Da li je Srbija u Ohridu de fakto priznala Kosovo i ko je tu napravio veće ustupke? To razmatra štampa na nemačkom.
„Beograd pravi mnogo značajnije ustupke od Prištine“, ocenjuje štampa na nemačkom posle pregovora u Ohridu. Ali, ima i mišljenja da je dogovor do koga se došlo „u skladu sa srpskim nacionalizmom“.
Praktično svi mediji na nemačkom izvestili su tokom vikenda o pregovorima koje su Srbija i Kosovo, uz posredovanje predstavnika EU, vodili u subotu 18. marta u Ohridu. Ocenjuje se uglavnom da je „došlo do približavanja“, odnosno da je „postignut napredak“.
List Velt uz to objašnjava: „Prema planiranom sporazumu, Beograd neće međunarodno-pravno priznati Kosovo, ali će priznati državnost svoje bivše pokrajine. Konkretno, trebalo bi da prizna kosovske pasoše, registarske tablice i carinska dokumenta. Kosovo treba institucionalno da obezbedi prava srpske etničke grupe u zemlji.“
List takođe navodi da su „i Vučić i Kurti pod pritiskom u svojim zemljama da ne čine previše ustupaka. Na Kosovu postoji bojazan da bi prekomerno pravo veta za buduću srpsku asocijaciju opština moglo da blokira državu.“
Pravno priznanje doći će kroz navikavanje
Sporazum jesu odobrile obe strane, ali on međutim nije potpisan. Prema oceni švajcarskog lista Noje Cirher cajtung, „to dovodi do spekulacija i na Kosovu i u Srbiji o tome koliko je on zapravo obavezujući. Vučić je u Ohridu umanjio značaj sporazuma. Da, imaju neku vrstu dogovora, rekao je, i pregovori jesu bili konstruktivni, ali on nije potpisao ništa.“ Ta poruka je, ocenjuje se u tekstu, bila usmerena na domaću publiku.
„U Srbiji se Vučić suočava sa snažnim protivljenjem sporazumu, a deo opozicije ga optužuje za izdaju i rasprodaju srpske teritorije. U stvari“, ocenjuje list iz Ciriha, „Beograd pravi mnogo značajnije ustupke od Prištine. Kada je Republika Kosovo de fakto priznata, pravno priznanje će jednog dana uslediti kroz navikavanje. U svakom slučaju, sporazumom je razbijen sadašnji tabu u Srbiji prema kojem je Kosovo južna pokrajina Srbije.“
Na kraju, autor teksta u švajcarskom listu Andreas Ernst donosi sledeći zaključak: „Potpisan ili ne, sporazum je značajan. Posle prvog koraka u Briselu krajem februara, ovaj drugi u Ohridu znači nastavak puta. Ako Beograd i Priština ne žele da se sukobljavaju s Briselom i Vašingtonom, onda će morati da nastave tim ’putem normalizacije’. A pošto su u krajnjoj liniji i jedni i drugi zavisni od ekonomske saradnje i političke podrške Zapada, oni će to i učiniti.“
„Albanci ostavljeni na kiši“
Berlinski Tagescajtung izveštava o sastanku u Ohridu u nešto drugačijem tonu i piše: „Uprkos svim diplomatskim zafrkancijama, postalo je jasno da obe strane nisu odustale od svojih pozicija. Srbija nikada neće diplomatski priznati Kosovo, nego će, smatraju u Beogradu, učiniti ustupke po pojedinim tačkama.“
„Za Vučića svako ublažavanje oštrog stava prema Prištini predstavlja politički rizik“, ocenjuje list uz objašnjenje da je „hiljade nacionalističkih ekstremista demonstriralo u Beogradu uoči sastanka“ i da bi, „to što desničarski ekstremisti u Srbiji prete žestokim protestima ako Vučić kapitulira u Ohridu, moglo čak i da ojača njegovu pregovaračku poziciju sa EU i SAD.“
