Plaćena reklama

Kako je nastala izreka Samo sloga Srbina spasava?

0

Srpski narod pozant je po mnogobrojnim narodnim pesmama i izrekama koje su nastajale za vreme viševekovnog života pod okupatorima.

Kao još još jedan vid borbe protiv neprijatelja, podizanje naroda u najstrašnijim trenucima nastala je i najpoznatija izreka “Samo sloga Srbina spasava”. Ne zna se tačno poreklo: jedno seže daleko u prošlost, a drugo 150 godina unazad za vreme srpskog romazntizma.

Obe povezuje to da je nastala je iz ocila srpskog grba na kome se nalaze četiri slova S na sva četiri ugla krsta.

Po legendi, upotreba srpskog krsta počinje za vreme Svetog Save, prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Krilatica „Samo sloga Srbina spasava“ se tradicionalno povezuje sa njim. Rekao je to kako bi pozvao Srbe da proglase nacionalnu autonomiju i započnu otpor dominaciji Katoličke crkve.

Reči Svetog Save su ostale ukorenjene među Srbima, a njegov krst je prihvatilo plemstvo 100 godina posle njegove smrti.

Noviji izvori kažu da je izreka nastala u 19. veku za vreme nacionalnog romantizma, a da je autor Jovan Dragašević (1836­-1915), oficir, naučnik, utemeljivač vojne štampe u Srbiji i pesnik. U želji da se Srbija oslobodi od Turaka uključio se u težnje svoje generacije da ostvare ideale predaka.

Četiri slova “S”

Četiri slova „S“ su čest motiv u istoriji srpske heraldike. Izvorno, preuzeta su iz Vizantije, a na našim prostorima prvi su ga na svom grbu nosili Mrnjavčevići. Na srpski grb stavio ih je despot Stefan Lazarević, nakon što je postao vizantijski despot 1402. godine.

Na grbu obnovljene Vizantije nalazila su se četiri slova „β“ koja imaju identičan oblik sa ćiriličnim slovom „V“. Reč je o akronimu motoa dinastije Paleolog tj. motoa Vizantije: „Car Careva, Caruje nad Carevima“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“).

Ovde se misli na Isusa Hristosa – cara nebeskog, koji caruje nad svim carevima sveta.

Despot Stefan je uveo varijaciju ovog grba i umesto četiri „β“ stavio četiri „S“. Vizuelno izgledali su skoro identično, a reč je bila o početnik slovima imena Srba.

Krst sa ocilima je, uz dvoglavog belog orla, najznačajnija heraldička figura koja čini tradicionalni grb naše zemlje, a evo i objašnjenja njegove simbolike

Srbija u srednjem veku nije imala svoj poseban državni (zemaljski) grb jer se smatralo da su zastava i grb vladara simboli države kojom on vlada, a krst sa ocilima između krakova počeo je da se prikazuje kao grb Srbije tek u Ilirskim grbovnicima s kraja 16. veka.

Iz fiktivne heraldike ovaj grb preselio se u srpsku praktičnu heraldiku 18. veka i predstavlja grb ili deo grba Srbije sve do naših dana.

Sustret predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Srbije sa dijasporom u Švajcarskoj

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić priredio je prijem povodom posete i učešća državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanje Starovića i pomoćnika ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije dr Saše Lazovića, koji su učestvovali na dvodnevnoj konferenciji „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies) u Bernu, 13. i 14. septembra.

Prijemu je, zbog epidemioloških mera, prisustvovao ograničen broj predstavnika srpske dijaspore – privrednika, vlasnika knjižara i galerija, IT-stručnjaka, predsednika folklornih i kulturnih udruženja, nastavnika dopunske nastave, uvoznika i distributera srpskih vina, kao i protojerej-stavrofor Stanko Marković arhijerejski namesnik SPC za Švajcarsku.

Nakon pozdravne reči ambasadora Bradića, državni sekretar Starović i pomoćnik ministra Lazović informisali su prisutne goste o rezultatima i napretku Srbije u pogledu suzbijanja korona virusa, konceptima inicijative „Otvoreni Balkan“, strategijama digitalizacije, aktuelnim projektima Vlade Srbije („Serbia creates“) i preneli očekivanja da se dijaspora još aktivnije uključi u projekte i saradnju sa otadžbinom. Tokom diskusije razmatrana su aktuelna pitanja u vezi sa dopunskom nastavom na srpskom jeziku, mogućnostima unapređenja saradnje u oblasti privrede, finansijskih i digitalnih usluga i druge teme.

„Braćo i sestre, trobojke na prozore” – poziv na jedinstvo 15. septembra

0

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave država Srbija pokrenula je kampanju kojom se građani Srbije i Srbi u regionu i dijaspori pozivaju da 15. septembra istaknu i pozdrave zastavu.

U spotovima povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave objavljenim na Jutjub stranici Ministarstva spoljnih poslova akademik Dušan Kovaćević, glumac Petar Božović i Milan Vasić, uz „Marš na Drinu“ koji se čuje u pozadini, podsećaju na slavnu srpsku istoriju.

„Nosili su je najbolji i najsmeliji. Branili su je životom i ni jedna nije pala u ruke neprijatelja. Naši preci su na Solunskom frontu sa njom na čelu oslobodili otadžbinu. Danas je ona naš ponos, svuda gde kuca srpsko srce i gde se čije srpsko ime. Srpski narod je jedan i nedeljiv i naša prošlost i budućnost je zajednička, 15. septembar je naš dan – dan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Sa nama je kada se veselimo i kada slavimo pobede. Zato što smo ponosni na ono što jesmo. Za pretke i potomstvo. Za prošlu i buduću slavu razvijmo trobojku.”

U spotu su i kadrovi iz Crne Gore. Prikazane su zastave Crne Gore u doba Petrovića, odnosno doba Kneževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore.

„Mnogo je toga što nas deli. Dele nas reke i planine. Dele nas granice, ali ima više toga što nas spaja. Ujedinjuje nas naš srpski jezik, kultura, pismo i duhovnost. Ujedinjuje nas radost i ponos zbog naše slavne istorije. Dragi prijatelji 15. septembra pozdravimo našu zastavu“, kaže Kovačević.

„Srpstvo je vaskrslo i naša trobojka se zavijorila u svim slobodnim srpskim zemljama. Ljudi, isturite zastava ne prozore“, poziva narod Petar Božović.

Republika Srpska i Srbija 15. septembra obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u znak sećanja na dan kada je u Prvom svetskom ratu 1918. godine probijen Solunski front.

Povodom novog praznika ulice u Beogradu biće okićene srpskim zastavama, a vijoriće se i sa svih državnih institucija i javnih objekata.

Susret ministra spoljnih poslova Švajcarske Kasisa sa ambasadorom Bradićem

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić složio se sa ocenom šefa švajcarske diplomatije Ignacia Kasisa da su politički i diplomatski odnosi između dve zemlje dobri, a da vrlo dobra saradnja u oblasti privrede, nauke, kulture i na drugim poljima ima značajan potencijal za dalje jačanje i produbljivanje.

Posebnu pažnju ministar Kasis je u razgovoru posvetio predstojećoj regionalnoj konferenciji u Bernu, 13. i 14. septembra, „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies), na kojoj učestvuju delegacije desetak zemalja, uključujući i Republiku Srbiju. Očekuje se prisustvo više ministara spoljnih poslova i/ili nauke i tehnološkog razvoja, tj. visokih predstavnika država članica pomenute inicijative.

Ministar Kasis se, takođe, interesovao kako Republika Srbija vidi položaj, status i aktivnosti srpske dijaspore i njenih udruženja u Švajcarskoj.

Nemačka, Austrija, Švajcarska: Kupovna moć Srba u ovim zemljama i preko 40.000 evra

0
© Schweizerische Nationalbank

Oni koji žive generacijama u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj više ne odgovaraju klasičnom klišeu “gastarbajtera”

Razlog je što su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.

Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 do 40.700 evra po osobi.

To je ciljna grupa voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim zemljama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.

Ovi podaci objavljeni su na portalu “Statista”, globalnoj biznis data platformi.

Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.

Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.

Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji.

Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.

Veliku kupovnu moć dijaspore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak Narodne banke Srbije o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019, pre pandemije koronavirusa, iznosile 1,89 milijardi evra, što je 54,09 odsto ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (3,5 milijardi).

Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.

 

Gujon: Srbi u dijaspori veoma važan resurs za državu

0

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon navodi za RTS da su Srbi koji žive van matice veoma važan resurs za državu i da su projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba važni jer učvršćuju veze dijaspore i matice. Ističe da prvi put imamo onlajn konkurs za finansiranje udruženja iz dijaspore.

Arno Gujon je to rekao povodom raspisanih konkursa za projekte koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u regionu, na koji mogu da se prijave Srbi koji žive u drugim državama Evrope i sveta.

Gujon je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da se sada umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sve završava uz pomoć nekoliko klikova.

„Do sada je jedan Srbin iz našeg regiona, iz naše dijaspore iz Australije ili Kanade morao da popuni sve formulare, da nam sve to pošalje poštom da mi onda njemu odgovorimo poštom  pa on da potpiše taj ugovor i to je trajalo po nekoliko meseci. Jedan od prvih zadataka koji sam sebi dao kada sam direktor uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je bio taj da u potpunosti to digitalizujemo i posle šest meseci intezivnog rada sa svojim saradnicima u tome smo uspeli“, navodi Gujon.

Kako kaže, svake godine se opredeljuje 100 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

„Važno i ekonomsko povezivanje dijaspore i matice“

Pored očuvanja kulturnog identiteta, ističe, važno je ekonomsko povezivanje dijaspore i matice i zato će biti organizovani poslovni forumi za naše privrednike iz rasejanja na kojima bi bili predstavljeni konkretni investicioni projekti.

„Mi želimo da naši ljudi u dijaspori koji su uspešni, koji su privrednici imaju mogućnost da ulažu svoj novac u konkretne projekte u Srbiji. Trenutno se razvija mnogo projekata, poslovna klima je dobra, mnogo bolja nego što je bila i mislim da treba sada da iskoristimo tu priliku da ponudimo našim ludima konkretne projekte“, objasnio je Gujon.

Naveo je da će zato u saradnji sa Privrednom komorom Srbije biti organizovani poslovni forumi, na početku u tri države – Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, a da će, ako se to pokaže kao uspešno, forumi biti prošireni i na druge države.

 

Novi uslovi za ulazak stranaca u Srbiju

0

Od 24. jula u 00:00 h počinju da se primenjuju blaža pravila ulaska u Srbiju.

Vlada Republike Srbije je usvojila Zaključak o davanju saglasnosti za priznavanje potvrde o potpunoj vakcinaciji protiv bolesti kovid 19 i potvrda o preležanoj bolesti, prilikom ulaska određenih stranih državljana u Srbiju.

Zaključkom Vlade Republike Srbije od 23. jula 2021. godine utvrđen je faktički reciprocitet i priznate potvrde o preležanoj bolesti (pozitivan Real Time PCR ili antigen test od koga nije prošlo manje od 14 dana, ni više od 6 meseci) koje izdaju nadležni organi: Luksemburga, Andore, Španije, Austrije, Bugarske, Grčke, San Marina, Slovenije, Tunisa, Turske, Hrvatske, Rumunije, Nemačke, SAD, Švajcarske i Danske.

Licima koja poseduju ovu potvrdu nije potreban negativan PCR test ili potvrda o vakcinaciji za ulazak u Srbiju.

Štadler zainteresovan za otvaranje fabrike u Srbiji

0

Kompanija je zainteresovana za nove projekte u Srbiji, kao i otvaranje fabrike transformatora.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je u Geozavodu razgovarao sa delegacijom Štadlera na čelu sa vlasnikom kompanije Peterom Špulerom, sa kojim je memorandum između Štadlera i Vlade Srbije, potpisao ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Memorandum predviđa značajnu finansijsku pomoć Štadlera Železničkom muzeju, a namenjena je razvoju i promociji muzeja.

Štadler, jedan od svetskih lidera u proizvodnji šinskih vozila od kojeg će Srbija nabaviti tri voza za brzu prugu, zainteresovan je i za otvaranje fabrike transformatora u Srbiji, kao i za dugoročnu stratešku saradnju u smislu prodaje vozova našoj zemlji.

Takođe, tema razgovora bila je i potencijalni plasman njihovih proizvoda Srbiji i zemljama u regionu, a razgovaralo se i o mogućnosti da Štadler otvori fabriku voznih sredstava u Srbiji. Susretu je prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić,ministar finansija Siniša Mali, kao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je prijatelj Petera Špulera.

U Geozavodu gostima iz Švajcarske predstavljena je Srbija kao investiciona destinacija.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Momirović održao je prezentaciju o pravcima razvoja srpske železnice i potencijalima za saradnju sa kompanijom Štadler.

Takođe, tokom susreta sa delegacijom Štadlera predstavljen je i projekat Beograda na vodi.

Pored Petera Špulera, u delegaciji Štadlera su i njegov sin Lukas Špuler koji je aktivno uključen u poslovanje kompanije i tekuće projekte, zatim Željko Davidović, menadžer za prodaju Štadlera za centralnu i jugoistočnu Evropu, Srbin iz Mrkonjić Grada, kao i Anzgar Brokmejer (Ansgar Brockmeyer), zadužen za prodaju i marketing i zamenik generalnog direktora Štadlera, kao i ambasador Švajcarske u Beogradu Urs Šmid.

Špuler je, predstavljajući svoju kompaniju, rekao da imaju veoma kratak rok da isporuče Srbiji tri brza voza dabldekera, da je to za njih veoma izazovan posao, ali obećao da će sve biti završeno kako treba i na vreme.

Takođe, potvrdio je da ta kompanija traži lokaciju za izgradnju nove fabrike transformatora.

Ranije je najavljeno da će Štadler isporučiti Srbiji prvi brzi voz do kraja oktobra, a drugi i treći do kraja godine. Nabavka tri brza voza od Štadlera putem tendera vredna je 62 miliona

Srbin Željko Davidović iz Štadlera je rekao da mu je naročita čast što se obraća na tom skupu, pre svega, kao Srbin.

“Ovo je jedna potvrda uspeha Srbije u finansijskom smislu. Želeo bih da gospodin Peter Špuler napravi tu prvu fabriku za transformatore, a ako Bog da bude i sledeće”, istakao je Davidović.

Ministar Momirović je kazao tokom prezentacije da Srbija projektima za razvoj saobraćajne infrastrukture želi da poveže ceo region i da su započete velike investicije, od kojih je najveća kada je reč o železnici izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte kroz Srbiju, čija će prva deonica od Beograda do Novog Sada biti gotova do kraja ove godine.

Ministar je izjavio tom prilikom Tanjugu da je ovo veliki dan za srpske železnice i ekonomiju, pošto je Štadler pokazao zainteresovanost da otvori dve fabrike u Srbiji.

“Kupili smo tri kompozicije Štadler vozova, koji su najboljih vozova koji postoje u Evropi i oni će stići u Srbiju do kraja godine, a u februaru će početi komercijalno da se koriste od Beograda do Novog Sada”, rekao je Momirović i podsetio da će ti vozovi ići brzinom od 200 kilometara na sat.

Dodao je da su ljudi iz Štadlera prepoznali potencijale Srbije i zato danas došli u Beograd.

“Pokazali su interesovanje da otvore dve fabrike ovde, jedna je fabrika vozova i voznih sredstava. Nama će svakako u narednim godinama biti potrebno još vozova”, istakao je Momirović.

On je kazao da je nakon tavorenja srpskih železnica od 2014. do 2019. kupljeno 48 novih voznih kompozicija i da se sada kupuju i tri brza voza.

Ministar je dodao da će i zemlje u regionu morati da nas prate kada je reč o razvoju železnice, kao i da će srpske železnice za kratko vreme, u jednom delu, izgledati kao železnice u Francuskoj i Austrij.

Momirović je kazao da će biti obnovljena i cela barska pruga u Srbiji.

Predsednik Vučić ranije je izjavio da jedva čeka puštanje u saobraćaj brze pruge od Beograda do Novog Sada, što će biti krajem februara i da sedne u brzi voz koji je Srbija kupila od švajcarske kompanije Štadler.

Vučić je rekao da će pruga biti završena i pre toga, ali da će se nakon završetka radova obavljati test vožnje.

Podsećanja radi, Srbija je 2014. godine, nabavila od Štadlera 21 elektromotorni voz za srpske železnice, koji su upotrebi na regionalnim prugama.

Srbija na spisku zemalja čiji građani mogu da putuju u EU

0

Ambasadori zemlja članica Evropske unije (EU) su dali saglasnost da Srbija i još sedam zemalja budu dodati na spisak država čiji građani mogu da putuju u EU. Odluka o listi bezbednih zemalja će biti potvrđena u petak.

Na tom spisku, pored Srbije, dodate su Severna Makedonija, Albanija, Liban, SAD, Tajvan, Hongkong i Makao.

Građani iz tih zemalja će moći da putuju u Uniju bez ograničenja i nisu svedeni samo na one koji spadaju u kategoriju neophodnih zanimanja ili neophodnih poslova. Odluka se odnosi na sve građane, bez obzira na to da li su vakcinisani.

Države članice i dalje imaju mogućnost da od osoba koje dolaze iz zemalja koje se nalaze na listi traže negativan kovid test i karantin.

Na spisku se od ranije nalaze Japan, Australija, Izrael, Novi Zeland, Ruanda, Singapur, Južna Koreja i Tajland.

Do proširenja spiska došlo je nakon što je u državama koje su dodate na listu došlo do značajnijeg i održivog pada broja zaraženih koronavirusom i ispunile su osnovni kriterijum – ne više od 75 pozitivnih slulčajeva na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana.

Spisak država čijim građanima je dozvoljen ulazak u Uniju revidira se na dve nedelje. Ukoliko dođe do pogoršavanja situacije u nekoj od njih, ponovo će se naći na listi zabranjenih.

Ambasador Bradić sa poslaničkom grupom prijateljstva Švajcarska – Srbija

0

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić je sa saradnicima ugostio članove Poslaničke grupe prijateljstva Švajcarska – Srbija i predstavnike Ministarstva inostranih poslova Švajcarske.

Tokom susreta razgovarano je o daljem razvoju i jačanju, prvenstveno političke i ekonomske saradnje. Ambasador Bradić je sa sagovornicima, takođe, razmenio mišljenja o pitanjima koja se tiču odnosa Srbije i zemalja Zapadog Balkana, kao i drugim aktuelnim temama.

POSLEDNJE VESTI