Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Očekuje se da će do kraja godine učešće na EXPO 2027. potvrdti 100 zemalja

Direktor preduzeća „EXPO 2027” Beograd Dušan Borovčanin rekao je da do kraja godine očekuje da svoje učešće na specijalizovanoj izložbi EXPO u Beogradu potvrdi 100 zemalja.

Istakao je da je EXPO svetska manifestacija, izložba tradicije, kulture, inovacija, nauke, uz akcenat na odgovaranje na temu koju domaćin zada, a samo ne sajam. „Prema proceduri Biroa, izveštavamo zemlje članice o napretku. Svakodnevno stižu potvrde i interesovanja zemalja širom sveta da učestvuju na izložbi. Prve zemlje koje su potvrdile učešće su Švajcarska, Turska i veliki broj afričkih zemalja, a do kraja godine očekujemo da nam svoje učešće potvrdi 100 zemalja”, rekao je on, navedeno je u saopštenju.

Dodao je da vlada veliko interesovanje zemalja za učešće. „Koliko nam prenose u redovnim razgovorima, zemlje članice jedva čekaju da posete Srbiju i da osmisle odgovor na našu temu ‘Igraj za čovečanstvo- sport i muzika za sve’. Uveren sam da ćemo biti odlični domaćini i da ćemo se predstaviti svetu najbolje moguće”, rekao je Borvčanin.

Podsetio je da je Srbija dobro pozicionirana u krugovima zemalja članica EXPO i da smo osvojili najviše bodova i pored jakih zemalja, kao što su Amerika, Argentina, Španija i Tajland. „Sve one su se borile da budu domaćini EXPO 2027, što govori o njegovom značaju, a Srbija je jedina u tome uspela i otvorila razne mogućnosti regionu, ne samo za 2027. godinu, nego za decenije posle toga”, rekao je Borovčanin. Direktor EXPO preduzeća dodao je da Srbija očekuje više od četiri miliona posetilaca, prenosi Tanjug.

„Iz više od 120 zemalja i međunarodnih organizacija da dođu tokom 93 dana manifestacije i upoznaju našu zemlju, tradiciju, kulturu i naše ljude. Siguran sam da će, pored toga što će otići sa nezaboravnim iskustvom i željom da nas opet posete kao turisti, biti ostvaren niz novih saradnji u različitim oblastima, posebno u industrijama usluga, nauke i tehnološkog razvoja”, rekao je on.

Govoreći o ulaganjima i ceni organizacije specijalizovane izložbe, Borovčanin navodi da je EXPO u Beogradu među nižim investicijama u odnosu na prethodne manifestacije, tačnije 1, 2 milijarde evra, ali da ta investicija odražava veliku posvećenost nasleđu i upotrebi ovog prostora i za period posle 2027. godine.

„Tu, na prostoru Surčina, nići će novi grad, novo mesto za naš Beogradski sajam, novo mesto za razvoj veština i kompetencija mladih u oblasti muzike, sporta i inovacija, novi muzejski kompleks koji će biti atraktivan, ne samo našim građanima, već i turistima”, rekao je Borovčanin. Dodao je da stvaranjem ovih prostornih kapaciteta omogućeno da Srbija bude domaćin različitih svetskih događaja, za šta ranije nije bilo mogućnosti, kao što su veliki međunarodni kongresi, konferencije, sportski i zabavni događaji i slično.

„Razumem da je među građanima i dalje nepoznanica šta je zapravo EXPO i da li EXPO zaista donosi korist Srbiji, posebno imajući u vidu da je malo ko iz Srbije imao priliku da poseti neku od prethodnih izložbi, kao i da je ovo prvi put da EXPO dolazi na prostor Zapadnog Balkana”, rekao je Borovčanin.

Dodao je da je Pariz šest puta bio domaćin, da je EXPO isto toliko puta održan na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, u Briselu četiri puta, a u Londonu i Barseloni po dva, da su za potrebe EXPO manifestacija sagrađeni i Ajfelov toranj u Parizu, Kristalna palata u Londonu, „Veliki točak” u Čikagu, Atomijum u Briselu.

Istakao je da su procene poslednjeg EXPO organizovanog u Dubaiju bile da ne bi mogli za 40 godina da ostvare diplomatske odnose, koji su postignuti za održavanje ove manifestacije. Borovčanin je pozvao građane i da se informišu o ovoj važnoj manifestaciji.

„Ceneći istorijski značaj i potrebu da se kroz EXPO okupi svet, razvija dijalog i utiče na bolju budućnost, nadam se da će i građani Srbije, kako budemo pružali više informacija o tome šta nas čeka 2027. godine i bolje razumeti našu želju da budemo domaćini EXPO 2027 i koliko će to zaista doneti dobro Srbiji i građanima Srbije”, rekao je Borovčanin. Dodao je da mu je žao što ima pojedinaca koji žele da se ovako značajna manifestacija zaustavi.

„Verujem da kada bi se malo više upoznali sa istorijom EXPO, informacijama na sajtu Biroa ili kod nas, da bi bolje razumeli da smo dobili retku šansu za našu zemlju i unapređenje reputacije naše zemlje, privlačenje turista i saradnika za decenije koje dolaze”, rekao je on.

Podsetio je da je Srbija prva i jedina zemlja na prostoru Zapadnog Balkana koja je tu priliku dobila i nastoji da maksimalno iskoristi njen potencijal, ne samo za nas, već i za ceo region. „EXPO je prilika za razvoj, rad, pomirenje, nove ideje i dijaloge”, rekao je Borovčanin.

Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

FOTO: /EPA-EFE/LAURENT GILLIERON

Pod sloganom „Saradnja za Inteligentno doba“ u Davosu počinje godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma i trajaće do 24. januara, na kojem će pored svetskih lidera učestvovati i predsenik Srbije Aleksandar Vućić.

Prvi skup u okviru foruma biće – Prvi utisci: Dan inauguracije, koji je posvećen inauguraciji novog predsednika SAD Donalda Trampa.

Danas će biti dodeljene i nagrade „Kristal“ liderima u oblasti kulture.

Svetski ekonomski forum traje do 24. januara. Kako je najavljeno, među političkim liderima koji učestvovaće novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp koji će učestvovati putem video-linka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednik Vučić je izjavio ranije da će u Davosu imati mnogo sastanaka sa svetskim privrednicima, uključujući i privrednike koji će učestvovati na izložbi Ekspo 2027.

Vučić u Bernu Sa predsednicom Violom Amherd o jačanju ekonomskih odnosa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Bernu sa predsednicom Švajcarske Konfederacije Violom Amherd, sa kojom je razgovarao o unapređenju bilateralne saradnje, jačanju ekonomskih odnosa i aktuelnim globalnim izazovima.

„Možemo mnogo još da radimo na povećanju trgovinske razmene. Veoma sam srećan što danas dobijamo potvrdu da će Švajcarska da učestvuje na Ekspo 2027“, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Kako je naveo, tokom sastanka su razmotrene mogućnosti za jačanje ekonomskih odnosa, posebno u oblastima investicija, inovacija i održivog razvoja.

„Osvrnuli smo se i na saradnju u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije i razgovarali o zajedničkom radu na projektima koji doprinose zelenoj tranziciji i energetskoj efikasnosti. Razmenili smo iskustva u oblastima dobrog upravljanja i vladavine prava“, naveo je Vučić.

Dodao je da se zahvalio Švajcarskoj na konstruktivnoj podršci, kako evropskim integracijama Srbije, tako i u razvoju naše zemlje i naglasio važnost dijaloga i partnerstva u jačanju regionalne stabilnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je novinarima da je u Švajcarskoj imao veoma dobre sastanke i istakao da će Švajcarska učestvovati na izložbi Ekspo 2027. u Beogradu, kao i da očekuje da predsednica te zemlje Viola Amherd poseti Srbiju sledeće godine.

Vučić je zahvalio predsednici Amherd i ministru pravde i unutrašnjih poslova Beatu Jansu sa kojma je, kako je rekao, razgovarao o veoma važnim temama.

„Ono što je najvažnija vest, čini mi se, uz različite strukturalne, ekonomske i političke stvari, jeste da će Švajcarska učestvovati na Ekspu 2027. godine i to sa radošću saopštavam našim građanima. U međuvremenu ćemo raditi na svim važnim pitanjima, od migracija, dovođenja većeg broja švajcarskih investitora u Srbiju, ali i srpskih investitora u Švajcarsku, kojih već ima. Govorili smo o našem narodu koji živi u Švajcarskoj, njih 73.000 ima švajcarsko državljanstvo“, rekao je Vučić.

Dodao je da je još ukupno 56.000 u različitim periodima u prošlosti podnelo zahtev za državljanstvo Švajcarske.

„Ti ljudi su most, deo njih je već počeo da se vraća u Srbiju i nadamo se da će taj broj biti još veći u narednom periodu. U svakom slučaju, zahvalan sam švajcarskim zvaničnicima na izuzetnom gostoprimstvu i verujem da ćemo u svim sferama društvenog života moći da unapredimo naše odnose“, rekao je Vučić.

Preneo je novinarima da je rekao Violi Amherd da ona ima otvoren poziv da dođe u Srbiju i podsetio da su se već dva puta sreli ove godine na bilateralnim sastancima u Engleskoj i u Ženevi prilikom posete Cernu. „Ovo je treći put, tako da verujem da sledeće godine ona dolazi u Beograd“, rekao je Vučić.

Weltvohe: Aleksandar Vučić – tihi Srbin u glasnom dobu

Foto: Boris Müller

Uvodni tekst najnovijeg izdanja švajcarskog magazina „Veltvohe“, vlasnik i glavni urednik Rožer Kepel, posvetio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koga je ugostio i na tribini „Ciriški govor“, opisujući ga kao čoveka mira i graditelja mostova koji svojom pojavom podseća koliko bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture.

Za Veltvohe je u fokusu bila poseta Aleksandra Vučića Cirihu, a Kepel navodi da je predsednik Srbije čovek koji ga je impresionirao prilikom razgovora za njegov magazin prošlog leta.

„On pažljivo bira reči. Vučić deluje zamišljeno. Govori tiho u doba u kojem svi viču. Dok drugi skupljaju pesnice, on pruža ruku u prijateljski pozdrav. Čovek mira, više intelektualac nego političar, moglo bi se pomisliti da je profesor na Pravnom fakultetu“, navodi Kepel.

On dodaje da mu se sviđaju Vučićeva svesna smirenost, kao i skeptičnost, koju lično smatra „realizmom obeleženim životnim iskustvom“.

Kepel ocenjuje da se Aleksandar Vučić sa Srbijom, nalazi na eksplozivnim tektonskim linijama podela i na verskim frontovima evropske istorije, uz podsećanje da su Srbi herojski branili hrišćanski zapad od nasrtaja muslimana.

„Imamo posla sa narodom preživelih i umetnika u preživljavanju, pobednika i poraženih, koji se nikada ne predaju i koji su svoj nacionalni osećaj u teškim vremenima pretvorili u otpor. Između istoka i zapada, balansirajući preko klisura i ponora, predsednik pokušava da ne izgubi ravnotežu“, piše Kepel.

On navodi da se ponovo živi u ratno doba, a da „kolektivni zapad“, u koji ubraja i Evropu, a nažalost i ne više potpuno neutralnu svoju zemlju, Švajcarsku, sebe uverava da vodi civilizacijski odbrambeni rat protiv, kako navodi, „hordi sa istoka sa Putinom, novim Džingis Kanom, na vrhu“.

Sa druge strane, konstatuje da „legije Moskve“ sebe vide u odbrambenom ratu protiv NATO, koji „nezasito maršira ka istoku“, iza koga stoji Amerika, „do zuba naoružana idealima, dobrim namerama i svesti univerzalne izabranosti od Boga da od svojih kapija potisne prirodne sile haosa i varvare“.

Iz toga zaključuje da imamo posla sa dva direktno suprotstavljena narativa – sa svađom među golubovima, koji, čini se, nisu spremni da poslušaju jedni drugog.

„Možda se može učiti od političara kakav je Aleksandar Vučić šta znači insistirati na utopiji razumevanja, posebno kada velike predatorske sile u ratu za teritorije dovozljavaju da još samo bombe govore“, navodi Kepel.

On piše i da predsednika Srbije doživljava kao nekoga ko spada u graditelje mostova, koji se bore za razumevanje. Iako to, kako i sam kaže, možda mnogi sa AP KiM i Vučićevi kritičari vide drugačije, on iskazuje iskren utisak iz više razgovora i diskusija sa ljudima koji mnogo duže poznaju predsednika Srbije.

Pita se i kako dalje sa Rusijom, Kinom, sa svim takozvanim autoritarnim državama, ili autokratijama ili diktaturama, kako se danas nazivaju.

„Kada pogledam kako danas u medijima, sveznajući eksperti za istok i zapad opisuju stanje, nisam siguran da li njihovi ratni izrazi odgovaraju. Na primer, Timoti Snajder, istoričar elitnog Univerziteta Jejl opisuje Putina kao diktatora najgore vrste. Mnogi to ponavljaju za njim, isti taj Snajder, međutim, opisuje demokratski izabranog predsednika SAD Donalda Trampa bez navodnika kao „fašistu“. Da li je to još nauka? Ili već demagogija? Tramp zasigurno nije fašista. Šta to Snajder pravi od Putina?”, dodaje Kepel.

Upozorava na verovanja u sve propagandističke povike koji dolaze i sa jedne i sa druge strane, poručujući da bi posebno Švajcarci trebalo da sačuvaju hladnu glavu, što, podvlači, ne znači pravdanje Rusije, ni odbacivanje zapada.

„Ali ostajem uveren da smo na ovoj planeti, jedinoj koju imamo, osuđeni na saradnju, na slobodnu trgovinu, na obustavljanje ratova i konflikata, a ne na njihovo širenje“, poručuje Kepel.

Trebalo bi, uveren je, da se izbegava da našim rečima i delovanjem druge narode i njihove vlade potpaljujemo, da tamo podstičemo osećanja i politički razvoj koji nam se ne bi svideli. „Često smo učestvovali u stvaranju monstruma sa kojima se suočavamo“, dodaje Kepel i navodi da je sada važno uklanjanje tih čudovišta, više trezvenosti, činjenica, više poštovanja za druge narode, države i kulture.

Podseća da i Biblija uči da „ljubimo neprijatelja“.

„To bismo mogli jednom pokušati. Aleksandar Vučić je interesantan, atipičan političar i državnik, tihi Srbin u glasnom dobu, koji nas podseća koju bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture”, zaključio je Kepel u uvodniku.

Vučić se obratio na tribini „Ciriški govor“: „Naš posao je da modernizujemo našu zemlju“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas u Cirihu na tribini „Ciriški govor“, čiji je domaćin vlasnik i glavni urednik magazina Veltvohe, Rožer Kepel, koji je predsednika Vučića predstavio učesnicima, poželeo mu dobrodošlicu i zahvalio na učešću.

Živimo u vremenu kada ljudi ne slušaju jedni druge.

● Moramo da radimo još marljivije, što će biti vrlo teško. U svim našim zemljama, širom Evrope, ljudi žele da žive bolje iz godine u godinu, ali da rade manje.

● Kada je reč o stepenu razvoja u regionu Zapadnog Balkana, mi smo danas na ubedljivo prvom mestu ispred svih.

● Imam veliku bojazan da ćemo imati još težu situaciju u Evropi. Evropa mora da donese više strateških odluka nego što je to do sada bio slučaj. Verujem da će biti u stanju da to učini.

● Naš posao je da modernizujemo našu zemlju, da je demokratizujemo, a ekonomija je pogonska sila za mene i moju zemlju i ja se nadam da će više Švajcaraca dolaziti u Srbiju, kao i da će mnogo naših ljudi koji ovde žive doneti svoje znanje ili da će se i sami vratiti u Srbiju, na čemu bismo im bili duboko zahvalni.

● Na kraju, ekonomija uvek pobeđuje, a ja verujem da Švajcarci to znaju bolje nego mnogi u svetu.

Rožer Kepel rekao je da ga predsednik Vučić impresionira otkako su se upoznali i otkada ga je intervjuisao, jer je, prema njegovim rečima, Vučić čovek koji „priča mekim glasom u vremenu kada svi viču“.

„Vučiću, Vi ste čovek mira, a Srbija je izuzetno zanimjiva zemlja, sa bogatom istorijom, u središtu Evrope, između zapada i istoka, uvek suočena sa teškim situacijama. Srbija je hrišćanska nacija i Srbija je branila vekovima hrišćanstvo u Evropi“, rekao je Kepel.

On je dodao da mu Vučić ponekad deluje kao umetnik na užetu, koji pokušava da ne padne, iako svi pokušavaju da ga guraju dole.

„Nastavite da balansirate i dalje, balans je cilj i Švajcarske“, istakao je Kepel.

Druga po redu tribina „Ciriški govor“ održava se u hotelu „Dolder Grand“ u Cirihu, a među prisutnima je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Vučić sa Episkopom austrijsko-švajcarsskim: „Istakao sam uticaj SPC u očuvanju identiteta srpske dijaspore“

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Episkopom austrijsko-švajcarskim g. Andrejem.

„Srdačan razgovor sa Episkopom švajcarskim Andrejem o potrebama eparhije, značaju očuvanja duhovnosti i veza sa maticom, kao i o ulozi crkve u modernom društvu.

Posebno sam istakao ogroman uticaj SPC u očuvanju identiteta i tradicije srpske dijaspore, kao stuba sabornosti našeg naroda koji čuva duhovne i kulturne vrednosti i time održava snažnu vezu sa otadžbinom.

Poručio sam da samo zajedno, gde god bili, u zemlji ili rasejanju, možemo svaku prepreku da savladamo. Zahvalan sam SPC na svim naporima koje ulaže kako bi se očuvalo jedinstvo našeg naroda u ovim teškim vremenima“.

 

Predsednik Aleksandar Vučić u Cirihu sa švajcarskim privrednicima

Predsednik Srbije imao je odličan sastanak sa švajcarskim privrednicima prvog dana posete toj zemlji.

„Odličan sastanak sa predstavnicima velikih i važnih švajcarskih kompanija.

Ponosan na investicioni rejting koji je naša zemlja dobila prvi put u istoriji, kao i na velike planove na kojima radimo, predstavio sam prisutnim privrednicima brojne potencijale koje naša zemlja ima u mnogim oblastima, kao i projekte koji menjaju ne samo lice Srbije već i celog regiona.

Istakao sam odlične uslove koje Srbija nudi stranim ulagačima, uključujući stabilno poslovno okruženje i stratešku lokaciju koja olakšava pristup regionalnim tržištima.

Još jače prisustvo švajcarskih kompanija u našem snažnom razvoju donelo bi novi zamah Srbiji i u znanju, radnoj etici i novim tehnologijama, čime bi se dodatno podigli standardi poslovanja u našoj zemlji, a to je jedna od vizija na kojoj neprestano radim“, napisao je Vučić na Instagram profilu „buducnostsrbijeav„.

Vučić na obeležavanju jubileja CERN-a: Mnogo srpskih naučnika radi ovde, a Srbija će duplirati iznos koji izdvaja za CERN

Ženeva, 1. oktobra 2024.- Predsednik Srbije Aleksandar Vuèiæ najavio je danas u Ženevi na obeležavanju 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja - CERN da æe Srbija dvostruko poveæati novac koji se ulaže u CERN i pozvao sve zemlje èlanice da poveæaju ta sredstva."Mogu vam reæi da se u mojoj zemlji suoèavamo sa velikim problemom u pogledu obrazovanja i da smo nauèili mnogo od Ursule von der Lajen i Švajcarske o sistemu dualnog obrazovanja", rekao je Vuèiæ. FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO, screenshot/ nr

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao na obeležavanju 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Na svečanosti u Ženevi, predsednik Vučić je ukazao na važnost CERN-a i upozorio na sve manji broj naučnika iz te oblasti. Rekao je da će Srbija udvostručiti novac koji izdvaja za CERN.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Ženevi učestvovao je na obeležavanju 70 godina postojanja CERN-a.

Vučić je imao brojne susrete sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima međunarodnih organizacija i članovima srpske zajednice koja radi u ovoj organizaciji.

Srpska zajednica u CERN-u

Od oktobra 2022. godine, 54 naučnika i inženjera radi u okviru srpskih naučnih institucija koje su zvanično uključene u eksperimente i međunarodne projekte CERN-a.

U CERN-u takođe radi i oko 20 srpskih naučnika i inženjera u okviru drugih institucija koje su uključene u CERN-ove projekte.

Poslednjih 15-ak godina, srpski naučnici, inženjeri i specijalisti su aktivno uključeni u CERN-ove projekte radeći na dizajnu, konstrukciji, instalaciji i testiranju vrlo kompleksnih detektora za eksperimente u kojima dominiraju fundamentalna istraživanja u oblasti fizike elementarnih čestica.

Neki od srpskih naučnika su takođe imali vodeću ulogu u otkriću Higsovog bozona koje je objavljeno 4. jula 2012. godine. Ovo otkriće je direktno uticalo na dodelu Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu profesoru Fransoa Angleru i profesoru Piteru Higsu.

Bern: Ambasador Bradić i generalni konzul Šaulić u poseti „Paul Šerer institutu“

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić i generalni konzul u Cirihu Mihajlo Šaulić posetili su „Paul Šerer Instituta“ (PSI) u Filingenu koji predstavlja najveći istraživački institut za prirodnjačka i inženjerijska istraživanja u Švajcarskoj.

Rukovodioci pojedinih sektora PSI upoznali su srpske diplomate sa nastankom, razvojem, funkcionisanjem i radom Instituta, kao i njegovim naučno-istraživačkim kapacitetima. Prof. dr Milan Radonjić predstavio je projekat „Kvest“ (QUEST – Quantummatter Electron SpecTroscopy) na kojem bi uskoro trebalo da počne saradnja sa srpskim institucijama.

Ambasador Bradić i generalni konzul Šaulić obišli su deo objekata i tehničkih postrojenja koji se koriste za istraživanja i ispitivanja materija, uključujući kružni i tunelski akcelerator čestica.

Tokom radnog ručka ambasador Bradić je domaćinima predstavio napredak Srbije i njenih institucija, prvenstveno u oblasti digitalizacije, uspostavljanju nekoliko naučno-tehnoloških parkova, Državnog data centra u Kragujevcu, BIO4 kampusa, kao i planovima za međunarodnu specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.

Predstavnici PSI preneli su svoju zainteresovanost da prime jedan broj naših studenata i eksperata na stručno usavršavanje.

Predsednik Vučić primio je akreditivna pisma nove ambasadorke Švajcarske u Srbiji

Predsednik Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma nove ambasadorke Švajcarske Konfederacije u Srbiji An Lugon-Mulen i tom prilikom istakao da je članstvo u EU strateško opredeljenje naše zemlje, a pitanje Kosova i Metohije od najvišeg nacionalnog značaja.

„Poželeo sam dobrodošlicu novoj ambasadorki Švajcarske An Lugon-Mulen i uspeh u radu tokom mandata u Srbiji. Tokom sastanka smo razgovarali o ekonomskim odnosima Srbije i Švajcarske, a ja sam izrazio zahvalnost na podršci koju Švajcarska pruža našoj zemlji u oblasti razvojne saradnje koja se uspešno odvija duže od 30 godina“, napisao je Vučić na svojoj Instagramstranici.

Naglasio je zainteresovanost Srbije za intenziviranje političkog dijaloga i ukazao na važnost daljeg unapređenja parlamentarne saradnje.

„Ponovio sam da je članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet spoljne politike naše zemlje i istakao da je pitanje Kosova i Metohije za nas od najvišeg nacionalnog državnog značaja“, naveo je Vučić.

123...35Stranica 2 od ukupno 35

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.