„Albanci su ostavljeni na kiši“: Štampa na nemačkom o pregovorima u Ohridu

20. марта 2023.

Da li je Srbija u Ohridu de fakto priznala Kosovo i ko je tu napravio veće ustupke? To razmatra štampa na nemačkom.

„Beograd pravi mnogo značajnije ustupke od Prištine“, ocenjuje štampa na nemačkom posle pregovora u Ohridu. Ali, ima i mišljenja da je dogovor do koga se došlo „u skladu sa srpskim nacionalizmom“.

Praktično svi mediji na nemačkom izvestili su tokom vikenda o pregovorima koje su Srbija i Kosovo, uz posredovanje predstavnika EU, vodili u subotu 18. marta u Ohridu. Ocenjuje se uglavnom da je „došlo do približavanja“, odnosno da je „postignut napredak“.

List Velt uz to objašnjava: „Prema planiranom sporazumu, Beograd neće međunarodno-pravno priznati Kosovo, ali će priznati državnost svoje bivše pokrajine. Konkretno, trebalo bi da prizna kosovske pasoše, registarske tablice i carinska dokumenta. Kosovo treba institucionalno da obezbedi prava srpske etničke grupe u zemlji.“

List takođe navodi da su „i Vučić i Kurti pod pritiskom u svojim zemljama da ne čine previše ustupaka. Na Kosovu postoji bojazan da bi prekomerno pravo veta za buduću srpsku asocijaciju opština moglo da blokira državu.“

Pravno priznanje doći će kroz navikavanje

Sporazum jesu odobrile obe strane, ali on međutim nije potpisan. Prema oceni švajcarskog lista Noje Cirher cajtung, „to dovodi do spekulacija i na Kosovu i u Srbiji o tome koliko je on zapravo obavezujući. Vučić je u Ohridu umanjio značaj sporazuma. Da, imaju neku vrstu dogovora, rekao je, i pregovori jesu bili konstruktivni, ali on nije potpisao ništa.“ Ta poruka je, ocenjuje se u tekstu, bila usmerena na domaću publiku.

„U Srbiji se Vučić suočava sa snažnim protivljenjem sporazumu, a deo opozicije ga optužuje za izdaju i rasprodaju srpske teritorije. U stvari“, ocenjuje list iz Ciriha, „Beograd pravi mnogo značajnije ustupke od Prištine. Kada je Republika Kosovo de fakto priznata, pravno priznanje će jednog dana uslediti kroz navikavanje. U svakom slučaju, sporazumom je razbijen sadašnji tabu u Srbiji prema kojem je Kosovo južna pokrajina Srbije.“

Na kraju, autor teksta u švajcarskom listu Andreas Ernst donosi sledeći zaključak: „Potpisan ili ne, sporazum je značajan. Posle prvog koraka u Briselu krajem februara, ovaj drugi u Ohridu znači nastavak puta. Ako Beograd i Priština ne žele da se sukobljavaju s Briselom i Vašingtonom, onda će morati da nastave tim ’putem normalizacije’. A pošto su u krajnjoj liniji i jedni i drugi zavisni od ekonomske saradnje i političke podrške Zapada, oni će to i učiniti.“

„Albanci ostavljeni na kiši“

Berlinski Tagescajtung izveštava o sastanku u Ohridu u nešto drugačijem tonu i piše: „Uprkos svim diplomatskim zafrkancijama, postalo je jasno da obe strane nisu odustale od svojih pozicija. Srbija nikada neće diplomatski priznati Kosovo, nego će, smatraju u Beogradu, učiniti ustupke po pojedinim tačkama.“

„Za Vučića svako ublažavanje oštrog stava prema Prištini predstavlja politički rizik“, ocenjuje list uz objašnjenje da je „hiljade nacionalističkih ekstremista demonstriralo u Beogradu uoči sastanka“ i da bi, „to što desničarski ekstremisti u Srbiji prete žestokim protestima ako Vučić kapitulira u Ohridu, moglo čak i da ojača njegovu pregovaračku poziciju sa EU i SAD.“

„Albanci su, pak, ostavljeni na kiši“, piše Tagescajtung. „Borelju i EU je jasno da moraju da daju ustupke po pitanju srpskih opština. Kurti, međutim, ne može da pristane na udruživanje srpskih opština, posebno u pogledu formiranja teritorijalno definisane srpske države u državi, u kojoj bi 20 odsto teritorije kontrolisalo šest odsto stanovništva. Tada bi 1,8 miliona stanovnika bilo izloženo politici srpske vlade, koja bi, naravno, preuzela samoupravu nad 120.000 Srba u zemlji.“

„Duh Donalda Trampa prodro u srce Evrope“

Autor izveštaja iz Ohrida za Tagescajtung, novinar Erih Ratfelder, objavljuje i komentar pod naslovom „Problem sa dogovorom“, u kojem piše:

„Pre nekoliko godina, kada je Donald Tramp pokušao da velike političke sukobe reši putem dogovora između onih koji su na vlasti, mnogi u Evropi su mu se smejali. To je delovalo kao rukovanje autokrate i kriminalaca, a to je nešto što se nije uklapalo u savršeni svet demokratija.“

„Ali izgleda da se sa krizama i ratom u Ukrajini, mnogo toga promenilo. Kada visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Žozep Borelj posle razgovora Kosova i Srbije saopštava da je postignut dogovor, on pokazuje da je duh Donalda Trampa prodro u samo srce Evrope. EU i SAD žele da pridobiju Srbiju za Zapad. Evropska unija je čak spremna, ne samo da posreduje u dogovoru između nacionalističkog autokrate koji štiti ratne zločince s jedne i vlade male, ali demokratski vođene zemlje s druge strane, već čak i da taj dogovor sprovede u korist autokrate. Prema Borelju, Kosovo bi trebalo da popusti po pitanju asocijacije srpskih opština, iako srpske opštine na Kosovu već imaju široku autonomiju i samoupravu. Autokrata će dobiti pristup značajnom delu male zemlje, što znači da se u budućnosti može očekivati samo najgore.

„Da li je ovo kršenje ili uspostavljanje međunarodnog prava“, postavlja pitanje autor i zatim nudi svoju perspektivu: „U svakom slučaju, koriste se standardi koji više nemaju veze s vrednostima naše demokratske kulture. Dogovor se vidi kao veće dobro od prava pojedinaca, a time i ljudskih prava. Ovaj dogovor između EU, SAD i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u skladu je sa srpskim nacionalizmom, ali ni na koji način ne jača demokratske snage u samoj Srbiji, a slabi i demokratiju na Kosovu. Vladimir Putin nikako neće biti poražen ovom politikom smirivanja.“

Uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra

5. марта 2023.

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra.

Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija.

Pitanje doznaka ima dvostrukodno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje.

Prema NBS podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka.

Šta je uticalo na rast doznaka?

„Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji“, objašnjavaju iz NBS.

Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

„Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, zaključuju.

U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a

Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.

U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.

Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.

Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.

Objavljen tekst evropskog predloga sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

28. фебруара 2023.

Posle nove runde dijaloga Beograda i Prištine, evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj objavio je na sajtu EEAS tekst evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj objavio je na sajtu EEAS tekst evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Ugovorne strane

Svesne svoje odgovornosti za održanje mira,

Posvećene da doprinesu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i da prevaziđu nasleđe prošlosti,

Svesni da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštite nacionalnih manjina osnovni uslov za mir,

Polazeći od istorijskih činjenica i bez predrasuda o različiti pogledima strana na osnovna pitanja, uključujući i na pitanja statusa,

U želji da stvore uslove za saradnju između strana u korist naroda,

dogovorile su se o sledećem:

Član 1

Strane će razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedni sa drugima, na osnovu jednakih prava.

Obe strane će međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke.

Član 2

Obe strane će se voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.

Član 3

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, stranke će rešiti sve međusobne sporove isključivo mirnim sredstvima i suzdržati se od pretnje ili upotrebe sile.

Član 4

Strane će nastaviti da deluju polazeći od pretpostavke da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi niti da deluje u njeno ime.

Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Član 5

Nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU, na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane će poštovati vrednosti iz Člana 2 i 21 Ugovora o Evropskoj uniji.

Član 6

Iako ovaj sporazum predstavlja važan stepen normalizacije, obe strane će nastaviti sa novim podsticajem, proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Strane se slažu da će produbiti buduću saradnju u oblastima ekonomije, nauke i tehnologije, transporta, odnosa iz oblasti sprovođenja zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, religije, sporta, zaštite životne sredine, nestalih osoba, raseljenih i drugih sličnih oblasti zaključivanjem određenih sporazuma.

Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima, u okviru dijaloga pod pokroviteljesvom EU.

Član 7

Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.

Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Član 8

Strane će razmeniti stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade.

Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće obrađena posebno.

Član 9

Obe strane uzimaju u obzir posvećenost EU i drugih donatora da uspostave poseban paket investicija i finansijske podrške za zajedničke projekte Strana u ekonomskom razvoju, povezivanju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.

Član 10

Strane će uspostaviti zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma.

Obe strane potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume Dijaloga, koji ostaju važeći i obavezujući.

Član 11

Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu.

U Briselu je održananova runda razgovora između Beograda i Prištine. Najpre su održani odvojeni razgovori sa sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Posle sastanka novinarima se obratio predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao da jesastanak bio težak, da je insistirao na formiranju ZSO i da je dogovoreno da se razgovori nastave.

Napomenuo je da danas nisu govorili o evropskom predlogu za KiM, nego o implementaciji ranije potpisanog.

Oglasio se i Borelj, koji je saopštio da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti složili na trojnom sastanku u Briselu da dalji razgovori o tekstu predloga EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine nisu potrebni i da će tekst uskoro biti objavljen na sajtu EU.

Žozep Borelj je nakon sastanka na kome je pored njih učestvovao i specijalni izaslanik EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, rekao da su razgovori bili intenzivni i da su i Vučić i Kurti pokazali odgovornost i spremnost za pronalaženje rešenja.

Sretenjsko odlikovanje za Jelenu Mitrović iz Švajcarske

24. фебруара 2023.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, na Andrićevom vencu, predsednik Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Jedna od njih je i Jelena Mitrović, koja je na predlog Ambasade Republike Srbije u Bernu, odlikovana ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena, i to za naročite zasluge i jačanje odnosa Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije u oblasti kulturnih i humanitarnih delatnosti.

Jelena Mitrović kaže da se, primivši vest o vrednom odlikovanju, osećala kao na ispitu, i to pred Ambasadom Republike Srbije koja ju je predložila, pred svojim đacima, njihovim roditeljima, Ministarstvom prosvete, brojnim saradnicima u Srbiji i Švajcarskoj, svojom porodicom i prijateljima, precima, pred svojom savešću…

„Preda mnom je bilo ogromno pitanje: da li sam dostojna ovakve počasti? I javi se ponos za sve što sam učinila, a istovremeno i krivica što nisam više i bolje, a sigurno je moglo. Učini mi se da dadoh premalo u odnosu na druge koji su izgarali za Otadžbinu, a ostali neprimećeni. Želim i dalje da dišem dušom svog naroda i predaka koji su me odredili da i daleko od njih ostanem na našem zajedničkom putu rodoljublja.

Ceneći i voleći zemlju svog porekla i zemlju u kojoj živim, nastojala sam da gradim mostove vodeći se mišlju velikog Ive Andrića da „gradeći mostove između nas i sveta, mi postajemo svet, a svet mi.“ U večnom strujanju vode ispod tog mosta čula sam zov časnih predaka i zvukove ljudi oko sebe, zov vremena koje je naše, zajedničko i kratko za sve snove. Zakasnila sam mnogo godina za suncem, ali sam možda uspela da zasadim cveće bez kojeg ne može da započne nijedno proleće u našim zajedničkim vrtovima. Hvala svima koji su mi pružili ruku na često trnovitim putevima i pokazali svetionike na uzburkanim morima, branili Termopilske klance koje smo kao narod branili. Sama bih bila „kao slamka među vihorima““, kaže Jelena.

Jelena kaže da duguje zahvalnost svima koji su joj verovali kada su zajedno krenuli ka cilju, a da je orden putokaz, čast i obaveza, a u njemu sadržano pitanje: šta još očekuju obe zemlje od nje i da li je zasluženo.

„Biće mi zvezda vodilja na budućim putevima, prepoznatljiva u sazvežđu svih mojih nastojanja da dam deo sebe. Citiraću reči velike humanistkinje, Švajcarkinje Katarine Šturceneger čiji lik i delo proučavam i koja je bezrezervno pomagala našoj zemlji u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu: „Na kraju života broji se samo ono što smo od sebe dali drugima.“

Dugujem ogromnu zahvalnost Republici Srbiji, predsedniku Aleksandru Vučiću, Ministarstvu prosvete Srbije, Ambasadi RS u Bernu na čelu sa Nj. E. Goranom Bradićem i konzulom Predragom Mandićem, Švajcarskoj, generacijama svojih đaka i njihovih roditelja, saradnicima, prijateljima, svojoj porodici. Tako činom dobijanja Karađorđeve zvezde, osetih i spoznah da ona nije samo moja, nego zvezda svih vas. Neka njen sjaj nikada ne potamni, i neka nam osvetli put u bolju zajedničku budućnost na mnogaja ljeta“, izjavila je Jelena Mitrović za RTS po dobijanju Ordena Karađorđeve zvezde trećeg stepena.

Biografija:

Jelena Mitrović je profesor srpskog jezika, književnosti i istorije. Dužnost nastavnika Dopunske nastave na srpskom jeziku obavlja najpre u redovnom, a danas u honorarnom statusu. Na samom početku radila je sa sedam odeljenja sa oko 120 učenika, da bi tokom godina truda i zalaganja otvorila još sedamnaest odeljenja. Sedam godina je bila predavač i koordinator u Internacionalnom politehničkom školskom centru u Bernu, kao isturenoj jedinici Politehničke akademije na Novom Beogradu koji je obrazovao srednjoškolce, mašinska i turistička zanimanja.

Tokom ratnih godina, davala je savete i pomagala izbeglicama u procesima integracije i reintegracije. Izvela je na put preko pet hiljada učenika osnovnoškolskog i sedamstotina srednjoškolskog obrazovanja. U misiji očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, prešla je preko milion kilometara po Švajcarskoj gde i danas drži nastavu od Sankt Galena na istoku do Ženeve na krajnjem zapadu zemlje.

Tokom godina rada u Dopunskoj školi na srpskom jeziku, organizovala je susrete sa kolegama u Parizu, Štutgartu i Kopenhagenu, bila predsednica udruženja nastavnika Dopunske škole, inicirala osnivanje udruženja roditelja. U više navrata je organizovala takmičenja u recitovanju i kvizove znanja „Poznajem i volim svoju domovinu“. Više puta je organizovala ekskurzije đaka iz Srbije u Švajcarsku, ali i uzvratne posete, gde su stvorene neraskidive spone između dece iz Švajcarske i Srbije. Bila je vođa projekta „Negujmo drugarstvo“ na Tari u organizaciji Ministarstva prosvete, u kojem su učestvovala deca iz srpskih enklava sa Kosova i Metohije, iz Beograda i Švajcarske. Vodila je prvu generaciju đaka na petnaestodnevni boravak u najveće srpsko selo Azanju, iz čega je nastavila da radi Letnja škola „Sveti Sava“ u koju i dalje upućuje svoje đake.

Organizovala je obeležavanje 20, 25, 30, 35, 40 i 45 godina rada Dopunske nastave na srpskom jeziku u Švajcarskoj. Organizovala je ekskurzije osnovnoškolaca i srednjoškolaca u Rim, Pariz, Temišvar, Solun. 2019. godine vodi đačku ekskurziju (učenike iz Švajcarske, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske) u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu i Mađarsku, kada su imali nastup u Ambasadi RS u Moskvi. U projektu „Putujuća izložba ćirilice“ učestvuje u Banja Luci, u Ambasadi RS u Berlinu, a projekat se nastavlja u Srbiji, Crnoj Gori i Švajcarskoj.

U Bernu je 2014. godine organizovala obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, na kome je pozdravnu reč imala Jasmina Mitrović Marić, izaslanica tadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića.

Sa svojim đacima godinama učestvuje u projektima: „Čitalačka značka“ opštine Čukarica, „Dani ćirilice u Bavaništu“, Trka RTS-a, kvizu Namanjića i serijalu RTS-a „Jezik nam je otadžbina“. Šest godina je vodila đake iz Švajcarske u Kamp srpskog jezika i kulture Sremski Karlovci gde su dolazila srpska deca iz celog sveta. Ujedno je organizovala obilaske manastira Fruške gore i Novog Sada. I dalje učestvuje u projektu „Jezik više za Evropu“, kao i u projektu „Mehr Sprachen für Alle“ (Više jezika za sve) u kojem demonstrira osnove srpskog jezika švajcarskim đacima, kao i studentima i profesorima Pedagoške akademije Bern.

Organizovala je posete profesora i studenata Pedagoške akademije Bern na Učiteljski fakultet u Beogradu i Novom Pazaru, kao i uzvratnu posetu. Zalagala se i na polju dramske umetnosti, te sarađivala sa Eksperimentalnim dramskim studijem iz Beograda „Dečiji osmeh“ čiji su članovi sa njenim đacima iz Švajcarske izveli predstavu „Mileva Marić Ajnštajn“ u Bernu i Beogradu, kao i predstavu „Katarina Šturceneger“ u Beogradu.

Zajedno sa Stalnom misijom Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, roditeljima i đacima, na Svetosavskoj manifestaciji u Ženevi, organizuje sakupljanje humanitarne pomoći za decu iz Štrpca na Kosmetu. Tokom ratnih godina je zajedno sa prijateljima Švajcarcima davala besplatne časove nemačkog jezika deci izbeglica koje su dolazile u Švajcarsku. Takođe sa švajcarskim prijateljima pomaže decu u domovima za nezbrinutu decu u Sremskoj Kamenici i Kraljevu, ali i osnovnu školu u Negoslavcima, decu poginulih rudara u Sokobanji i Aleksincu, dete ratnika sa Košara. Priprema i dostavlja pomoć nakon poplava u Obrenovcu i zemljotresa u Kraljevu.

Svojevremeno je bila član Komisije za prosvetu i kulturu Skupštine dijaspore i Srba u regionu i predstavnik nastavnika u Švajcarskoj, kao i jedan od prvih osnivača Srpskog kulturnog saveza Švajcarske, tadašnje krovne organizacije Srba u Švajcarskoj.
Sa grupom roditelja i aktivista u Bernu pomogla je osnivanje udruženja Srba „Milan Tepić“, koji će nešto kasnije da promeni ime u „Karađorđe“. KUD Karađorđe je i danas veoma aktivno folklorno udruženje u Švajcarskoj koje okuplja veliki broj dece i mladih iz Berna i okoline.

Jelena Mitrović od doseljavanja u Švajcarsku neguje veoma dobre odnose sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj i crkvenim opštinama u Bernu, Ženevi, Lucernu, Melsu-Sankt Galenu, a aktivno je uzela učešće u gradnji pravoslavnog hrama u Belpu kraj Berna.

Ostvaruje dobre kontakte i sa medijima u dijaspori. Godinama sarađuje sa RTS-om, frankfurtskim „Vestima“, Kanalom „K“ Argau i Radiom „Rabe“ Bern, kao urednik za srpski jezik i koordinator emisije za migrante. Osnivač je programa na srpskom jeziku na švajcarskoj kablovskoj televiziji za strance „Dijaspora TV Švajcarska“. Učestvuje na Švajcarskoj radio televiziji u emisiji „Lično“ u kojoj govori o patnji srpskog naroda tokom ratnih dešavanja. Isto tematizuje i u pozorišnom komadu „Fabula“ u organizaciji najprestižnije švajcarske kuće kulture „Pro Helvetia“ glumeći na srpskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku. Gledaoci su u ovoj predstavi koja je izvođena širom Švajcarske i u Italiji, mogli da dožive srpski jezik, patnju i pesmu.

Predsednica je udruženja „Mileva Marić Ajnštajn“ i dugogodišnja kopredsednica Srpsko-švajcarskog udruženja „Dijalog“. Sa švajcarskim istoričarem godinama radi na projektu istraživanja delovanja Katarine Šturceneger koja je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu pomagala Srbima kao medicinska sestra, ali i kao ratni izveštač. Na ovu temu je uspostavljen kontakt sa Ambasadom RS u Bernu, kao i Ambasadom Švajcarske Konfederacije u Beogradu i sa institucijama Crvenog krsta u obe zemlje, a od nedavno i sa Međunarodnim crvenim krstom u Ženevi.

Zajedno sa švajcarskim institucijama organizuje predavanja stručnih lica na srpskom jeziku, na teme ekologije, zdravlja, korone i zavisnosti. Za roditelje đaka organizuje predavanja o modernim medijima i uticaju na decu, vaspitnim merama, švajcarskom sistemu školstva, dualnom obrazovanju, traženju mesta za stručnu praksu, mogućnostima studija i drugim vidovima obrazovanja u slučaju povratka u Srbiju.

Dolazak u Švajcarsku je za Jelenu Mitrović ostao životni poziv, moralni čin, delovanje u sferi prosvete, kulture i integracije, humanizma i veza Srbije i Švajcarske u koji je utkala svoja znanja, iskustvo i nacionalni patriotski osećaj, ljubav i nesebičnost. Svoj život je posvetila deci, svom narodu i Srbiji.

Milićević: Cilj da zajedno rešimo sve probleme srpskog naroda u dijaspori

17. фебруара 2023.

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević obratio se putem video linka članovima Akademske zajednice, Saveza za privrednu saradnju, članovima Udruženja Srpskih privrednika Švajcarske, kao i članovima Srpskog folklornog saveza Švajcarske i Dijaspore dnevno.

On je rekao da za jačanje međusobnih veza dijaspore sa maticom uvek ima prostora i načina, saopštilo je resorno ministarstvo.

Istakao je da Ministarstvo ima za cilj da uspostavi kontakt sa svim udruženjima i razmeni mišljenje i sasluša sve probleme koji tište srpski narod u dijaspori, da bi oni zajednički bili otklonjeni.

– Mi se radujemo produbljivanju saradnje srpsko–švajcarske poslovne dijaspore sa partnerima u Srbiji – izjavio je Milićević.

On je zahvalio svima koji učestvuju u zbližavanju matice i rasejanja, koji svojim delovanjem čuvaju kulturni, verski, nacionalni i jezički identitet, kao i svima koji su učestvovali u humanitarnoj pomoći.

Dan državnosti Republike Srbije obeležen u ambasadi u Bernu

15. фебруара 2023.

Kako u Srbiji, tako i širom sveta, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, održani su svečani prijemi povodom Dana državnosti, gde se okupljaju strane diplomate, predstavnici srpske dijaspore kao i druge ugledne zvanice. Nakon dve godine pauze zbog pandemije koronavirusom, Dan državnosti Republike Srbije je proslavljen u Ambasadi Republike Srbije u Bernu.

U samom centru glavnog grada Švajcarske, gde se nalazi zgrada Ambasade Republike Srbije, sat vremena pred prijem počele su da stižu zvanice iz cele zemlje. Preko sto pedeset gostiju sa nestrpljenjem je čekalo početak svečanosti. Pripremljen je umetnički program kojim je otpočela proslava. Operska pevačica Danijela Bjelica uz pratnju violinistkinje Tatjane Vučelić, otpevala je prvu strofu himne „Bože pravde“, a potom na oduševljenje gostiju zemlje domaćina, i prvu strofu himne Švajcarske konfederacije.

Nakon maestralnog izvođenja himni, prisutnima se obratio ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, gospodin Goran Bradić, prvo na nemačkom jeziku, potom na engleskom, a na kraju se sprskoj dijaspori obratio na srpskom jeziku.

„Zahvaljujem se na dugogodišnjoj finansijskoj, materijalnoj i svakovrsnoj drugoj pomoći koju ste proteklih godina i decenija nesebično pružili otadžbini. Danas nam je više nego ikad, u ovim komplikovanim vremenima, potrebna sloga, jedinstvo, snaga i nepokolebljiva vera, kao i velika hrabrost da svi zajedno stanemo uz državu, naš narod, crkvu, a pre svega uz naše sunarodnike, braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Kakvu god odluku da donese država, Parlament, predsednik i Vlada, svi treba da je podržimo jedinstveno i branimo naše stavove, argumente istine, a vi svi dobro znate o čemu govorim. Uvaženi dragi zemljaci, hvala vam na strpljenju, razumevanju i podršci u proteklim vremenima. Živelo srpsko-švajcarsko prijateljstvo!“, istakao je ambasador obraćajući se srpskoj dijaspori.

Nakon oficijelnog dela programa, ambasador Bradić, kao pravi srpski domaćin, nazdravio je sa čašicom domaće rakije i pozvao goste da se posluže bogato pripremljenim posluženjem. Na trpezi su se mogli naći specijaliteti tipični za podneblje Srbije.

Svečanom prijemu su prisustvovale brojne diplomate iz evropskih i drugih svetskih zemalja. Takođe, prijemu su se odazvale ugledne zvanice iz sveta politike i biznisa u Švajcarskoj. Počastvovani, bili su i predstavnici srpske dijaspore u Švajcarskoj koji su takođe došli u velikom broju.

Ove godine, na predlog Ambasade Republike Srbije u Bernu, odlikovana je dugogodišnja istaknuta predstavnica srpske dijaspore u Švajcarskoj, Jelena Mitrović, Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena. Jelena Mitrović već tri decenije uči decu u Dopunskoj nastavi na srpskom jeziku u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije. Svojim dugogodišnjim angažovanjem na polju prosvete, kulturnog nasleđa i humanosti, zadužila je mnoge generacije.

Dan državnosti Srbije svečano obeležen u Cirihu

15. фебруара 2023.

mihajlo-govornica — Foto: Dijaspora dnevno

Generalni konzulat Republike Srbije u Švajcarskoj organizovao je svečanu proslavu povodom obeležavanja Dana državnosti.

Tradicionalna svečanost održana je u Cirihu, gde su se okupili članovi diplomatskog kora, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kao i brojne istaknute i druge javne ličnosti.

Proslava je počela intoniranjem himni Srbije i Švajcarske Konfederacije koje je izveo dečji hor, da bi odmah potom usledili nastupi dečjeg i prvog ansambla srpskih igara i pesama “Abrašević – Cirih”.

U ime domaćina proslave priređene u restoranu „Föhrewäldli“ koji drži Ranko Aćimović, prisutnim zvanicama obratio se generalni konzul Srbije u Švajcarskoj Mihajlo Šaulić. On je sve goste srdačno pozdravio i istakao značaj obeležavanja Dana državnosti za sve Srbe u dijaspori.

– Petnaesti februar je duboko urezan u identitet našeg naroda, jer nas podseća na događaje koji su menjali tok istorije, ne samo Srbije, već i čitavog slobodnog sveta. Na ovaj datum pokazali smo snagu, krenuvši 1804. u oslobađanje svoje teritorije, ali i zrelost 1835. donevši jedan od najmodernijih svetskih ustava. Snaga i zrelost su upravo osobine koje su nam i u ovom trenutku potrebne – kazao je Šaulić.

Podsetio je na godine kada je čitav svet bio u previranju, a strane sile se, kako je naveo, borile za dominaciju dok su pritisci na Srbiju i njen narod bili veliki.

– Ali i tada smo, uprkos izgledima koji su bili protiv nas, uspeli da se izborimo jer smo bili ujedinjeni u ljubavi prema svojoj zemlji i narodu koji u njoj živi, a tako će, uveren sam, biti i ubuduće – poručio je srpski konzul.

On je iskazao posebnu zahvalnost pojedincima, institucijama i udruženjima na pomoći da se izgrade jače veze za, kako je naveo, lepšu sadašnjost.

– Čuvajući tradiciju, kulturu i identitet, zajedno ste postavili temelje za još svetliju budućnost. S ponosom mogu da kažem da su građani Srbije koji žive u Švajcarskoj jedan od primera zajedništva, na kome svakodnevno insistira i predano radi naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić. Naša zemlja u ovom trenutku prolazi kroz jedan od najvećih izazova u svojoj istoriji, ali uprkos svim preprekama, kako smo se uverili, sa mudrom politikom, stavljajući Srbiju ispred i iznad svega kao što predsednik čini, moguće je ne samo odoleti pritiscima, već i uspevati da zemlja i njeni ljudi svakodnevno napreduju – rekao je Šaulić, dodajući da je povezivanje građana naše zemlje, ma gde oni bili, jedan od glavnih ciljeva šefa srpske diplomatije Ivice Dačića.

Prisutne je zatim pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Nj. E. Goran Bradić, koji je sa govornice poručio da smo svi svedoci koliko se Srbija poslednjih desetak godina promenila, ojačala i osavremenila, iako su, kako je dodao, okolnosti bile teške i izazovne.

– Napredak Srbije je očigledan i vrlo lako merljiv. To neće da vidi samo onaj ko ne želi, a svi dobronamerni i te kako vide šta su Vlada i predsednik uradili za našu zemlju. Zahvaljujem vam se na dugogodišnjoj pomoći, materijalnoj, moralnoj i duhovnoj, koju ste godinama i decenijama nesebično pružali. Mi smo prošle godine imali rekordnih 4,4 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 64 odsto onoga što je celo balkanski region uspeo da privuče – naveo je ambasador.

On je zahvalio svima koji, kako je podvukao, čuvaju srpsku tradiciju, jezik, veru i kulturu.

– Imam jedan apel ili molbu u ovim teškim i izazovnim vremenima. Da pokažemo jedinstvo, slogu i snagu, da kad smo suočeni sa pritiscima spolja ostanemo snažni i ujedinjeni. Srbija je imala daleko teže periode u svojoj istoriji i uspevali smo da izađemo kao pobednici i dignute glave – poručio je Bradić u svom govoru.

Proslava Dana državnosti u Cirihu završena je dodelom zahvalnica zaslužnim građanima za izuzetan doprinos, nesebičnu pomoć i dobru saradnju sa Generalnim konzulatom.

Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević obratio se zvanicama video porukom, dok su svečanosti prisustvovali njegov specijalni savetnik Zoran Anđelković i šef kabineta Milivoje Ćosić.

Izuzetnu čast su Srbiji svojim prisustvom ukazali generalni konzuli Španije i Brazila, zatim vicekonzuli Kine, Italije, Turske i Hrvatske, a na proslavu su došli, između ostalih, i uspešni srpski privrednici, poput menadžera prodaje kompanije „Štadler“ Željka Davidovića i direktora kompanije „Migros“ Jadranka Lešića, predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković i brojne druge značajne ličnosti.

Ambasador Bradić sa budućim počasnim konzulom Srbije u Tićinu Vladimirom Miletićem o otvaranju konzulata

13. фебруара 2023.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić razgovarao je sa Vladimirom Miletićem, kandidatom za počasnog konzula Srbije u Tićinu, čija procedura imenovanja pri samom kraju.

Počasni konzulat sa sedištem u gradu Luganu će po otvaranju radno pokrivati konzularno područje koje obuhvata teritoriju kantona Tićino.

Sagovornici su razmatrali buduće korake oko organizovanja svečanog otvaranja konzulata.

Vladimir Miletić

Rođen je 1983. godine u Beogradu. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u rodnom gradu, diplomirao je na Fakultetu za inženjerski menadžment.

Od 2009. godine živi u Švajcarskoj u Luganu, kanton Tićino.

2014. godine osniva i radi kao glavni i odgovorni uredik informativnog portala Serbinfo.ch, koji svakodnevno objavljuje aktuelnosti iz Švajcarske na srpskom jeziku i jedini je informativni portal na srpskom jeziku koji je priznat od strane švajcarskih institucija.

2015. godine imenovan je u upravni odbor Filmskog festivala u Luganu (OtherMovie Lugano Film Festival)

2016. godine organizuje otvaranje prvog biračkog mesta u Tićinu (Lugano) za izbore za narodne poslanike Republike Srbije.

Izbore za predsednika Republike Srbije 2017. godine, Izbore za narodne poslanike 2020. godine, kao i predsedničke i vandredne parlamentarne izbore 2022. godine.

2016. godine u okviru Nedelje borbe protiv rasizma pokreće u Luganu projekat „-IĆ Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva”, koja je kao cilj imala poboljšanje znanja o diskriminaciji kroz podizanje svesti među stanovništvom o njihovim pravima i obavezama kao i prednostima koje proizilaze iz razlika među ljudima, sa naglaskom na srpsku zajednicu u Tićinu.

Ima stalnu saradnju sa svim srpskim udruženjima u Tićinu, Crkvenom opštinom i dopunskom školom na srpskom jeziku u Tićinu.

Aktivno učestvuje u društvenim i kulturnim dešavanjima na kantonalnom i opštinskom nivou, kao predstavnik srpske zajednice.

Redovni je sagovornik švajcarskim medijima italijanskog govornog područja o temama koje se tiču Srbije, prostora bivše Jugoslavije, kao i temama o integraciji i statusu stranaca u Tićinu i Švajcarskoj u opšte.

Pored maternjeg srpskog jezika, govori italijanski i engleski jezik.

Oženjen je Anom Margaridom Carneiro De Sà Miletić i otac troje dece, Elene, Lazara i Filipa.

Đedović sa ambasadorom Švajcarske o energetskoj efikasnosti i OIE

9. фебруара 2023.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom o saradnji dve zemlje u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije (OIE).

– Švajcarska je godinama jedan od najvećih donatora Srbiji, a možemo biti zadovoljni i napretkom naše ekonomske saradnje. Za nas je posebno značajna podrška Švajcarske za projekte u oblasti energetske efikasnosti, koja je za nas veoma važna, jer doprinosi našoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti – izjavila je Đedović.

Navela je da je prošle godine uspešno završen projekat u okviru kojeg je urađena energetska sanacija deset osnovnih škola i četiri predškolske ustanove u Užicu, Paraćinu, Vrbasu i Kruševcu, u kojima su poboljšani uslovi rada za više od 5.600 korisnika.

– Takođe, uz podršku Švajcarske izgrađene su nove toplane u Priboju, Malom Zvorniku i Novom Pazaru, dok će radovi na novoj toplani u Majdanpeku početi sredinom godine – rekla je ministarka.

U razgovoru je istaknuto da Švajcarska donira više od osam miliona evra za projekat korišćenja OIE u sistemima daljinskog grejanja u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji, u kojima će se koristiti toplotne pumpe, solarna i geotermalna tehnologija.

Ambasador Urs Šmid rekao je da dve zemlje imaju dobre bilateralne odnose i da Švajcarska opredeljuje značajna sredstva za projekte podsticanja energetske efikasnosti, koji doprinose naporima Srbije u borbi protiv klimatskih promena.

– Švajcarska je veoma važan trgovinski partner Srbije u okviru mehanizma Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i poslednjih godina je jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju. Posebno je značajno što švajcarske kompanije u Srbiji danas zapošljavaju više od 12.000 radnika. Novim Programom saradnje sa Srbijom do 2025. definisali smo ključne segmente među kojima su, između ostalog, klimatske promene i održivi urbani razvoj – istakao je ambasador.

Švajcarski investitor spreman da uloži dve milijarde evra u Srbiju

8. фебруара 2023.

Ministar privrede Rade Basta razgovarao je sa osnivačem švajcarske konsultanske kuće GapBridge AG Markom Klapasonom o investicijama švajcarskih kompanija u Srbiju.

Nakon što mu je ministar predstavio pogodnosti za ulaganje u našu zemlju, Klapason je rekao da je spreman da investira dve milijarde evra u Srbiju.

Švajcarac je dodao da je zainteresovan i za grinfild i braunfild investiranje u oblasti finansija, bankarskog sektora, osiguranja, novih tehnologija i nekretnina.

– Srbija je prepoznata kao dobar i pouzdan partner – istakao je srpski ministar, dodavši da u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede ima 58 kompanija koje predstavaljaju dobru šansu za investiranje potencijalnih švajcarskih partnera.

Ministar je objasnio da je globalna kriza prema dosadašnjim podacima ostavila manje posledice na Srbiju u poređenju sa većinom evropskih zemalja, a razlog je politička, makroekonomska i finansijska stabilnost naše zemlje.

12 3...30 Stranica 1 od ukupno 30