Vlada Srbije objavila uputstvo za sve koji od sutra posle 18h ulaze u Srbiju

0

Vlada Srbije objavila je detaljno uputstvo, koje je potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, o tome šta treba da rade putnici koji u Srbiju uđu sutra posle 18 sati.

Državljanima Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji, a koji dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom – Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, prilikom pasoške kontrole uručivaće se pisano obaveštenje kojim se upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj kovid ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice.

Građani i strani državljani treba da podnesu elektronsku prijavu na adresi www.e-zdravlje.gov.rs.

Kada popune upitnik samoprocene simptoma, na osnovu odgovora će dobiti smernice o daljem postupanju, a ako ostave broj telefona i odgovori ukažu na sumnju na kovid-19, lekar će ih pozvati na pregled.

Građani ne treba po automatizmu da posećuju kovid ambulante pri povratku iz inostranstva, već samo oni koji urađenim testom samoprocene dobiju takva uputstva.

Time se izbegavaju nepotrebne gužve u ambulantama i eliminiše se opasnost da se nezaraženi građani eventualno inficiraju virusom pri redovima za pregled.

Period posebnog zdravstvenog nadzora traje 10 dana, tako da desetog dana od povratka iz inostranstva, a građani koji pri prvom testu nisu dobili uputstvo za odlazak u kovid ambulantu treba još jednom da urade test samoprocene na kovid-19.

Ukoliko rezultati tada pokažu da nema opasnosti od infekcije, posebni zdravstveni nadzor za njih prestaje da važi.

Građani koji nisu u mogućnosti da ispune onlajn upitnik, treba da pozovu Institut ili Zavod za javno zdravlje u svom gradu ili opštini i dobiće sva neophodna uputstva.

EU odlučila: Rampa za građane Srbije

0

Iako je pitanje povratka Srbije na listu zemalja za koje se ne primenjuju restrikcije za ulazak pokrenuto u radnim telima Saveta EU, ambasadori zemalja članica skinuli su ovu temu sa današnjeg sastanka.

”Ambasadori nisu razgovarali o toj temi, tako da nema nikakvih promena na listi”, rečeno je Tanjugu iz nemačkih diplomatskih izvora.

Diplomatski izvori navode da su se pojedine zemlje članice, na čelu sa Grčkom, zalagale da se zbog poboljšanje epidemiološke situacije građanima Srbije otvore granice EU.

”Prevagnula je ocena da se situacija ”nije dovoljno stabilizovala”, kako u Srbiji, tako i u EU”, rečeno je nezvanično Tanjugu u Savetu EU.

Dodaje se da poslednje cifre o epidemiološkoj situacije u Srbiji, kojima Brisel raspolaže, idu ”malo preko” EU kriterijuma od 16 zaraženih na 100 hiljada stanovnika.

Revizija liste trećih zemlja za slobodan ulazak u EU obavlja se svake dve nedelje.

Srbija i Republika Srpska danas slave zajednički praznik -Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

0

Ovaj datum je izabran jer je tog dana 1918, probijen Solunski front.

Rukovodstva Srbije i Republike Srpske dogovorila su se na sastanku krajem avgusta u Beogradu o obeležavanju zajednickog praznika – 15. septembra, dana kada je probijen Solunski front.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije objasnio da će ovaj praznik biti zajednički obeležavan u Srbiji i Srpskoj i svim srpskim sredinama širom sveta, gde će Srbi, ne smetajući nikome, ne čineći ništa ni protiv koga, pokazati da su isti narod.

– Niko nikada neće moći da sruši jedinstvo srpskog naroda. Pokazali smo prethodnih godina kako to treba da se radi, jer čak i kada ne misle isto sa obe strane Drine, nikada se nije mogla čuti loša reč – poručio je predsednik Srbije.

Istoričar Goran Miloradović kaže, za „Novosti“, da su 15. septembra 1918. Srbi iz Srbije radili nešto zajedno sa Srbima van matice. On objašnjava da je u proboju Solunskog fronta učestvovala divizija sastavljena od bivših austrougarskih zarobljenika u Rusiji i od Srba emigranata iz SAD i Evrope:

– Ona se zvala jugoslovenska divizija, ali nije bila nacionalno mešovita, nego su je 95 odsto činili Srbi iz BiH, Vojvodine, Hrvatske, Dalmacije bilo je čak i nešto Crnogoraca. Srpski vojnici bili su već iscrpljeni i nedovoljno brojni i tih 15.000 dodatnih vojnika znatno je olakšao proboj.

 

Delegacije Beograda i Prištine potpisale sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa

0

U Ovalnoj sobi, koja je kancelarija predsednika SAD Donalda Trampa, postavljena su dodatna dva stola za kojim su sedeli, svako na svojoj strani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, a u sredini šef američke države.

Potpisana su dva bilateralna dokumenta, između Srbije i SAD i između Prištine i SAD, i u njima Priština nije pomenuta kao subjekat međunarodnog prava.

Sadržaj sporazuma:

Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) slažu se da unaprede ekonomsku normalizaciju odnosa čineći sledeće:

1. Obe strane će sprovesti sporazum o auto-putu Beograd–Priština, potpisan 14. februara 2020.

2. Obe strane će sprovesti sporazum o železnici Beograd–Priština, potpisan 14. februara 2020.(Kao dodatak ovome, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti u vezi sa opcijama kojima bi se železnička infrastruktura Beograd–Priština povezala sa lukom na moru na Jadranu.

3. Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) radiće sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj (EXIM) na memorandumu razumevanja kako bi se operacionalizovalo sledeće:
Auto-put Mira Železnička veza između Prištine i Merdara Železnička veza između Niša i Prištine Obezbeđivanje finansija za podršku neophodnim zajmovima za male i srednje biznise (SME) Dodatni bilateralni projekti Stalno predstavništvo američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije u Beogradu, Srbiji.

4. Obe strane će otvoriti i učiniti operativnim zajednički objekat na prelazu Merdare.

5. Obe strane će se priključiti „mini Šengen zoni“, koju su najavile Srbija, Albanija I Severna Makedonija u oktobru 2019. godine, i u potpunosti koristiti njene benefite.

6. Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.

7. Obe strane će se složiti da rade sa američkim Ministarstvom energetike i drugim merodavnim institucijama vlade SAD na izradi studije o izvodljivosti u cilju deljenja jezera Gazivode/Ujma, kao pouzdanog izvora vode i energije.

8. Obe strane će diversifikovati njihove izvore snabdevanja energije

9. Obe strane će u svojim mrežama mobilne komunikacije zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuje neproveren prodavac. Tamo gde je takva oprema već prisutna, obe strane će se obavezati na njeno uklanjanje i druge napore na medijaciji tako da to bude pravovremeno.

10. Obe strane će povećati nadzor putnika u vazdušnom saobraćaju, deljenje informacija između sebe i u okviru šire američke saradnje na Balkanu. Strane će se obavezati na unapređivanje tehnologije za borbu sa nezakonitim aktivnostima, sprovođenjem i operacionalizovanjem sistema za nadzor i informacije PISCES, APIS, ATS-G i SRTF, koje su obezbedile SAD.

11. Obe strane se obavezuju da štite i unapređuju verske slobode, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu. Strane se obavezuju da nastave povraćaj imovine jevrejskih žrtava Holokausta koja dosad nije potraživana.

12. Obe strane se obavezuju na ubrzavanje napora na pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju na identifikovanje i dugoročno sprovođenje trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe. Obe strane se obavezuju da uspostave mesto kontakta koje će voditi ove napore između nadležnih ministarstava i koordinisati ih između Beograda i Prištine koje će na godišnjem nivou davati informacije o broju rešenih slučajeva i onih koji su još uvek u procesu rešavanja.

13. Obe strane će raditi sa 69 zemalja koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi uticale da te zemlje dekriminalizuju homoseksualnost.

14. Obe strane se obavezuju da Hezbolah u potpunosti svrstaju pod terorističku organizaciju i da u sklopu svojih jurisdikcija u potpunosti sprovode mere na ograničenju njegovih operacija i finansijskih aktivnosti.

15. Kosovo (Priština) će se složiti da sprovede jednogodišnji moratorijum na zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će se složiti da sprovede jednogodišnji moratorijum na njenu kampanju povlačenja nezavisnosti i uzdržati od toga da zvanično ili nezvanično zahteva od bilo koje zemlje ili međunarodne organizacije da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisno. Obe sporazuma stupaju na snagu trenutno.

16. Srbija (Beograd) saglasna je da otvori trgovinsko predstavništvo i predstavništvo državnog ministarstva u Jerusalimu 20. septembra 2020. I da svoju Ambasadu preseli u Jerusalim do 1. jula 2021.

* U dokumentu koji je potpisala Priština u tački 16 dotle stoji: Kosovo (Priština) i Izrael slažu se da se međusobno priznaju.

 

 

Partnerski projekat vlada Švajcarske i Srbije „Znanjem do posla“ (E2E)

0

Projekat „Znanjem do posla“ (E2E), osmogodišnji partnerski projekat dve vlade – Švajcarske i Srbije, osmišljen je da stvori preduslove za brže zapošljavanje mladih. Cilj projekta je povećanje zapošljivosti i zapošljavanja mladih i posredno brži, održivi i inkluzivni ekonomski razvoj Srbije.

Projekat „Znanjem do posla“ bavi se podrškom lokalnim modelima zapošljavanja mladih i usmeren je na povećanje zapošljivosti mladih kroz promociju određenih deficitarnih zanimanja, karijerno vođenje i savetovanje mladih, kao i saradnju sa privredom na lokalnom nivou.

Ideja E2E je da podstakne, podrži i ponudi model trajne saradnje lokalnih samouprava, škola, organizacija civilnog društva i privrednih subjekata kako bi se mladima pružila mogućnost da nauče one veštine koje se traže na tržištu rada i tako lakše dođu do posla.

– U julu mesecu, objavili smo novi poziv za poslodavce “Zaposleni po meri Vašeg biznisa”. U okviru ovog poziva, projekat pruža finansijsku i tehničku podršku poslodavcima iz ciljnih lokacija, i to za organizovanje obuka na radnom mestu za mlade koji traže zaposlenje. Pomenuti program podrške olakšaće poslodavcima proces izbora, obuke (ili pripreme) i zapošljavanja novih zaposlenih. Projekat „Znanjem do posla“ izdvojio je za ovaj poziv 50 miliona dinara – rekao je Oliver Štrajt, direktor E2E.

U cilju poboljšanja položaja mladih na tržištu rada Srbije, kroz modernizaciju politika zapošljavanja i osposobljavanje mladih za tražene poslove, E2E projekat sprovešće program obuke na radnom mestu u sledećim okruzima: Raški, Rasinski, Pirotski, Nišavski, Pomoravski, Zaječarski, Mačvanski, Šumadijski i Moravički.

– Pozivamo poslodavce zainteresovane za organizovanje obuke na radnom mestu da popune i podnesu prijavni formular posredstvom platforme SmartME ili da kontaktiraju jednog od lokalnih partnera projekta u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, Pirotu i Knjaževcu koristeći kontakt podatke koji se nalaze na internet stranici projekta – poručuje direktor projekta „Znanjem do posla“.

Prijave zainteresovanih poslodavaca će se primati do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 31. marta 2021. godine. Ocena podnetih prijava vršiće se na mesečnom nivou. Smernice za podnosioce i formulari za prijavljivanje mogu se preuzeti sa internet stranice E2E projekta: www.znanjemdoposla.rs/poziv-za-poslodavce/

Ovo je treći poziv objavljen u okviru E2E projekta, podržanog od strane Švajcarske, čija je ukupna vrednost 14,3 miliona evra.

– Tokom prve faze projekta obuke na radnom mestu, kroz 61 projekat prošlo je 1.060 mladih, a pomoć na putu do posla dobilo je i još 350 mladih iz teže zapošljivih grupa. Više od 60% mladih je nakon obuka zaposleno. U sprovođenju obuka na radnom mestu učestvovalo je 128 kompanija i 30 partnera kako iz javnog sektora, tako i iz civilnog društva – otkriva Oliver Štrajt.

Deset dana karantina za decu koja se u Srbiju vraćaju iz inostranstva

0

Zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić Tepavčević rekla je, posle sednice Kriznog štaba, da je preporuka roditeljima čija su deca putovala van zemlje da 10 dana provedu u samoizolaciji.

Prema njenim rečima, ukoliko se taj period poklopi sa polaskom u školu, ta deca će nastavu pratiti onlajn.

„Ovo je dodatna vrsta predostrožnosti kojom apelujemo na roditelje da svoju decu zadrže kod kuće, ne samo da ih ne šalju u školu nego da deca ne izlaze iz kuće u tom vremenskom periodu jer su potencijalni nosioci infekcije“, pojasnila je Kisić Tepavčevićeva.

„Ne uvodi se izolacija za one koji se vraćaju iz inostranstva“

Srbija je u rangu zemalja sa povoljnijom epidemiloškom situacijom u poređenju sa zemljama iz okruženja i uvođenje obaveznog pi-si-ar testa pokazalo se kao dobra mera, izjavila je dr Darija Kisić Tepavčević i dodala da još nije donet predlog mere izolacije za one koji se vraćaju iz inostranstva, ali da se i to može promeniti.

Tragičan život srpske studentkinje Mileve Marić

0

Mileva Marić je u leto 1896. upisala letnji semestar Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu. Upisala se na studije matematike i fizike kao jedina i najstarija žena u grupi. U istoj grupi su se nalazili Marsel Grosman, Luj Korloz, Jakob Erlat i Albert Ajnštajn, kao najmlađi (tada je imao svega 17 godina). Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu.

Na proleće 1897. razvile su se simpatije i studentska ljubav sa Albertom Ajntajnom. Plašeći se ove veze, oktobra 1897. Mileva se ispisala sa Politehnike u Cirihu i otišla u Hajdelberg, u Nemačku, gde je na trećem semestru slušala predavanja iz teorijske fizike kod Filipa Lenarda. Međutim, zvanično nije bila upisana, jer to devokama nije bilo dozvoljeno sve do 1900. godine. U Hajdelbergu je jedno vreme stanovala u Hotelu „Riter”.

Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom. Na njegov nagovor, četvrti semestar je ipak nastavila na Politehnici u Cirihu, gde se vratila 1899. Početkom oktobra te godine je položila petopredmetni prelazni diplomski ispit, što su njene kolege već učinile godinu dana ranije. Početkom marta 1900. godine, profesor Veber je prihvatio njen diplomski rad iz oblasti provođenja toplote.

Veza sa Ajnštajnom je nakon povratka u Cirih planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Albert je 1900. želeo da se venčaju. Međutim, njegovi roditelji, posebno majka Paulina, su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka, već Srpkinja i isto kao on intelektualac.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi.

Na leto, 27. jula 1900. održani su usmeni diplomski ispiti za studente četvrte godine politehnie, za studente fizike (Albert i Mileva) i studente matematike (Grosman, Kolroz i Erat). Najbolju ocenu je dobio Kolroz (5,45), zatim Grosman (5,23), pa Erat (5,14), Ajnštajn (4,91), a Mileva (4,00). Za obaranje Milevinog proseka, u odnosu na ostale koglege, najviše je zaslužna znatno niža ocena iz teorije funkcija, kod profesora Minkovskog. Početkom avgusta studentima su dodeljena svedočanstva, po kojima je Albertova prosečna ocena (4,6), bila niža od Milevine (4,7), s tim da Mileva još uvek nije imala diplomu. Tako je Albert diplomirao i otišao kući, a Mileva se nakon kraćeg odmora u Novom Sadu i Kaću, vratila sa sestrom Zorkom u Cirih i ponovo upisala letnji semestar četvrte godine na Politehnici.Radeći kao laboratorijski asistent, pripremala se da ponovo izađe na ispite.

Albertovi pokušaji da postane asistent, najpre kod profesora Vebera, a zatim i kod Hurvica nisu bili uspešni i što je dovelo u pitanje njegovu poslovnu i naučnu karijeru, i nemogućnost finansijskog osamostaljivanja, što je smatrao uslovom za sklapanja braka sa Milevom.

Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna.

Krajem jula 1901. je ponovo pala na diplomskom ispitu, najverovatnije zbog njenog mentora, profesora Vebera, koji je prethodno zaoštrio svoj odnos sa Albertom, koji se prethodno njegovim nipodaštavanjem zamerio profesoru. Ne želeći da bude snihodljiva prema svom mentoru,verovatno i zbog ljubavi prema Albertu, odustala je od doktorata.

Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.

U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila kćerku Lizerl, krštenu u Novom Sadu kao Ljubica. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu. Lizerl je kao mala obolela od šarlaha i dve godine nakon rođenja joj se izgubio svaki trag. Nije poznato da li je umrla i da li je data na usvajanje. Odgovor o njenoj sudbini je pokušao da da britanski pisac Filip Sington u svom romanu, po kome je devojčicu usvojila jedna porodica u banatskom selu Orlovatu. Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

U međuvremenu, Albert je dobio posao u patentnom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Stanovi u kojima su u Bernu živeli postali su kabineti za zajednička teorijska istraživanja iz fizike, gde su nastajali mnogobrojni naučni radovi. Albert je šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici. Život im je postao lakši kada je Albert dobio povišicu. Dobili su sina Hansa Alberta. Bez obzira na obaveze oko dece, Mileva je sarađivala u naučnim istraživanjima, kao što su radovi na konstrukciji instrumenata za merenje malih električnih napona od 1907. do 1910. godine.Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični efekat, a 1908. je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu. Sledeće godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patentnom zavodu i prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa rođakom u koju je bio zaljubljen kao dečak, pa je brak sa Milevom zapao u krizu. Da bi pokušali da prevaziđu probleme, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. U Pragu su živeli kraće vreme u periodu 1911–1912. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak. Kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima sa kao pripadnica slovenskog naroda identifikovala. Albert se 1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak.

Na Malu Gospojinu, njihova deca, Albert i Edvard su krštena u Nikolajevskoj crkvi po pravoslavnom običaju, a kum deci je bio porodični i stranački prijatelj Lazar Marković.Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana. Takođe je odnos sa rođakom, Elzom Levental, pretvorio u ljubavni. Do krize u braku je došlo na proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“. U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih. Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti. Tokom ratnih godina Mileva i Ajnštajn su se otuđili. Godine 1916. Albert je zatražio razvod od Mileve, koja se razbolela od ovog zahteva. Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je na kraju zbog brige za sestru doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici. Mileva je konačno pristala na Albertov zahtev za razvod 1918. Prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da ukoliko dobije Nobelove nagrade celokupan novac dodeli Milevi.Zvanično su se razveli 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine, savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.

Teško obolela sestra Zorka je doživela još jedan nervni slom, a prethodno je zapalila veliku količinu novca svojih ostarelih roditelja u Novom Sadu. Milevin otac Miloš je 1922. umro od moždanog udara, a Zorka je zakonski proglašena nesposobnom.

Iako je postao slavan zbog teorije relativiteta, Ajnštajn je Nobelovu nagradu za fiziku dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta (1922). Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli priznanja, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu. Novac od nagrade u iznosu 121.572 švedske krune, ili oko 32.000 američkih dolara je predao Milevi. Mada je inflacija dosta umanjila vrednost tog novca, Mileva ga je uložila u kupovinu nekretnina u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije. U jednom od stanova je živela sa sinovima, a kasnije i sama. Tridesete godine su za Milevu bila jako teške: Albert, koji ih je povremeno posećivao i Elza su zbog nacista iz Nemačke emigrirali 1933. u Sjedinjene Države, Milevina majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla 1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938. emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin umro u roku od nekoliko meseci.

Nakon sestrine smrti boravila je kod svojih kumova Đoke i Sade Gajin u Novom Sadu, radi rešavanja imovinskih pitanja, koja su se zakomplikovane, jer se brat Miloš vodio kao nestao tokom Prvog svetskog rata. Mileva je zbog dugova nastalih oko lečenja Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć, koji je preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Mileva je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj joj je pokušao produžiti boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je 4. avgusta 1948. godine na ciriškoj klinici „Eos” u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i otežano je govorila. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.O njenoj smrti u Jugoslaviji nije bilo vesti.

Za njen grob šira javnost je saznala 2004. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sankt Galena, koji je istražujući po ciriškom arhivima saznao da su njeni posmrtni ostaci premešteni u zajedničku grobnicu i gde se nalaze od 1973. godine, nakon što su vlasti u Cirihu naložile da se njen zapušteni grob raskopa.

Nakon pet godina, 14. juna 2009. godine, osvećenjem i otkrivanjem spomen obeležja, na kojoj je uklesan Milevin lik i posvetu na srpskom i nemačkom jeziku „Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda”, predstavnici Republike Srbije prvi put su zvanično odali počast Milevi Marić-Ajnštajn.Od tada se svake godine na Vidovdan okuplja srpska zajednica na grobu da oda počast velikoj Milevi.SPKD Prosvjeta zajedno sa Pravoslavnom opštinom Cirih ima svoje okupljanje jer se okrganak Prosvjete osnovao upravo na ovaj dan.

Postoji inicijativa da se njeni posmrtni ostaci iz zajedničke grobnice, ekshumiraju i dostojno sahrane. Međutim, vlasti Ciriha ne mogu da odobre premeštanje grobnice bez odobrenja svih članova porodice Ajnštajn, koji žive u Švajcarskoj, Izraelu i Americi.

Radio Krug, Violeta Aleksić

Dan kada je sa svojih vekovnih ognjišta proterano 220.000 Srba

0

Na današnji dan 1995. godine počela je hrvatska vojno-policijska operacija Oluja na području Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatske snage ušle su u gotovo napušten Knin i istakle hrvatsku zastavu, dok su se kolone izbeglica u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima kretale ka Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Godišnjica “Oluje” u Srbiji i Hrvatskoj obeležava na dva potpuno različita načina. U Hrvatskoj to najveći nacionalni praznik dok se u Srbiji i Republici Srpskoj obeležava Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u toj oružanoj akciji.

Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije „Oluja“ ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.

Oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena, što, kako su naveli u Veritasu, predstavlja jedan od „crnih rekorda gradjanskog rata ’90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije“.

Proterano je više od 220.000 Srba, a podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.

Krizni štab doneo nove mere koje će važiti na celoj teritoriji Srbije

0
Tanjug / Sava Radovanović

Na sednici Кriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, donete su nove odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa, među kojima i mera da se na teritoriji cele Srbije, bez obzira da li je u određenoj opštini ili gradu proglašena vanredna situacija, uvede zabrana okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od deset ljudi.

Za vreme boravka na javnim mestima, između okupljenih mora postojati distanca od jedan i po metar, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum četiri kvadratna metra, precizirano je.

Mera koja se tiče zaštitnih maski i koja je na snazi u Beogradu, danas je proširena na teritoriju cele Srbije, bez izuzetka.

Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru, preporučuje se nošenje zaštitnih maski, dodaje Krizni štab.

Sve ove mere važiće od petka, 17. jula 2020. godine.

Vlada je još jednom apelovala na sve građane da poštuju sve donete mere radi očuvanja zdravlja.

„Ukoliko bi svi građani pri svakom izlasku iz kuće konstantno nosili zaštitnu masku, takva mera bila bi ekvivalentna zabrani kretanja jer na takav način sprečavamo epidemiološki rizične kontakte i sprečavamo širenje korona virusa. Uvereni smo da ćemo zajedno sa svim svojim građanima, uz najveću moguću disciplinu i odgovornost, iz bitke protiv korona virusa izaći kao pobednici“. dodala je Vlada.

EU skinula Srbiju sa liste bezbednih zemalja: Rampa najmanje dve nedelje

0

Ambasadori zemlja članica EU 27 skinuli su Srbiju sa liste zemlja za koje je do sada važila preporuka za mogućnost putovanja preko spoljnih granica Šengena

To će trajati najmanje dve nedelje, javlja dopisnik Tanjuga iz Brisela.

Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, skinuta sa liste Saveta EU zbog pogoršane epidemiološke situacije u zemlji.

Dodaje se da će se o mogućnosti otvaranja spoljnih granica EU za građane Srbije razgovarati ponovo za dve nedelje.

Uklanjanje Srbije i Crne Gore sa spiska predložila je sinoć kasno Nemačka, koja predsedava EU, a predlog je podržalo nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Španiju i Holandiju, rekli su zvaničnici za Rojters.

Lista koju su ažurirali ambasadori EU 27 predstavlja preporuku za zemlje članice prilikom odlučivanja o tome za koje treće zemlje će biti otvorene njihove granice.

U Savetu EU naglašavaju da preporuka ”nema zakonski karakter”, a da su zemlje članice ”odgovorne za primenu sadržaja preporuke”.

”Zemlje članice mogu, transparentno, postupno da podižu ograničenja na putovanja samo za zemlje sa liste. One ne bi trebalo da odlučuju o ukidanju restrikcija na putovanja za zemlje koje nisu na listi pre nego što se to koordinisano ne dogovori”, navodi se u saopštenju Saveta EU.

U Evropskoj komiisji objašnjavaju da su restrikcije za putovanja u nadležnosti zemlja članica koje mogu da odluče za koje će zemlje sa usvojene liste otvoriti svoje granice, ali i koje će mere ( karantin, samoizolacija ili testovi) primenjivati na putnike kada je u pitanju zaštita javnog zdravlja,

Građani onih trećih zemlja, uključujući sada i Srbiju, koje nisu na listi nisu i automatski blokirani za putovanja u EU.

Svima koji imaju državljanstvo EU ili boravišne dozvole, članovima njihovih porodica i onima koji imaju opravdan razlog putovanja i dalje će biti dozvoljena putovanja u Šengen.

POSLEDNJE VESTI

3,207FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow