Plaćena reklama

Trio iz Srbije pomera granice bankarstva u Švajcarskoj

0

Banka švajcarska, a vlasnici iz Srbije. Trojica mladih Beograđana usudila su se da u Švajcarskoj ponude nešto novo, ne samo kada je reč o tradicionalnom bankarstvu, već i digitalnom. Srpska rešenja izazvala su veliku pažnju finansijske javnosti.

Iz Beograda sa diplomom ekonomskog fakulteta, na Univerzitet “Sent Galen” i najbolji master u klasi. Dalje, Berlin, pa London. Sada žive između Švajcarske, gde je sedište, i Beograda, gde se upravo formira IT odeljenje za operativne poslove banke “Relio”.

Lav Odorović

“Mi smo prvo otišli u akcelerator u Londonu koji je bio specijalizovan za tu temu kojom smo se mi bavili, za finansijske inovacije i u tom startapu smo upoznali puno mentora, puno nekih ‘anđeoskih investitora’, kako se oni obično zovu i tako smo dobili prvu rundu finansiranja”, objašnjava direktor banke “Relio” Lav Odorović.

U toku je dobijanje takozvane male licence koja predviđa polaganje depozita od 100 miliona franaka, sa pravom da se otvaraju računi samo za švajcarska mala i srednja preduzeća.

Za godinu dana sledi puna bankovna licenca, a to znači veći depozit, poslovanje sa kompanijama iz celog sveta i pružanje svih bankarskih usluga.

“Naši prvi investitori su švajcarska berza koja je jedan od najrespektabilnijih švajcarskih finansijskih institucija i pored njih fond u Nemačkoj koji je jedan od najaktivnijih takozvanih vi-si fondova”, kaže Odorović.

Nema odlaska u banku i trošenja vremena

Zahvaljujući serveru koji je razvio srpski trio, nema odlaska u banku, opštih upitnika, bespotrebnog trošenja vremena, gomile papira, a usluga je dizajnirana prema potrebama klijenta.

Dovoljno je popuniti formular, a algoritam daje odgovor da li račun može biti otvoren, koji su dokumenti potrebni na uvid i koliko će koštati održavanje računa mesečno i to sve za 24 sata.

“Pošto nemamo troškove sa ove strane, moći ćemo što više da uložimo sa te strane servisa, neće biti samo neki čet-robot koji će da odgovara na automatska pitanja nego i dalje će da bude važno da imaju osobu imenom koja će im se obratiti i objasniti im kako nešto mogu ako imaju neko pitanje”, ističe Miloš Stokić iz marketinga banke “Relio”.

Opasnost da fantomska firma otvori računa i pere novac, svedena je na minimum.

“Upravo to je prednost našeg sistema. Mi ćemo moći da prepoznamo one koji se bave pranjem novca, koji se bave ilegalnim aktivnostima mnogo bolje i pre nego što će to uraditi tradicionalne banke”, kaže Žarko Vukadinović, koji vodi poslovne operacije banke “Relio”.

Poslovanje “Relija” kontroliše Švajcarska nacionalna banka, po uslovima i zakonima koji važe za sve banke koje posluju na njenom tlu.

Ambasador Bradić razgovarao o mogućnostima pojednostavljenja putovanja za građane Srbije u Švajcarsku

0
© Ambasada R. Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić sastao se sa saveznom ministarkom pravde i policije Švajcarske Karin Keler Zuter (Karin Keller-Sutter)

Ambasador je sa ministarkom razgovarao i o mogućnostima pojednostavljenja putovanja za građane Srbije u Švajcarsku.

Republika Srbija se više ne nalazi na listi rizičnih zemalja zbog pandemije, ali turistička putovanja u ovu zemlju još uvek nisu moguća za naše građane.

Savezna ministarka je ukazala da će Švajcarska svoju regulativu u najvećoj meri, kao i do sada, prilagođavati odredbama u okviru Šengenskog sporazuma, kao i da se u narednim nedeljama očekuju sastanci ministara unutrašnjih poslova i drugih resora EU koji će se baviti pitanjem režima putovanja.

Sagovornici su policijsku saradnju ocenili kao dobru, kao i saradnju u oblasti pravosuđa, gde se kooperacija sprovodi na osnovu brojnih bilateralnih sporazuma.

Ministarka Keler Zuter istakla je značaj saradnje u oblasti upravljanja migracijama, borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv terorizma.

Prema njenim rečima, Švajcarska je zadovoljna i rezultatima koji se postižu u suzbijanju krijumčarenja narkotika, imovinskih delikata, kao i u suzbijanju drugih vidova kriminalnih radnji.

Ambasador Bradić zahvalio je na tehničkoj i finansijskoj podršci, koju je Švajcarska pružila našoj zemlji kroz više projekata u okviru Migracionog dijaloga Srbija–Švajcarska, koji se sprovode od 2016. godine.

U Švajcarskoj obuka srpskih mašinovođa za brze vozove

0

Obuka srpskih mašinovođa i železničkih radnika na održavanju brzih vozova uskoro će biti organizovana u Švajcarskoj pod rukovodstvom eksperata firme Štadler.

To je dogovoreno je na sastanku ministra građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića sa menadžmentom kompanije Štadler.

Ministar Momirović danas završava dvodnevnu posetu proizvodnih pogona i fabrike Štadler u Švajcarskoj i tom prilikom je sa svojim saradnicima obišao Štadlerovu fabriku obrtnih postolja u Vinterturu, gde je imao priliku da se bliže upozna sa najsavremenijom tehnologijom koja se koristi u konstrukciji brzih vozova koji će biti isporučeni Srbiji do kraja oktobra ove godine.

“U fabrici obrtnih postolja smo videli preciznu švajcarsku tehniku i ugovorili obuku naših mašinovođa i radnika koji će raditi na održavanju novih srpskih brzih vozova. Vrlo brzo će naši radnici doći u Švajcarsku gde će se obučavati da održavaju naše brze vozove”, rekao je Momirović, saopštilo je ministarstvo.

Ministar je podvukao je da mu je bila izuzetna čast da na radnoj večeri provede vreme sa Peterom Špulerom, vlasnikom kompanije Štadler, koji je tom prilikom izneo planove za buduće investiranje ove kompanije. Prema njegovim rečima, Srbija je zainteresovana za strateško partnerstvo sa kompanijom Štadler i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će zajedničkim naporima sa predsednikom Srbije i predsednicom Vlade Srbije pokušati da nagovore menadžment kompanije Štadler da otvori svoje proizvodne kapacitet i u Srbiji.

“Osećam veliko zadovoljstvo što je delegacija iz Srbije na čelu sa ministrom Momirovićem u Švajcarskoj, u kompaniji Štadler, gde ima priliku da vidi kako se prave najmoderniji i najkvalitetniji vozovi koji će uskoro saobraćati i u Srbiji”, istakao je menadžer prodaje za Centralnu i Istočnu Evropu u kompaniji Štadler Željko Davidović.

Tokom obilaska fabrike i prezentacije elektromotornih garnitura koje će biti isporučene Srbiji, ministar Momirović je imao priliku da se upozna sa svim funkcionalnostima i enterijerom ovih najmodernijih vozova koji će uskoro saobraćati na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, brzinama i do 200 kilometara na sat.

Registrujte vaše udruženje!

0

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva udruženja iz regiona i dijaspore da se registruju na novu online web platformu koja omogućava digitalizovano konkurisanje za sve buduće konkurse namenjene sufinansiranju projekata.

Nakon izvršene registracije, vaše udruženje će imati uvid u sve aktuelne konkurse na koje možete da aplicirate.

Link za registraciju profila: https://konkursi.dijaspora.gov.rs

 


Uprava za saradnju s dijasporom: Prvi put online konkurs za finansiranje udruženja - Serbinfo.ch

Uprava za saradnju s dijasporom: Prvi put online konkurs za finansiranje udruženja – Serbinfo.ch

Nova veb platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova

Serbinfo.ch Serbinfo.ch

 

Novi uslovi za ulazak u Republiku Srbiju

0

Vlada Republike Srbije ažurirala je, 27. maja 2021. godine, uslove za ulazak u Republiku Srbiju. Nova pravila preciznije određuju uslove ulaska za osobe sa ili bez potvrde o potpunoj vakcinaciji u zavisnosti da li se radi o državljanima Srbije ili stranim državljanima.

Državljani Srbije i strani državljani sa regulisanim boravkom u Srbiji

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima sa regulisanim boravkom u Republici Srbiji (imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji) koji dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom (među kojima je i Švajcarska), a ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno negativan Antigen FIA Rapid test, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, prilikom pasoške kontrole uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana, od dana prelaska državne granice i upozoravaju se na obavezu prijavljivanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice (putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs).

Navedeno se ne odnosi na maloletna lica do navršenih 12 godina života, kao i na državljane Republike Srbije i strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji su potpuno vakcinisani (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 vaccine) koji o tome poseduju potvrdu izdatu od strane nadležne zdravstvene ustanove, odnosno organa države u kojoj se lice vakcinisalo.

Ukratko: 

Lica koja žive u Švajcarskoj, a imaju državljanstvo Republike Srbije i poseduju potvrdu o potpunoj vakcinaciji u Švajcarskoj (dve doze vakcine) mogu bez ikakvih uslova da uđu u Srbiju.

Lica koja NISU vakcinisana za ulazak u Srbiju moraju da poseduju i negativan RT-PCR test ne stariji od 48 časova.

Maloletnim licima do navršenih 12 godina, nije potreban negativan PCR test, kao ni potvrda o vakcinaciji.

Režim ulaska za strane državljane

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom (među kojima je i Švajcarska), dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.

Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Navedeno se ne primenjuje na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije; na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test na lica koja su vakcinisana u Republici Srbiji i koja o tome poseduju odgovarajuću potvrdu,  kao i državljane država sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o priznavanju sertifikata o vakcinaciji (među njima NIJE još uvek Švajcarska) koji su vakcinisani u toj državi i poseduju odgovarajuću potvrdu izdatu od strane nadležnog organa te države. U oba slučaja, lica moraju biti potpuno vakcinisana (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 vaccine);

Ukratko: 

Lica koja žive u Švajcarskoj, a NEMAJU državljanstvo Republike Srbije i poseduju potvrdu o potpunoj vakcinaciji u Švajcarskoj (dve doze vakcine), za ulazak u Srbiju moraju da poseduju i negativan RT-PCR test ne stariji od 48 časova.

Lica koja žive u Švajcarskoj, a NEMAJU državljanstvo Republike Srbije ali poseduju potvrdu o potpunoj vakcinaciji (dve doze vakcine) koju su obavili u Srbiji, mogu da bez ikakvih uslova uđu u Srbiju.

Ulazak u Srbiju iz poslovnih razloga

Domaćim i stranim državljanima koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih razloga, uz prethodno obaveštavanje Privredne komore Srbije, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice dostave Privrednoj komori Srbije negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Privredna komora Srbije će najavu prelaska državne granice bez odlaganja dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi granične policije, a najkasnije 24 sata pre očekivanog prelaska državne granice.

Ukoliko se ne dostavi negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice ili ukoliko test bude pozitivan na prisustvo virusa SARS-CoV-2, Privredna komora Srbije o tome bez odlaganja obaveštava teritorijalno nadležan zavod za javno zdravlje.

Više informacija možete pronaći direktno na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije:

https://www.mfa.gov.rs/lat/gradjani/ulazak-u-srbiju/covid-19-uslovi-za-ulazak

Uprava za saradnju s dijasporom: Prvi put online konkurs za finansiranje udruženja

0
© Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom

Nova web platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova predstavljena je danas na onlajn konferenciji pred oko 300 članova srpskih udruženja iz celog sveta.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je učesnicima konferencije da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da će udruženja, kao i Uprava, uštedeti vreme i novac.

„Umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sada će se sve završavati uz pomoć jednog laptopa, jedne aplikacije i nekoliko klikova. Primera radi, udruženje u Australiji moći će da prijavi svoj projekat i da mi to istog trenutka vidimo. Ovo će biti prvi digitalizovani konkurs u državnoj upravi u Srbiji“, naglasio je Gujon.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu opredeljuje svake godine oko 105 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

U Beogradu predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”

0
U Beogradu je predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona građena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović  rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj samo sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

Srpska dijaspora sve mlađa i obrazovanija – koliko motiva imaju za povratak

0

Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija – pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na takozvanom privremenom radu u inostranstvu je trenutno oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zapadnoj Evropi. Gosti RTS-a govorili su o strukturi naše dijaspore, ali i o motivima naših ljudi za odlazak iz naše zemlje i povratku u Srbiju.

Demograf Danica Šantić je, govoreći o trenutnim podacima Zavoda za statistiku, navela da ne postoje precizni podaci o broju ljudi u dijaspori i da je zbog toga su potrebna stalna istraživanja.

“Pošto stalno pričamo o tome da ljudi odlaze, pa sad imamo i određene trendove povratka, naročito 2020. u vreme korone. Prema nekim zvaničnim podacima, 320.000 ljudi se vratilo u Srbiju, naravno, na osnovu raznih socio-demografskih karakteristika”, istakla je Danica Šantić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Naglasila je da se svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu ne svrstavaju se u stanovništvo Srbije.

Danica Šantić je navela da, kada je reč o visokoobrazovanom stanovništvu, u inostranstvo najčešće odlaze elektrotehničari i inženjeri, kao i osobe iz medicinske struke, ali odlaze i građani koji su završili srednju školu i da oni u najvećoj meri odlaze iz Srbije.

“Sve više mladih odlazi da usavrši svoje obrazovanje – to nije nikakva šteta”

Naučnik Dejan Ilić, koji je jedan od primera savremene srpske dijaspore, naveo je da je otišao u Nemačku podstaknut time da dokaže samom sebi da može nešto da uradi u inostranstvu, iako dolazi iz male zemlje.

“Ja mislim da sve više mladih odlazi posle školovanja, da usavrše svoje obrazovanje i to uopšte nije nikakva šteta. Da vam navedem primer, svi japanski bogati ljudi koji sebi mogu da priušte, ili industrijalci, šalju svoju decu za Evropu, za Ameriku, da usavrše jezik i steknu znanja i nova iskustva”, istakao je Ilić.

Naveo je da bi bilo dobro da se mladi koji su stekli iskustvo u inostranstvu mobilišu i daju svoj doprinos Srbiji tako što ćemo im ukazati na potrebe koje imamo.

“Danas u Srbiji jedan IT inženjer zarađuje možda manje nego u Nemačkoj, ali zarađuje iznad proseka građana druge struke”, naglasio je Dejan Ilić.

Angela Merkel je Dejana Ilića stavila na čelo jednog naučnog tima. Naučnik je naveo da sarađuje sa dosta mladih ljudi koji su iz Srbije došli u Nemačku.

“Kada me pitate za mlade talente iz Srbije, ja mislim da ih mi imamo na pretek i da moramo da se brinemo lično, mi iskusniji, da im ukažemo kako mogu da ostvare svoj talenat, bilo ovde, bilo u inostranstvu”, kazao je Ilić.

Istakao je da prati sve talentovane ljude koji su u njegovoj struci, u svetu i u okruženju i da im pomaže savetima koliko god može i ukazuje na potrebe i na ono što je potrebno za ostvarenje njihovih ciljeva.

Dejan Ilić poručuje mladima da će se u Srbiji lakše ostvariti nego u Nemačkoj, zbog toga što je manja konkurencija, ali i zato što ovde poznaju jezik i mentalitet.

“Za odlazak u Njujork prevagnula želja da se oprobam u svom poslu negde daleko”

Glumac Dejan Jelača, koji godinama živi i radi u Njujorku, naveo da je njega za odlazak u SAD motivisalo to što je bio opsednut Njujorkom kao umetničkim gradom.

“Uvek se sećam i kao mali sam uvek govorio – jednog dana ću živeti u Njujorku i zaista se to ostvarilo”, rekao je Jelača.

Dodao je da je za njegov odlazak u Njujork prevagnula želja da se oproba u svom poslu “negde daleko” i da vidi da li je moguće da svoj talenat i ono što je naučio u Srbiji prenese i da se okuša u velikom gradu koji pruža mnogo mogućnosti za glumca.

Jelača je dodao da je boravak u SAD iskoristio i da usavrši svoje obrazovanje i da je u Los Anđelesu završio master za televiziju i film.

Celo gostovanje pogledajte u video-snimku na početku teksta.

Spisak mera koje su na snazi u Srbiji

0

Epidemijska situacija u Srbiji se polako popravlja, sve je više vakcinisanih, ali su bolnice i dalje pune. Zato mere na današnjoj sednici nisu dodatno ublažene. Koje mere su trenutno na snazi u Srbiji?

Na današnjoj sednici Kriznog štaba predloženo je da cena pi-si-ar testa za srpske i strane državljane bude izjednačena, odnosno da za strance bude spuštena sa 18.000 na 9.000 dinara.

Ulazak u Srbiju

Svi građani Srbije koji su potpuno vakcinisani, s potvrdom o vakcinaciji iz Srbije, mogu da uđu u zemlju bez pi-si-ar testa i bez izolacije.

Takođe, i stranci koji su potpuno vakcinisani u Srbiji mogu da uđu u našu zemlju bez karantina, pi-si-ar testa i izolacije.

Potpuna vakcinacija podrazumeva dve doze “sputnjika”, dve doze “Fajzera”, dve doze “Sinofarma” i prvu dozu “Astra-Zeneke”.

Rad ugostitelja

Ugostitelji, na osnovu mera koje su ranije donete, mogu pružati svoje usluge u baštama, na otvorenom, uz primenu svih protivepidemijskih mera. Njihovo radno vreme je do 22 sata.

Mora se držati distanca među gostima, a popunjenost stolova je maksimalno do 50 odsto punog kapaciteta. Ne sme se izvoditi muzika uživo.

Na današnjoj sednici Kriznog štaba razgovaralo se o otvaranju unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, ali ta odluka još nije doneta i zavisiće od daljeg razvoja epidemijske situacije.

Ugostiteljski objekti mogu vršiti šaltersku prodaju hrane i pića, a dostava se može vršiti 24 sata dnevno.

Trenutno je do ponedeljka aktuelna i mera koja se odnosi i na hotele, a u kojima restorani i kafei mogu usluživati samo i isključivo goste hotela sa prijavljenim boravkom do 21 sat.

Radno vreme ostalih objekata

Prodavnice prehrambene robe, frizerski i kozmetički saloni, teretane, spa centri mogu raditi do 22 časa.

Takođe i ustanove kulture – bioskopi, pozorišta, galerije, biblioteke.

Tržni centri ponovo rade od ove sedmice, posle višenedeljnog zatvaranja. Njihovo radno vreme je od 6.00 do 22.00.

Ugostiteljskim objektima u sklopu tržnih centara zabranjen je rad, ali je njima omogućena šalterska prodaja hrane i pića.

Neograničeno mogu da rade apoteke, benzinske pumpe, dostava hrane i ordinacije i loboratorije iz oblasti medicine, stomatologije i veterine.

Izolacija

Svi koji u svom domaćinstvu imaju nekog ukućana koji je oboleo moraju da idu u izolaciju do 14 dana.

To ne važi za one za koje se zna da su preležali koronu, one koji su se vakcinisali i zdravstvene radnike.

Svakako, u izolaciji moraju biti i oni koji su zaraženi koronom, a nemaju simptome bolesti.

Potpisan ugovor – Švajcarski vozovi stižu u Srbiju

0
© Stadler

Ugovor o nabavci tri elektro-motorna voza za brzine od 200 kilometara na sat potpisali su danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i direktor prodaje za Centralnu i Istočnu Evropu kompanije Štadler Željko Davidović.

Potpisivanju ugovora prisustvovali su i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid, pomoćnica ministra za železnički sektor Anita Dimoski i vršitelj dužnosti direktora kompanije Srbijavoz Jugoslav Jović.

“Srbija je danas prvi put u svojoj istoriji nabavila vozove za brzine do 200 kilometara na sat, koji su namenjeni za putnički saobraćaj na pruzi za velike brzine Beograd – Novi Sad – Subotica”, izjavio je ministar Momirović.

Radi se, objašnjava, o tri najsavremenije, dvospratne elektromotorne garniture, izuzetnog komfora, koje nose oznaku Stadler KISS 200.

“Ovo su najsavremeniji evropski vozovi, odličnih performansi, predivnog dizajna, udobni, a ukupan kapacitet sedišta je 316, uključujući i mesta za smeštaj osoba sa smanjenom pokretljivošću. WI-FI internet, displeji koji pokazuju zauzetost sedišta, mini-bar…samo su neke od pogodnosti koje će biti na raspolaganju putnicima”, naveo je Momirović.

Vozovi će saobraćati na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, koju trenutno rade ruski i kineski partneri, sa domaćim podizvođačima.

Ministar ističe da u skladu sa modelom ugovora iz konkursne dokumentacije, na koji se ponuđač saglasio, zahtevani rok za isporuku prvog voza je 31. oktobar ove godine, a drugog i trećeg 31. decembar.

Nakon potpisivanja ugovora o nabavci tri brza voza sa švajcarskom kompanijom Štadler, Momirović je istakao da će deonica Beograd Centar – Novi Sad biti završena krajem ove godine i dodao da očekuje da će krajem godine početi i prve probne vožnje tim vozovima.

123...25Page 2 of 25

POSLEDNJE VESTI

serbinfo.ch
Serbinfo.ch beneficia del sostegno del Servizio per l’integrazione degli stranieri nell’ambito del Programma di integrazione cantonale (PIC) 2018-2021.
Contact us: info@serbinfo.ch
© Copyright 2014-2021 SERBINFO - All rights reserved.