Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Episkop Andrej primio upravu humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“

U ponedeljak, 26. januara, u Episkopskoj rezidenciji u Cirihu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej primio je članove uprave humanitarne organizacije Srbi za Srbe – švajcarskog odeljenja.

Sastanku su prisustvovali: Bratislav Stevanović, predsednik; Tanja Veljković, potpredsednik, kao i članovi Upravnog odbora: Pajka Marić Zekić, Marko Stanković i Milinka Mitrović.

Predstavnici organizacije upoznali su Episkopa Andreja sa dosadašnjim radom, misijom i aktivnostima „Srbi za Srbe“, kao i sa brojnim humanitarnim projektima realizovanim u cilju pomoći socijalno ugroženim srpskim porodicama, naročito deci i višedetnim domaćinstvima.

Episkop Andrej je sa velikom pažnjom saslušao izlaganje, izrazio zahvalnost na njihovom požrtvovanom i nesebičnom radu, te im uputio reči podrške, ohrabrenja i očinski blagoslov za dalji trud. Tom prilikom istakao je značaj hrišćanske ljubavi, solidarnosti i konkretnog svedočenja vere kroz dela milosrđa, naglasivši da je humanitarni rad ove organizacije živo svedočanstvo jevanđelskih vrednosti u savremenom društvu.

Tokom srdačnog i bratskog razgovora razmenjena su iskustva o izazovima humanitarnog rada u dijaspori, kao i o mogućnostima buduće saradnje između Eparhije švajcarske i organizacije „Srbi za Srbe“, na dobrobit srpskog naroda i svih onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Susret je protekao u duhu međusobnog poštovanja, razumevanja i zajedničke želje da se humanitarna misija nastavi i dodatno osnaži, uz Božiji blagoslov i podršku Crkve.

Plivanje za Časni krst na Criškom jezeru – Vera jača od hladnoće

Na poluostrvu Au–Wädenswil, kraj Ciriškog jezera, u ponedeljak 19. januara, na veliki praznik Bogojavljenja, održano je tradicionalno plivanje za Časni krst u organizaciji Srpska pravoslavna crkvena opština Cirih i Bratstvo Bogojavljenskih sokolova.

Ovaj događaj, koji se iz godine u godinu okuplja sve veći broj vernika, predstavlja snažan izraz vere i čuvanja pravoslavne tradicije, u spomen na Bogojavljenje Gospodnje i krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu od strane Svetog Jovana Krstitelja.

U prisustvu velikog broja vernog naroda, među kojima je bio i značajan broj dece, u plivanju je učestvovalo više od 30 hrabrih plivača koji su se, uprkos minusu i ledenoj vodi, okupali u Ciriškom jezeru. Uslov za učešće bilo je blagovremeno prijavljivanje nakon Večernje službe u hramu Svete Trojice, uoči praznika.

Plivanje je blagoslovio Episkop Andrej, koji je svima čestitao praznik tradicionalnim pozdravom „Bog se javi!“, nakon čega je usledio čin osvećenja bogojavljenske vodice. U bogosluženju su sasluživali protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović, protojerej Branimirom Petković i đakon Vladimir Mihajlović.

Po završenoj molitvi, Vladika je dao znak plivačima koji su u tom trenutku ušli u hladne vode jezera, vođeni verom, ljubavlju i zavetom očuvanja tradicije. Iako cilj plivanja nije takmičenje, već simbolično svedočenje vere, prvi do Časnog krsta doplivao je brat Ivan Serpuhovitin (35) iz Zvornika, koji je po sedmi put zaredom učestvovao u ovom bogojavljenskom sabranju.

Događaj je protekao u najboljem redu, uz snažan osećaj zajedništva i duhovne radosti među svim prisutnima. Nakon plivanja, bratstvo hrama Svete Trojice organizovalo je svečani ručak, tokom kojeg su svim učesnicima uručene gramate kao znak zahvalnosti, blagoslova i uspomene na ovaj veliki praznik.

Episkop Andrej primio umirovljenog biskupa Starokatoličke crkve i razgovarao sa Srpskim institutom u Švajcarskoj

Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej primio je u četvrtak, 15. januara 2026. godine, u Eparhijskom sedištu, u zvaničnu posetu umirovljenog biskupa Starokatoličke crkve u Švajcarskoj, dr Haralda Reina.

Tokom srdačnog i bratskog razgovora bilo je reči o odnosima između Srpske pravoslavne Crkve i Starokatolička crkva u Švajcarskoj, kao i o dosadašnjoj saradnji na polju pastirskog, kulturnog i društvenog delovanja. Episkop Andrej je tom prilikom izrazio iskrenu zahvalnost za podršku i pomoć koju je Starokatolička crkva pružala u razvoju misije Srpske pravoslavne Crkve u Švajcarskoj, naročito u periodima osnivanja i jačanja crkvenih opština.

U razgovoru su razmotrene i mogućnosti daljeg produbljivanja međucrkvene saradnje, kao i potencijalni zajednički projekti koji bi doprineli boljem razumevanju, dijalogu i svedočenju hrišćanskih vrednosti u savremenom švajcarskom društvu.

Istoga dana, Episkop Andrej održao je i sastanak sa Upravnim odborom Srpski institut u Švajcarskoj. Tom prilikom razgovaralo se o dosadašnjem radu Instituta, kao i o planiranim projektima od značaja kako za srpsku zajednicu u Švajcarskoj, tako i za šire društvo u ovoj zemlji.

Poseban akcenat stavljen je na inicijative iz oblasti kulture, obrazovanja i naučnog istraživanja, kao i na aktivnosti usmerene ka očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta, uz jačanje saradnje sa relevantnim institucijama i partnerima u Švajcarskoj.

Svečani ručak u Ambasadi Srbije u Bernu: Podrška SPC i jačanju zajedništva srpske dijaspore u Švajcarskoj

Screenshot

Osoblje Ambasade Republike Srbije u Bernu upriličilo je svečani ručak u čast Njegovog Preosveštenstva Episkopa švajcarskog g. Andreja i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj, saopšteno je putem zvanične objave Ambasade.

Tom prilikom, ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović izrazio je iskrenu zahvalnost Episkopu Andreju i prisutnim sveštenicima na njihovom predanom i dugogodišnjem radu, brizi o srpskoj zajednici, kao i na posvećenom negovanju dobrih odnosa između Srpske pravoslavne crkve i države Srbije.

Ambasador Trifunović je posebno istakao značaj zajedništva kao jednog od ključnih temelja snažne, povezane i stabilne srpske dijaspore u Švajcarskoj. Naglasio je da SPC ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u dijaspori, kao i u jačanju osećaja pripadnosti zajednici.

Na kraju susreta, ambasador je izrazio želju da se plodna saradnja između Ambasade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj nastavi i u budućnosti, na dobrobit srpskog naroda i u cilju daljeg očuvanja njegovog identiteta, tradicije i vrednosti.

Jodlovanje postalo deo UNESCO svetske baštine

Screenshot

Tradicionalno švajcarsko pevanje uvršteno je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Jodlovanje, tradicionalni švajcarski način pevanja, zvanično je postalo deo nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U ranim jutarnjim satima u četvrtak, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) uvrstila je ovu helvetsku tradiciju na svoju Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čiji je cilj očuvanje kulturnih praksi koje se ne ogledaju u građevinama ili predmetima, već u znanju, zajedničkim običajima i društvenim interakcijama.

Smatrano „emblematskim pevanjem Švajcarske“, jodlovanje obuhvata veliki broj različitih umetničkih izraza i duboko je ukorenjeno u stanovništvu, navodi se u kandidacionom dosijeu koji je Konfederacija pripremila zajedno sa stručnjacima iz oblasti vokalne umetnosti i predala UNESCO-u 2024. godine. U Švajcarskoj danas postoji više od 12.000 jodlera, okupljenih u 711 priznatih grupa Saveza švajcarskih jodlera.

Ova vokalna disciplina zasniva se na naizmeničnom korišćenju grudnog glasa i falseta, uz upotrebu slogova bez značenja, često povezanih sa lokalnim dijalektima. Jodlovanje je čvrsto ukorenjeno u svakodnevnom životu: može se izvoditi solo, u manjim grupama ili u horu, a ponekad je praćeno instrumentima poput harmonike. Snažan i prodoran zvuk ovog pevanja čest je na koncertima, festivalima i takmičenjima, gde izvođači često nose tradicionalne regionalne nošnje.

Prema navodima Saveznog zavoda za kulturu (UFC), jodlovanje se praktikuje i van tradicionalnih udruženja i horova. Ne radi se samo o nasleđu prošlosti – brojni savremeni umetnici danas eksperimentišu sa jodlom, „što potvrđuje živost tradicije koja se stalno razvija“, ističe UFC.

Jodlovanje kao izraz pripadnosti i kulturnog identiteta

Hektor Hercig, generalni sekretar Švajcarskog saveza jodlera, ocenio je uvrštavanje na UNESCO listu kao „divan znak priznanja“. „Ovo je potvrda osećaja pripadnosti, strasti i kulturnog identiteta koji generacijama oblikuju jodlovanje u Švajcarskoj“, izjavio je on.

Jodlovanje nije ograničeno samo na Švajcarsku – rasprostranjeno je i u Bavarskoj i Austriji, gde su ga sredinom 19. veka uveli tirolski pevački ansambli. Osim toga, praktikuje se i u centralnoj Africi, severnoj Evropi i Gruziji. Gruzijsko polifono pevanje već je uvršteno na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine još 2008. godine.

Poreklo jodlovanja – „emocionalno pevanje“?

„Postoji oko sedam različitih teorija o poreklu jodlovanja“, objašnjava Nadja Res, profesorka i rukovodilac odseka za narodnu muziku i jodlovanje na Univerzitetu u Lucernu. „Moja omiljena teorija je ona emocionalna, prema kojoj je jodlovanje nastalo kao izraz osećanja.“

Na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine već se nalaze i druge švajcarske tradicije: Festa vinogradara (2016), Karneval u Bazelu (2017), upravljanje rizikom od lavina (2018, zajedno s Austrijom), procesije Velike sedmice u Mendriziju (2019), veštine u mehanici i umetnosti izrade satova (2020, zajedno s Francuskom) i alpska sezona ispaše (2023). Ove godine toj listi pridružilo se i jodlovanje, dok se švajcarski grafički i tipografski dizajn još uvek nalazi na indikativnoj listi.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Srbija 11. novembar obeležava kao državni praznik

xr:d:DAFRWctWh_U:2,j:40327187278,t:22110809

Utorak, 11. novembar u Srbiji je posvećen sećanju na trenutak kada je 1918. godine u francuskoj Kompjenjskoj šumi potpisano primirje koje je zaustavilo borbe u Velikom ratu. Ovaj datum u Srbiji je državni praznik i neradan dan, utvrđen Zakonom o državnim i drugim praznicima.

Primirje je potpisano u železničkom vagonu u blizini Kompjena i stupilo je na snagu u 11 časova — „u jedanaestom satu, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“, što je i danas univerzalni simbol kraja ratovanja na Zapadnom frontu.

Simbol praznika: Natalijina ramonda i „Albanska spomenica“

Zvanično obeležje Dana primirja u Srbiji je cvet Natalijine ramonde (Ramonda nathaliae) — u narodu poznat i kao „cvet feniks“ jer može da se obnovi kapljom vode i nakon potpunog isušivanja. Uz cvet ide i lenta nadahnuta odlikovanjem „Albanska spomenica“, u prepoznatljivim zeleno-crnim bojama, kao podsećanje na golgotu povlačenja preko Albanije 1915/16.

Posle oporavka na Krfu, srpska vojska je sa saveznicima pokrenula proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. na pravcu Dobro Polje, čime je ubrzano oslobođenje zemlje i slom Centralnih sila na Balkanu.

Istoriografi navode da je Srbija u Prvom svetskom ratu pretrpela izuzetno teške demografske gubitke. Procene se razlikuju — od oko 750.000 do 1,25 miliona poginulih i umrlih, a često se ističe i cifra od približno 28% predratnog stanovništva. Razlike potiču od različitih metodologija i vremenskih okvira (računaju li se i Balkanski ratovi, porođajni manjak, epidemije itd.).

Kako se danas obeležava u Srbiji

U Srbiji se Dan primirja obeležava državnim i vojnim ceremonijama, polaganjem venaca i minutom ćutanja u 11.00. Centralna državna ceremonija poslednjih godina održava se kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, uz prisustvo državnih zvaničnika, diplomatskog kora i predstavnika saveznika iz Prvog svetskog rata. Građani često na rever stavljaju bedž sa Natalijinom ramondom.

Dan primirja obeležava se širom sveta: u Francuskoj kao Armistice Day, u zemljama Komonvelta kao Remembrance Day, u SAD kao Veterans Day — svi sa korenom u istom događaju iz 1918. godine.

Ako prisustvujete komemoraciji, isključite telefon, nosite bedž Natalijine ramonde i odajte poštu minutom ćutanja u 11.00 — jer sećanje je temelj naše slobode.

Svetlost ikone: Radionica vizantijskog portreta u Luganu

Udruženje Serbinfo u saradnji sa Radionicom za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić iz Beograda organizuje jednodnevnu radionicu vizantijskog portreta u Luganu, 22. i 23. novembra 2025. Događaj je osmišljen kao pažljivo vođeno uranjanje u teologiju i praksu pravoslavnog viđenja lika i ličnosti u slikarstvu svetih.

„Pridružite nam se na duhovnom putovanju u svet pravoslavnog viđenja lika i ličnosti u slikarstvu portreta svetih. Dođite da se upoznate sa tradicijom crkvene umetnosti i ponesete deo duhovnog iskustva koje se čuva u liturgijskom životu Crkve više od dva milenijuma.”

Učesnici će raditi tehnikom jajčane tempere na platnu, a sav potreban materijal je obezbeđen. Radionica kombinuje uvodno teološko–ikonografsko obrazlaganje sa praktičnim radom na portretu, uz stalno tumačenje forme, boje i simbolike. Broj mesta je ograničen, zbog čega je prijava obavezna.

O predavaču

Radionicu vodi Jelena Piletić, MA teolog, živopisac i ikonopisac, koja se crkvenim slikarstvom bavi više od 25 godina. Master je teologije i trenutno je na doktorskim studijama na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, na katedri za filozofiju. Kao praktičar i pedagog, Jelena spaja studiozno poznavanje tradicije sa savremenim pedagoškim pristupom, vodeći polaznike od prvih poteza do celovito shvaćenog lika.

Praktične informacije

  • Kada: 22–23. novembar 2025.
  • Gde: Lugano
  • Tehnika: jajčana tempera na platnu
  • Materijal: obezbeđen za sve učesnike
  • Napomena: broj mesta je ograničen – prijava je obavezna

Prijave i informacije: +381 64 442 67 17 (Whats App ili Viber)

instagram.com/ikonografski.atelje
facebook.com/ikonografskiateljejelenapiletic

Dobro došli na susret sa tradicijom koja trajno oblikuje našu kulturu i pogled na svet – kroz lik svetih i lepotu ikone.

Jesenje zasedanje Eparhijskog saveta Eparhije švajcarske održano u Cirihu

U četvrtak, 6. novembra, i u petak, 7. novembra 2025. godine, u prostorijama Sabornog hrama Svete Trojice u Cirihu održano je jesenje zasedanje Eparhijskog saveta Eparhije švajcarske.

Rad sednice otpočeo je molitvenim prizivom Svetoga Duha, nakon čega je uvodnu i pozdravnu reč uputio Njegovo Preosveštenstvo Episkop švajcarski Andrej, koji je i predsedavao zasedanjem.

Tokom dvodnevnog rada, u konstruktivnoj i odgovornoj atmosferi, razmatran je čitav niz tema od značaja za život i rad Eparhije: organizaciona i administrativna pitanja, izveštaji o parohijskom životu, tekući projekti, finansijska pitanja, kao i planovi za naredni period.

Članovi Saveta su, nakon detaljnih rasprava, usvojili više zaključaka i smernica koje će biti primenjivane u daljem radu, sa ciljem jačanja pastirske, misionarske i organizacione delatnosti Eparhije švajcarske.

Zasedanje je završeno blagodarenjem Bogu i zajedničkom molitvom za napredak, jedinstvo i blagosloven rad celokupne Eparhije švajcarske.

FIT Festival u Luganu 2025: protiv amnezije — od jugoslovenskih arhiva do klupske utopije

FIT ulazi u 34. izdanje (3–12. oktobar) i to u posebnom trenutku: festival je dobitnik Švajcarske nagrade za scenske nasope 2025 Ministarstva za kulturu (BAK/OFC). Svečana dodela biće održana 10. oktobra u Théâtre Equilibre u Friburgu, uz laudatio posvećenu FIT-u; odluku je doneo federalni žiriji kojim je precedavao Simone Toendury, uz članove Gabi Bernetta, Marco Cantalupo, Sonja Eisl, Cristina Galbiati, Georges Grbic, Johanna Hilari, Demis Quadri i Gabriel Schenker.  

Ovogodišnje izdanje okuplja umetnike iz 11 zemalja i donosi 10 dana događaja, 29 repriza i 7 razgovora s umetnicima, uz “Keep FIT with Radio”, socijalnu inicijativu „Biglietto sospeso“, intergeneracijski program Restez FIT!, trogodišnji put za mlade Sentieri Selvaggi i novu otvorenu zonu Zona Franca (muzika, laboratorije, susreti). Program je predstavljen 9. septembra.  

Mila Turajlić: “Non-Aligned Newsreels: Voices from the Debris”

Beogradska autorka uživo montira i ozvučuje zaboravljene snimke Filmskih novosti, otkrivajući potisnuto nasljeđe Pokreta nesvrstanih — projekta dekolonizacije, razoružanja i antirasizma koji je izbrisan iz zapadnih pregleda istorije. Nedelja, 5. oktobar, 18:00, Teatrostudio (LAC); Sledi razgovor s umetnicom.  

Tamara Gvozdenović: “Fata Morgana”

Svetska premijera Tamare Gvozdenović vodi nas u puls kluba kao laboratoriju zajednice: gdje su želje i utopije alternativnih kultura nekad stvarale “svetove koji zbližavaju” — a danas? Sreda, 8. oktobar, 20:30, Palco Sala Teatro (LAC); trajanje 55’, upozorenje na stroboskop, razgovor s umetnicom poslie nastupa.  

Festival kao arhiv otpora

FIT i ove godine insistira na teatru kao praksi pamćenja i građanske imaginacije, s nizom novih i povratničkih imena: Francesca Sproccati, Sergi Casero Nieto, Carmelo Rifici, Marco D’Agostin, Nadia Beugré, Camilla Parini, Tom Struyf, Kubra Khademi, Boris Nikitin, Alan Alpenfelt, Julian Hetzel, uz Milu Turajlić i Tamaru Gvozdenović. Zona Franca otvara dane zajedničkim druženjima, razgovorima i DJ setovima, a Sentieri Selvaggi kreće kao višegodišnji mladi program koprodukcija.  

• Non-Aligned Newsreels: Voices from the Debris — 05.10, 18:00, Teatrostudio LAC. 

• Fata Morgana — 08.10, 20:30, Palco Sala Teatro LAC (svetska premijera). 

• Ceremonija švajcarskih nagrada — 10.10, Théâtre Equilibre, Fribourg.  

Ove sezone, između filmske trake i plesnog poda, FIT proslavlja nagradu — i nastavlja svoju misiju: da umetnošću osporava zaborav i vraća nam zajedničku memoriju.

Film kao utočište: OtherMovie Lugano Festival spaja kulture

Foto: OtherMovie, Drago Stevanović i predsednik žirija

OtherMovie Lugano Film Festival održava se već četrnaestu godinu u Tićinu, a ovogodišnje izdanje zabeležilo je rekordnu posećenost sa oko 1.100 gledalaca. Festival je osnovao Drago Stevanović, fotograf srpskog porekla, sa idejom da film može biti mnogo više od umetnosti – prostor za razumevanje, lečenje i dijalog među kulturama.

Stevanović je do ideje za festival došao dok je radio u oblasti art-terapije sa osobama koje su se borile sa ozbiljnim psihičkim poteškoćama. To iskustvo podstaklo ga je da film predstavi kao medij koji pruža utočište – i umetnicima i publici – posebno u trenucima ličnih ili društvenih kriza. Tako je 2012. nastao OtherMovie, koji se danas profilisao kao jedan od najvažnijih festivala nezavisne kulture u regionu.

Ovogodišnje izdanje, posvećeno temama sećanja i identiteta, održano je do 5. aprila i donelo brojne nagrade i priznanja domaćim i međunarodnim autorima. Glavnu nagradu festivala osvojio je italijanski dokumentarac After the Bridge u režiji Davidea Rizza i Marzije Toscano. Film je prikazan u sekciji L’Incontro i tematizuje priču majke jednog od počinilaca terorističkog napada na Londonskom mostu 2017. godine, preispitujući pojam žrtve i bola iz drugačije perspektive.

U istoj sekciji, posebne pohvale žirija dobili su filmovi Home Swiss Home Geerta Smetsa i Soul of Soil autora Yen Lan-Chuan. Žiri ovogodišnjeg festivala predvodio je režiser iz Ticina, Mirko Aretini.

U kategoriji nacionalnih kratkih filmova OtherSwiss Short, pobedio je film Everyone but us Diega Haunsteina, koji istražuje dileme jednog para suočenog s neplaniranom trudnoćom. Pohvale su dobili i filmovi Troubled Patricije Wagner i Su Twice Agnese Laposi.

Među međunarodnim kratkim filmovima, u sekciji [S]guardo da vicino, nagradu je odneo iranski film Sonata of Good Women Mehdi Mahaeia, koji progovara o LGBTQ+ zajednici u kontekstu represivnih zakona Islamske Republike. Pohvalu je dobio austrijski film Strangers like us Pipi Frostl i Felixa Krisaija.

Dodeljene su nagrade i u dodatnim kategorijama. Najbolji animirani film bio je britanski And then they Shauna Clarka, dok je nagradu za najbolji video-rad dobio švajcarski On My Head Waltera Veronesija. Argentinski video Perros Sin Dueño Juana Matiasa Muse osvojio je priznanje za najbolji muzički video, a austrijski Shake Stew – Lila Ruperta Höllera pohvaljen je za estetiku i koreografiju.

Uz kvantitativni rast, festival beleži i kvalitativni pomak. Jedan od dokaza za to je i prikazivanje švajcarskog dokumentarca Game Over, koji se trenutno prikazuje u domaćim bioskopima. Film u formi trilera analizira slom banke Credit Suisse, jednog od simbola švajcarskog identiteta.

Sledeće izdanje festivala planirano je za 2026. godinu, kada će OtherMovie obeležiti svoju 15. godišnjicu, sa temom promena u fokusu.

123...14Stranica 1 od ukupno 14

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.