Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Dani srpske kulture: Da se ne zaborave koreni

0

23. i 24. Maj, Sala Comunale – Paradiso

Subota, 23. Maj, je dan pozorišta

Od 19:00 časova, monodrama „Od puške do metle“. Priča o srpskoj heroini Milunki Savić. Ulogu tumači Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dobitnica mnogobrojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

Od 20:30 časova: komedija „Metar i po do Cezara“. Ovo je komad koji se bavi našom stvarnošću, našim brigama i problemima, našim naravima. A sve to kroz posebnu prizmu, te je predstava urnebesna komedija. U sat i dvadeset minuta duboko ulazimo u jednu tipično srpski porodicu u zemlji koja je u tranziciji. Muž kome je jedina nada, za veliko bogatstvo, kopanje po arheološkim iskopinama iz ostatka rimskog Viminacijuma. Srpski Indijana Džons, umesto Cezarovog groba, koji mu „stalno beži za metar i po“, nailazi na mladu, zgodnu Rimljanku. Tu počinje zaplet koji nas vodi u paralelne svetove starog Rima, naših savremenih priča i snova. Uloge tumače: Vesna Stanković, Lepomir Ivković i Marija Veljković.

Cena karte: CHF 30,- za obe predstave, a CHF 20,- za jednu.

Nedelja, 24. Maj

Od 11:00 izložba slika Ignjata Stanojevića, koji vlada različitim tehnikama u slikarstvu, od ulja na platnu, pastelnih boja, do grafita. Poslednjih godina je eksperimentisao i sa tehnikom kolaža. Predmet crteža i slika najviše su pejzaži, mrtva priroda i portreti, a inspiracija su mu impresionisti sa kraja 18og veka.

Od 14:00 Svečana Akademija
Od 15:00 Defile narodnih nošnji
Od 16:30 Folklorni i muzički program, gost je švajcarsko folklorno – pevačko Udruženje
Od 18:30 Degustacija srpskih specijaliteta

Milica Radivojević

„Plavi Tesla“ u Ambasadi Srbije

0

BERN — Kopija čuvenog Teslinog „Plavog portreta“ koji je 1916. godine naslikala američka slikarka, kneginja mađarskog porekla Vilma Ljvov Paragli (1864-1923), zahvaljujući Petru Stojanoviću, osnivaču udruženja „Tesla Societi“ iz Sent Galena, Snežani Janković, ambasadorki Srbije u Švajcarskoj, i muzeju Nordze iz Huzuma na severu Nemačke, koji je vlasnik originala, izložena je od 21. februara u Ambasadi Srbije u Bernu.

Nikola Tesla je samo jednom pozirao i to čuvenoj slikarki Paragli, a portret je nazvan plavi jer je Tesla prelamajući svetlosne zrake specijalnom staklenom cevi koju je izmislio za ovu priliku, u studiju ostvario plavu boju koju je velika slikarka verno prenela na platno.

Zbog nove tehnike rasvete i talenta slikarke Paragli kojim je portret naslikala, sliku su u Americi nazvali „ikonom tehnike i umetnosti“, a zbog izuzetne lepote mediji su je nazivali i „veštačkim suncem“.

KOPIJE
Prema informaciji izlagača, do sada su izrađene samo dve kopije Teslinog „Plavog portreta“. Jedna je prodata u Nemačkoj, nepoznatom kupcu za nepoznat iznos, a druga će zahvaljujući muzeju Nordze i udruženju „Nikola Tesla“ iz Sent Galena, 22- februara biti izložena u Ambasadi Srbije u Bernu.
Svečanosti će prisustvovati samo pozvani gosti, ali će portret jedno vreme, koje još nije precizirano, ostati u Ambasadi. Original „Plavog portreta“ čuva se u muzeju Nodze u Huzumu, Nemačka, a pokazuje se samo u izuzetnim prilikama.

Slika je nastala u Njujorku, a slikarka se od nje nije rastajala do smrti 1923. godine.

Godinu dana posle njene smrti portret je na aukciji kupio njujorški trgovac nekretninama i dijamantima Ludvig Nisen, poreklom Nemac. Iste godine (1924), nakon kupovine slike, bogati Nemac je umro, a posle njegove smrti trag portretu se gubi.

Pronađen je tek 1980. na tavanu muzeja Nordze u Huzumu. Kako je kasnije objavljeno, Ludvig Nisen je svome rodnom gradu zaveštao i muzej i „Plavi portret“.

Popisivači imovine muzeja ne znajući o kakvoj se slici radi, u katalog slika pod brojem 1169 upisali su je kao „Gospodinov portret“. Tek je istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekener utvrdio da je na slici čuveni srpski pronalazač, ali identifikacija slike time nije završena.

Traganje za dokazima do 2007. nastavljeno je akcijama i prepiskama Draginje Maskareli, autorke umetničke zbirke muzeja „Nikola Tesla“ iz Beograda, i doktorke Astrid Frik, tadašnje direktorke muzeja Nordze u Huzumu. Međutim, smrću doktorke Astrid Frik proces identifikacije je usporen, a konačno su ga početkom 2009. godine kraju priveli istoričar umetnosti dr Sven Hinrih Simers iz Huzuma i Vladimir Jelenković, direktor muzeja „Nikola Tesla“ iz Beograda. Bilo je to senzacionalno otkriće, a „Plavi portret“ javnosti je nakon 85 godina prvi put pokazan 29. marta 2009. godine na izložbi „Mito, struja i jedna slikarska kneginja“ („Mithos, Strom und eine Malerfütin „) u muzeju Nordze u Huzumu.

Otvaranju ove senzacionalne izložbe prisustvovali su konzuli Srbije Vojin Dragišić i hrvatske Žarko Plevnik. Na otvaranje je iz Švajcarske stigao i poznati Teslin promoter Petar Stojanović, a iz Berlina režiser Mihael Krauze, autor biografskog filma i knjige „Kako je Nikola Tesla pronašao 20. vek (“ Wie Nikola Tesla das 20. Jarhundert erfand“).

„Vesti“ su bile jedini srpski medij koji je direktno izvestio sa ovog događaja, a izveštaji našeg lista o pronalasku „Plavog portreta“ i njegovoj prvoj izložbi i danas se čuvaju u dokumentaciji Nordze muzeja u Huzumu.

Srbin u trci za predstavnika švajcarske na Eurosong 2015

0

U subotu 31. januara sa početkom od 20 časova, na SRF/SRG SSR/RSI možete pratiti uživo izbor za predstavnka švajcarske na presdstojećem Eurosong 2015, koji se održava u glavnom gradu Austrije.

Ove godine među takmičarima koji se bore za mesto predstavnika švajcarske u Beču je i “naše gore list” Rade Mijatović koji je sa svojim bendom TIMEBELLE i pesmom Singing About Love, ušao među šest finalista.

Oni nastupaju pod rednim brojem brojem 2 i tokom prenosa možemo glasati za njih slanjem SMS poruke sa ukucanim 02 na broj 377 ili pozivom na broj 090 154 49 02

timebelle-wiwibloggsNadamo se da će naša zajednica u švajcarskoj u velikom broju podržati Radeta Mijatovića i njegov TIMEBELLE na svom putu ka ovom velikom evropskom muzičkom takmičenju.

Episkop Andrej: Prva kanonska poseta Crkvenoj opštini u Tićinu

0

LUGANO — U Nedelju 27. Po Duhovima, 14. decembra 2014. Godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko – švajcarski Gospodin Andrej, izvršio je prvu kanonsku posetu Crkvenoj opštini u Tićinu, koja je inače najjužnija Crkvena opština u Švajcarskoj. Crkvena opština i parohija Sabor Srba Svetitelja u Tićinu, za bogoslužbene potrebe koristi dva iznajmljena rimokatolička hrama, jedan u administrativnom centru kantona – Belinconi, i jedan u najvećem gradu ovog kantona – Luganu. Ovom prilikom, Preosvećeni vladika služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Luganu, uz sasluženje Arhijerejskog namesnika za Švajcarsku, protojereja Stanka Markovića, nadležnog paroha jereja Đorđa Lukića i đakona Brana Sarića iz Ciriha. Verni narod koji je ispunio hram, pokazao je sa kolikom radošću je dočekana Arhipastirska poseta vladike Andreja. Veliki broj prisutnih vernika, među kojima i zavidan broj dečice, pristupio je Svetoj Čaši, i od svoga Arhijereja primio Časno i Životvorno Telo i Krv Hristovu. Vladika Andrej, u svojoj upečatljivoj besedi protumačio je pročitano Jevanđelje. U nastavku je čestitao deci što imaju roditelje koji vode računa o njihovom duhovnom uzrastanju.

Po završenoj Svetoj liturgiji, u čast dolaska Episkopa Andreja, usledio je kratki prigodni program učenika srpske dopunske škole i polaznika veronauke, koje su za tu priliku pripremili učiteljica Žaklina Nikolić i paroh o. Đorđe Lukić. Duhovna radost nastavljena je zajedničkom trpezom ljubavi koju su priredile članice novoosnovanog Kola srpskih sestara. Na kraju, Episkop Andrej, na veliku radost svih prisutnih, najavio je svoj skorašnji ponovni dolazak, zbog sastanka sa građevinskim odborom crkvene opštine i predstavnicima crkava i državne vlasti u Kantonu.

Srpska slava uvrštena na Uneskovu listu kulturnog nasleđa

0

Praznik porodice posvećen svetitelju zaštitniku domaćinstva, oblikovan u srednjem veku, postaje do kraja nedelje deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Do kraja predstojeće sedmice, saznaju „Novosti“, srpska krsna slava, zvanično će biti na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tako će slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica, ostati upamćena i kao „prvi upis“ Srbije na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ali, iako nema sumnje koliki je značaj slave za Srbe u Srbiji i kod većine Srba u regionu i svetu, našu javnost ovih dana najviše interesuje kako su je predlagači opisali i predstavili Uneskovoj komisiji.

Magistar Marko Stojanović, član nominacionog tima Slave za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže da je slava predstavljena, pre svega kao obred osveštanja hrane i pića, koji pravoslavni hrišćani u Srbiji praktikuju u okviru godišnjeg ciklusa običaja. Kao praznik porodice, posvećen svetitelju, zaštitniku domaćinstva. Naglašeno je, kaže, i da je reč o narodnom običaju proslavljanja sveca zaštitnika pod nazivom slava, krsno ime, krsna slava i, ranije, pamjat svetom, koji je oblikovan u srpskoj srednjovekovnoj državi, kao i da njegovu današnju običajno-religijsku formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica.

– Objasnili smo i da obred slave i rituali sadrže beskrvne i krvne žrtve, uz molitve i zdravice. A, centralni, hristijanizovani ritual podrazumeva paljenje sveće, molitvu i unakrsno presecanje, prelivanje vinom i lomljenje hleba odnosno slavskog kolača na četiri dela, što simbolizuje telo, krv i bestelesnu prirodu Hrista. Gozba, koja sledi nastavak je i sjedinjenje sa centralnim ritualom. Ona i za domaćina i za goste započinje uzimanjem zalogaja slavskog kolača i slavskog žita, potom otpijanjem gutljaja vina uz zdravicu, koja se izgovara za plodnost i blagostanje svih prisutnih, slavljenika i gostiju – kaže mr Stojanović.

On pojašnjava da je u „objašnjenju“ slave, predočeno i da je na gozbi neizostavna pečenica od mesa, kao krvna žrtva koja potiče iz antičkih vremena, i koja za slave koje se obeležavaju za vreme hrišćanskog posta ili na posne dane podrazumeva isključivo uzimanje ribe.

kolo-srpskih-sestara-subotica-slava8-jpg– Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo. Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge – priča naš sagovornik.

Posebno je ukazano da ritualna priprema i ukrašavanje slavskog kolača, utiskivanje Hristovih simbola IS-HS-NI-KA, uz kvalitet i obilje jela na gozbi, naglašavaju kulturnu, obrednu i društveno ritualizovanu ulogu žene i njen prestiž. Jer, pripremanjem žrtve u hrani, ona obezbeđuje plodnost i blagostanje domaćinstvu, ali ujedno prenosi ritualna znanja i veštine sa kolena na koleno.

– Objašnjavajući značaj slavske gozbe, pojasnili smo i da se tako širi društveni krug u kome se slava prepoznaje kao simbol zajedništva i identiteta. Pozivanjem i učešćem rodbine, prijatelja i suseda u gozbenom ritualu, usklađuju se društveni status, različita etnička i religijska pripadnost učesnika i naglašava važnost svakog gosta – naglašava Stojanović i kaže da je komisiji koja je odlučivala o tome da li će se slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva naš centar priložio obimnu dokumentaciju i priloge koji najbolje svedoče o istinskoj važnosti slave za identitet srpskog naroda tokom minulih vekova, danas i u budućnosti.

NACIONALNA LISTA SA 27 “STAVKI“

Pre Uneskove, nematerijalno kulturno nasleđe mora da se nađe na nacionalnoj listi. Srbija je, 2012. godine, usvojila registar koji trenutno sadrži 27 „stavki“ srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Osim slave, tu su molitva – đurđevdanski obred, belmuž, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, klesarski zanat, pazarske mantije, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma i čuvanje Hristovog groba.

ZASLUŽNI I MEDIJI

– Zakonski okvir, koji domaćinima za dan slave omogućava da ne rade, uz podršku medija koji povodom slava emituju ili pišu prigodne priloge, odražava opštedruštveni, pozitivan stav javnog mnjenja, što pospešuje očuvanje i održivi razvoj slave kao nematerijalnog nasleđa u Srbiji. Osim toga, u Etnografskom muzeju u Beogradu i Muzeju hleba u Pećincima sprovode se dečji obrazovni programi koji promovišu i podižu svest o značaju proslavljanja porodičnog svetitelja – naglašava mr Marko Stojanović.

J. Matijević

Oslikavanje Hrama Svetog Save

0

rep-hram-MALAABEOGRAD —  Radovi na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save u Beogradu biće završeni do 2022. godine, a izvodiće ih više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije. Vrednost radova biće veća od 30 miliona evra, a sredstva će obezbediti donacija Vlade Rusije po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.

Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu, biće prekriveno 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova Hrama Svetog Save. Radovima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije. Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda, dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije.

rep-hram-MALANa ovom skupu, srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti , doneta je odluka da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.

Radovi pod svodovima Hrama Svetog Save trajaće osam godina, a neimari koji se prihvate izrade mozaika u najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, imaće veoma težak zadatak, da kamen po kamen, na gotovo 17.000 kvadratnih metara, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Planirano je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta, a da unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, bude podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.

rep-hram_620x0Kao uzor za završtak Hrama Svetog Save, uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija, tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.

Srpsko-ruska komisija je odlučila da unutrašnja dekoracija Hrama prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma, a pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi.

Tihana Pavićević

 

Van Gogh osvojio „MTV Best Adria Act“ nagradu

0

Najbolji regionalni izvođač, po mišljenju publike, dobio je najveći broj glasova u proteklih šest nedelja na sajtu MTV EMA. Dobijanjem ovog priznanja Van Gogh dalje nastavlja trku za osvajanje još jedne nagrade – „MTV Worldwide Act“, koja će biti dodeljena 9. novembra na ceremoniji u dvorani The SSE Hydro u Glazgovu.

Van Gogh je MTV nagradu prvi put osvojio 2007. godine. Tim povodom, frontmen grupe Zvonimir Đukić Đule je izjavio: „Ljudi, hvala svima koji ste verovali u nas. Ovo priznanje predstavlja našu zajedničku pobedu. Želimo da ovu nagradu proslavimo sa vama, licem u lice, od grada do grada, a prvi susret vam zakazujemo već 11. decembra, na našem velikom beogradskom koncertu u Hali sportova na Novom Beogradu“.

Van Gogh su osvojili više glasova od drugih drugih izvođača nominovanih za Best Adria Act nagradu – Vatre, Gramatika, Punčki i sastava Who See. Rokeri iz Beograda od danas u podne kreću u novi krug takmičenja u kojem će se boriti za nominaciju za Worldwide Act nagradu. Glasanje za ovu fazu trajaće do srede, 29. oktobra u ponoć, takođe na sajtu MTV EMA. Finalni spisak od 10 nominovanih izvođača iz svih krajeva sveta biće objavljen 30. oktobra, dok će pobednik biti nagrađen na svečanosti dodele MTV EMA nagrada u Glazgovu u nedelju, 9. novembra.

20. jubilarna dodela evropskih MTV muzičkih nagrada prenosiće se uživo iz dvorane The Hydro u Glasgowu u nedelju, 9. novembra, u 21:00. Glasanje za 2014 MTV EMA u svim kategorijama odvija se na mtvema.com.

Kao što je ranije objavljeno, voditeljka 2014 MTV EMA biće hip hop zvezda Niki Minaž, dok su prvi potvrđeni izvođači Ariana Grande, Ed Širan kao i Kalvin Haris, Kiša, Čarli XCX i Royal Blood. Ovogodišnji dobitnik “Global Icon” nagrade je britanska rok legenda Ozi Ozborn.

Katy Perry vodi u trci s nominacijama u sedam kategorija, a u stopu je sledi Ariana Grande, nominovana u šest kategorija. Pharrell Williams i 5 Seconds of Summer bore se za po pet nagrada. One Direction, Nicki Minaj, Iggy Azalea, Eminem, Sam Smith i Kiesza nominovani su za po četiri MTV EMA nagrade.

Voditeljka dodele biće hip-hop zvezda Nicki Minaj, a za sada poznati izvođači su Ariana Grande, Ed Sheeran..

Van Gogh predstavnik Srbije za ovogodišnju MTV nagradu

0

BEOGRAD — Jedan od najpopularnijih domaćih rok bendova Van Gogh predstavnik je Srbije u trci za prestižnu „2014 MTV Europe Music Awards“ u kategoriji najboljeg regionalnog izvođača.

Grupa Van Gogh je osnovana 1986, a MTV nagradu je već osvojila 2007. godine. Čast nam je da smo po drugi put nominovani za ovo priznanje. To nas motiviše da u što boljem svetlu razvijemo zastavu rok muzike i opravdamo očekivanja naših fanova, bez čije podrške ova nominacija neće dobiti krunu, rekao je vođa grupe Zvonimir Đukić Đule. Da bi se Đule, Srba, Bane i Cvika u ime Srbije, pored najvećih svetskih muzičkih zvezda, poklonili višemilionskom auditorijumu na ceremoniji dodele nagrada 9. novembra u dvorani The Hydro u Glazgovu potrebno je da publika glasa na adresi: http://adria.mtvema.com/vote#cat=best-adria.

Pored Van Gogha, za tu nagradu su u različitim kategorijama nominovani i Ariana Grande, Keti Peri, Eminem, Farel Vilijams, Majli Sajrus, Džastin Biber, Džastin Timberlejk, Coldplay, Dejvid Geta i Avicii.

Vladika Andrej u Cirihu

0

CIRIH — Pomirenje srpskih crkvenih opština u Cirihu, Svete trojice i Uspenija Presvete Bogorodice je na pomolu posle dve decenije netrpeljivosti između sveštenstva i vernika. To je rečeno na sastanku predstavnika naše dijaspore sa vladikom Andrejem u prostorijama konzulata Republike Srbije u Cirihu.

Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi gde je prvo predstavljena srpska zajednica putem video-prezentacija.

Zadovoljan sam ovim što ste prikazali. Kao što se može videti vi ste dobro organizovani i to me posebno raduje – kazao je vladika Andrej u pozdravnoj reči.

Mnogi govornici su pozdravili ovakav skup i izrazili želju da vladika Andrej češće bude u Švajcarskoj i u kontaktu sa narodom, što je on na opšte zadovoljstvo svih prisutnih prihvatio uz napomenu da je to i njegov posao.

Smetaju mi glasine koje se stalno čuju u javnosti oko sukoba dve srpske crkve u Cirihu, pa me zanima, a verujem i mnoge druge, dokle se stiglo u rešavanju tog dve decenije dugog problema -pitao je vladiku Mirko Bašić, v.d. predsednik SKD Dibendorf.

– Odrastao sam u dijaspori, poznajem ovdašnje crkve, i uradio sam obećano: nakon stupanja na ovu dužnost sastao sam se sa obe crkvene Uprave i ponudio da delujemo jedinstveno, na način na kojoj to priliči našoj crkvi, a to znači, da imamo dve parohije i da delujemo kao jedna crkvena opština, da dozvolimo delovanje obe parohije ali pred vlastima grada Ciriha i finansijskim kontrolama da imamo jedinstvenu transparentnost. Naišao sam na ogromnu podršku crkvenog odbora crkve Uspenija Presvete Bogorodice i njenog predsednika gospodina Tejića, a isto to sam čuo i od predstavnika crkve Svete trojice, gospodina Šćepanovića. Zaključio sam da i jedni i drugi žele jedinstvo naših crkava -kazao je vladika Andrej i podsetio da je sa sveštenstvom obe crkve održao zajedničku liturgiju u crkvi Svete trojice.

– Prota Draško Todorović iz CO Svete trojice mi je rekao da je najvažnije da obe crkve zajednice deluju jedinstveno, dao je svoju podršku tom delovanju, te da on, mada penzioner, može pomoći kao savetnik i svoje dugogodišnje iskustvo stavlja svima na raspolaganje) – rekao je na ovom skupu vladika Andrej i dodao da će uskoro poslati sveštenika Branimira Petkovića da bude redovni paroh u crkvi Svete trojice.

Tako će nestati nesuglasice koje su postojale u prošlosti, te da smo trenutno na najboljem putu da to i ostvarimo – poručio učesnicima skupa ali i javnosti vladika Andrej.

Posle sastanka upriličen je prigodan koktel. Vladika je deo vremena proveo u razgovoru sa srpskim studentima u Švajcarskoj.

Veronauka
Profesor Jelena Mitrović, predstavnik nastavnika dopunske škole u SKS je rekla da „samo mali broj učitelja u svojim odeljenjima ima časove veronakuke i apelovala da se to pitanje pokrene jer veliki broj roditelja u prijavi svoje dece za Dopunsku nastavu izražava želju za izučavanjem i ovog predmeta.
Vladika Andrej je odgovorio da će pokrenuti to pitanje sa nadležnima i da veruje da će ono biti pozitivno rešeno.

Poklon za vladiku
Potpredsednik Skupštine dijaspore Zvonimir Jovanović i predsednik Udruženja srpskih pisaca Milisav Đurić, poklonili su vladiki Andreju knjige „Religija i politika“ Miroljuba Jeftića i zbornik srpskih pisaca Švajcarske „Zaveštanja“2014.

A. Krasojević

Premijera dokumentarca o Arčibaldu Rajsu

0

NOVI SAD — Dokumentarno igrani film „Čujte Srbi“ snimljen povodom stogodišnjice dolaska u Srbiju Rudolfa Arčibalda Rajsa, prijatelja srpskog naroda, biće premijerno prikazan u petak, u Srpskom narodnom pozorištu.

Reditelj Goran Vukčević naglasio je da film, kroz dinamičan dijalog sedamnaestoro sagovornika pokušava da sastavi složeni mozaik Rajsovog života i rada. On je objasnio da narator vodi gledaoce kroz prostore Rajsovog ratnog puta sa srpskom vojskom, dok igrani segmenti dopunjuju atmosferu epohe u kojoj se sve dešava.

Glumac koji u filmu tumači lik Arčibalda Rajsa, Uroš Zdjelar kazao je da mu je bila velika čast da igra takvu istorijsku ličnost, dodajući da se rad na ovakvoj vrsti uloge u mnogome razlikuje od rada u klasičnom igranom filmu, jer su ovde igrane scene u službi dokumentarnog materijala od velikog istorijskog značaja.

Producent filma Đorđe Ivanov je dodao da je film nastao sa željom da bude doprinos zahvalnosti jednom od najvećih prijatelja koje je Srbija imala, ne samo tokom Velikog rata, već i u svojoj istoriji. „Stogodišnjica je samo neposredan povod, naša želja je da se pre svega sačuva sećanje na doktora Rajsa, podsećajući se na njegove žrtve, tako da i oni koji o njemu znaju tek ponešto, saznaju mnogo više“, kazao je Ivanov

479265_portretrajs_fArčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Rođen je 1875. godine. Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.
Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Umro je 1929. godine u Beogradu, gde je i sahranjen. Po njegovoj želji, njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim vojnicima sa Solunskog fronta.

Sprovodeći svoju anketu o zločinima koje su počinili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoljio samo da sasluša austrijske zarobljenike nego je odlazio na lice mesta – otvarao grobove, pregledao leševe, i ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u svojim izveštajima nije ostavio ni traga.

Zbog njegovih zasluga za srpski narod ostala je uzrečica, „ako ikada Švajcarska napadne Srbiju, sve će joj zbog Rajsa unapred biti oprošteno“. Kasarna na Futoškom putu u Novom Sadu nosi njegovo ime, kao i mnoge škole po Srbiji.

1...5678Stranica 6 od ukupno 8

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.