Reklama

Sretenje – Dan državnosti Srbije

Sretenje – Dan državnosti Srbije je državni praznik Srbije koji se praznuje 15. i 16. februara, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav. Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

KARAĐORĐEV USTANAK 1804. I USTAV 1835.

Dan državnosti obeležava se u sećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i započelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Zastava Prvog srpskog ustanaka
Zastava Prvog srpskog ustanaka

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Djorđe Petrović.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

The_Constitution_of_1835Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

Patrijarh Irinej krstio princa Stefana Karađorđevića

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej krstio je danas princa Stefana, sina princa Filipa i princeze Danice Karađorđević, u kapeli Sv. Andreja Prvozvanog u dvorskom kompleksu na Dedinju. Kumovi na krštenju su bili princ Aleksandar (brat blizanac princa Filipa) i Petra Lazarević i Dušan Antunović, dugogodišnji porodični prijatelji prinčevskog para.

Princ Stefan je nosio kršteno odelo, kao i kralj Petar Drugi na dan svog krštenja, koje je obavio patrijarh Dimitrije 1923. godine u Beogradu, a njegov kum je bio britanski kralj Džordž Peti. Nakon krštenja, princ Stefan je stekao pravo i obavezu da bude nosilac Velikog krsta Kraljevskog ordena Karađorđeve zvezde prvog reda, najvišeg odlikovanja kraljevskog doma.

Pored roditelja princa Stefana, krštenju su prisustvovali prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina, princeza Marija da Glorija od Orleana i Bragance, vojvotkinja od Segorbe princeza Ana od Francuske, roditelji princeze Danice, Beba i Milan Cile Marinković.

Povodom krštenja princa Stefana, u Kraljevskom dvoru je predstavljena izložba „Kraljevske svečanosti“.

Princ Stefan je rođen 25. februara ove godine. Uz blagoslov patrijarha Irineja, zvona beogradskog Hrama Svetog Save oglasila su rođenje novog člana srpske kraljevske porodice. To je bilo prvi put da je 49 zvona najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu objavilo takvo rođenje, a posle 90 godina oglasila su se i zvona Crkve Svetog Đorđa na Oplencu i manastira Žiče.

Dogodine u Prizrenu: Humanitarna organizacija 28. Jun pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji

Pre tačno 7 godina osnovana je humanitarna organizacija 28. Jun sa prvim projektom pod nazivom „Boj za Kosovo“.

Tom prilikom sakupljena je medicinska pomoć u vrednosti od 1,5 miliona dolara, koja je poslata Srbima u Gračanici a ujedno je pokrenuta globalna kampanja podizanja svesti, kažu u ovoj humanitarnoj organizaciji.

Kako u 28. Junu ponosno ističu, danas se ponovo okreću Kosovu i Metohiji sa još ambicioznijim projektom pod nazivom „Dogodine u Prizrenu“.

Oni planiraju da do Pravoslavne nove godine urade nekoliko veoma velikih i značajnih projekata.

Kako najavljuju, prvo će početi prikupljanje potpisa u peticiji protiv nezavisnosti takozvanog „Kosova“ a zatim će i zvanično priložiti peticiju Ujedinjenim Nacijama, koristeći specijalni konsultativni status koji ima ova organizacija.

U planu su i organizacije događaja na svim kontinentima na kojima će 28. Jun upoznavati ljude sa problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji.

Takođe, biće dostavljena i medicinska pomoć u vrednosti od oko milion dolara ustanovama u Srbiji i Republici Srpskoj, a zatim i novogodišnji pokloni srpskoj deci koja žive u teškim uslovima na Kosovu i Metohiji i širom regiona.

Na kraju ovog ambicioznog projekta je završetak projekta sa velikom donacijom manastiru Svetih arhangela u Prizrenu.

Podržite akciju

Potpišite peticiju

U Ženevi svečano otkrivena spomen-ploča Jovanu Dučiću

U Ženevi je 05. novembra 2018. godine svečano otkrivena spomen-ploča posvećena Jovanu Dučiću, velikom srpskom piscu i diplomati, koji je u ovom gradu proveo sedam godina  života.

Spomen-ploča, postavljena na adresi na kojoj je Dučić živeo u vreme studija u neposrednoj blizini Ženevskog univerziteta, dar je Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Gradu Ženeva i na njoj piše:

„Ovde je u vreme svojih studija živeo Jovan Dučić (1874–1943), knez srpske poezije, književnik, putopisac i diplomata. U spomen na velikana srpske književnosti, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, novembra 2018. godine“.

Inicijativu za postavljanje ovog obeležja pokrenula je Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, želeći da ostavi trajan spomen na vreme koje je slavni srpski pesnik i diplomata proveo najpre na studijama u Ženevi, od 1899. do 1906. godine, a zatim i u svojstvu stalnog delegata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri Društvu naroda, 1925. godine.

Jovan Dučić

Prisutnim zvanicama su se obratili član Gradskog veća Ženeve Remi Pagani, koji je zahvalio na ovom vrednom poklonu u spomen na nekadašnjeg slavnog stanovnika Ženeve, zatim ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković, akademik Milovan Danojlić i pisac i prevodilac Slobodan Despot.

Posle svečanosti, Grad Ženeva i Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj priredili su koktel u „PalaisEynard”, gde su bile izložene fotografije Jovana Dučića iz vremena studija u Ženevi, kao i fotokopije njegovih studentskih svezaka i beleški u rukopisu.

Nikola Selaković otvorio Dečiju smotru srpskog folklora Švajcarske

Generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković je tokom posete Švajcarskoj u Dietikonu nadomak Ciriha, otvorio 21. Dečiju smotru srpskog folklora Švajcarske, jednu od najvećih i najznačajnijih kulturnih manifestacija Srba u Švajcarskoj.

U prepunoj dvorani, pred oko 2000 posetilaca, gospodin Nikola Selaković je, prenevši prisutnima pozdrave Predsednika Aleksandra Vučića, izrazio visoko uvažavanje za sve što Savez srpskog folklora Švajcarske, učesnici smotre i ljubitelji folklora čine za očuvanje srpske kulture, tradicije i identiteta i van granica Srbije. On je pozvao sve prisutne da neguju svoju kulturu, jezik i identitet i da što češće dolaze u Srbiju, izrazivši nadu da će se mnogi i vratiti u maticu i svojim znanjem i iskustvima doprineti njenom napretku i razvitku.

U svom obraćanju, gospodin Nikola Selaković je saopštio da će svim izvođačima onog kulturno-umetničkog društva kome na smotri bude dodeljena prva nagrada, Republika Srbija pokloniti sedmodnevni boravak na Zlatiboru na leto 2019. godine.

Prisutnima se obratila i ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković, koja je izrazila posebno zadovoljstvo što je ovogodišnju manifestaciju podržao i otvorio generalni sekretar predsednika Republike, istakavši da to daje veliki podstrek kulturno-umetničkim društvima i organizatorima da sa još većim entuzijazmom nastave svoj rad.

Skup su pozdravili i predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković u svojstvu organizatora, domaćin smotre – predsednik KUD „Vuk Karadžić“ Željko Stojanović i protojerej Srpske pravoslavne crkve u Cirihu Branimir Petković.

Predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković ukazao je da je svojim dolaskom na smotru gospodin Selaković učinio veliku čast svima onima koji godinama vredno rade na očuvanju naše kulture i nacionalnog identiteta u Švajcarskoj, istakavši da je ovo prvi put od kada manifestacija postoji da visoki zvaničnik Republike Srbije prisustvuje smotri.

U interesu Švajcarske je da pomogne Srbiji

Ambasador Švajcarske u Beogradu, Philippe Guex © DFAE

On je istakao i da će Srbija i dalje imati prioriotet u švajcarskom Programu za Istočnu Evropu.

„Za švajcarske kompanije Srbija ima dobru poziciju zbog odličnog obrazovanja u oblasti inženjerstva i u IT sektoru, a takođe srpsko tržište je veoma blizu švajcarskom što je važna prednost. Niski troškovi proizvodnje su prednost srpske ekonomije, zato investiramo u Srbiju“, rekao je Ge za Prvi program Radio Beograda.

Privatne kompanije, kako je istakao, vole da investiraju u zemlje gde ima profita i predvljivosti, a da profitabilnost uglavnom nije problem u zemljama Istočne Evrope zato što one tek treba da sustignu druge zemlje.

Takođe, dodao je, Srbi dobro govore engleski jezik. Prema njegovim rečima, bilo je nekoliko kompanija koje su izabrale Srbiju za investiranje na osnovu dva kriterijuma – prvi je bio jezik, odnosno fantastično poznavanje engleskog, a druga prednost među mnogima jeste činjenica da imate četiri leta dnevno Cirih-Beograd.

„Švajcarska je kamen stabilnosti, ali njena stabilnost i bezbednost zavisi i od stabilnosti u drugim bliskim zemljama. Evropa ne bi bila Evropa bez Srbije, a Srbija i Švajcarska su susedi bez obzira na granicu tako da je u interesu Švajcarske da pomogne Srbiji da se suoči sa svojim izazovima kako bi Zapadni Balkan mogao da postane region mira i da dugoročni prosperitet postane svakodnevica“, rekao je ambasador Ge.

I to je razlog zašto je Švajcarska jedan od glavnih bilateralnih donatora, objašnjava on i dodaje da ulogu posvećenosti Švajcarske Srbiji ima i velika dijaspora.

Narodna banka Srbije: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijarde evra za pet meseci

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa je znatno veći.

Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018. godine, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto).

U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam odsto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.

U Saveznom parlamentu Švajcarske je osnovana Poslanička grupa za saradnju sa Srbijom

U toj Grupi su zastupljeni članovi svih parlamentarnih stranaka iz oba doma, predstavnici različitih kantona, a kopredsedavajući su Krista Markvalder, poslanica Liberalno-demokratske partije, koja je bila predsednica Parlamenta u 2016. godini, Klaudija Fridl i Sedrik Vermut, poslanici Socijal-demokratske stranke, saopštila je srpska ambasada.

U švajcarskom parlamentu postoji svega pet stalnih poslaničkih grupa, koje su zadužene za saradnju sa susednim zemljama, i nekolicina grupa sa drugim državama, koje se osnivaju isključivo na zahtev zainteresovanih poslanika.

Tako je Srbija od danas jedna od svega dvadesetak zemalja koje u Saveznom parlamentu Švajcarske imaju poslaničku grupu prijateljstva.

Obraćajući se skupu, ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković istakla je da je ovo veoma važan trenutak u političkim odnosima naših dveju zemalja, posebno imajući u vidu snagu i potencijale parlamentarne diplomatije.

Podsećajući da je i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković tokom zvanične posete Švajcarskoj pre godinu i po dana izrazila nadu da će i na švajcarskoj strani biti formirana ovakva grupa, budući da u Srbiji ona već postoji i da je veoma brojna, ambasadorka Janković je izrazila uverenje da će novoosnovana grupa znatno doprineti intenziviranju kontakata i jačanju saradnje između poslanika dveju zemalja.

Kopredsedavajuća Grupe Krista Markvalder je istakla svoju ličnu i spremnost svih članova Grupe da se angažuju na daljem unapređenju političkog dijaloga i sveukupne saradnje između Srbije i Švajcarske, navodeći da bi jedna od prvih aktivnosti mogla biti poseta švajcarskih poslanika Srbiji i razgovor sa kolegama u Narodnoj skupštini.

Skupu su, pored članova Parlamentarne grupe i zvaničnika Saveznog parlamenta, prisustvovali i visoki predstavnici Ministarstva inostranih poslova Švajcarske, navodi se u saopštenju.

Selektor Srbije Krstajić odabrao tim za Rusiju

Selektor reprezentacije Sribije Mladen Krstajić odabrao je 23 igrača koji će predstavljati našu reprezentaciju na predstojećem Mundijalu u Rusiji.

GOLMANI: Vladimir Stojković (Partizan), Marko Dmitrović (Eibar), Predrag Rajković (Makabi Tel Aviv)

ODBRANA: Antonio Rukavina (Viljareal), Aleksandar Kolarov (Roma), Milan Rodić (Crvena zvezda), Branislav Ivanović (Zenit), Uroš Spajić (Krasnodar), Duško Tošić (Gvangžu R&F), Miloš Veljković (Verder), Nikola Milenković (Fjorentina).

SREDINA TERENA: Luka Milivojević (Kristal Palas), Nemanja Matić (Mančester junajted), Marko Grujić (Liverpul), Adem Ljajić (Torino), Sergej Milinković Savić (Lacio), Dušan Tadić (Sautempton), Filip Kostić (Hamburg), Andrija Živković (Benfika), Nemanja Radonjić (Crvena zvezda)

NAPAD: Aleksandar Mitrović (Njukasl), Aleksandar Prijović (PAOK), Luka Jović (Ajntraht)

Hor Radio-televizije Srbije nastupa u Belpu kraj Berna

U organizaciji Srpske Crkvene opštine Bern u subotu 2. juna 2018. godine u 20:00 časova, održaće se kontcert duhovne i svetovne muzike u izvođenju hora Radio-televizije Srrbije u Hramu Svetih Ćirila i Metodija u Belpu kraj Berna.

Hor Radio-televizije Srbije će, pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, izvesti dela duhovne i svetovne muzike najpoznatijih kompozitora, među kojima su S. Stojanović Mokranjac, K. Stanković, S. Rahmanjinov i mnogi drugi.

Ulaz je besplatan a koncert će biti prenošen na Radio-televiziji Srbije.

Adresa: Srpska Pravoslavna Crkva Bern,
Hram Sv. Ćirilo i Metodije, Aemmenmattstrasse 12, 313 Belp/Bern

POSLEDNJE VESTI

1,587FansLike
183FollowersFollow
78FollowersFollow