Plaćena reklama

Jačanje privredne i investicione saradnje Srbije i Švajcarske

0
Predstavnici Švajcarsko-srpske privredne komore (SSCG) i Ženevske komore za privredu, industriju i usluge (CCGF) potpisali su Memorandum o razumevanju između te dve institucije.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić zahvalio je direktoru Ženevske komore za privredu, industriju i usluge Vinsentu Subiliji i predsedniku Švajcarsko-srpske privredne komore Maju Mićoviću na pozivu i mogućnosti da na skupu, koji je bio posvećen Srbiji kao zemlji u fokusu za švajcarske privrednike, iznese ocene o bilaterlanim odnosima dve države, kao i najvažnije podatke o ekonomskim rezultatima naše zemlje.

Bradić je ocenio da su bilateralni odnosi stabilni, dinamični, svobuhvatni i veoma dobri – kako na političkom planu, tako i u oblasti privrede, nauke i tehnike, dualnom obrazovanju, energetici, kao i na drugim poljima.

Ambasador Bradić je ukazao da su robna i razmena usluga u protekle dve godine zabeležili rast od 16,3 % (2021.), tj. 5,4% (2020.), uprkos pandemijskim ograničenjima, te da je volumen u trgovinskoj razmeni u miniloj godini dostigao ukupno 1,3 milijarde evra.

Ukazao je da su privreda i građani u Srbiji dobili ukupnu pomoć države od 8,8 milijardi evra za ublažavanje ekonomskih posledica izazvanih globalnom virusnom pandemijom, pri čemu je javni dug na nivou od 52% BDP ostao znatno ispod Mastrihtskih kriterijuma.

Naglasio je da će srpska privreda – posle rekordnog rasta u minuloj godini od 7,5% – nastaviti u ovoj i narednoj godini da raste značajnim stopama, kao i da je nastavljen trend u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su 2021. godine iznosile 3,9 mlrd. evra. Istakavši da je strateški spoljno-politički cilj Srbije punopravno članstvo u EU, uz ubrzanje neophodnih društvenih reformskih procesa, kao i istovremeno jačanje stabilnosti i saradnje sa zemljama u regionu, Bradić je zaključio da je u proteklih nešto manje od tri godine ostvaren i značajan napredak u okviru inicjative „Otvoreni Balkan“.

Predstavnici nekoliko švajcarskih firmi – koji se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, kao i IK uslugama u Srbiji – izneli su svoja iskustva i razloge zbog kojih su Srbiju izabrali za sedište poslovnih aktivnosti.

Manifestaciji su prisustvovali i šef Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović, kao i prvi sekretar Ambasade Bojan Stojanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je zakletvu u Narodnoj skupštini Srbije

0

Posebna sednica parlamenta počela je u 11 sati, a posebnoj sednici Skupštine prisustvuju predstavnici Vlade Srbije, Republike Srpske, pravosuđa, vojske i policije, verskih zajednica kao i 75 predstvnika diplomatskog kora. Vučić se pred inauguraciju obratio okupljenim građanima.

“Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti”.

Zakletva koju predsednik polaže još jedan je garant da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i predsednik se eksplcitno zaklinje da će čuvati južnu pokrajinu kao sastavni deo zemlje.

Za prvi mandat, Vučić je zakletvu položio na Ustavu i Miroslavljevom jevanđelju, najstarijoj srpskoj knjizi.

Vučić je 3. aprila pobedio u prvom krugu redovnih predsednčkih izbora sa 58,59 odsto ukupnih glasova izašlih birača.

Prvi mandat je započeo 31. maja 2017. godine, kada je svečano položio zakletvu u Domu Narodne skupštine.

Predstavljen plan saradnje Švajcarske i Srbije za naredne tri godine

0

Donatorska podrška Švajcarske u procesu evrointegracija, doprinosu održivom i inkluzivnom rastu i podsticanju demokratskih procesa u Srbiji nastaviće se i u narednim godinama, poručeno je na svečanosti povodom predstavljanja plana saradnje dve zemlje u periodu od 2022. do 2025. godine.

Na svečanosti koja je održana u Beogradu prisustvovali su Nj.e Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, ministarka privrede Anđelka Atanasković, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Rihard Koli, pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić, kao i mnogobrojni predstavnici EU i Vlade Srbije.

Događaj je organizovala Švajcarska ambasada kako bi se predstavio program investicija kojim će Švajcarska pružiti pomoć Srbiji u podizanju životnog standarda i usklađivanju sa evropskim vrednostima.

Ministarka Atanasković navela je da je Švajcarska jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju.

“Danas švajcarske firme zapošljavaju u Srbiji preko 12.000 radnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ove godine iz Srbije je u Švajcarsku ostvaren izvoz od 18,9 miliona evra, što predstavlja rast od 18,9 odsto u odnosu na prošlu godinu”, navela je Atanasković.

Ona je dodala da je u istom periodu uvoz iz Švajcarske dostigao iznos od 86,6 miliona evra.

Atanaskovićeva je takođe kazala da prostor za dalje unapređenje saradnje dve zemlje postoji i da se on može prepoznati kroz rast priliva švajcarskih investicija, posebno kroz grinfild projekte, ali i veći obim učešća u procesu privatizacije preduzeća.

“Trenutno radimo na unapređenju nadzora nad radom javnih preduzeća, a Ugovor o donaciji nove informacione platforme između Ministarstva privrede i švajcarskog Sekretarijata za ekonomske poslove biće potpisan u petak 13. maja”, najavila je ministarka privrede.

Takođe, zahvalila je na podršci Švajcarske tokom epidemije korona virusa, kada se, kazala je, pored borbe za zdravlje, vodila i bitka za očuvanje privrede, radnih mesta i ekonomske stabilnosti Srbije.

Podsetila je i da je švajcarski parlament u jeku pandemije produžio program sveobuhvatne saradnje sa Srbijom, reprezentujući kontinuitet izvrsnih odnosa i ekonomskog partnerstva utemeljenog na međusobnom poverenju.

Ambasador Šmid rekao je da je švajcarsko-srpski program saradnje deo Nove strategije Međunarodna saradnja 2021 – 2024, koji je usvojio švajcarski parlament 2020. i koji sadrži osnovne parametre za međunarodnu saradnju Švajcarske na globalnom nivou.

Šmid je naveo da je finansijski okvir koji je postavio parlament njegove zemlje oko 13 milijardi švajcarskih franaka bespovratnih sredstava, što je više od 12,5 milijardi evra.

Srbija bi trebalo da ima obavezni vojni rok, kao Švajcarska

0

Ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije formirali radne grupe koje vrše analizu svih segmenata koji se tiču postavljenog zadatka i planiranja mogućnosti ponovnog uvođenja redovnog služenja vojnog roka, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

„Očekujem da ćemo u naredne dve nedelje imati izrađen plan sa kompletnim analizama i najboljim rešenjima u pogledu finansijskog aspekta, aspekta obuke i aspekta regrutacije

Kako dalje stoji u saopštenju, njegov lični stav po ovom pitanju od ranije je poznat.

„Kao što je predsednik Vučić i rekao, Srbija je vojno neutralna zemlja i kao takva smatram da treba da ima obavezni vojni rok, baš kao što ga imaju i Austrija i Švajcarska. Njegovim uvođenjem bi, pre svega, pojačali odbrambene kapacitete naše zemlje”, rekao je Stefanović.

Ministar je istakao da je važno da mladi ljudi prođu obuku u vojničkim veštinama i da se upoznaju sa složenim borbenim sistemima i ostalom savremenom tehnikom, opremom i naoružanjem koje Vojska Srbije danas ima, a čime u prethodnim decenijama i nismo baš mogli da se pohvalimo. Mladi će, rekao je ministar Stefanović, posle služenja vojnog roka ne samo biti obučeni da u svakom trenutku mogu da priteknu u pomoć svojim bližnjima, već će steći i veštine i znanja koja će im značiti i te kako i u životu i u radu.

„Naravno, konačnu odluku doneće parlament, ali duboko sam ubeđen i kao ministar odbrane i kao neko ko je služio vojni rok, da je to izuzetno korisno i za mlade ljude i našu zemlju”, zaključio je Stefanović u saopštenju Ministarstva odbrane.

Ukidaju se mere za ulazak građana Srbije i stranih državljana u zemlju

0
Od utorka, 3. maja, prestaju da važe sve mere kontrole i ograničenja za ulazak lica u Republiku Srbiju, u vezi sa zaraznom bolešću Kovid-19, kako za strane tako i za domaće državljane.

Državljani Srbije kao i strani državljani, pri ulasku u zemlju neće biti u obavezi da imaju negativan PCR test, brzi antigenski test, dokaz o preležanoj bolesti, niti potvrdu o vakcinaciji, bez obzira na to iz koje zemlje sveta dolaze u Srbiju.

Odluka o slobodnom ulasku građana Srbije i stranih državljana u zemlju doneta je na osnovu trenutne epidemiološke situacije u našoj zemlji, i u skladu je sa odlukama većine zemalja Evrope i regiona.

Nadležne institucije nastavljaju da prate razvoj epidemiološke situacije u Srbiji iz sata u sat i blagovremeno će obaveštavati javnost.

Na snazi ostaje preporuka o nošenju maski u zatvorenom prostoru, dok je nošenje maski u zdravstvenim ustanovama obavezno.

Kovid ambulante, punktovi za testiranje na prisustvo virusa korona i punktovi za vakcinaciju nastavljaju da rade uobičajeno.

Princ Petar Karađorđević abdicirao i sva prava preneo na princa Filipa

0
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Petar Karađorđević

Princ Petar Karađorđević saopštio je da je potpisao odluku o abdikaciji kojom se odriče svih prava koja mu pripadaju po osnovu prvorodstva i prenosi ih na sledećeg po starešinstvu rođenja, njegovog brata Filipa.

Princ Petar, najstariji sin princa Aleksandra Karađorđevića i unuk kralja Petra II Karađorđevića, odluku o abdikaciji, kako je naveo u saopštenju, potpisao je u sredu u palati Svetog Andreja u Sevilji, u prisustvu svedoka, kako naglašava, svestan da se tim činom odriče svih prava za sebe i sve svoje potomke koji su rođeni ili će tek biti rođeni u bračnoj vezi ili izvan bračne veze.

“Ne odričem se prava koja proističu iz prava na nasleđe imena, člana Kraljevskog doma, titule kraljevića i svih drugih prava i obaveza koje zakon i tradicija daju i nalažu članu porodice”, naveo je princ Petar čija je odluka o abdikaciji stupila na snagu po potpisivanju.

Potpisivanju su svedočili njegova majka princeza Marija da Glorija od Orleana i Bregance i Vojvotkinja od Segrorbe, njegov očuh Ignacio, Vojvoda od Segorbe, jeromonah Mikel Ortega Modest, starešina Crkve Svetog Arhangela Mihaila u Palmi na ostrvu Majorka, princ-naslednik Filip, princeza Danica, sestra Soul, grofica od Ampurijasa, Ljubodrag Grujić, član Krunskog veća, Kancelar ordena i Herald Doma Karađorđevog i Nikola Stanković, šef kabineta princa-naslednika.

O svojoj, kako ističe, nepokolebljivoj odluci zvanično je obavestio i oca i starešinu Kraljevskog doma princa Aleksandra i patrijarha srpskog Porfirija.

Smatra da je u interesu dinastije da princ-naslednik sa svojom porodicom živi u Srbiji među svojim narodom.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Filip Karađorđević

U tom smislu, ukazuje da je njegov brat princ Filip svoj i život svoje porodice vezao za Srbiju u kojoj se nakon devet decenija rodio i prvi muški član dinastije Karađorđević, naslednik princa Filipa kraljević Stefan.

Princ Petar navodi i da svoj život, kao i do sada, nastavlja u Sevilji.

Digitec Galaxus otvara dodatna radna mesta u Beogradu

0

Kako Digitec Galaxus piše na svom portalu, najveća online prodavnica u Švajcarskoj otvara nova radna mestu u Beogradu. Dva nova tima za softverski razvoj u oblasti sistema korisničkog servisa i održavanja proizvodnih podataka počinju uskoro sa radom u srpskoj metropoli. 

Digitex Galaxus već posluje od 2016. godine u Beogradu sa oko 300 zaposlenih. Kao razuman korak, navodi se u saopštenju, vidi se dalji tehnički razvoj u oblastima, gde su radnici u Srbiji bili već odgovorni. Aleksandar Zabunović, glavni menedžer Digitec Galaxusa u Srbiji, objašnjava kako u Srbiji postoje mnogobrojni dobri univerziteti i visokoobrazovani mladi IT stručnjaci i veruje da će Beograd pored Ciriha postati novi razvojni centar švajcarske kompanije. 

Digitec Glaxus naglašava u saopštenju da Cirih ostaje glavni centar i da ne izmešta radna mesta iz Švajcarske u Srbiji, već otvara nova radna mesta.

Samit poslovne dijaspore u Cirihu

0

Udruženje srpskih privredinka Švajcarske (USPŠ), održaće 13. i 14. maja 2022. godine Samit poslovne dijaspore u gradskoj hali Dietikon pored Ciriha (Stadthalle Dietikon).

Ciljevi Samita su podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i Matice. 

Tokom dva dana trajanja Samita, u okvoru Privrednog sajma i Ekonomskog foruma sastaće se švajcarske i srpske kompanije iz sektora energetike, informacionih tehnologija, medicine i nekretnina.

Na Ekonomskom forumu govoriće se o informacionim tehnologijama, preciznije na temu kako će dijaspora i pandemija podstaći srpsko-švajcarsko preduzetništvo, kao i o Blockchain-u i njegovim tehnološkim izazovima i mogućnostima, NFTs-u i o projektu Limos4. 

Deo Foruma biće posvećen i medicini, na kome će se prisutnima obratiti Dr. Vladimir Cmiljanović, osnivač Swissrocekts & Rocketvax, koji će govoriti o razvoju druge generacije vakcina protiv Covid-19. Dok će o razovju poslovanja u digitalnom zdravstu govoriti stručnjak i gostujući govornik iz kompanije Veemedo.

Investicije i smernice za izgradnju solarnog parka, kao i o implementaciji regulatornog modela kantona Cirih u energetskom sektoru, biće jedna od tema energetskog dela Foruma. 

Na Forumu će se govoriti i o aktuelnoj situaciji nekretnina u Švajcarskoj, kao i o švajcarskom projektu Swiss Residence — King’s Fountain Dedinje u Begradu.

Samit će otvoriti Ambasador Republike Srbije u Bernu, Nj.E. gospodin Goran Bradić, zajedno sa Oliverom Bertšingerom (Oliver Bertschinger) ispred SEC Privredne komore Švajcarska — Centralna Evropa.

Četvriti po redu Samit srpskih privredinka biće održan nakon pauze zbog pandemijskih restrikcija. Prethodni Samiti su održani 2016., 2017. i 2018. godine.

Detaljnije informacija o Samitu kao i ažuriranu agendu, možete pronaći na sajtu Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, i na www.summit2022.ch

BIA demantovala navode Dika Martija o umešanosti u planove za njegovo ubistvo

0

Bezbednosno informativna agencija (BIA) uputila je danas pismo Federalnoj obaveštajnoj službi Švajcarske (FIS) u kojem najoštrije osuđuje i demantuje, kako se navodi u saopštenju dostavljenom Tanjugu, maliciozne tvrdnje o uključenosti srpskih bezbednosnih službi u planiranje bilo čijeg ubistva.

Time BIA reaguje na navodne pretnje smrću Diku Martiju, nekadašnjem izvestiocu Saveta Evrope koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima, koje, kako tvrdi, dolaze iz „određenih krugova srpskih obaveštajnih službi”.

„U ovim teškim vremenima, takve tvrdnje nepravedno nanose nesagledivu štetu Srbiji i ugledu BIA, i njenih pripadnika, koji posvećeno i profesionalno izvršavaju svoje radne zadatke isključivo u skladu sa zakonom. BIA će uprkos svim pritiscima i pokušajima destabilizacije nastaviti da radi na očuvanju mira i stabilnosti Srbije i njenih građana”, navodi se u saopštenju BIA.

Marti je decembra 2020. dobio visoku policijsku zaštitu.

On je, u intervjuu za švajcarski dnevnik „Miz o poen”, rekao da je 18. decembra 2020. godine dobio poziv iz policije kada mu je rečeno da mu je život ugrožen i da će biti stavljen pod visoku policijsku zaštitu.

Kako je objasnio, od tada se nalazi pod najvišom policijskom zaštitom i ponuđeno mu je da promeni identitet i adresu, međutim on na to nije pristao.

U tom intervjuu Marti je rekao da pretnja smrću „izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi” koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi „bacili krivicu na Albance sa Kosova”.

Inače Marti je autor izveštaja za Savet Evrope 2010. godine u kojem je osudio zločine OVK, uključujući i „žutu kuću“; to jest trgovinu organima.

Na osnovu tog izveštaja pokrenuta istraga protiv Hašima Tačija, kojem se sada sudi u Hagu.

Dik Marti pod policijskom zaštitom, tvrdi da mu prete iz krugova srpskih službi

0
Nekadašnji izvestilac Saveta Evrope koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima Dik Marti, od decembra 2020. godine, ima vrlo visoku policijsku zaštitu, prenelo je nekoliko švajcarskih medija.

U intervjuu za švajcarski Miz o Puan (Mise au Point) Dik Marti je rekao da je 18. decembra 2020. godine dobio poziv iz policije kada mu je rečeno da mu je život ugrožen i da će biti stavljen pod visoku policijsku zaštitu.

Kako kaže, od tada se nalazi pod najvišom policijskom zaštitom i ponuđeno mu je da promeni identitet i adresu, međutim on na to nije pristao.

“Peti stepen zaštite podrazumeva nestanak, a to za mene nije dolazilo u obzir. Tako da smo do sada ostali na četvrtom nivou zaštite. Nikada se u Švajcarskoj nije dogodilo da neko toliko dugo ostane na tako visokom nivou opasnosti”,  izjavio je Marti.

Kaže da pretnja smrću “izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi” koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi “bacili krivicu na Albance sa Kosova”.

“Ima nekadašnjih boraca koji su se specijalizovali za ubistva po narudžbinama, za novac, tako da nije potrebno puno novca da biste tako nekog likvidirali. Očigledno da neka državna služba želi da me eliminiše da bi diskreditovala svog protivnika, što je apsolutno neprihvatljivo. Naše sudske vlasti moraju reagovati čvrsto i brzo”, poručio je Marti.

Dodao je da je zahvalan svim ljudima koji ga štite, ali da to ne može trajati večno.

“Rekao sam Fedpolu da se ne možemo više ograničavati na zaštitu, a da nemamo strategiju neutralizacije pretnje. Ne radi se samo o meni. Svi koji tragaju za istinom zaslužuju zaštitu, ali i pravdu. Zaslužuju da oni koji pokušavaju da ugroze njihov život budu sudski gonjeni. To se ne može tolerisati, a čini mi se da se to upravo radi”, dodaje Marti.

Švajcarski mediji prenose da policija u civilu više ne dežura ispred kuće Dika Martija, ali da su zaštitne mere i dalje jednako važne.

Kuća je, kako navode, puna kamera, opremljena alarmima i sigurnom sobom, u koju se Marti mora skloniti u slučaju napada. Policija u civilu je stacionirana u blizini.

Tokom svojih retkih putovanja, kako navode, Marti nosi pancir, njegov automobil je blindiran i u pratnji policijskih vozila u civilu.

Oni podsećaju da je Marti 2010. godine za Savet Evrope napisao izveštaj u kojem je osudio zločine OVK, uključujući i trgovinu organima i da je na osnovu tog izveštaja pokrenuta istraga protiv Hašima Tačija.

Navode i da je Tači 2020. godine podneo ostavku na mesto predsednika Kosova, od tada mu se sudi u Hagu, ali na Kosovu i dalje “Tačija vide kao heroja rata za nezavisnost protiv Srbije”.

POSLEDNJE VESTI