostala pošteđena velikih ratova u Evropi u 20. veku. To predstavlja neverovatnu privilegiju. Međutim, ne postoji garancija da će takvo stanje biti i ubuduće: demokratija, pravna država, mir i stabilnost tekovine su koje uvek nanovo treba braniti. Smatram da je veoma važno biti svestan sopstvene istorije i iz nje izvući neke pouke. Isto tako smatram veoma važnim da se gleda unapred, kako bi se budući izazovi savladali. Pored svih razlika što se tiče prošlosti Srbije i Švajcarske, vidim posebno mnogo dodirnih tačaka što se tiče budućih izazova: savladanje pandemije kovida 19, ekonomski oporavak, transformacija do održive privrede i društva, digitalizacija, kao i suočavanje sa klimatskik promenama. Svi ti izazovi otvaraju mogućnosti za saradnju, jer većina tih izazova u krajnju ruku i može samo zajednički da se savlada.

Švajcarska ima sedam ministarstava, Srbija još uvek više od 20. Da li je to razlog što je švajcarska administracija efikasnija? Šta Srbija u toj oblasti može da nauči od Švajcarske?

Teško je uporediti dve administracije koje se razlikuju po svom istorijskom razvoju i koje se oslanjaju na različitu strukturu unutar državnog bića. Švajcarska se po svom državnom uređenju temelji na federalizmu i supsidijarnosti, i to po ubeđenju da se problemi rešavaju tamo gde su najbliži realnom životu ljudi. Takav „bottom-up″ pristup je tipično švajcarski. Isto tako, vlada ubeđenje da efikasna uprava mora da bude maksimalno transparentna, kao i to da se civilno društvo uključi u donošenje odluka i rešavanje problema. Naši kooperacijski programi u Srbiji pored ostalog podržavaju i izgradnju efikasnih i ljudima bliskih lokalnih uprava. Efikasna i transparentna uprava nije samo važna da bi se građanima omogućilo učešće u demokratskim procesima – što bi ojačalo demokratiju kao takvu – nego bi to ubrzalo i privredni razvoj, koji bi stvarao radna mesta neophodna za uvećanje bogatstva.

Švajcarska vlada preko Švajcarske kancelarije za saradnju pomaže u digitalizaciji lokalnih samouprava u Srbiji. Da li nastavljate tu pomoć? Da li imate neke nove prioritete?

Švajcarska se aktivno zalaže za povećanje digitalizacije lokalnih samouprava u Srbiji. Pandemija kovida 19 pokazala je očigledan značaj važnosti digitalizacije. Zahvaljujući podršci Švajcarske, građani Srbije imaju jednostavniji pristup uslugama na lokalnom nivou i mogu, na primer, gruntovni porez da reše od kuće putem digitalnog plaćanja. Zahvaljujući digitalizaciji poslovnih procesa u lokalnim samoupravama, smanjuju se, na primer, troškovi za štampanje dokumenata, a i sastanci se mogu u vreme kovida 19 nastaviti od kuće. Građani i mediji mogu da onlajn prate rad lokalnih samouprava i povećavaju svoj uticaj na njih. Digitalizacija čini lokalne samouprave ne samo lakše dostupnim i efikasnijim nego istovremeno povećava njihovu transparentnost, što smanjuje rizik od korupcije.

U Švajcarskoj živi veliki broj Srba i svake godine sve je više Švajcaraca sa srpskim korenima. Na koji način oni mogu još efikasnije da pomognu Srbiji?

Ubeđen sam da srpska dijaspora u Švajcarskoj ima važnu ulogu u odnosima naših zemalja. Ljudi sa srpskim korenima služe kao mostograditelji između naših dveju kultura i oni su u stanju da spoje različita iskustva na najbolji način. Značaj dijaspore je mnogo veći nego aspekt novčanih doznaka članovima porodice u bivšoj otadžbini. Danas vidimo građane Srbije u Švajcarskoj ili Švajcarce srpskih korena kako u ime švajcarskih firmi donose odluke da li da investiraju u Srbiji ili da se na razne načine angažuju u Srbiji i tako pozitivno utiču na međudržavne odnose.

Trenutni izazov je pandemija koronavirusa. Nakon toga opet će sva pažnja biti usmerena na evropske integracije Srbije i rešavanje spora oko Kosova i Metohije. Svedoci smo “novog” rata na Kavkazu zbog nerešenih teritorijalnih pitanja posle pada komunizma.  Da li je Švajcarska ranom odlukom o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije izgubila moć i kredibilitet za pomoć u rešavanju ovog aktuelnog spora?

Taj ogromni zadatak koji ste pomenuli na impresivan način pokazuje da se takvi izazovi ne zaustavljaju pred državnim granicama. Štaviše, to pokazuje i da pored različitih političkih pozicija regionalna i međunarodna saradnja nemaju alternativu. U tom kontekstu Švajcarska pozdravlja političke inicijative u pravcu regionalne saradnje, od kojih imamo više primera. Švajcarska konkretnim doprinosom podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine time što, na primer, stvara mogućnosti za direktno povezivanje politički angažovanih ljudi na obe strane. Kao što ste napomenuli, uvek postoji opasnost da se nerešeni konflikti ponovo pretvore u rat. Zbog toga mi ne možemo sebi dozvoliti da uz takav rizik za bezbednost živimo na našem kontinentu. Zato se Švajcarska i na zapadnom Balkanu zalaže za aktivnu mirovnu politiku. Priznanje Kosova s naše strane kao samostalne države, po nama, ne bi trebalo da umanji našu verodostojnost. Naprotiv, naš dugogodišnji angažman u vidu podrške reformama za jačanje demokratije, izgradnju pravne države i privredni razvoj, kako na Kosovu tako i u Srbiji, učvrstio je naš partnerski odnos u obe države. Kako kroz naš program kooperacije, tako i kroz direktne investicije, Švajcarska spada u najvažnije partnere Srbije. U nekim oblastima kao što su dualno obrazovanje, digitalizacija ili podsticanje startapova Švajcarska predstavlja primer za Srbiju.

Srbija je kao i Švajcarska vojno neutralna. Da li postoji mogućnost saradnje u toj oblasti?

Postoje važne razlike između švajcarske i srpske neutralnosti. Švajcarska je najmanje od Bečkog kongresa 1815. trajno neutralna. Taj međunarodno pravni status Švajcarske priznat je od međunarodne zajednice. Razlog za to je što ta neutralnost podstiče mir i stabilnost u Evropi. Trajna i naoružana neutralnost je princip švajcarske spoljne politike. Srpska neutralnost se zasniva na skorijoj odluci srpske politike. Budućnost će pokazati kakav će primer biti srpska neutralnost i kakve posledice će imati ta koncepcija na regionalnu bezbednost. Ali sličnost postoji u činjenici da ni Švajcarska ni Srbija nisu članice NATO, ali se uključuju u rad u NATO programa Partnerstvo za mir. Obe države su aktivne članice OEBS i preuzele su bezbednosno-političku odgovornost na evropskom kontinentu prethodnih godina predsedavajući tom organizacijom (Švajcarska 2014, Srbija 2015). Na kraju, spaja nas interes za mirnu i stabilnu Evropu.

Društvo je u raznim oblastima veoma podeljeno, kako u Srbiji, tako i, na primer, u Švajcarskoj. Na primer u zimskom periodu najveća „polemika“ je na temu – fondu ili raklet. Šta se vama više sviđa, burek s mesom ili burek sa sirom?

Nadam se da ćete mi dopustiti da se zbog relativno kratkog vremena provedenog u Beogradu ne odlučim. Inače više volim sir nego mleveno meso, ali pošto volim jaka i aromatična jela, izabrao bih burek s mesom.

Dozvolite mi na kraju još jedan komentar o pomenutim razlikama u društvu: otvorena društva se poznaju po tome što se u njima o mnogim pitanjima vodi kontroverzna i angažovana diskusija. O svemu onome što nas razdvaja i što nas spaja kao društvo treba da razmislimo i isto toliko vremena i truda da posvetimo tome. Društvena solidarnost je u ovakvim vremenima jakih polarizacija neprocenjiv dar, o kojem mora da brinemo.

 

Intervju Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch

Der neu ernannte Schweizer Botschafter in Serbien Urs Schmid kommentiert im exklusiven Interview für das Portal Serbinfo.ch die ersten Eindrücke in Belgrad und die bilateralen Beziehungen zwischen der Schweiz und Serbien.

Ihre Exzellenz, wir gratulieren Ihnen zu Ihrem neuen Posten als Schweizer Botschafter in Belgrad. Sie haben in den grössten Metropolen der Welt gelebt und gearbeitet. Wie ist Ihr erster Eindruck von Belgrad? Verdient die Stadt ihren Rufnamen als «Metropole des Balkans»?

Belgrad wird seinem Ruf als „Metropole des Balkans“ absolut gerecht. Zwar haben die Restriktionen im Zusammenhang mit COVID-19 meinem Entdeckungsdrang bislang Grenzen gesetzt, doch die Grösse und Vielfalt der Stadt, die allgemeine Betriebsamkeit und die rege Bautätigkeit sind beeindruckend. Es ist eine Stadt, die sich im Aufbruch befindet. Angenehm ist auch die Freundlichkeit und Zuvorkommenheit der Bevölkerung, die einem das Einleben in dieser Stadt erleichtern. Ich freue mich sehr darauf, Belgrad in den nächsten Jahren in all seinen Facetten kennenzulernen. Und am meisten freue ich mich auf den Austausch mit den Menschen.

Sie kommen aus dem Osten aus Kasachstan in den Westen nach Serbien. War das Ihr Wunsch?

Ich bin meiner Regierung dankbar, dass sie mir die Verantwortung für die Vertretung der Schweiz in Serbien anvertraut hat. Dies entsprach auch meinen Wünschen. Ich war noch nie auf dem Balkan und Serbien spielt eine Schlüsselrolle für die weitere Entwicklung dieser Region. Serbien und die Schweiz verbinden sehr gute Beziehungen und viele Gemeinsamkeiten. Beide Länder sind Binnenländer, ähnlich in Bezug auf Grösse und Einwohnerzahl. Beide Länder vereinen innerhalb ihrer Grenzen unterschiedliche Kulturen und beide sind stolz auf ihre Traditionen. Ein wichtiges Fundament der bilateralen Beziehungen sind insbesondere die menschlichen und persönlichen Beziehungen. Die bedeutende serbische Diaspora in der Schweiz dient als wichtige Brückenbauerin zwischen den beiden Ländern. Ich freue mich darauf, zusammen mit meinem Team auf der Schweizer Botschaft an einer weiteren Vertiefung unserer bilateralen Beziehungen auf politischer wie wirtschaftlicher Ebene zu arbeiten.

Stellt eine diplomatische Tätigkeit auf dem Balkan eine Herausforderung für einen Schweizer Diplomaten dar?

Tatsache ist, dass die Schweiz in dieser Region eine starke Präsenz hat und dass sie sich auf vielfältige Weise zugunsten von Frieden, Sicherheit und wirtschaftliche Entwicklung einsetzt. Durch seine geografische Lage und sein wirtschaftliches Potential kommt Serbien eine herausragende Rolle für die friedliche Entwicklung der gesamten Region zu. Seit 30 Jahren unterhalten die Schweiz und Serbien eine enge bilaterale Kooperation, auf deren Grundlage die Schweiz Beiträge leistet mit dem Ziel, Demokratie und Rechtsstaatlichkeit zu stärken und die wirtschaftliche Entwicklung Serbiens zu fördern.

Schaut man sich das 20. Jhd. an, so hat Serbien eine sehr «interessante» Geschichte, angefangen mit den Balkankriegen, ersten und zweiten Weltkrieg, Kommunismus und dann wieder Kriege auf dem Gebiet des ehemaligen Jugoslawiens, vor gerade 20 Jahren. In dieser Zeit hat die Schweiz ihr politisches System nicht verändert und hat immer noch 7 Bundesräte. Sehen Sie Gemeinsamkeiten zwischen der Schweiz und Serbien in politischer Hinsicht? Hätten die letzten Balkankriege verhindert werden können mit dem staatspolitischen Aufbau eines jugoslawischen Staates nach schweizerischem Vorbild?

Eine solche Analogie scheint mir zu undifferenziert. Sie trägt der unterschiedlichen Geschichte und Entwicklung der beiden Staaten zu wenig Rechnung. Der Westbalkan hat in der Tat eine sehr bewegte, jüngere Vergangenheit hinter sich. Der Zusammenbruch Jugoslawiens, die damit verbundenen Kriege und das verursachte Leid in der Zivilbevölkerung sind Traumata, die bis heute nachwirken. Diese Vergangenheit zeigt uns, dass Kriege keine Konflikte zu lösen vermögen. Sie hinterlassen stets ein schwieriges Erbe für nachfolgende Generationen, dessen Überwindung viel Zeit benötigt. Die Schweiz darf sich glücklich schätzen, von den grossen Kriegen des 20. Jahrhunderts in Europa verschont geblieben zu sein. Das ist ein unglaubliches Privileg. Es gibt aber keine Garantie, dass dies in Zukunft so bleiben wird: Demokratie, Rechtstaatlichkeit, Frieden und Stabilität sind Errungenschaften, die stets aufs Neue verteidigt werden müssen. Es scheint mir wichtig, sich der eigenen Geschichte bewusst zu sein und daraus zu lernen. Ebenso wichtig scheint mir aber, vorwärts zu schauen und die Herausforderungen der Zukunft zu meistern. Nebst all den Unterschieden, was die Vergangenheit anbelangt, sehe ich insbesondere hinsichtlich der Herausforderungen der Zukunft viele Anknüpfungspunkte zwischen der Schweiz und Serbien: die Bewältigung der andauernden COVID-19-Pandemie, die wirtschaftliche Erholung, die Transformation hin zu einer nachhaltigen Wirtschaft und Gesellschaft, die Digitalisierung, der Umgang mit dem Klimawandel. All diese Herausforderungen eröffnen Chancen für eine Zusammenarbeit, denn die meisten können letztlich nur gemeinsam gemeistert werden.

Die Schweiz hat 7 Ministerien, Serbien weiterhin mehr als 20. Ist das der Grund für die Effizienz der Schweizer Administration? Was kann Serbien in dieser Hinsicht von der Schweiz lernen?

Es ist schwierig, zwei Verwaltungen zu vergleichen, die eine unterschiedliche historische Entwicklung hinter sich haben und die sich auf unterschiedlich strukturierte Staatswesen beziehen. Das schweizerische Staatswesen basiert auf Föderalismus und Subsidiarität, also der Einsicht, dass Probleme oft am besten auf der Stufe gelöst werden können, die am nächsten bei der Lebensrealität der Menschen ist. Dieser „bottom-up-Ansatz“ ist typisch schweizerisch. Ebenso die Einsicht, dass eine effiziente Verwaltung möglichst transparent sein soll und die Zivilgesellschaft in die Entscheidfindung und Lösung von Problemen einbeziehen soll. Mit unserem Kooperationsprogramm in Serbien unterstützen wir unter anderem auch den Aufbau einer wirksameren und bürgernahen lokalen Verwaltung. Eine effiziente und transparente Verwaltung ist nicht nur wichtig, um den Menschen die Teilnahme an demokratischen Prozessen zu ermöglichen – und damit die Demokratie an sich zu stärken – sondern sie begünstigt auch die Ansiedlung wirtschaftlicher Tätigkeiten und trägt deshalb zur Schaffung von Arbeitsplätzen und zur Wohlstandsförderung bei.

Die Schweizer Regierung hilft mit der Direktion für Entwicklung und Zusammenarbeit der Digitalisierung von Gemeindebehörden in Serbien. Werden Sie die Hilfe weiterführen? Haben Sie vielleicht neue Prioritäten?

Die Schweiz treibt die Digitalisierung der Gemeindeverwaltungen in Serbien aktiv voran. Die COVID-19-Pandemie hat die Bedeutung der Digitalisierung vor Augen geführt. Dank Schweizer Unterstützung haben serbische Bürger/Innen nun einfacheren Zugang zu lokalen Dienstleistungen und können z.B. ihre Grundstücksteuer direkt online und von zu Hause aus begleichen. Dank der Digitalisierung der Arbeit von Gemeindeparlamenten sinken die Druckkosten für Dokumente und die Sitzungen können in Zeiten von COVID-19 auch von zu Hause aus fortgesetzt werden. Zudem können die Bürger/Innen sowie die Medien die Arbeit des Gemeindeparlaments online mitverfolgen und dadurch mehr Einfluss ausüben. Die Digitalisierung macht Lokalverwaltungen nicht nur zugänglicher und effizienter, sondern erhöht auch deren Transparenz und mindert dadurch das Risiko von Korruption.

In der Schweiz lebt eine grosse Anzahl von Serben und jedes Jahr wächst die Zahl von Schweizern mit serbischen Wurzeln. Auf welche Art und Weise können diese Serbien noch effizienter helfen?

Ich bin davon überzeugt, dass die serbische Diaspora in der Schweiz eine wichtige Rolle in den Beziehungen unserer beiden Länder spielt. Menschen mit serbischen Wurzeln dienen als Brückenbauer, als Vermittler zwischen unseren beiden Kulturen, und sie vermögen das Beste aus beiden Erfahrungswelten zusammenzubringen. Die Bedeutung der Diaspora geht längst über den Aspekt der finanziellen Überweisungen an Familienangehörige im ehemaligen Heimatland hinaus. Heute sehen wir wie serbische Bürger/Innen in der Schweiz oder Schweizer/Innen mit serbischen Wurzeln oft am Anfang eines Entscheides einer Schweizer Firma stehen, in Serbien zu investieren oder sich in verschiedenster Weise in Serbien engagieren und den Austausch zwischen den beiden Ländern fördern.

Die jetzige Herausforderung ist die Corona-Pandemie. Nach dieser wird wieder die Aufmerksamkeit auf die europäische Integration Serbiens und die Lösung des Kosovo-Konflikts gerichtet sein. Wir sind Zeugen eines «neuen» Krieges im Kaukasus wegen nicht gelösten territorial Fragen nach dem Fall des Kommunismus. Hat die Schweiz nach dem frühen Entscheid einer Anerkennung der Unabhängigkeit Kosovos die Macht und Glaubwürdigkeit verloren, um beim Lösen oder Vermitteln des immer noch nicht gelösten Konflikts zu helfen?

Die von Ihnen angesprochene Herkulesaufgabe der Pandemiebewältigung zeigt eindrücklich auf, dass solche Herausforderungen keinen Halt vor Grenzen machen. Sie zeigen viel mehr auf, dass es trotz politisch unterschiedlicher Positionen letztlich keine Alternative zur regionalen und internationalen Zusammenarbeit gibt. Die Schweiz begrüsst in diesem Zusammenhang die politischen Initiativen in Richtung regionaler Integration, wovon es mehrere Beispiele gibt. Die Schweiz unterstützt auch den Dialog über die Normalisierung der Beziehungen zwischen Belgrad und Pristina mit konkreten Beiträgen, indem sie beispielsweise Gelegenheiten für den direkten Austausch zwischen politisch engagierten Menschen auf beiden Seiten schafft. Wie Sie anmerken, besteht immer die Gefahr, dass ungelöste Konflikte wieder aufbrechen können und zu kriegerischen Auseinandersetzungen führen. Wir können es uns nicht leisten, mit solchen Sicherheitsrisiken auf unserem Kontinent zu leben. Deshalb betreibt die Schweiz eine aktive Friedenspolitik, auch auf dem Westbalkan. Unsere Anerkennung des Kosovo als eigenständigen Staat schmälert unseres Erachtens nicht die Glaubwürdigkeit unseres Handelns. Im Gegenteil, unser langjähriges Engagement sowohl in Kosovo, wie in Serbien, zur Unterstützung von Reformen zur Förderung der Demokratie, der Rechtsstaatlichkeit und der wirtschaftlichen Entwicklung, hat unsere partnerschaftliche Beziehung zu beiden Ländern gefestigt. Sowohl was unser Kooperationsprogramm anbelangt, als auch den Umfang der Direktinvestitionen gehört die Schweiz zu den wichtigsten Partnern Serbiens. In einigen Bereichen wie z.B. der Berufsausbildung, der Digitalisierung oder der Förderung von Start-ups hat die Schweiz für Serbien sogar Modellcharakter.

Serbien ist wie die Schweiz militärisch neutral. Sehen Sie Möglichkeiten einer Zusammenarbeit in diesem Gebiet?

Die schweizerische und die serbische Neutralität weisen wichtige Unterschiede auf. Die Schweiz gilt mindestens seit dem Wiener Kongress von 1815 als dauernd neutral. Dieser völkerrechtliche Status der Schweiz wird von der internationalen Staatengemeinschaft anerkannt. Dahinter steht die Einsicht, dass diese Neutralität zum Frieden und zur Sicherheit in Europa beiträgt. Die dauernde, bewaffnete Neutralität ist daher ein Grundsatz der schweizerischen Aussenpolitik. Die serbische Neutralität stützt sich bis anhin auf einen jüngeren Entscheid der serbischen Politik. Die Zukunft wird zeigen, welche Gestalt diese serbische Neutralität annehmen wird und welche Auswirkungen diese Konzeption auf die regionale Sicherheit haben wird. Gemeinsamkeiten bestehen aber aufgrund der Tatsache, dass sowohl die Schweiz als auch Serbien nicht Mitglied der NATO sind, sich aber sicherheitspolitisch innerhalb der NATO-Partnerschaft für den Frieden engagieren. Beide Staaten sind aktive Mitglieder der OSZE und haben in den vergangenen Jahren durch die Übernahme des Vorsitzes dieser Organisation (Schweiz 2014, Serbien 2015) eine besondere sicherheitspolitische Verantwortung für den europäischen Kontinent wahrgenommen. Letztlich eint uns das Interesse an einem friedlichen und stabilen Europa.

Die serbische Gesellschaft ist in vielen Gebieten stark gespalten, wie in Serbien so auch in der Schweiz. In dieser Jahreszeit lautet oft die Gretchenfrage Fondue oder Raclette. Analog dazu: Was schmeckt Ihnen besser, Burek mit Käse oder mit Hackfleisch?

Ich hoffe, Sie gestehen mir aufgrund meiner relativ kurzen Zeit hier in Belgrad zu, dass ich mich in dieser Frage noch nicht festgelegt habe. Im Allgemeinen ziehe ich Käse dem Hackfleisch vor, da ich aber kräftige und aromatische Speisen liebe, fällt meine Wahl heute auf Burek mit Hackfleisch.

Gestatten Sie mir zum Schluss noch eine Bemerkung zu den von Ihnen erwähnten Differenzen in der Gesellschaft: es zeichnet offene Gesellschaften aus, dass über viele Fragen kontrovers und engagiert diskutiert wird. Bei allem, was uns trennt, sollten wir aber immer auch daran denken, was uns als Gesellschaften eint und mindestens gleich viel Zeit und Aufwand darauf verwenden. Der gesellschaftliche Zusammenhalt ist gerade in Zeiten von stärkerer Polarisierung ein unschätzbarer Wert, dem wir Sorge tragen sollten.

Interview Andrija Stojković
Redaktion Serbinfo.ch

POSLEDNJE VESTI