Plaćena reklama

Cveće za Milevu Ajnštajn

0

Zoran Jeremić, Generalni konzul Srbije u Cirihu u nedelju je povodom desetogodišnjice pronalaženja groba Mileve Marić-Ajnštajn (1875-1948) obišao groblje Nordhajm u ovome gradu i na grob Mileve Marić-Ajnštajn položio buket svežeg cveća.Počast čuvenoj srpskoj fizičarki odali su i Andreas Gabathuler, predsednik udruženja Tesla Society iz St. Galena i osnivač Petar Stojanović-Kajzer čijom zaslugom je javnost 2004. i saznala za mesto večnog počivanja prve supruge Alberta Ajnštajna. Ceremoniji je prisustvovalo i nekoliko drugih pozvanih gostiju.

Mileva Marić-Ajnštajn rođena je u Titelu kod Novog Sada i bila je prva Srpkinja i jedna od prvih žena uopšte koje su upisale studij na Politehničkoj školi u Cirihu. Mileva je imala nesrećan brak s tvorcem teorije relativiteta, a mnogi i danas tvrde da je upravo ona rešavala njegove matematičke probleme.

Tvrdi se da u to vreme nije bilo uobičajeno da se žena ističe ispred muža, a pošto je i Mileva bila tako vaspitana, nije ni insistirala na podeli zajedničkih naučnih dostignuća. Postoje i tvrdnje da je Ajnštajn namerno Milevu izbrisao iz svih dokumenata i radova i da je teorija relativiteta u stvari Milevino delo.

Mnoga udruženja, institucije i poštovaoci Mileve Marić zalažu se da se njene zasluge dokažu i u naučnim krugovima priznaju i usvoje.

Udruženje Tesla Soceity koje je osnovao Petar Stojanović, naš zemljak rođen u Austriji, godinama radi na promociji srpskih naučnika, pa je u aktivnost njegovog udruženja ušlo i razjašnjavanje svih tajni koje su vezane za slavnu Srpkinju, kojoj je po mnogim mišljenjima, kao i Nikoli Tesli uskraćena Nobelova nagrada.

Grob bez spomenika
Mileva Marić umrla je 1948. godine, a sahranjena je u Cirihu na groblju Nordhajm (Grabfeld 7 Nr. 9357). Mesto na kojem je sahranjena još uvek nije obeleženo ni spomenikom ni spomen pločom.

Zoran Jeremić govorio je veoma emotivno o nesrećnom životu naše naučnice, a Andreas Gabathuler je naglasio da će njegovo udruženje sve učiniti da Mileva u svetskoj fizici zauzme mesto koje joj pripada.

R. Lukić

Poklon od srca

0

Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije! Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na provedene dane a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna. Od ručno rađenog nakita, liciderskih srca, zimnice srpskih domaćica, do slika, narodne nošnje, ili maketa spomenika iz svih krajeva zemlje – vaše je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši! Za šta god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, gostoprimljive i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.

Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu ili detelinu za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama, a ručno ih rade majstori iz cele zemlje.

Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se dobro jede! Specijaliteti ovdašnjih domaćica retko koga ostavljaju ravnodušnim, a ono što poslastice naše tradicionalne kuhinje čini posebnim su recepti po kojima se prave i koji su stari i po nekoliko vekova. Zbog toga je svaki zalogaj deo tradicije. Najukusniji suveniri mogu biti srpska zimnica – džemovi, slatko, ajvar ili neko tradicionalno piće iz ovih krajeva – rakija od šljiva ili vino. Posebno upakovani, ovi specijaliteti mogu biti i lep poklon.

Ako biste da iz Srbije ponesete nešto zaista autentično, raspitajte se gde možete da nabavite delove narodne nošnje koje i danas prave majstori starih zanata koji svoje veštine prenose sa generacije na generaciju. Šajkače, fesovi, kecelje, jeleci, čakšire i opanci, odavno su već opevani u srpskim narodnim pesmama. Vi se možete uveriti koliko zaista lepi i raznovrsni mogu biti. Od jednog do drugog kraja Srbije nailazićete na nošnje svih naroda koji žive na ovim prostorima! Videćete da je svaka na svoj način posebna.

Ako već razgledate narodnu nošnju, preporučujemo da pogledate i nakit sa motivima iz srpske tradicije. Uz ručno ređene minđuše, ogrlice i narukvice, koji mogu biti savršeni pokloni ili suveniri, na trenutak ćete se osetiti kao srednjevekovne princeze ili dvorske dame.

Posebnosti najvećih gradova u Srbiji, kao i najpoznatijih istorijskih lokaliteta možete pronaći na mnogobrojnim magnetima i bukmarkerima, u snežnim kuglana, maketama ili minijaturama. Tu su i stari narodni instrumenti – frule, gusle ili dvojnice koje vam mogu pomoći da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.

Svaki od ovih predmeta nosi sa sobom deo priče vašeg boravka u našoj zemlji. Sve što ponesete sa sobom kući, pomoći će da ovu priču nikada ne zaboravite.

Virtuoz na violončelu

0

BAZEL — Nebojša Bugarski, mladi muzičar iz Bazela, virtuoz je na violončelu. U Švajcarsku je došao 1993. iz Ljubljane, gde je proveo osam godina, a postdiplomske studije je završio u Bazelu i u Bernu.

– Muzika je oduvek igrala veliku ulogu u mom životu. Nekako sam od samog početka znao da će mi ona biti životno opredeljenje, a to je sviranje na violončelu. Umetnicima nije lako u današnje vreme, a posebno svirati instrument, vežbati, trajati, želeti više, raditi na sebi i usavršavati se. Ponosan sam na brojne nagrade sa takmičenja, uspešne studije, zatim potvrde od afirmisanih umetnika da je to kako ja radim dobro – kaže Nebojša i dodaje:

Najvažnije je da me je podržavao moj profesor Ivan Poparić. Kod njega sam i završio muzičku školu 1995. godine, a studije sam nastavio u Ljubljani u klasi Miloša Mlejnika.

Nebojša kaže da je nastupao po Evropi, Kini, Emiratima, Japanu i Meksiku. Snimio je više CD-ova sa solo i kamernom muzikom. Snimak Bočherini čelo koncerta sa Cameratom Vivaldi izašao je u produkciji Camera Magna 2002. godine. „Southeast meets Southwest“ (kompozicije za čelo i gitaru) je objavio 2011. godine kod kanadske firme Dobermann-Yppan.

– Trenutno ne razmišljam o povratku u Srbiju, mada čujem da se i tamo stvari menjaju nabolje. Lepo mi je u Bazelu – kaže Nebojša.

Prošle godine mu je objavljen CD sa ansamblom Fiacorda (Betoven Septet) kod američkog Centaur Records.

Sarađivao je sa kompozitorima Dušanom Bogdanovićem, Ivanom Jevtićem, Ivom Petrićem, Marcelom Nisinmanom, Jürgi Wyttenbach, Helenom Winkelmann, Munkdyung Park i mnogim drugima.

Na pitanje ima li nešto što bi menjao u Švajcarskoj kad je njegovo zanimanje u pitanju, Nebojša kaže:

U ovoj zemlji mnogo novca odlazi na nepotrebne restauracije infrastrukture i apsolutno bespotrebnu novogradnju. Taj novac bih rađe uložio u kulturne projekte.

E.V.

Danas počinje „Estival Jazz“

0

LUGANO — Večeras počinje “Estival Jazz”, najvažniji muzički događaj na jugu Švajcarske. Festival je uvek vodi računa o odabiru umetnika, i tome može zahvaliti njegov prestiž i velika popularnost. Navešćemo samo neke od veikih imena koji su do sada učestvovali na festivalu: Miles Davis, Keith Jarrett, Ray Charles, Bobby McFerrin, BB King, Khaled, Miriam Makeba i mnogi drugi.

Sa uvek prisutnim entuzijazmom festival je i ove godine pripremio bogat muzički program sastavljen od najboljih muzičara, koja svetska muzička scena može da ponudi. Istorijski događaj tako postaje ponovo protagonista muzičkog leta u našem regionu. Koji sa svojim uzbudljivim programom, na zadovoljstvo svih ljubitelja džeza, se vraća istraživanju bogatog sveta svetske muzike.

Svi koncerti su besplatni i na otvorenom.

Program “Estival Jazz” Lugano 2014:

10. jul
Gregory Porter
Joe Colombo, Vic Vergeat, Andrea Bignasca
Morcheeba

11. jul
Sun Ra Centennial Dream Arkestra
Sinead O’Connor – The Vishnu Room
Snarky Puppy & Special Guests – feat. N’Dambi, Malika Tirolien, Shayna Steele, Magda Giannikou

12. jul
SMUM Big Band – „The Summer Swing“ – conductor Gabriele Comeglio featuring Massimo Lopez, Simona Bencini, Claudio Taddei, Caterina Comeglio – 20 Years Celebration Concert
LiV WARFIELD featuring The NPG Hornz
Youssou N’Dour & Le Super Etoile de Dakar

Tajne fotografije Arčibalda Rajsa

0
Rodolphe Archibald Reiss

LOZANA/BEOGRAD – Profesor Erik Sapin je iz Lozane u Beograd doneo oko 10.000 Rajsovih fotografija i sada uz pomoć naših stručnjaka dešifruje koji događaji i mesta su u pitanju.

– Bio je u toku tehničkih dostignuća vremena u kome je živeo. Bio je dobar fotograf, znao je kako se koristi osvetljenje, kao i tehnike koje su mu bile na raspolaganju. Takođe, očigledno je da je vodio računa i o estetici fotografije – kaže Erik Sapin za „Blic”.

On će neke od ovih fotografija prikazati i u filmu „Čujte Srbi!” Gorana Vukčevića, čije snimanje se ovih dana privodi kraju, a filmska ekipa je prošla Rajsov put od Lozane, preko Beograda, Niša, Krfa, Vida, Soluna do Kajmakčalana.

– U Lozani smo snimili i vilu „Svetlost“ u elitnom delu grada, u blizini Ženevskog jezera, koju je Rajs 1914. zamenio skromnom kućom u Topčideru. Tamo smo se uverili da se on iz jednog zemaljskog raja i mira upustio u izazov koji mu je doneo mnogo divnih trenutaka sa našim narodom i vojnicima koji su ratovali za slobodu, da bi na kraju doživeo brojna razočaranja od ljudi sa javne scene. Nakon toga se povukao i družio samo s običnim svetom, najavljivao se i njegov odlazak iz Srbije, ali smrt ga je dočekala u Topčideru, ispred kuće. Neverovatno koliko je toga dao za 54 godine, a umro je razočaran – navodi Vukčević.

Film je pokušaj da se sastavi mozaik Rajsove ličnosti jer je njegov život bio bogat, njegova interesovanja široka, a on je bio emotivna ličnost s umetničkim darom.

– Zanimljivo je da kada je istraživao zločine i snimao užasne prizore rata, on ih je fotografisao na jedan umetnički način, sa smirenošću. Takođe, pošto su po prirodi onoga što prikazuju to veoma mučni i teški prizori, on je uvek posle toga slikao neku prirodu: ptice, prirodu, cveće, pejzaže – ističe reditelj.

Osim tumačenja istoričara i sociologa postoji i igrani deo filma koji rekonstruiše neke prizore iz Rajsovog života, a narator je glumac Miljan Prljeta. Taj deo obuhvata put od Rajsovog groba na Topčideru, pa do njegovog srca na Kajmakčalanu koje je stajalo tamo do Drugog svetskog rata kada su Bugari razbili tu posudu sa formalinom.

– Na Kajmakčalanu nas je potresao taj silazak u kriptu koja je u očajnom stanju i gde se nalazi deo stradalnika, njihove kosti i lobanje sa rupama od šrapnela, a sve su s otvorenim čeljustima jer su umirali jurišajući na topove, i to i danas odiše strahovitim bolom – kaže Vukčević.

Inače, glavni sagovornik u filmu je Pjer Margo, direktor Instituta za kriminologiju i krivično pravo, onoga što je tamo utemeljio upravo Rajs, a takođe Danijel Korvon govori o najpoznatijim Rajsovim slučajevima u kriminologiji, od falsifikata novčanica do teških ubistava.

Neven Dzodan

POSLEDNJE VESTI