U subotu, 24. juna, na centralnom trgu u Frajburgu, održana je treću godinu za redom manifestacija pod nazivom Rumunsko selo. Organizator ove velike manifestacije je Rumunsko-švajcarska asocijacija, a pored Srbije, ovogodišnji gosti manifestacije bili su Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Slovenija.

Srbiju je predstavljao Umetnički centar Soko iz Bazela. Konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić, prisutne je pozdravio na tri različita jezika. Srbija je ove godina imala svoj štand na kojem je predstavila srpsku narodnu nošnju, kao i znamenite ličnosti koje potiču iz Srbije.

Ovaj multikulturalni festival sa štandovima kulinarstva i tradicionalne umetnosti privukao je mnoge posetioce. Posebno su bile interesantne narodne igre i tradicionalne pesme iz različitih država. Rumuni su se pokazali kao odlični domaćini najpre predstavivši svoju tradicionalnu narodnu nošnju, a potom i igre i pesme iz svog zavičaja. Zatim je svaka od gostujućih država imala priliku da izvede svoje najpoznatije tradicionalne pesme, ali i igre.

Na štandovima su bile okačene zastave predstavljenih država, pa su posetioci sa lakoćom mogli da prepoznaju o kojoj državi je reč.

Srpsku zajednicu je ove godine okupila novinarka Dijaspora televizije Švajcarska, Dragana Mandić, koja je organizovala srpski štand uz pomoć kolege, novinara, Stanka Nedića. Na srpskom štandu, pored narodne nošnje, opanaka i šajkače, mogle su se videti slike srpskih znamenitih ličnosti kao što su patrijarh Pavle, Mileva Marić Ajnštajn, Nikola Tesla i Novak Đoković. Geografska karta Srbije bila je prikazana na štandu, kao i mnogobrojne brošure iz Turističke organizacije Srbije, koje su deljene gostima štanda. Neizostavni su bili i srpski specijaliteti poput gibanice i proje koji su se takođe veoma svideli prisutnima. Za srpskim štandom, sve vreme, podršku je pružao konzul Predrag Mandić, a nešto kasnije su se priključili i članovi Umetničkog centra Soko, kao i predstavnik SPC u Bernu, sveštenik Stanko Marković sa suprugom. Bilo je i puno Srba koji su došli iz različitih krajeva Švajcarske kako bi ispratili nastup srpske pevačke grupe i posetili srpski štand.

Umetnički centar Soko se na ovoj manifestaciji predstavio kroz svoja dva sastava, žensku pevačku grupu koje su činile Andrijana Adamović, Natalija Stanković i Milica Milutinović, dok su dečju pevačku grupu predstavile: Dijana Jovičić, Mia Petrović, Teodora Panić, Marta i Petra Adamović. Muzička pratnja su bili Nikola Todorović na klarinetu i njegov tata Dejan na gitari. Takođe, svirale su i Marta Adamović na violini, i Petra Adamović na klavijaturi.

Naizmenično su nastupale članice dečjeg i ženskog sastava Umetničkog centra Soko pevajući najlepše srpske narodne pesme i to a kapela. Predsednica Umetničkog centra Soko, Andrijana Adamović, u susret Vidovdanu, solo je otpevala pesmu „Moba prela kod kneza Lazara“. Repertoar Sokola krasile su sledeće pesme: „Gusta mi magla padala“, „Ja večeram, dragi zvezde broji“, „Žanjem žito pa ga lepo slažem“, „Nikolo, gajle golemo“, „Da sam izvor voda ladna“, „Vo naše selo malovo“, „Drino vodo, žubora ti tvoga“, „Ide Lola u čarapa belih“, „Moj Dragane, verovatno ti je“, „Razgranala grana jorgovana“, „U Milice duge trepavice“, „Divan je kićeni Srem“ i „Usnula je dubok sanak“. Za vreme izvođenja srpskih pesama sve vreme se pored, pa i na samoj bini, viorila srpska zastava.

Petra Adamović, članica dečje pevačke grupe Umetničkog centra Soko nije krila oduševljenje nakon nastupa:

„Bilo je mnogo lepo, ja sam uživala i ponosna sam na sebe što sam prvi put pratila na klavijaturi moje drugarice koje su pevale pesmu „Divan je kićeni Srem“. Veliko mi je zadovoljstvo i ponos što sam mogla da predstavim svoju zemlju Srbiju. Moja sestra Marta je svirala violinu zajedno sa Dejanom koji je svirao gitaru. Baš su lepo svirali. Moja mama je pevala sa ženama, sokolicama, i one su divno pevale.“

Nakon nastupa naših muzičkih predstavnika, prisutne je pozdravio konzul Predrag Mandić najpre na francuskom, potom na nemačkom, i na kraju govor održao na engleskom jeziku. Zahvalio se organizatorima na pozivu i izrazio želju da učešće Srbije postane tradicija kada je ova manifestacija u pitanju. Pozvao je sve da posete srpski štand i uzmu brošure i materijale kako bi se upoznali sa prirodnim lepotama Srbije, manastirima, jezerima, rekama, banjama, tvrđavama. Zahvalio je i Umetničkom centru Soko na učešću, kao i svojoj supruzi Dragani što se potrudila da sve organizuje kako bi Srbija ove godine bila predstavljena na manifestaciji Rumunsko selo, naročito u pripremi tradicionalnih srpskih jela.

Manifestacija Rumunsko selo koja je za cilj imala promociju rumunske narodne nošnje, ali i narodnih nošnji zemalja gostiju, privukla je veliku pažnju kako vizuelnim tako i svojim audio sadržajima. Švajcarci, kao i razni drugi narodi, okupili su se u velikom broju kako bi se na različite načine upoznali sa kulturama predstavljenih zemalja.

„Poziv konzula Predraga Mandića i njegove žene Dragane da predstavljamo Srbiju na ovoj manifestaciji, veoma me je obradovao i bez razmišljanja sam ga prihvatila. Uvek je posebna čast kada ovako zvanično možete da predstavljate svoju zemlju u inostranstvu, pa još i pred drugim zemljama učesnicama. Umetnički centar Soko upravo neguje srpsko tradicionalno pevanje i na našem repertoaru su pesme iz svih krajeva u kojima su živeli i još uvek žive Srbi. Učestovavale su ženska i dečja pevačka grupa. Većinu pesama izvodimo tradicionalno, bez muzičke pratnje, ali ovog puta smo nekoliko pesama osvežili mini muzičkim aranžmanima, to jest, samo uz pratnju violine, koju svira moja ćerka Marta, i gitare koju je svirao naš drugar Dejan Todorović. Po prvi put je klavirska pratnja u jednoj pesmi bila moja druga ćerka Petra. To je starogradska pesma, pa je kao modernija obično i pevana uz muzičku pratnju. Na klarinetu je pesmu „U Milice duge trepavice” odsvirao Nikola Todorović, a tata Dejan ga je podržao na gitari. Mislim da je naš program, prevashodno ispunjen pesmama bez muzičke pratnje, takozvanim pesmama „na bas” i „na glas”, ovim dobio na dinamici i atraktivnosti. Posebnu pažnju Švajcaraca uvek izazove „groktalica” specifična pevačka tehnika koja ih podseća na jodlovanje. U moru raznih tradicionalnih muzika koje su se ovde mogle čuti, stekla sam utisak da smo se izdvojili nekom drugačijom atmosferom. Naš štand koji je sa toliko ljubavi dekorisala Dragana Mandić, ostavio je poseban utisak. Sve je bilo besplatno, a Dragana i Predrag sa decom zasenili su sve svojom ljubaznošću i toplinom. Nadam se da ćemo uskoro ponoviti ovakvo druženje“, istakla je Andrijana Adamović, predvodnica Umetničkog centra Soko.

Srpska publika je došla iz različitih krajeva Švajcarske kako bi ispratila ovu manifestaciju i bodrila svoje sunarodnike koji su uzeli učešće. Maja Petrović, koja je došla iz Bazela da prati nastup svoje ćerke koja je branila boje Srbije je istakla:

„Ovaj nastup je pokazao kakvu šarenu kulturnu baštinu imamo i koliko naša draga Andrijana ulaže vremena i truda, jer su naša deca iz nastupa u nastup sve bolja. Kroz ovakva učešća im se stvara i razvija ljubav prema zemlji porekla, što je već sada očigledno. Festival je sam po sebi pokazao tipičnosti za zemlje porekla učesnika. Hvala članovima ambasade koji su nas srčano podržali.“

Sedmogodišnji klarinetista Nikola Todorović ne krije oduševljenje što mu se na pozornici pridružio tata Dejan sa gitarom. Navodi da je veoma uzbuđen što su zajedno nastupili i to na otvorenom, dok mu je podršku iz publike pružio i mlađi brat Boris.

„Lepo sam se proveo sa mojim drugaricama sokolićima. Ja sam i ranije pevao sa njima. Volim kako one pevaju, a i večera u piceriji u Friburgu bila je uživancija.” Nikola je iskoristio priliku da se na srpskom štandu fotografiše sa svojom porodicom, ali i sa slikama Novaka Đokovića i Nikole Tesle koji su za njega velika inspiracija. „Bila mi je posebna čast i zadovoljstvo da učestvujem i prisustvujem ovom dogadjaju, jer oduvek ljude iz Rumunije doživljavam kao narod blizak mom narodu, valjda zbog sličnosti naših kultura, tradicija i vere naravno“, istakao je Nikolin tata Dejan Todorović.

Ova multinacionalna manifestacija je još jednom pokazala solidarnost između različitih naroda u Švajcarskoj, ali i podršku Švajcaraca ovakvim skupovima. Dijaspora televizija Švajcarska je bila medijski pokrovitelj ovog događaja, a novinarka i urednica programa na srpskom jeziku, Dragana Mandić, organizovala je učešće Srbije na manifestaciji.

„Bila mi je čast da se odazovem pozivu organizatora i moje koleginice sa televizije, Kamelije Kapraru. Veoma je važno da Srbija učestvuje na ovakvim događajima, jer tada imamo priliku da se predstavimo na najbolji mogući način. Koncept srpskog štanda bio je izložbene prirode, i kao takav je privukao ogromnu pažnju. Posećivali su nas ljudi različitih nacionalnosti u želji da čuju nešto više o Srbiji. Mnogi su bili iznenađeni da je Nikola Tesla Srbin, te smo se moj kolega novinar Stanko Nedić i ja potrudili da im razbijemo predrasude o Srbiji i Srbima kao narodu. Podelili smo veliki broj brošura i prospekata o Srbiji, ali smo i svakome ko je posetio naš štand poklonili jednu geografsku kartu Srbije, na kojoj se jasno vidi celokupna teritorija naše lepe zemlje. Pozvali smo ih da posete Srbiju i uvere se u ono što pričamo, a što mogu da vide u promotivnom materijalu. KUD Karađorđenam je pozajmio narodnu nošnju koja se najviše dopala našim kolegama sa ukrajinskog štanda, ali i gostima iz Alžira. Umetnički centar Soko nas je predstavio našim starim pesmama iz različitih krajeva Srbije, a svojim suptilnim izvođenjem pokazao senzibilitet srpskog naroda uopšte. Zahvalila bih i mom suprugu Predragu Mandiću što je u ime ambasade podržao naše učešće, ali i mojoj deci koja su nam ceo dan pomagala za štandom, tako da smo ovim zajedničkim prisustvom pokazali snagu i značaj porodičnih vrednosti“, istakla je Dragana na samom kraju manifestacije.

Udruženje likovnih umenika Uroš Predić iz Švajcarske svoju godišnju izložbu „KUNSTISTSCHOEN“ organizovalo je u maju u gradu Cugu. Ono što je ovaj projekat činilo posebnim je gostovanje mnogobrojnih umetnika iz Srbije, ali i iz jedanaest drugih zemalja.

Na otvaranju izložbe članovi udruženja naglasili su da udruženje sebe vidi kao sponu između otadžbine i sadašnje domovine, pa je samim tim i gostujući projekat Pisma Mediali Muzeja Štafelaja iz Beograda od velikog značaja za njega. Predsednik Udruženja, Dejan Milić, izjavio je da će udruženje iduće godine proslaviti punih 30 godina postojanja, i da ono svoju glavnu ulogu vidi u stvaranju platforme za međusobne kulturne razmene članova dijaspore, ali i u promovisanju matice i srpske kulture domaćinima u Švajcarskoj.

Članovi Udruženja veliki uspeh vide u tome, što su, zahvaljujući upornosti članice oba tima, Milani Momčilović Helg, uprkos tehničkim preprekama, uspeli, ne samo da organizuju izložbu putujuće postavke „Pisma Mediali“, već i da ugoste umetnice Jasnu Opavski, akademskog slikara i esejistu Biseniju Tereščenko, magistra slikarstva. Ove dve umetnice osnivačice su grupeMuzej Štafelaja iz Beograda i inicijatorke putujućeg projekta, koji je svoj put započeo prošle godine u Budimpešti, a koji će nakon gostovanja u gradu Cugu, put nastaviti ka Beogradu, gde će u junu ove godine biti predstavljen u „Kući Đure Jakšića“.

Umetnice iz Beograda kažu da su kroz gostoprimstvo osetile koliko naša dijaspora voli svoju otadžbinu i koliko je negovanje vrednosti naše kulture za nju važno.

„Oduševljena sam na koji način i sa kakvom posvećenošću srpska zajednica van svoje matice neguje likovno stvaralaštvo, što se u najboljem smislu odrazilo i na organizaciju našeg zajedničkog projekta. U kontaktu sa našom dijasporom, shvatila sam da je Švajcarska zemlja poštovanja u kojoj se podvlači i naglašava pre svega, ono što je dobro. Članovi udruženja su na jednom mestu sabrani dobri, inteligentni, otvoreni i topli ljudi dijaspore, koji krase ovu zemlju i na najlepši mogući način, kao ambasadori kulture, predstavljaju zemlju svog porekla“, kaže Jasna Opavski.

Švajcarski mediji zabeležili otvaranje

Otvaranje izložbe zabeležile su kulturna redakcija na srpskom jeziku, švajcarske televizije Diaspora TV i švajcarske lokalne novine grada Cuga. Novinarka iz „Zuger Zeitung“-a kao važnu komponentu ove izložbe, okarakterisala je umetnost, kao most i izvor potencijala za integraciju jednog društva u tuđoj zemlji. Zabeležila je i da je Udruženje dobilo ime po značajnom srpskom realisti, Urošu Prediću, koji je i sam svojevremeno boravio i slikao van svoje matice, i koji je u svojoj stručnosti i afinitetima u rangu sa poznatim švajcarskim slikarom Albertom Ankerom.

Jedna od značajnih zvanica bio je konzul u Švajcarskoj, Predrag Mandić, koji se obratio švajcarskoj televiziji Diaspora TV, gde je izneo svoje utiske o ovom događaju.

Umetničkoj atmosferi doprinala su i deca, kao sledbenici očuvanja kulture u rasejanju, koja su za medije zajedno simbolično izgovorila „Kunst ist schön“ (Umetnost je lepa).

Dugogodišnji prijatelj Udruženja, sopran Danijela Bjelica, melodijom srpskih izvornih pesama obojila je pauze između informativnih delova predstavljanja ovog projekta.

Izložba „Pisma Mediali“

Tema izložbe „Pisma Mediali“ je omaž umetnicima pokreta Mediala iz prošlog veka. Za učešće je bilo dovoljno lično istraživanje u cilju stvaranja dobre slike, negovanje tehničke temeljitosti i imaginacija. Motiv projekta je povezivanje umetnika i publike u Srbiji sa umetnicima i publikom u dijaspori Mađarske i Švajcarske.

Kako bi umetnička dela („pisma“) ovih 60 umetnika putovala ne samo kroz vreme, već i kroz geografske širine, kao format za sve radove izabrana je kartonska podloga dimenzija 60×40, praktična za zajednički put u jednom koferu.

Šta je zapravo Mediala

Susret mladih studenata na izložbi posvećenoj arhitekti Le Corbusier-u, sredinom prošlog veka, bio je početak nastanka jedne od najznačajnijih umetničkih grupa, čiji su članovi u svojim delima sjedinjavali vreme i čoveka, materiju i duh, prošlost i budućnost i nastojali da pomire suprotnosti. Ova ideja provlači se i u samom nazivu grupe. Spajanjem reči „med“, kao svojevrsni eliksir i lek za čoveka, i „ala“, odnosno aždaja, kao simbol destrukcije i sukoba, pokret je dobio ime Mediala. Grupi od četvorice umetnika ubrzo se pridružuju, među ostalima, i arhitekte, kompozitori i slikari, među kojima su i Siniša Vučković, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Vladimir Veličković, Olja Ivanjicki. Mediala je negovala spoj tradicionalnih i savremenih vrednosti upotrebljavajući pri tome sve dostupne umetničke „alate“ – od slika i objekata, do tekstova, zvuka i fotografija.

Umetnost Udruženja likovnih umetnika Uroš Predić Švajcarska

Svoju sličnost sa grupom Muzeja Štafelaja, ali i Medialom, Udruženje vidi u toleranciji prema individualnosti pristupa tehnici, konceptu i načinu predstavljanja svojih priča svakog od 18 umetnika, kao i prema načinu na koji svako od njih povezuje svoju ličnu prošlost sa sadašnjim trenutkom. Bogatstvo ove grupe leži u različitiosti unutar grupe, ali i njihovoj jedinstvenosti naspram vanjskog sveta sredine u kojoj borave.

„Bez obzira na profesiju umetnika, svako od ovih dela sadrži veliku koncentraciju i energiju svog autora, što se i vidi po reakcijama švajcarskih posetioca, koji intenzivno komentarišu radove“, kaže Jasna Opavski o umetnosti domaćina u Švajcarskoj.

Član Udruženja, umetnik Slaviša Stajić svoj rad i dugogodišnje članstvo opisuje na sledeći način:

„Talenat sam po sebi nije ništa posebno ukoliko ne ulažeš u sebe i ne pomeraš svoje granice. Ulaskom u Udruženje dobio sam prostor i izašao iz svoja četiri zida. Od tih divnih ljudi i dobrih umetnika, dobio sam podršku za ono što radim i zbog toga sam nastavio sa stvaranjem i umetničkim sazrevanjem. Volim da šaljem poruke, a često i provociram svojim delima, kako bi se možda negde čuo taj tihi glas. Sve u nadi da se zaustavi ova bolest, zvana pohlepa homosapijensa.“

Zatvaranje izložbe

Izložba KUNSTISTSCHOEN trajala je nedelju dana, a posetioci su se i nakon otvaranja odazivali na poziv plakata ispred galerije. Mnogi prolaznici i turisti zabeležili su svoje divljenje u Knjizi utisaka i potvrdili da umetnost na ovoj izložbi svakako jeste zadivljujuća, raznovrsna i, kao što njen naziv nagoveštava, lepa.