Povodom Dana državnosti Republike Srbije, na Andrićevom vencu, predsednik Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Jedna od njih je i Jelena Mitrović, koja je na predlog Ambasade Republike Srbije u Bernu, odlikovana ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena, i to za naročite zasluge i jačanje odnosa Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije u oblasti kulturnih i humanitarnih delatnosti.
Jelena Mitrović kaže da se, primivši vest o vrednom odlikovanju, osećala kao na ispitu, i to pred Ambasadom Republike Srbije koja ju je predložila, pred svojim đacima, njihovim roditeljima, Ministarstvom prosvete, brojnim saradnicima u Srbiji i Švajcarskoj, svojom porodicom i prijateljima, precima, pred svojom savešću…
„Preda mnom je bilo ogromno pitanje: da li sam dostojna ovakve počasti? I javi se ponos za sve što sam učinila, a istovremeno i krivica što nisam više i bolje, a sigurno je moglo. Učini mi se da dadoh premalo u odnosu na druge koji su izgarali za Otadžbinu, a ostali neprimećeni. Želim i dalje da dišem dušom svog naroda i predaka koji su me odredili da i daleko od njih ostanem na našem zajedničkom putu rodoljublja.
Ceneći i voleći zemlju svog porekla i zemlju u kojoj živim, nastojala sam da gradim mostove vodeći se mišlju velikog Ive Andrića da „gradeći mostove između nas i sveta, mi postajemo svet, a svet mi.“ U večnom strujanju vode ispod tog mosta čula sam zov časnih predaka i zvukove ljudi oko sebe, zov vremena koje je naše, zajedničko i kratko za sve snove. Zakasnila sam mnogo godina za suncem, ali sam možda uspela da zasadim cveće bez kojeg ne može da započne nijedno proleće u našim zajedničkim vrtovima. Hvala svima koji su mi pružili ruku na često trnovitim putevima i pokazali svetionike na uzburkanim morima, branili Termopilske klance koje smo kao narod branili. Sama bih bila „kao slamka među vihorima““, kaže Jelena.
Jelena kaže da duguje zahvalnost svima koji su joj verovali kada su zajedno krenuli ka cilju, a da je orden putokaz, čast i obaveza, a u njemu sadržano pitanje: šta još očekuju obe zemlje od nje i da li je zasluženo.
„Biće mi zvezda vodilja na budućim putevima, prepoznatljiva u sazvežđu svih mojih nastojanja da dam deo sebe. Citiraću reči velike humanistkinje, Švajcarkinje Katarine Šturceneger čiji lik i delo proučavam i koja je bezrezervno pomagala našoj zemlji u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu: „Na kraju života broji se samo ono što smo od sebe dali drugima.“
Dugujem ogromnu zahvalnost Republici Srbiji, predsedniku Aleksandru Vučiću, Ministarstvu prosvete Srbije, Ambasadi RS u Bernu na čelu sa Nj. E. Goranom Bradićem i konzulom Predragom Mandićem, Švajcarskoj, generacijama svojih đaka i njihovih roditelja, saradnicima, prijateljima, svojoj porodici. Tako činom dobijanja Karađorđeve zvezde, osetih i spoznah da ona nije samo moja, nego zvezda svih vas. Neka njen sjaj nikada ne potamni, i neka nam osvetli put u bolju zajedničku budućnost na mnogaja ljeta“, izjavila je Jelena Mitrović za RTS po dobijanju Ordena Karađorđeve zvezde trećeg stepena.
Biografija:
Jelena Mitrović je profesor srpskog jezika, književnosti i istorije. Dužnost nastavnika Dopunske nastave na srpskom jeziku obavlja najpre u redovnom, a danas u honorarnom statusu. Na samom početku radila je sa sedam odeljenja sa oko 120 učenika, da bi tokom godina truda i zalaganja otvorila još sedamnaest odeljenja. Sedam godina je bila predavač i koordinator u Internacionalnom politehničkom školskom centru u Bernu, kao isturenoj jedinici Politehničke akademije na Novom Beogradu koji je obrazovao srednjoškolce, mašinska i turistička zanimanja.
Tokom ratnih godina, davala je savete i pomagala izbeglicama u procesima integracije i reintegracije. Izvela je na put preko pet hiljada učenika osnovnoškolskog i sedamstotina srednjoškolskog obrazovanja. U misiji očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, prešla je preko milion kilometara po Švajcarskoj gde i danas drži nastavu od Sankt Galena na istoku do Ženeve na krajnjem zapadu zemlje.
Tokom godina rada u Dopunskoj školi na srpskom jeziku, organizovala je susrete sa kolegama u Parizu, Štutgartu i Kopenhagenu, bila predsednica udruženja nastavnika Dopunske škole, inicirala osnivanje udruženja roditelja. U više navrata je organizovala takmičenja u recitovanju i kvizove znanja „Poznajem i volim svoju domovinu“. Više puta je organizovala ekskurzije đaka iz Srbije u Švajcarsku, ali i uzvratne posete, gde su stvorene neraskidive spone između dece iz Švajcarske i Srbije. Bila je vođa projekta „Negujmo drugarstvo“ na Tari u organizaciji Ministarstva prosvete, u kojem su učestvovala deca iz srpskih enklava sa Kosova i Metohije, iz Beograda i Švajcarske. Vodila je prvu generaciju đaka na petnaestodnevni boravak u najveće srpsko selo Azanju, iz čega je nastavila da radi Letnja škola „Sveti Sava“ u koju i dalje upućuje svoje đake.
Organizovala je obeležavanje 20, 25, 30, 35, 40 i 45 godina rada Dopunske nastave na srpskom jeziku u Švajcarskoj. Organizovala je ekskurzije osnovnoškolaca i srednjoškolaca u Rim, Pariz, Temišvar, Solun. 2019. godine vodi đačku ekskurziju (učenike iz Švajcarske, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske) u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu i Mađarsku, kada su imali nastup u Ambasadi RS u Moskvi. U projektu „Putujuća izložba ćirilice“ učestvuje u Banja Luci, u Ambasadi RS u Berlinu, a projekat se nastavlja u Srbiji, Crnoj Gori i Švajcarskoj.
U Bernu je 2014. godine organizovala obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, na kome je pozdravnu reč imala Jasmina Mitrović Marić, izaslanica tadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića.
Sa svojim đacima godinama učestvuje u projektima: „Čitalačka značka“ opštine Čukarica, „Dani ćirilice u Bavaništu“, Trka RTS-a, kvizu Namanjića i serijalu RTS-a „Jezik nam je otadžbina“. Šest godina je vodila đake iz Švajcarske u Kamp srpskog jezika i kulture Sremski Karlovci gde su dolazila srpska deca iz celog sveta. Ujedno je organizovala obilaske manastira Fruške gore i Novog Sada. I dalje učestvuje u projektu „Jezik više za Evropu“, kao i u projektu „Mehr Sprachen für Alle“ (Više jezika za sve) u kojem demonstrira osnove srpskog jezika švajcarskim đacima, kao i studentima i profesorima Pedagoške akademije Bern.
Organizovala je posete profesora i studenata Pedagoške akademije Bern na Učiteljski fakultet u Beogradu i Novom Pazaru, kao i uzvratnu posetu. Zalagala se i na polju dramske umetnosti, te sarađivala sa Eksperimentalnim dramskim studijem iz Beograda „Dečiji osmeh“ čiji su članovi sa njenim đacima iz Švajcarske izveli predstavu „Mileva Marić Ajnštajn“ u Bernu i Beogradu, kao i predstavu „Katarina Šturceneger“ u Beogradu.
Zajedno sa Stalnom misijom Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, roditeljima i đacima, na Svetosavskoj manifestaciji u Ženevi, organizuje sakupljanje humanitarne pomoći za decu iz Štrpca na Kosmetu. Tokom ratnih godina je zajedno sa prijateljima Švajcarcima davala besplatne časove nemačkog jezika deci izbeglica koje su dolazile u Švajcarsku. Takođe sa švajcarskim prijateljima pomaže decu u domovima za nezbrinutu decu u Sremskoj Kamenici i Kraljevu, ali i osnovnu školu u Negoslavcima, decu poginulih rudara u Sokobanji i Aleksincu, dete ratnika sa Košara. Priprema i dostavlja pomoć nakon poplava u Obrenovcu i zemljotresa u Kraljevu.
Svojevremeno je bila član Komisije za prosvetu i kulturu Skupštine dijaspore i Srba u regionu i predstavnik nastavnika u Švajcarskoj, kao i jedan od prvih osnivača Srpskog kulturnog saveza Švajcarske, tadašnje krovne organizacije Srba u Švajcarskoj.
Sa grupom roditelja i aktivista u Bernu pomogla je osnivanje udruženja Srba „Milan Tepić“, koji će nešto kasnije da promeni ime u „Karađorđe“. KUD Karađorđe je i danas veoma aktivno folklorno udruženje u Švajcarskoj koje okuplja veliki broj dece i mladih iz Berna i okoline.
Jelena Mitrović od doseljavanja u Švajcarsku neguje veoma dobre odnose sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj i crkvenim opštinama u Bernu, Ženevi, Lucernu, Melsu-Sankt Galenu, a aktivno je uzela učešće u gradnji pravoslavnog hrama u Belpu kraj Berna.
Ostvaruje dobre kontakte i sa medijima u dijaspori. Godinama sarađuje sa RTS-om, frankfurtskim „Vestima“, Kanalom „K“ Argau i Radiom „Rabe“ Bern, kao urednik za srpski jezik i koordinator emisije za migrante. Osnivač je programa na srpskom jeziku na švajcarskoj kablovskoj televiziji za strance „Dijaspora TV Švajcarska“. Učestvuje na Švajcarskoj radio televiziji u emisiji „Lično“ u kojoj govori o patnji srpskog naroda tokom ratnih dešavanja. Isto tematizuje i u pozorišnom komadu „Fabula“ u organizaciji najprestižnije švajcarske kuće kulture „Pro Helvetia“ glumeći na srpskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku. Gledaoci su u ovoj predstavi koja je izvođena širom Švajcarske i u Italiji, mogli da dožive srpski jezik, patnju i pesmu.
Predsednica je udruženja „Mileva Marić Ajnštajn“ i dugogodišnja kopredsednica Srpsko-švajcarskog udruženja „Dijalog“. Sa švajcarskim istoričarem godinama radi na projektu istraživanja delovanja Katarine Šturceneger koja je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu pomagala Srbima kao medicinska sestra, ali i kao ratni izveštač. Na ovu temu je uspostavljen kontakt sa Ambasadom RS u Bernu, kao i Ambasadom Švajcarske Konfederacije u Beogradu i sa institucijama Crvenog krsta u obe zemlje, a od nedavno i sa Međunarodnim crvenim krstom u Ženevi.
Zajedno sa švajcarskim institucijama organizuje predavanja stručnih lica na srpskom jeziku, na teme ekologije, zdravlja, korone i zavisnosti. Za roditelje đaka organizuje predavanja o modernim medijima i uticaju na decu, vaspitnim merama, švajcarskom sistemu školstva, dualnom obrazovanju, traženju mesta za stručnu praksu, mogućnostima studija i drugim vidovima obrazovanja u slučaju povratka u Srbiju.
Dolazak u Švajcarsku je za Jelenu Mitrović ostao životni poziv, moralni čin, delovanje u sferi prosvete, kulture i integracije, humanizma i veza Srbije i Švajcarske u koji je utkala svoja znanja, iskustvo i nacionalni patriotski osećaj, ljubav i nesebičnost. Svoj život je posvetila deci, svom narodu i Srbiji.
