Kokanović na sastanku sa predstavnicima srpskih udruženja u Švajcarskoj

15. новембар 2025.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, boravi u poseti Srbima u Švajcarskoj, gde je održao sastanak sa predstavnicima srpskih udruženja koja deluju u ovoj zemlji. Na sastanku su razmotreni tekući projekti, ključni izazovi sa kojima se zajednica suočava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje i podrške srpskoj dijaspori.

Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na unapređenje kulturnih i obrazovnih programa koji su od suštinskog značaja za očuvanje jezika, kulture i identiteta među mlađim generacijama. U tom kontekstu, sagovornici su razgovarali o jačanju dopunske nastave na srpskom jeziku, većoj dostupnosti sadržaja na maternjem jeziku i uključivanju dece i mladih u programe koji neguju nacionalni identitet.

Predstavnici srpskih udruženja ukazali su na potrebu bolje međusobne povezanosti organizacija koje okupljaju Srbe širom Švajcarske, kako bi se zajedničke inicijative efikasnije sprovodile i kako bi se potencijal zajednice bolje iskoristio. Razmatrane su i ideje za umrežavanje udruženja, organizovanje zajedničkih manifestacija i jačanje prisustva srpske zajednice u javnom i kulturnom životu Švajcarske.

Kokanović je istakao da je kontinuirana institucionalna podrška dijaspori jedan od prioriteta države, naglašavajući da se kroz zajedničko delovanje mogu stvoriti još snažniji mehanizmi za očuvanje kulturnog nasleđa, jačanje zajedništva i afirmaciju srpskog naroda u inostranstvu. On je izrazio uverenje da će konkretni dogovori sa sastanka rezultirati novim projektima i vidljivijim prisustvom srpske zajednice u društvu zemlje domaćina.

Ova poseta ocenjena je kao važan korak ka daljem osnaživanju saradnje između matice i dijaspore i potvrda da veza sa Srbima u inostranstvu ostaje živa, snažna i trajno usmerena ka zajedničkom napretku.

U Beogradu održana 12. sednica Zajedničkog ekonomskog komiteta Srbije i Švajcarske

13. новембар 2025.

Dvanaesta sednica Zajedničkog ekonomskog komiteta Srbije i Švajcarske održana je u Beogradu, uz poruku da postoji jasan prostor za dalje produbljivanje ekonomskog partnerstva dve države, posebno u oblastima novih tehnologija i zelenih investicija.

Sednicom su kopredsedavali Nikola Stojanović sa srpske strane i Andrea Rauber Saxer iz Državnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske (SECO). Kako je Stojanović naveo u objavi na društvenoj mreži X, razgovori su bili „veoma fokusirani“ na to kako dodatno unaprediti saradnju u narednom periodu.

Stabilan rast razmene i novih investicija

Na sastanku je konstatovano da Srbija i Švajcarska beleže stabilan rast trgovinske razmene, investicija i tehnološke razmene, uz zajedničku ocenu da taj potencijal još nije u potpunosti iskorišćen. Prema dostupnim podacima, ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila je oko 765 miliona dolara u 2023. godini, pri čemu je Švajcarska važan investitor i tehnološki partner za Srbiju.

Predstavnici dve strane saglasili su se da se postojeća saradnja može dodatno proširiti ciljanim projektima i podsticajima za nove investitore, posebno u sektorima koji donose visoku dodatnu vrednost.

Fokus na IT, inovacije, energetiku i ekologiju

U centru razgovora našle su se oblasti u kojima bi saradnja mogla najbrže da napreduje: IT sektor i inovacije, uključujući startap ekosistem i digitalne usluge; biotehnologija; energetika, uz naglasak na održive i obnovljive izvore; zaštita životne sredine; dualno obrazovanje, kao veza između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada.

Srpska strana je izrazila „snažnu spremnost“ da podrži nove švajcarske investicije, posebno greenfield projekte, koji otvaraju nova radna mesta i donose savremene tehnologije.

Aktivno učešće privrede i jasan plan za narednu fazu

Važnu ulogu na sednici imali su i predstavnici privrednih komora i poslovnih udruženja iz Srbije i Švajcarske, koji su izneli konkretne predloge i prepreke sa kojima se suočavaju na terenu. Njihovo učešće dodatno je naglasilo praktičnu dimenziju političkih i ekonomskih dogovora – od carinskih i regulatornih pitanja, do boljeg umrežavanja kompanija.

Sednica je zaključena potpisivanjem Protokola, kojim su definisani jasni prioriteti za narednu fazu partnerstva. Dokument predviđa dalje ohrabrivanje direktnih investicija, jačanje saradnje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku projektima u oblasti inovacija, energetike i obrazovanja.

Važan signal i za dijasporu u Švajcarskoj

Švajcarska je dom za više desetina hiljada državljana Srbije i ljudi srpskog porekla, koji predstavljaju važnu kariku u ekonomskim, kulturnim i društvenim vezama dve države.

Zbog toga poruke sa današnje sednice Zajedničkog ekonomskog komiteta prevazilaze okvir klasičnih ekonomskih razgovora – one su i signal da će se saradnja Srbije i Švajcarske u narednim godinama još intenzivirati, uz veći fokus na moderne tehnologije, održivi razvoj i projekte koji direktno utiču na kvalitet života građana u obe zemlje.

13. penzija stiže u decembru 2026: važi i za švajcarske penzionere u Srbiji

12. новембар 2025.

Savezni savet je u sredu potvrdio datum stupanja na snagu izmene zakona – dodatna mesečna isplata starosne penzije, usvojena na referendumu 3. marta 2024.

Kompenzacioni fondovi AVS isplatiće 13. mesečnu starosnu penziju penzionerima prvi put u decembru 2026, u vidu dodatka na starosnu penziju za taj mesec.

Kako je saopštio Savezni savet, ova mesečna isplata odgovara jednoj dvanaestini zbira starosnih penzija isplaćenih tokom godine. Pri obračunu se neće uzimati u obzir dečje penzije, dopunska penzija, niti dodatak na penziju za žene tranzicione generacije iz reforme AVS 21.

Porodične penzije (za udovice, udovce i siročad), kao i invalidske penzije, nastaviće da se isplaćuju 12 puta godišnje. Trinaesta mesečna isplata starosne penzije neće se uračunavati u obračun dopunskih davanja.

Šta to znači za švajcarske penzionere u Srbiji?

Ako ste korisnik švajcarske starosne AVS rente (1. stub) i živite u Srbiji, dobićete i 13. isplatu – ona se isplaćuje svake godine u decembru počev od 2026. kao dodatak na mesečnu penziju.

AVS starosne penzije se isplaćuju i u inostranstvo kada postoji sporazum o socijalnom osiguranju; Srbija je obuhvaćena tim sporazumima, pa isplate idu normalno na adresu u Srbiji.

Praktično, ako već primate AVS u Srbiji preko Švajcarske kompenzacione kase (ZAS/CSC), dobićete i 13. isplatu automatski uz decembarsku penziju.

Đurić: Jačanje saradnje i partnerstva između Srbije i Švajcarske

12. новембар 2025.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić razgovarao je danas sa kopredsedavajućom Mešovite komisije za ekonomska pitanja Srbije i Švajcarske Andreom Zakser Rauber o daljem unapređenju bilateralnih odnosa u oblasti privrede, razmene usluga, inovacija, dualnog obrazovanja, parlamentarne i saradnje u međunarodnim organizacijama, kao i drugim segmentima od obostranog interesa.

Šef srpske diplomatije izrazio je zadovoljstvo kvalitetom i kontinuitetom političkog dijaloga, osvrnuvši se na svoju bilateralnu posetu Švajcarskoj, koja je realizovana u junu ove godine, kao i nedavno održane političke konsultacije ministarstava spoljnih poslova u Bernu. Naglasio je da Švajcarska, zahvaljujući dinamičnoj i intenzivnoj saradnji u mnogim oblastima, predstavlja pouzdanog partnera Srbije, kao i važnog investitora, koji ima značajna iskustva u oblasti nauke i visokih tehnologija, inovacija, infrastrukture, energetike i ekologije.

Ministar Đurić je naveo da se najveći deo trgovinske razmene Srbije realizuje sa zemljama regiona i članicama EU, ali da naša zemlja istovremeno jača svoju poziciju i ostvaruje ekonomske kontakte i sa drugim prosperitetnim tržištima u Africi i Aziji. On je zahvalio na kontinuiranoj podršci Švajcarske – iako sama nije članice EU, ali ima izuzetno razvijene odnose sa Unijom – na evropskom putu Srbije, naglasivši da naša zemlja intenzivno i posvećeno radi na sprovođenju društvenih reformi, kako bi sa svoje strane ispunila uslove za punopravno članstvo u EU, koje, uz očuvanje stabilnosti, političke i vojne neutralnosti, predstavlja jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje.

Istakavši da Srbija ubrzano radi na realizaciji projekata u vezi sa međunarodnom specijalizovanom izložbom Ekspo 2027, ministar Đurić se zahvalio Švajcarskoj što je kao prva zemlja zvanično prihvatila učešće na toj manifestaciji, na kojoj će svoje predstavnike imati oko 130 država.

Obostrano je konstatovano da pripadnici brojne srpske dijaspore u Švajcarskoj, kao i Švajcarci koji rade i žive u Srbiji, predstavljaju važan kulturološki i ekonomski most za dalje jačanje saradnje dve zemlje.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Srbija 11. novembar obeležava kao državni praznik

11. новембар 2025.

xr:d:DAFRWctWh_U:2,j:40327187278,t:22110809

Utorak, 11. novembar u Srbiji je posvećen sećanju na trenutak kada je 1918. godine u francuskoj Kompjenjskoj šumi potpisano primirje koje je zaustavilo borbe u Velikom ratu. Ovaj datum u Srbiji je državni praznik i neradan dan, utvrđen Zakonom o državnim i drugim praznicima.

Primirje je potpisano u železničkom vagonu u blizini Kompjena i stupilo je na snagu u 11 časova — „u jedanaestom satu, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“, što je i danas univerzalni simbol kraja ratovanja na Zapadnom frontu.

Simbol praznika: Natalijina ramonda i „Albanska spomenica“

Zvanično obeležje Dana primirja u Srbiji je cvet Natalijine ramonde (Ramonda nathaliae) — u narodu poznat i kao „cvet feniks“ jer može da se obnovi kapljom vode i nakon potpunog isušivanja. Uz cvet ide i lenta nadahnuta odlikovanjem „Albanska spomenica“, u prepoznatljivim zeleno-crnim bojama, kao podsećanje na golgotu povlačenja preko Albanije 1915/16.

Posle oporavka na Krfu, srpska vojska je sa saveznicima pokrenula proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. na pravcu Dobro Polje, čime je ubrzano oslobođenje zemlje i slom Centralnih sila na Balkanu.

Istoriografi navode da je Srbija u Prvom svetskom ratu pretrpela izuzetno teške demografske gubitke. Procene se razlikuju — od oko 750.000 do 1,25 miliona poginulih i umrlih, a često se ističe i cifra od približno 28% predratnog stanovništva. Razlike potiču od različitih metodologija i vremenskih okvira (računaju li se i Balkanski ratovi, porođajni manjak, epidemije itd.).

Kako se danas obeležava u Srbiji

U Srbiji se Dan primirja obeležava državnim i vojnim ceremonijama, polaganjem venaca i minutom ćutanja u 11.00. Centralna državna ceremonija poslednjih godina održava se kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, uz prisustvo državnih zvaničnika, diplomatskog kora i predstavnika saveznika iz Prvog svetskog rata. Građani često na rever stavljaju bedž sa Natalijinom ramondom.

Dan primirja obeležava se širom sveta: u Francuskoj kao Armistice Day, u zemljama Komonvelta kao Remembrance Day, u SAD kao Veterans Day — svi sa korenom u istom događaju iz 1918. godine.

Ako prisustvujete komemoraciji, isključite telefon, nosite bedž Natalijine ramonde i odajte poštu minutom ćutanja u 11.00 — jer sećanje je temelj naše slobode.

Prokupac umesto merloa: srpske autohtone sorte zablistale na Expovini u Cirihu

9. новембар 2025.

Na jubilarnom 70. izdanju sajma Expovina na ciriškom Bürkliplatzu, gde je posetiocima dostupno čak 4.700 vina, pažnju publike i novinara privukla su otkrića sa Balkana – pre svega Srbija, zatim Rumunija i Luksemburg. U potrazi za „neotkrivenim“ sortama (autochthone Rebsorten), ekipa Tages-Anzeiger-a svesno je zaobišla uobičajene klasike kako bi proverila šta nude manje poznate vinske mape.

Srpski trio: Probus, Tamjanika, Prokupac

Na brodu MS Säntis, na štandu Mojevino, novinar beleži da „… gibt es serbischen Wein … Probus, Tamjanika, Prokupac.“ Posebno je pohvaljen pjenušac rađen klasičnom (šampanjskom) metodom, za koji autor navodi da bi ga „vredno bilo i naručiti“. Kao kuriozitet izdvaja se etiketa odležavana osam meseci u Jadranu, uz objašnjenje s lica mesta: „Das Wasser beeinflusse den Reifeprozess positiv.“ Cena ove ekskluzive iznosi 130 CHF po boci. Deo ponude, kako navodi tekst, može se probati i u bistrou u Cirišu (Oerlikon).

Reportaža prenosi i atmosferu na štandu – uz čašu, pala je i kratka jezička lekcija: „Živeli“, čime je dodat još jedan most prema publici na sajmu.

Rumunija i Luksemburg: zanimljivo, ali Srbija prednjači po utisku

U osvrtu na Rumuniju, Tages-Anzeiger beleži autohtone sorte Frâncușă i Grasă de Cotnari, ocenjene kao solidne, ali nenametljive. Luksemburg je prijatno iznenadio Bubi’s Crémant (100% gewürztraminer) s prepoznatljivim muškatnim notama. Ipak, kada je reč o „trouvailles“ – pravim malim otkrićima – segment o Srbiji nosi najizraženiji entuzijazam: od autohtonih mirnih vina, preko klasično spravljenih pjenušaca, do inovativne ideje podvodnog odležavanja.

„Više se guta nego pljuje“, ali sve ostaje civilizovano

Novinar primećuje da je na brodovima malo pljuvaonica – na Expovini se, piše on, više „guta nego pljuje“ – ali uprkos tome atmosfera ostaje civilizovana, bez incidenata. Ovogodišnja novina je i štand sa bezalkoholnim vinima na FS Schwan: kompanija Amesco kupuje gotova vina i dealkoholizuje ih; Cuvée Blanc (u saradnji s Jürgom Obrechtom) po utisku autora najviše podseća na vino među sličnim proizvodima.

Kada i gde

Expovina, Bürkliplatz, Cirih

Otvoreno: svakog dana od 14:00 (nedeljom od 12:00)

Traje do 13. novembra 2025.

Izvor: Tages-Anzeiger, „Prokupac statt Merlot: Unsere erfolgreiche Suche nach unbekannten Traubensorten“, autor Mathias Möller, 07.11.2025.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za švajcarski nedeljnik „Die Weltwoche“

4. новембар 2025.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić dao je ekskluzivan intervju uglednom švajcarskom nedeljniku Die Weltwoche, koji je vodio vlasnik i glavni urednik časopisa, Rodžer Kepel.

U razgovoru je bilo reči o ključnim globalnim izazovima sa kojima se svet danas suočava, uz osvrt na mesto i ulogu Srbije u aktuelnim geopolitičkim okolnostima. Predsednik Vučić izneo je viđenje odnosa među vodećim međunarodnim akterima, kao i o poziciji Srbije u sve složenijem međunarodnom poretku.

U intervjuu je posebno naglašena važnost očuvanja mira i stabilnosti, kao i opredeljenost Srbije ka unapređenju saradnje sa svim partnerima. Govoreći o unutrašnjoj situaciji, predsednik Vučić osvrnuo se na političke i ekonomske izazove, kao i na prioritete u sprovođenju reformi i razvoja zemlje.

Intervju je dostupan u celosti na YouTube kanalu časopisa „Die Weltwoche“ i može se pogledati na sledećem linku:
🔗 https://www.youtube.com/watch?v=ea60oOxhOuk&t=277s

Bilateralne političke konsultacije Srbije i Švajcarske

31. октобар 2025.

Bilateralne političke konsultacije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Švajcarske Konfederacije održane su u Bernu.

Švajcarsku delegaciju predvodio je ambasador Pjer-Iv Fuks, šef Sektora za Evroaziju, dok je delegaciju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije predvodila pomoćnik ministra za bilateralnu saradnju ambasador Tamara Rastovac Siamašvili, uz učešće zamenika pomoćnika ministra za multilateralnu saradnju Ksenije Milenković i načelnika Odeljenja za Evropu Milene Mitić.

Obostrano je potvrđen značaj redovnog godišnjeg održavanja bilateralnih političkih konsultacija u cilju razmene mišljenja o pitanjima od obostranog interesa kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu.

Tokom konsultacija su sagovornici detaljno informisani o izuzetno teškom položaju i ugroženosti ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, te je ukazano na neophodnost međunarodne reakcije u cilju sprečavanja jednostranih poteza Prištine. Razmotreni su i svi oblici saradnje uključujući i u oblasti parlamentarne diplomatije, ekonomije, nauke i inovacija.

Istaknut je značaj održavanja 12. zasedanja Mešovitog komiteta u Beogradu 12. novembra 2025. godine. Izražena je, takođe, i zahvalnost švajcarskoj strani na odluci da učestvuje na Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu.

Tokom konsultacija, razgovaralo se i o saradnji dve zemlje u međunarodnim organizacijama – u Savetu Evrope i u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), posebno u kontekstu švajcarskog predsedavanja OEBS-om sledeće godine.

Swiss Rockets Srbija potpisala Zajedničku deklaraciju o namerama sa Evropskom komisijom

16. октобар 2025.

Kompanija Swiss Rockets Srbija, ćerka firma švajcarske biotehnološke grupacije Swiss Rockets AG, potpisala je danas Zajedničku deklaraciju o namerama sa Evropskom komisijom (DG ENEST) i Razvojnom agencijom Srbije (RAS) tokom Investicionog foruma EU–Zapadni Balkan, koji je održan u Palati kongresa u Tirani, pod pokroviteljstvom premijera Albanije Edija Rame, uz prisustvo predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Ova deklaracija potvrđuje zajedničku ambiciju da se ojača saradnja u oblasti inovacija u zdravstvu, biotehnologiji i naprednoj dijagnostici u regionu Zapadnog Balkana. Sporazum predstavlja važan korak ka uspostavljanju savremenog Centra za preciznu medicinu na BIO4 kampusu u Beogradu.

BIO4 kampus u Beogradu zamišljen je kao multidisciplinarni istraživačko-razvojni kompleks koji povezuje biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet. U okviru ovog centra biće objedinjene akademske i industrijske aktivnosti – sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu, devet naučnih instituta, kao i infrastruktura namenjena startapima i biotehnološkim kompanijama. Sa više od 1.000 doktora nauka i 5.000 studenata, BIO4 kampus biće jedan od ključnih generatora inovacija i saradnje u oblasti nauke o životu.

Planirani Terapijsko-dijagnostički (Theranostic) centar u okviru BIO4 kampusa biće jedinstven projekat u regionu, osmišljen da postane centralno mesto za genomska istraživanja, onkološku dijagnostiku i personalizovanu zdravstvenu zaštitu – čime će se unaprediti kvalitet lečenja pacijenata ne samo u Srbiji, već i širom Zapadnog Balkana.

Evropska komisija (DG ENEST) i Razvojna agencija Srbije prepoznale su strateški značaj ovog projekta u okviru EU Biotech Akta, Digitalne decenije 2030, Global Gateway strategije i Plana rasta za Zapadni Balkan. Inicijativa će takođe biti povezana sa EU Western Balkans AI Factories i Digital Backbone projektima, koji pružaju naprednu računarsku infrastrukturu za ubrzanje inovacija u genomici i personalizovanoj medicini.

Generalni direktor Swiss Rockets AG, dr Vladimir Cmijanović, izjavio je:

„Ova Zajednička deklaracija o namerama predstavlja ključni korak za Swiss Rockets i za čitav region. Zajedno sa našim evropskim i srpskim partnerima, gradimo centar koji spaja najmoderniju nauku, digitalnu infrastrukturu i kliničku ekspertizu u cilju stvaranja stvarnih koristi za pacijente. Ovo partnerstvo potvrđuje naše uverenje da Srbija i BIO4 kampus u Beogradu mogu postati živo središte precizne medicine i biotehnoloških inovacija.“

Deklaracija predstavlja političku i stratešku obavezu na saradnju, ali ne stvara pravne ni finansijske obaveze. Projekat će proći kroz dalju proceduru dubinske analize, procese finansiranja i zaključivanje konačnih sporazuma.

Ambasador Ivan Trifunović na samitu GESDA 2025 u Ženevi: nauka, diplomatija i nove prilike za saradnju

16. октобар 2025.

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović učestvovao je na ovogodišnjem samitu GESDA 2025 (Geneva Science and Diplomacy Anticipator), održanom pod sloganom „Doba mogućnosti: nauka, suverenitet i zajedničke budućnosti“. Reč je o istaknutom globalnom forumu koji spaja nauku, diplomatiju i društveni uticaj, okupljajući istraživače, kreatore politika i inovatore sa ciljem da se budući naučni proboji pravovremeno prevedu u primenljiva, globalna rešenja.

Na marginama skupa, ambasador Trifunović sastao se sa ministrom spoljnih poslova Švajcarske, Ignaziom Kasisom, kome je preneo srdačne pozdrave ministra spoljnih poslova Republike Srbije Marka Đurića. Kasis je uzvratio pozdrave i izrazio uvažavanje za kontinuitet dijaloga između Švajcarske i Srbije.

Osim sastanka sa Kasisom, ambasador je vodio sadržajne razgovore sa državnim sekretarom za multilateralna pitanja i naučnu diplomatiju pri švajcarskom MSP, Alexandrom Faselom, kao i sa profesorom Michaelom Hengartnerom, predsednikom ETH Board-a — upravnog tela koje rukovodi vodećim švajcarskim naučno-tehnološkim institucijama ETH Zürich i EPFL.

Oslanjajući se na svoje naučno iskustvo, Trifunović je učestvovao u nizu tematskih diskusija sa zvaničnicima, naučnicima i predstavnicima međunarodnih organizacija. U fokusu razgovora bilo je jačanje saradnje u oblasti nauke i inovacija, kao i projekti održivog razvoja, sa posebnim akcentom na povezivanje akademske zajednice i prakse kroz što bržu primenu naučnih otkrića.

GESDA samit tradicionalno služi kao most između nauke i javnih politika, nudeći platformu na kojoj se identifikuju prioriteti za budućnost i podstiču partnerstva koja doprinose opštem dobru. Učešće Srbije i bilateralni susreti ambasadora Trifunovića sa visokim švajcarskim zvaničnicima dodatno naglašavaju opredeljenost obe zemlje da unapređuju saradnju u oblastima od strateškog značaja — od inovacionih ekosistema do održivih, društveno korisnih tehnologija.

Sastanci u Ženevi uskoro bi trebalo da budu pretočeni u konkretne inicijative i razmene na akademskom i institucionalnom nivou, uz nastavak otvorenog i konstruktivnog dijaloga između Srbije i Švajcarske u domenu naučne diplomatije.