Plaćena reklama

Premijera filma Srđana Dragojevića na festivalu u Lokarnu

0


Novi film Srđana Dragojevića “Nebesa” biće premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu u zvaničnoj selekciji.

Poslednje ostvarenje poznatog srpskog reditelja je priča o božanskim čudima. U pitanju je neobična i provokativna crna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i često, suprotan efekat. Film čine tri priče o tri božija čuda u srednjovekovnom smislu koja se dogode junacima filma koji žive u postkomunističkoj zemlji koja, nakon pola veka ateizma, ponovo uči o Hrišćanstvu.

Glavna uloga je poverena hrvatskom glumcu Goranu Navojcu, a živopisni milje likova, kakvim su obično ispunjeni Dragojevićevi filmovi, ovaj put je okupiran sujeverjem i nerazumevanjem temeljnih principa vere. To često vodi u preterivanje, stvarajući tragikomične situacije. U filmu “Nebesa” pratimo komične i tragične situacije u životima šest karaktera u tri različita vremenska perioda, od 1993., preko 2001., pa do 2026. godine. Oni su zbunjeni vrednostima koje su nastajale u prethodnom vremenu, u prošlosti kada je komunizam koegzistirao s religijom i suptilno je zanemarivao.

Režija i scenario: Srđan Dragojević
U glavnim ulogama: Goran Navojec, Ksenija Marinković, Bojan Navojeć, Miloš Samolov, Nataša Marković, Sana Kostić, Radoslav Milenković i drugi.
Žanr: komedija
Trajanje: oko 122 minuta
Producenti: Biljana Prvanović i Srđan Dragojević

Film će na festivalu u Lokarnu biti prikazan u sledećim terminima:

četvrtak, 5. avgust u 17:15

petak, 6. avgust u 11:15

subota, 7. avgust u 21:30

 

Srpski film na Filmskom festivalu u Lokarnu

0

Reditelj Luka Popadić slavi svetsku premijeru svog novog kratkog igranog filma „Real News“ na ovogodišnjem izdanju filmskog festivala u Lokarnu u kategoriji „Pardi di domani“. Film traje sedamnaest minuta i snimljen je u Srbiji 2019. godine kao srpsko-švajcarska produkcija.

Luka Popadić je trenutno na doktorskim studijama na univerzitetu umetnosti u Cirihu (ZHdK) i završio je filmsku režiju na fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine. „Mamci i udice“ (ul.: Jovo Maksić, Bora Nenić) iz 2014. godine je njegov najpoznatiji kratki film sa kojim je dobio brojne svetske nagrade kao i nagradu na Kustendorfu 2014. godine.

Mladi američki žurnalista Džejms, igran od strane Rajana Vitla (Ryan Whittle) , dolazi u toku NATO bombardovanja 1999. u Beograd na svoj prvi profesionalni zadatak i suočava se manipulacijama medijskog sveta oko bombardovanja RTSa. 

Projekcije:

Četvrtak, 12.8.2021 u 14:00h, La Sala
Petak, 13.8.2021 u 18:00h, PalaVideo
Subota, 14.8.2021 u 09:00h, L’altra Sala 

Izabrana nova uprava Udruženja srpskih pisaca Švajcarske

0

U subotu 12.06.2021. godine u Ucvilu održana je izborna skupština Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Udruženjem koje traje skroro 18. godina već osam poslednjih godina uspešno je predsedavao Milisav Đurić. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu na čelu sa novim predsednikom Savom Ilićem.

Nakon odabira radnog predsedništva sastanak je počeo po tačkama dnevnog reda. Izveštaj o radu u proteklom periodu i izveštaj o stanju blagajne prihvaćen je jednoglasno. Milisav Đurić je pre početka odabira nove uprave rekao da nakon osam godina rukovodstva zeli da se zahvali udruženju na dosadašnjem radu ali da on želi da se povuče sa mesta predsednika.

Situacija u poslednje dve godine je bila teška, no u prkos svemu udruženje je uspelo da radi na novom zborniku Zaveštanja, koji je jedinstven po tome što svake godine izlazi na ćiriličnom pismu a koji pored naših članova ima goste pisce iz čitavog sveta. Danas udruženje broji 32 aktivna člana. Ni broj pasivnih članova kao i ljubitelja rada Udrženja nije mali. Želim nakon osam i po godina da vam kažem da ću ostati član uduženja ali se neću kandidovati za upravni odbor jer smatram da nakon toliko vremena treba neko drugi da stane na čelo naše družine. Želim svima da se zahvalim na podršci i svemu što smo zajedno uradili za dobrobit našeg udruženja, trudio sam se da se maksimalno posvetim ovoj našoj instituciji koju stvaramo srcem godinama. Bilo je i teških trenutaka ali mnogo više lepih, ljutski je grešiti jer greši samo onaj koji radi ali smo svojim postojanjem dokazali da istrajnost, posvećenost i ljubav prema očuvanju našeg identiteta što pokazuje i zbornik Zaveštanje. Na taj način smo se i zaveštali da pokolenjima prosleđujemo slovo postojanja. Novoj upravi želim od srca da nastave u istom duhu, tu sam da pomognem uvek kad treba. – rekao je Đurić.

Nakon izlaganja Đurića  prešlo se na izbor nove uprave. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu:

  • Sava Ilić, predsednik
  • Snežana Petrović, potpredsednik
  • Snežana Milanović, sekretar
  • Katarina Bošnjaković Petrović, blagajna
  • Ela Kulić, medijske mreže
  • Monika Rajlić, medijske mreže
  • Mile Gostić, član uprave

Novi predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, Sava Ilić  se zahvalio svima na glasovima i obratio se članovima:

Dugo sam u udruženju, prošli smo mnogo toga zajedno. Zbog prirode svog posla teško je prihvatiti bilo šta drugo, ali tako je kako je, prihvatam vaš predlog i trudiću se da istim stopama hodamo, kao što je radila i ranija uprava. Bez fleksibilnosti i odgovrnosti se ne postiže ništa, rad i kontinuitet kao i uzajamna podrša čine društvo a udruženje je pokazalo upravo svojim trajanjem da je to moguće.Uz vašu pomoć, kao što rekoh trudiću se da Udruženju, koje i jeste institucija a koju potpisuje naš zbornik Zaveštanja, dam maksimum. Hvala vam na poverenju, zajedno možemo sve. – rekao je Ilić.

Na sastanku su predstavljeni i novi članovi udruženja kojima su dodeljene i članske karte . Udruženje je požeželo dobrodošlicu novim članovima: Dragici Anđelić Đokić, Ljiljani Lukić, Mirjani Drljača i Zoranu M. Gajiću.

Violeta Aleksić

Aleksandra Ninković Tašić specijalni gost književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na treće po redu književno veče, koje će se održati 21. Marta 2021. godine u 18 časova, preko online platforme Zoom. Tema književne večeri je knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka” Mihajla Pupina. Ovog puta pecijalni gost biće Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i odličan poznavalac Pupinovog života i dela. Aleksandra je prikupila preko 30’000 dokumenata arhivske građe o Pupinu. Ona je autor “Zvezdobrojaca” i drugih knjiga o njemu i ostalim istaknutim srpskim naučnicima, kao i nekoliko izložbi na tu temu. Za svoj doprinos jačanju Pupinovog nasleđa i istorije srpske nauke dobila je brojne nagrade, kao i titulu Viteza srpske kulture.

Književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj održavaju se svakog drugog meseca, i imaju za cilj da kroz druženje vrate jezik i književnost u naše živote. Na svakoj književnoj večeri, osim razgovora o piscu i delu, takođe razmenjujemo i lične utiske i razgovaramo o citatima ili anegdotama pisca koji su nam ostavili poseban utisak. Sve zainteresovane pozivamo da nam unapred pošalju svoje utiske – citate, pasuse iz knjige ili slično – kako bismo na okupljanju pričali o njima.

Za predstojeće veče, koje je, kao i uvek, otvoreno za sve, možete se prijaviti mejlom na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch.

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj organizuje treće online književno veče

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na treće književno veče 21. marta 2021. godine. Ovaj put, tema večeri je knjiga Mihajla Pupina, „Sa pašnjaka do naučenjaka“, za koju je ovaj naš naučnik dobio Pulicerovu nagradu.

Književno veče se održava svakog drugog meseca, i ima za cilj da kroz druženje vrati jezik i književnost u naše živote.

Tema prethodne, duge po redu, književne večeri bila je knjiga Miloša Crnjanskog “Seobe”. Kao Srbima u stranoj zemlji ova knjiga i ovaj pisac su za nas naročito značajni. Veoma aktivna rasprava učesnika te večeri je to i potvrdila. Pored uobičajene diskusije, pridružila se kao sepcijalni gost Vesna Kapor, prozni pisac, književni kritičar, urednica književnog programa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu i dobitnica nagrade Miloš Crnjanski.

Razgovor je kao i prethodni put, zbog pandemije vođen preko Zoom platforme, i bio je otvoren za sve one koji su se prethodno prijavili za učešće.

Ovim susretima zato želimo da se podsetimo bogatstva svog jezika, i da odvojimo vreme za književna dela koja su ostavila trag.

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj, poziva sve zainteresovane da pošalju citate ili pasuse knjige koji su im se posebno dopali ili ostavili utisak. Na književnoj večeri će se pored priče o piscu i o knjizi, pričati i o poslatim utiscima i citatima. Na prethodnim okupljanjima su baš ti lični utisci uvek inspirisali živu raspravu i zanimljive večeri.

Kao i do sada, i ovo književno veče će se održati preko interneta, za više informacija i kako bi ste se prijavili za učešće pošaljite mejl na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch

Visok 23 metra, težak 80 tona; Stefan Nemanja – tvorac moćne srpske države

0

Stefan Nemanja, veliki župan Raške, rodonačelnik je vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u srednjem veku. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara. Otkriven njegov spomenik na Savskom trgu u Beogradu.

Delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova

Spomenik je napravljen u bronzi, visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje. Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već mačem.

Spomenik je kompletno urađen u Moskvi, a njegovo postavljanje na Savskom trgu u Beogradu počelo je u avgustu 2020. godine.

Stefan Nemanja

Stefan Nemanja, zajedno sa sinom Savom, jedan je od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve jer se borio protiv bogumila i pravoslavlje je, po uzoru na Vizantiju, uspostavio kao državnu religiju.

Nakon što je učvrstio državu, Stefan Nemanja se pridružio svom najmlađem sinu – Svetom Savi, i zamonašio se 1196. godine. Isto je učinila i njegova žena Ana, koja je dobila monaško ime Anastasija.

Predanje kaže da su otac i sin provodili dane i noći u molitvi. Neumorno su radili i iz temelja 1198. godine obnovili Hilandar, koji je danas jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja na svetu. Osim ovog manastira, Sveti Simeon je podigao i Đurđeve Stupove i Studenicu i bio ktitor velikog broja drugih crkava i manastira.

Preminuo je kao monah Simeon u dubokoj starosti u manastiru Hilandar 13./26. februara 1199. godine. Sveti Sava je preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana, koji su se borili za vlast.

Mošti Svetog Simeona danas se nalaze u njegovoj zadužbini Studenici.

Crkveni kalendar pored imena Svetog Simeona navodi – “Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi” i to verovatno najbolje opisuje zašto se pretpostavlja da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan lik ovog svetitelja. Posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu. Slavi se kao krsna slava.

O imenu Stefan

Nemanjići su najpoznatija srednjovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim prostorom više od dva veka. Ime je dobila po svom osnivaču Stefanu Nemanji, koji je bio veliki župan Raške i vladar koji je udario temelje stvaranja moćne srpske države u srednjem veku. Dinastija je dala jedanaest vladara, od kojih je poslednji bio car Stefan Uroš V, poznat i kao Nejaki. Vladali su Srbijom od 1166. do 1371. godine, piše Istorijski zabavnik.

Prvi koji je, svesno ili nesvesno, započeo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemanja. Vladika Nikolaj Velimirović navodi da ime Nemanja, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebljeno među hrišćanskim Srbima, a svakako ne među onim uglednijim – prinčevima, županima i vojvodama sve do doba Stefana Nemanje.

Njegovo lično ime bilo je Nemanja i kao takav se navodi u mnogim pisanim izvorima onog vremena. Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebljavao osnivač dinastije, a kasnije i svi njegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenosnom smisu znači kralj/vladar.

Stefan je muško ime grčkog porekla. Dolazi od reči “Stephanos” što znači “venac, kruna”. Stefan je zapravo “onaj koji je krunisan, koji je ovenčan”. Ovo ime nosili su mnogi evropski kraljevi – engleski, mađarski i poljski, a nakon Stefana Nemanje i svi njegovi potomci, naslednici srpskog prestola.

Svi oni su, pored vladarskog imena Stefan, imali i lično ime – Stefan Prvovenčani (puno ime mu je zapravo bilo Stefan Nemanja II), Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uroš I, Stefan Dragutin, Stefan Uroš II Milutin, Stefan Vladislav II, Stefan Uroš III Dečanski, Stefan Uroš IV Dušan, i Stefan Uroš V. Ime Stefan dodavali su u čast osnivača dinastije, tradicije, ali i simbolične potvrde njihovog prava da vladaju.

Nemanjići se, u do danas sačuvanim pisanim izvorima, po pravilu pojavljuju potpisani samo zajedničkim vladarskim imenom Stefan, a njihova lična imena koja su dobili po rođenju, ređe su zapisivana.

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj organizuje drugo online književno veče

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na drugo književno veče 17. januara 2021. godine. Ovaj put, tema večeri je knjiga Miloša Crnjanskog, „Seobe“.

Književno veče se održava svakog drugog meseca, i ima za cilj da kroz druženje vrati jezik i književnost u naše živote.

Tema prve književne večeri je bila knjiga Džordža Orvela „1984“. Članica akademskog udruženja, Milica Petrović, opisala je diskusiju sledećim rečima: „Razgovarali smo o aspektima jezika i „novogovora“ i o paraleli između fiktivnog i realnog sveta: jezik se sužava i opseg reči u upotrebi postaje sve tanji, što na neki način doprinosi i sve užem prostoru u kome je moguće definisati same misli.“

Ovim susretima zato želimo da se podsetimo bogatstva svog jezika, i da odvojimo vreme za književna dela koja su ostavila trag.

U januaru razgovaramo o knjizi „Seobe“. Knjiga je lako dostupna, kako na internetu, tako i u bibliotekama i knjižarama. Miloš Crnjanski je bio jedan od naših najvećih pisaca i, budući da je rođen u inostranstvu i da je proveo većinu života izvan Srbije, verujemo da će nam biti blizak.

Kao i prošli, i ovaj sastanak će se održati preko interneta, za više informacija kontaktirajte na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch

Srpski štim pod Alpima

0

Ivan Bašić (24) se ubraja u istaknute srpske pijaniste mlađe generacije. Dobitnik je nagrada na međunarodnim konkursima u Rimu, Portu, Radovljici, Beogradu. Bio je predstavnik Srbije na prestižnim konkursima u Hamamacuu i Bukureštu.

Koncertna aktivnost ga je u prethodnim godinama vodila kroz zemlje Evrope (Švajcarsku, Italiju, Nemačku, Portugal, Grčku), Afrike (Egipat) i Azije (Japan), dok je u Srbiji nastupao na gotovo svim značajnim podijumima. Bio je učesnik BEMUS-a, Somusa, Nimusa, BUN festivala, festivala Tisin cvet, Međunarodne tribine kompozitora, Festivala KoMA i drugih. Kao solista nastupao je u koncertnim sezonama Simfonijskog orkestra RTS i Niške filharmonije i sa kamernim orkestrom Amoroso.

Kao student generacije, osnovne studije u Beogradu je završio sa 19 godina, a trenutno se u Švajcarskoj, na Ciriškom univerzitetu umetnosti usavršava kod svetski poznatog pijaniste Konstantina Šarbakova. Za samo tri godine provedene u Švajcarskoj Ivan je postao dobitnik prestižnih nagrada ove zemlje, a u februaru 2020. Fondacija „Kiefer Hablitzel“
iz Berna nagradila ga je priznanjem „izuzetni mladi muzičar Švajcarske“, koje se godišnje dodeljuje pobednicima takmičenja za najbolje mlade muzičare Švajcarske.

Ivana su reporteri „Vesti“ posetili u kompleksu Toni Areal, bivšem industrijskom objektu, u kojem su danas brojne kulturne institucije, ali i Ciriški univerzitet umetnosti. Pre razgovora sa njim su obišli kompletnu ustanovu. Na samom vrhu i terasi univerziteta Ivan je počeo priču o svojoj muzičkoj karijeri. Rođen je u Beogradu 1996. godine i klavir je počeo da svira sa sedam godina u MŠ „Konjović“ kod profesorke Ljubinke Kujundžić.

Nagrade otvaraju vrata

– Dolazim iz porodice u kojoj roditelji nisu muzičari: Otac je bio inženjer, a mama pravnica. Međutim veoma su voleli muziku i oni su mi usadili ljubav prema muzici. Izbor instrumenta je došao tek kasnije u muzičkoj školi. Na početku mi se svidela violina, pa harmonika, ali u školi su rekli roditeljima da je najbolje da se krene od klavira, oni su to prihvatili, a meni se dopalo, i eto – klavir…

Ivan je proglašen za mladog muzičara 2013. godine u izboru časopisa „Muzika klasika“. Za vreme studija u Beogradu dodeljena su mu priznanja fondova „Olga Mihailović“ i „Emil Hajek“ za najistaknutijeg studenta klavirskog odseka Fakulteta muzičke umetnosti. Prvi je dobitnik nagrade „Nevena Popović“ za umetničku delatnost (2017), a februara 2020. stigla je nagrada Fondacije“Kiefer Hablitzel“. Pitali smo Ivana kako su reagovali na njegovo poreklo, kako se odnose kolege prema njemu i koliko umetniku znače ovakve nagrade.

– Sve je to rezultat kontinuiranog rada. Kada čovek uloži rad i trud onda nekako i priznanje dođe samo po sebi. Nalazimo se u zemlji koja upravo te osobine forsira i ceni, zato sam možda imao dobar start i nisam osetio neku razliku od ostalih kolega, mada je nagrada fondacije pripala jednom srpskom studentu, a to odavno nije bio slučaj. Zaista imam divan start i samo pozitivne stvari, od početka studija sam imao dobra iskustva. Ako radiš posvećeno i postižeš rezultate u određenom roku onda se to ceni. Niko mi nije postavio pitanje ni ko sam ni šta sam. Nagrade svakako znače, pogotovo ovakvog karaktera, zasigurno otvaraju vrata svuda u svetu, daju dozu samopouzdanja i validaciju da ono što radiš ima smisla. Nisu nagrade preduslov za uspeh i nije sve u njima, ali pomažu u svakom slučaju i oko dolaska do određenih kontakata, ali u jednu ruku su i ocena minulog rada.

Svoj među svojima

Priča Ivan i kako se snašao u stranoj zemlji i koliko mu je tu pomogla srpska dijaspora u upoznavanju grada.

– To što se ja već polako u Cirihu osećam kao kod kuće je velika zasluga upravo dve porodice koje su me prihvatile kao svog najrođenijeg. Uvek su me upućivale na prava mesta kada bi nešto zatrebalo. Tu je i brojna srpska zajednica kojoj možemo svi mi koji dođemo ovde da se obratimo. Imao sam susrete sa nekim udruženjima kao što su Srpsko kulturno društvo, sa našom Crkvenom opštinom u Cirihu, čuo sam da postoje i udruženja studenata i akademičara kojima planiram da se javim. Kad sve to nabrojim onda je nemoguće na duže se osećati strancem, svoj sam među svojima .Treba reći da sam neke ljude upoznao upravo preko muzike, mnogo naših talentovanih mladih muzičara se trenutno nalazi na ovom univerzitetu. Imao sam zaista sreće – rekao je Ivan i dodao:

– U stvari kada bolje razmislim imao sam sreće što sam pre dolaska ovamo sarađivao sa velikim imenima, učestvovao sam na kursevima Žaka Ruvijea, Borisa Petrušanskog, Stivena Bišopa Kovačevića i Igora Lazka da bih posle osnovnih studija u Beogradu došao ovde. Raditi u Cirihu sa Konstantinom Šarbakovim su velika privilegija i čast. Sa njim sam radio master i nastavio specijalizaciju. Mislim da će mi rad i muzičko iskustvo sa Šarbakovim obeležiti ceo život.

Za kraj Ivan je imao poruku za umetnike mlađe od sebe, da pored talenta na svom putu moraju imati i tri čarobne reči, a to su rad, trud i red.

Vesti, Violeta Aleksić

Filmski festival u Lokarnu: Fokus na Srbiju

0
Photo: Locarno Film Festival MASSIMO PEDRAZZINI

Među inicijativama koje promoviše Locarno Pro , Firist Look prefstavlja “odskočnu dasku” za buduće filmove na kojima se radi, ali još uvek nisu realizovani. Fokus Firist Look-a ove godine se koncetriše se na Srbiju, zemlju sa kinematografijom koja je priznata na međunarodnom nivou, između ostalog zahvaljujući i filmovima koji su bili prikazani na prethodnim izdanjima festivala u Lokarnu, poput Praise of Nothing Borisa Mitića u sekciji Signs of Life 2017. godine ili dva kratkometražna filma u sekcijama Pardi di domani: Loop, Matije Gluščevića i Nikog nema Jelene Gavrilović. Takođe i 2016. godine na Festivalu je bio prokazan dugometražni film Daneta Komljena, Svi severni gradovi  i film Milice Tomović – Tranzicija. Na kraju, ne zaboravimo da je na međunarodnom konkursu 2010. godine bio prikazan i film Beli, beli svet, Olega Novkovića, koji je glumici Jasni Đuričić doneo Pardo za najbolju žensku ulogu.

Zahvaljujući saradnji sa Filmskim centrom Srbije, Frst Look će izabrati između 5 i 7 filmova u fazi postprodukcije. Producenti odabranih projekata učestvovaće na Filskom festivalu u Lokarnu i imaće priliku da od 9. do 11. avgusta predstave svoje radove profesinalcima iz ove oblasti. Filmovi će biti prikazani publici sačinjenoj od predstavnika fondova za podršku postprodukciji kako bi se promovisao njihov završetak, prodaja i festivalska karijera.

Filmski centar Srbije prikupljao je prijave do 31. maja 2019 godine, a ekipa Filmskog festivala u Lokarnu odabrala je sledeće projekte koji će biti prikazani u sledećim terminima:

Petak 9. avgust
11:30 – Kelti –  Milica Tomovic – 90′
14:30 – Izbor za Miss Zatvora –  Srdjan Sarenac – 75′
16:30 – Govori da bih te video –  Marija Stojnic – 64′

Subota 10. avgust
15:15 – Telenovela en gris y multicolor – Filip Martinovic – 61′
16:30 – U slavu ljubavi –  Tamara Drakuic – 76′

Nedelja 11. avgust
11:00 – Pejzaži Optora Marta Popivoda – 100′

Svi filmovi biće prikazani u Cinema Rialto 2

Žiri sastavljen od reditelja direktora međunarodnih festivala dodeliće nagradu Firist Look Award, tačnije usluge za završetak filma u postprodukcijskoj fazi u vrednosti od 65.000 evra koju daje Cinelab Bukurešt, nagradu Le Film Français koja se sastoji od usluge oglašavanja u vrednosti od 5.600 evra, i na karaju nagradu Kaiju Cinema D/ffusion u vrednosti od 5.000 evra za dizajn međunarodnog plakata.

First Look nastavlja svoja nedavna izdanja koja su bila posvećena Portugalu (2018), Baltičkim državama (2017), Poljskoj (2016), Izraelu (2015), Brazilu (2014), Čileu (2013), Meksiku (2012) i Kolumbiji (2011) kroz koja je uspeo da promoviše uspešne filmove.

72. izdanje Filsmog festivala u Lokarnu odžava se od 7. do 17. avgusta 2019. godine.

POSLEDNJE VESTI