Tradicija i integracija: 28. Smotra srpskog folklora kao most kultura u Švajcarskoj

16. март 2026.

HEP_1234-sr — Foto: Hugo Event Production

Više od 2000 posetilaca, stotine mladih igračica i igrača, kao i folklorni ansambli iz cele Švajcarske, pretvorili su u subotu uveče gradsku halu u Dietikonu u živo mesto okupljanja srpske zajednice. 28. Smotra srpskog folklora u Švajcarskoj još jednom je pokazala koliko je srpska dijaspora snažno ukorenjena u društvenom i kulturnom životu zemlje.

Manifestaciju je otvorio domaćin i organizator večeri, predsednik Saveza srpskog folklora u Švajcarskoj, Nenad Milenković. U svom pozdravnom govoru zahvalio je brojnim folklornim društvima, volonterima i publici na podršci ovoj manifestaciji koja već skoro tri decenije okuplja srpska kulturna društva iz svih delova Švajcarske. Odlična organizacija i veliko interesovanje publike još jednom su potvrdili značaj njegovog dugogodišnjeg angažmana u očuvanju srpske tradicije u dijaspori.

Posebnu težinu ovogodišnjem događaju dalo je prisustvo predstavnika švajcarske politike. Po prvi put je jedna poslanica Nacionalnog saveta prisustvovala Smotri i obratila se publici – što predstavlja posebno priznanje srpskoj zajednici i njenoj ulozi u švajcarskom društvu.

Savezna poslanica Tereza Šlepfer (SVP) u svom obraćanju istakla je značaj tradicionalne švajcarske neutralnosti u vremenu rastućih međunarodnih tenzija. Stabilnost, politička pouzdanost i društvena kohezija, naglasila je, predstavljaju ključne vrednosti koje već decenijama oblikuju Švajcarsku.

Ona je ujedno podsetila i na značajan jubilej koji se obeležava ove godine: 110 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Švajcarske. Srpska zajednica u Švajcarskoj, istakla je Šlepfer, predstavlja važan most između ove dve zemlje.

Govoreći o integraciji, naglasila je da Srbi u Švajcarskoj predstavljaju primer uspešne integracije – angažovani u privrednom životu, aktivni u udruženjima i u svakodnevnom društvenom životu, dok istovremeno neguju svoje kulturne korene.

Nakon njenog obraćanja, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu, Mihajlo Šaulić, zvanično je najavio performanse. U svom govoru istakao je ulogu folklornih društava koja već decenijama okupljaju mlade generacije i kroz igru, muziku i zajedništvo čuvaju kulturno nasleđe srpskog naroda u dijaspori.

U centru večeri bili su nastupi ansambala. Ukupno 14 folklornih grupa iz cele Švajcarske predstavilo je igre iz različitih krajeva Srbije i Balkana – od juga Srbije i niškog kraja, preko Srema, pa sve do tradicija istočne Srbije. Bogato izvezene nošnje, precizne koreografije i energija mladih igrača pokazali su koliko se sa posvećenošću neguje ova tradicija.

Smotra je, međutim, mnogo više od scenskog programa. Ona je ujedno i veliki društveni susret na kojem se porodice, prijatelji i podržavaoci okupljaju iz svih delova Švajcarske. Zastave, pesma i oduševljenje publike stvorili su atmosferu koja je mestimično podsećala na veliko sportsko takmičenje.

Upravo ta povezanost tradicije, zajedništva i savremenog života u Švajcarskoj daje ovoj manifestaciji poseban značaj. Smotra srpskog folklora pokazuje da kulturni identitet i uspešna integracija nisu u suprotnosti – naprotiv, mogu se međusobno jačati.

Veče u Dietikonu tako je još jednom postalo vidljiv dokaz da je srpska zajednica dobro integrisan i aktivan deo švajcarskog društva – zajednica koja čuva svoje kulturne korene i istovremeno aktivno učestvuje u životu zemlje u kojoj živi.

U Dietikonu 14. marta 28. Festival srpskog folklora u Švajcarskoj

11. март 2026.

Jedan od najvećih kulturnih događaja srpske zajednice u Švajcarskoj, 28. Festival srpskog folklora u Švajcarskoj, biće održan u subotu, 14. marta 2026. godine, sa početkom u 18 časova, u Stadthalle Dietikon.

Očekuje se dolazak više od 3.000 posetilaca, kao i nastup oko dvadeset folklornih ansambala iz cele Švajcarske, uz stotine mladih igrača koji će publici predstaviti bogatstvo tradicionalnih igara, muzike i narodnih nošnji iz različitih krajeva Srbije i Balkana.

Festival, koji organizuje Savez srpskog folklora u Švajcarskoj, i ove godine biće prilika da se na jednom mestu okupe porodice, prijatelji i članovi srpske zajednice iz različitih delova zemlje, ali i svi ljubitelji folklora i kulturne tradicije.

Pored scenskog programa, organizatori ističu da festival ima i širi društveni značaj, jer pokazuje kako mlađe generacije, odrastajući u multikulturnom okruženju Švajcarske, čuvaju jezik, običaje i kulturno nasleđe svojih porodica.

Posebnu draž događaju daje i atmosfera po kojoj je ovaj festival prepoznatljiv – puna energije, boja, muzike i podrške publice, koja svojim ansamblima pruža podršku gotovo kao na velikim sportskim takmičenjima. Upravo zbog toga festival iz godine u godinu privlači veliku pažnju publike i medija.

Nakon zvaničnog programa, planirano je i zajedničko slavlje uz specijalitete balkanske kuhinje, što će dodatno upotpuniti veče posvećeno tradiciji, zajedništvu i kulturnom identitetu.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju ovoj velikoj manifestaciji i uživaju u večeri folklora, muzike i druženja.

Detalji događaja:

Manifestacija: 28. Festival srpskog folklora u Švajcarskoj
Datum: subota, 14. mart 2026.
Vreme: 18.00
Mesto: Stadthalle Dietikon, Dietikon
Organizator: Savez srpskog folklora u Švajcarskoj

Corriere del Ticino: Religioznost, jezik, hrana – uspešna integracija

15. фебруар 2026.

Screenshot 2026-02-15 at 13.39.08 — ©PABLO GIANINAZZI/TI-PRESS’

Srpska zajednica u Tićinu, savršeno integrisana, sačuvala je istinski „balkanski“ duh: vesela je, strastvena, voli igre i sport, religiozna kao što to samo pravoslavni hrišćani umeju da budu, sa onim evocirajućim obredima na staroslovenskom, pomalo kao tridentska misa kod katolika. Ukratko, sve je vrlo i iskreno „slovensko“. To predstavlja veliki kulturni doprinos i osećanja za naš kraj. Kada se slušaju usmena kazivanja jednog tićinskog Srbina, atmosfera odmah postaje ona obavijajuća koju prenose sveće, žute voštane sveće koje se pale ispred ikonostasa. Kakvo čudo!

„Da, mi smo takvi – kaže nam Marija Stojadinović, već dvadeset godina u Tićinu. Lepota naše zajednice, koja je već stigla do četvrte generacije, jeste u tome što je veoma dobro integrisana, a istovremeno čuva višestolećne tradicije. Srbi u Tićinu rade u svim sektorima: u zdravstvu, ja sam i sama porodični lekar, u građevinarstvu, zanatstvu, trgovini i ugostiteljstvu, kao moj muž do nedavno. Drugi rade u banci ili u opštini.“ Zapravo, prvi dolasci Srba u Tićino bili su znatno pre ratova devedesetih godina. Integracija je bila spora, ali uspešna. Većina Srba u Tićinu danas ima državljanstvo. „Moji srpsko-tićineski pacijenti stariji od 60 godina, priča Marija, traže od mene da im objasnim njihove patologije na srpskom, ali mladi žele da im govorim samo na italijanskom. Potpuno su integrisani. Za mene je put bio malo teži: došla sam ovde sa 27 godina, morala sam tek da naučim italijanski jezik, da mi se diplome medicine priznaju u Lozani… Ali sve je prošlo dobro: uvek sam bila prihvaćena i priznata, nikada nisam imala ni najblaži slučaj diskriminacije.“

Marija nam daje i jedan detalj koji otkriva određenu društvenu tendenciju: „U poslednje vreme, svadbe na koje me pozivaju su mešovite. Naravno, radi se o građanskim ceremonijama, ali nakon njih slede velika slavlja u Srbiji, uvek u avgustu.“ Tendencija, međutim, među mladima srpsko-tićineskog porekla, jeste da se u Srbiju vraćaju ređe nego njihovi roditelji. Svakako, privlačnost velikih pravoslavnih verskih praznika ipak se oseća, bar nekoliko puta godišnje. A za to je i Tićino dobro organizovano.

„Imamo dve crkve – objašnjava nam otac Marko Knežević, sveštenik srpske pravoslavne zajednice u Tićinu. Glavna, koju delimo sa katolicima, jeste crkva Svetog Jovana u Belinzoni, gde služimo tri liturgije mesečno, plus one radnim danima kada je praznik nekog sveca. Zatim je tu Sveti Roko u Luganu, jedna liturgija mesečno, isključivo iz organizacionih razloga. Ukupno je uključeno hiljadu srpsko-tićinskih porodica. Ali među vernicima imamo i Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare, Makedonce i švajcarske pravoslavce.“ Srpsko-pravoslavna zajednica u Tićinu je, između ostalog, član Radne zajednice hrišćanskih crkava u Kantonu Tićino (CLCCT). U svakom slučaju, procenjuje se da srpska zajednica u Tićinu broji do deset hiljada ljudi. U crkvi u Belinzoni, jednom mesečno, održavaju se časovi veronauke za decu i odrasle. Uz odobrenje katolika, tamo je postavljen značajan ikonostas poznatog umetnika Gorana Jovića. „Voleli bismo da organizujemo – kaže otac Marko – i druge inicijative posvećene umetnosti.“

Tu je i pitanje srpskog doprinosa tićinskoj kulturi. Udruženja kao što su Sveti Sava u Belinzoni, Desanka Maksimović u Luganu, sportski FK Drina, kao i organizovana Serbinfo Vladimira Miletića, obezbeđuju niz informacija i pre svega događaja i večeri, od muzičkih do književnih, pa sve do sočnih gastronomskih, koji uspevaju da uključe i oduševe čak i najtradicionalnije Tićineze. Što se tiče kulturne razmene među kantonima, dovoljno je reći da su prošle subote u Tićinu bile delegacije srpskih zajednica iz Ciriha, Soloturna i Cuga.

Razgovor vodio: Tomi Kapelini
Corriere del Ticino, 14.02.2026

Sretenje – Dan državnosti Srbije: istorijski temelji moderne državnosti

15. фебруар 2026.

Srbija 15. februara obeležava Sretenje – veliki pravoslavni praznik, ali i Dan državnosti Republike Srbije. Ovaj datum ima višeslojnu simboliku: u sebi objedinjuje duhovno nasleđe i ključne istorijske događaje koji su označili početak obnove srpske državnosti i modernizacije društva u prvoj polovini 19. veka.

U verskom kalendaru, Sretenje Gospodnje predstavlja praznik susreta i prepoznavanja – događaj koji u hrišćanskoj tradiciji simbolizuje nadu i novi početak. U istorijsko-državnom smislu, 15. februar upućuje na dve prelomne tačke: početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine.

Početak borbe za oslobođenje: Orašac 1804.

Na Sretenje 1804. godine, u Orašcu je doneta odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka. Taj čin predstavljao je početak organizovane borbe protiv osmanske vlasti i jedan od najznačajnijih koraka ka obnovi srpske državnosti. Ustanak je postavio temelje političke samosvesti i institucionalnog oblikovanja države, a njegova istorijska težina ogleda se u činjenici da je označio prelaz iz perioda potčinjenosti u period političkog artikulisanja nacionalnih ciljeva.

Sretenjski ustav 1835: modernizacija i evropski duh

Drugi stub praznika vezan je za 1835. godinu, kada je donet Sretenjski ustav. Ustav je u svoje vreme predstavljao izuzetno napredan pravno-politički akt. Njime su afirmisani principi koji su u tadašnjoj Evropi bili u usponu: ograničavanje samovolje vlasti, jačanje pravne sigurnosti, prepoznavanje građanskih prava i podela vlasti. Iako je zbog spoljnopolitičkih pritisaka i unutrašnjih okolnosti kratko bio na snazi, Sretenjski ustav ostao je trajni simbol težnje ka uređenoj i modernoj državi.

Značaj 15. februara danas

Dan državnosti ne predstavlja samo istorijsko podsećanje, već i poziv na promišljanje o vrednostima na kojima počiva savremena država: odgovornim institucijama, vladavini prava, slobodama građana i društvenoj solidarnosti. Obeležavanje Sretenja je prilika da se istakne kontinuitet državotvorne ideje i važnost očuvanja demokratskih principa kao temelja stabilnog društva.

U praksi, ovaj praznik se obeležava državnim ceremonijama, polaganjem venaca i kulturnim programima, uz poruku da su sloboda i državnost rezultat istorijske borbe, ali i stalne obaveze da se javni život gradi na pravu, dijalogu i opštem interesu.

Sretenje, kao spoj praznika vere i praznika države, ostaje jedan od retkih datuma u savremenom kalendaru koji istovremeno govori o identitetu, tradiciji i političkoj modernizaciji. Upravo zato 15. februar ima posebnu težinu: podseća na trenutke kada su se istorijske odluke donosile u ime budućnosti — i obavezuje da se ta budućnost i danas promišlja odgovorno.

Neradni dani u Srbiji i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima

U Republici Srbiji, Sretenje – Dan državnosti se, po zakonu, praznuje 15. i 16. februara. Kako 15. februar 2026. godine pada u nedelju, praznični neradni dani se u praksi obeležavaju tako da su neradni i ponedeljak 16. i utorak 17. februar.

Istovremeno, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u svetu, prema objavljenim obaveštenjima, neradni su ponedeljak 16. i utorak 17. februar 2026. godine.

Episkop Andrej primio upravu humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“

29. јануар 2026.

U ponedeljak, 26. januara, u Episkopskoj rezidenciji u Cirihu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej primio je članove uprave humanitarne organizacije Srbi za Srbe – švajcarskog odeljenja.

Sastanku su prisustvovali: Bratislav Stevanović, predsednik; Tanja Veljković, potpredsednik, kao i članovi Upravnog odbora: Pajka Marić Zekić, Marko Stanković i Milinka Mitrović.

Predstavnici organizacije upoznali su Episkopa Andreja sa dosadašnjim radom, misijom i aktivnostima „Srbi za Srbe“, kao i sa brojnim humanitarnim projektima realizovanim u cilju pomoći socijalno ugroženim srpskim porodicama, naročito deci i višedetnim domaćinstvima.

Episkop Andrej je sa velikom pažnjom saslušao izlaganje, izrazio zahvalnost na njihovom požrtvovanom i nesebičnom radu, te im uputio reči podrške, ohrabrenja i očinski blagoslov za dalji trud. Tom prilikom istakao je značaj hrišćanske ljubavi, solidarnosti i konkretnog svedočenja vere kroz dela milosrđa, naglasivši da je humanitarni rad ove organizacije živo svedočanstvo jevanđelskih vrednosti u savremenom društvu.

Tokom srdačnog i bratskog razgovora razmenjena su iskustva o izazovima humanitarnog rada u dijaspori, kao i o mogućnostima buduće saradnje između Eparhije švajcarske i organizacije „Srbi za Srbe“, na dobrobit srpskog naroda i svih onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Susret je protekao u duhu međusobnog poštovanja, razumevanja i zajedničke želje da se humanitarna misija nastavi i dodatno osnaži, uz Božiji blagoslov i podršku Crkve.

Plivanje za Časni krst na Criškom jezeru – Vera jača od hladnoće

19. јануар 2026.

Na poluostrvu Au–Wädenswil, kraj Ciriškog jezera, u ponedeljak 19. januara, na veliki praznik Bogojavljenja, održano je tradicionalno plivanje za Časni krst u organizaciji Srpska pravoslavna crkvena opština Cirih i Bratstvo Bogojavljenskih sokolova.

Ovaj događaj, koji se iz godine u godinu okuplja sve veći broj vernika, predstavlja snažan izraz vere i čuvanja pravoslavne tradicije, u spomen na Bogojavljenje Gospodnje i krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu od strane Svetog Jovana Krstitelja.

U prisustvu velikog broja vernog naroda, među kojima je bio i značajan broj dece, u plivanju je učestvovalo više od 30 hrabrih plivača koji su se, uprkos minusu i ledenoj vodi, okupali u Ciriškom jezeru. Uslov za učešće bilo je blagovremeno prijavljivanje nakon Večernje službe u hramu Svete Trojice, uoči praznika.

Plivanje je blagoslovio Episkop Andrej, koji je svima čestitao praznik tradicionalnim pozdravom „Bog se javi!“, nakon čega je usledio čin osvećenja bogojavljenske vodice. U bogosluženju su sasluživali protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović, protojerej Branimirom Petković i đakon Vladimir Mihajlović.

Po završenoj molitvi, Vladika je dao znak plivačima koji su u tom trenutku ušli u hladne vode jezera, vođeni verom, ljubavlju i zavetom očuvanja tradicije. Iako cilj plivanja nije takmičenje, već simbolično svedočenje vere, prvi do Časnog krsta doplivao je brat Ivan Serpuhovitin (35) iz Zvornika, koji je po sedmi put zaredom učestvovao u ovom bogojavljenskom sabranju.

Događaj je protekao u najboljem redu, uz snažan osećaj zajedništva i duhovne radosti među svim prisutnima. Nakon plivanja, bratstvo hrama Svete Trojice organizovalo je svečani ručak, tokom kojeg su svim učesnicima uručene gramate kao znak zahvalnosti, blagoslova i uspomene na ovaj veliki praznik.

Episkop Andrej primio umirovljenog biskupa Starokatoličke crkve i razgovarao sa Srpskim institutom u Švajcarskoj

15. јануар 2026.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej primio je u četvrtak, 15. januara 2026. godine, u Eparhijskom sedištu, u zvaničnu posetu umirovljenog biskupa Starokatoličke crkve u Švajcarskoj, dr Haralda Reina.

Tokom srdačnog i bratskog razgovora bilo je reči o odnosima između Srpske pravoslavne Crkve i Starokatolička crkva u Švajcarskoj, kao i o dosadašnjoj saradnji na polju pastirskog, kulturnog i društvenog delovanja. Episkop Andrej je tom prilikom izrazio iskrenu zahvalnost za podršku i pomoć koju je Starokatolička crkva pružala u razvoju misije Srpske pravoslavne Crkve u Švajcarskoj, naročito u periodima osnivanja i jačanja crkvenih opština.

U razgovoru su razmotrene i mogućnosti daljeg produbljivanja međucrkvene saradnje, kao i potencijalni zajednički projekti koji bi doprineli boljem razumevanju, dijalogu i svedočenju hrišćanskih vrednosti u savremenom švajcarskom društvu.

Istoga dana, Episkop Andrej održao je i sastanak sa Upravnim odborom Srpski institut u Švajcarskoj. Tom prilikom razgovaralo se o dosadašnjem radu Instituta, kao i o planiranim projektima od značaja kako za srpsku zajednicu u Švajcarskoj, tako i za šire društvo u ovoj zemlji.

Poseban akcenat stavljen je na inicijative iz oblasti kulture, obrazovanja i naučnog istraživanja, kao i na aktivnosti usmerene ka očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta, uz jačanje saradnje sa relevantnim institucijama i partnerima u Švajcarskoj.

Svečani ručak u Ambasadi Srbije u Bernu: Podrška SPC i jačanju zajedništva srpske dijaspore u Švajcarskoj

13. децембар 2025.

Osoblje Ambasade Republike Srbije u Bernu upriličilo je svečani ručak u čast Njegovog Preosveštenstva Episkopa švajcarskog g. Andreja i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj, saopšteno je putem zvanične objave Ambasade.

Tom prilikom, ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović izrazio je iskrenu zahvalnost Episkopu Andreju i prisutnim sveštenicima na njihovom predanom i dugogodišnjem radu, brizi o srpskoj zajednici, kao i na posvećenom negovanju dobrih odnosa između Srpske pravoslavne crkve i države Srbije.

Ambasador Trifunović je posebno istakao značaj zajedništva kao jednog od ključnih temelja snažne, povezane i stabilne srpske dijaspore u Švajcarskoj. Naglasio je da SPC ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u dijaspori, kao i u jačanju osećaja pripadnosti zajednici.

Na kraju susreta, ambasador je izrazio želju da se plodna saradnja između Ambasade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj nastavi i u budućnosti, na dobrobit srpskog naroda i u cilju daljeg očuvanja njegovog identiteta, tradicije i vrednosti.

Jodlovanje postalo deo UNESCO svetske baštine

12. децембар 2025.

Tradicionalno švajcarsko pevanje uvršteno je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Jodlovanje, tradicionalni švajcarski način pevanja, zvanično je postalo deo nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U ranim jutarnjim satima u četvrtak, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) uvrstila je ovu helvetsku tradiciju na svoju Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čiji je cilj očuvanje kulturnih praksi koje se ne ogledaju u građevinama ili predmetima, već u znanju, zajedničkim običajima i društvenim interakcijama.

Smatrano „emblematskim pevanjem Švajcarske“, jodlovanje obuhvata veliki broj različitih umetničkih izraza i duboko je ukorenjeno u stanovništvu, navodi se u kandidacionom dosijeu koji je Konfederacija pripremila zajedno sa stručnjacima iz oblasti vokalne umetnosti i predala UNESCO-u 2024. godine. U Švajcarskoj danas postoji više od 12.000 jodlera, okupljenih u 711 priznatih grupa Saveza švajcarskih jodlera.

Ova vokalna disciplina zasniva se na naizmeničnom korišćenju grudnog glasa i falseta, uz upotrebu slogova bez značenja, često povezanih sa lokalnim dijalektima. Jodlovanje je čvrsto ukorenjeno u svakodnevnom životu: može se izvoditi solo, u manjim grupama ili u horu, a ponekad je praćeno instrumentima poput harmonike. Snažan i prodoran zvuk ovog pevanja čest je na koncertima, festivalima i takmičenjima, gde izvođači često nose tradicionalne regionalne nošnje.

Prema navodima Saveznog zavoda za kulturu (UFC), jodlovanje se praktikuje i van tradicionalnih udruženja i horova. Ne radi se samo o nasleđu prošlosti – brojni savremeni umetnici danas eksperimentišu sa jodlom, „što potvrđuje živost tradicije koja se stalno razvija“, ističe UFC.

Jodlovanje kao izraz pripadnosti i kulturnog identiteta

Hektor Hercig, generalni sekretar Švajcarskog saveza jodlera, ocenio je uvrštavanje na UNESCO listu kao „divan znak priznanja“. „Ovo je potvrda osećaja pripadnosti, strasti i kulturnog identiteta koji generacijama oblikuju jodlovanje u Švajcarskoj“, izjavio je on.

Jodlovanje nije ograničeno samo na Švajcarsku – rasprostranjeno je i u Bavarskoj i Austriji, gde su ga sredinom 19. veka uveli tirolski pevački ansambli. Osim toga, praktikuje se i u centralnoj Africi, severnoj Evropi i Gruziji. Gruzijsko polifono pevanje već je uvršteno na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine još 2008. godine.

Poreklo jodlovanja – „emocionalno pevanje“?

„Postoji oko sedam različitih teorija o poreklu jodlovanja“, objašnjava Nadja Res, profesorka i rukovodilac odseka za narodnu muziku i jodlovanje na Univerzitetu u Lucernu. „Moja omiljena teorija je ona emocionalna, prema kojoj je jodlovanje nastalo kao izraz osećanja.“

Na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine već se nalaze i druge švajcarske tradicije: Festa vinogradara (2016), Karneval u Bazelu (2017), upravljanje rizikom od lavina (2018, zajedno s Austrijom), procesije Velike sedmice u Mendriziju (2019), veštine u mehanici i umetnosti izrade satova (2020, zajedno s Francuskom) i alpska sezona ispaše (2023). Ove godine toj listi pridružilo se i jodlovanje, dok se švajcarski grafički i tipografski dizajn još uvek nalazi na indikativnoj listi.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Srbija 11. novembar obeležava kao državni praznik

11. новембар 2025.

xr:d:DAFRWctWh_U:2,j:40327187278,t:22110809

Utorak, 11. novembar u Srbiji je posvećen sećanju na trenutak kada je 1918. godine u francuskoj Kompjenjskoj šumi potpisano primirje koje je zaustavilo borbe u Velikom ratu. Ovaj datum u Srbiji je državni praznik i neradan dan, utvrđen Zakonom o državnim i drugim praznicima.

Primirje je potpisano u železničkom vagonu u blizini Kompjena i stupilo je na snagu u 11 časova — „u jedanaestom satu, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“, što je i danas univerzalni simbol kraja ratovanja na Zapadnom frontu.

Simbol praznika: Natalijina ramonda i „Albanska spomenica“

Zvanično obeležje Dana primirja u Srbiji je cvet Natalijine ramonde (Ramonda nathaliae) — u narodu poznat i kao „cvet feniks“ jer može da se obnovi kapljom vode i nakon potpunog isušivanja. Uz cvet ide i lenta nadahnuta odlikovanjem „Albanska spomenica“, u prepoznatljivim zeleno-crnim bojama, kao podsećanje na golgotu povlačenja preko Albanije 1915/16.

Posle oporavka na Krfu, srpska vojska je sa saveznicima pokrenula proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. na pravcu Dobro Polje, čime je ubrzano oslobođenje zemlje i slom Centralnih sila na Balkanu.

Istoriografi navode da je Srbija u Prvom svetskom ratu pretrpela izuzetno teške demografske gubitke. Procene se razlikuju — od oko 750.000 do 1,25 miliona poginulih i umrlih, a često se ističe i cifra od približno 28% predratnog stanovništva. Razlike potiču od različitih metodologija i vremenskih okvira (računaju li se i Balkanski ratovi, porođajni manjak, epidemije itd.).

Kako se danas obeležava u Srbiji

U Srbiji se Dan primirja obeležava državnim i vojnim ceremonijama, polaganjem venaca i minutom ćutanja u 11.00. Centralna državna ceremonija poslednjih godina održava se kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, uz prisustvo državnih zvaničnika, diplomatskog kora i predstavnika saveznika iz Prvog svetskog rata. Građani često na rever stavljaju bedž sa Natalijinom ramondom.

Dan primirja obeležava se širom sveta: u Francuskoj kao Armistice Day, u zemljama Komonvelta kao Remembrance Day, u SAD kao Veterans Day — svi sa korenom u istom događaju iz 1918. godine.

Ako prisustvujete komemoraciji, isključite telefon, nosite bedž Natalijine ramonde i odajte poštu minutom ćutanja u 11.00 — jer sećanje je temelj naše slobode.