Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Podignimo spomenik Milevi Marić – Anštajn

0

REGENSDORF — Udruženje srpskih žena „Dr Daga Ljočić“ održalo je svoj prvi sastanak.

Prisutne članice, a među njima i dva muška gosta, pozdravila je predsednica Vesna Kravar, koja im je predočila dnevni red.Cilj sastanka je bio dalje smernice za rad, a na prvom mestu humanitarne akcije, koje treba de se dogode u narednom periodu, ali i predlog ove ženske organizacije da se pokrenu svi naši klubovi, srpske organizacije, pojedinci koji to mogu, asocijacije, kako bi svi zajedno organizovali podizanje spomenika našoj slavnoj naučnici Milevi Marić-Anštajn. O ovom predlogu biće obavešteni i predstavnici naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u Švajcarskoj.

Za prvu akciju dogovoreno je da se naredne subote (6. septembra) Udruženje uključi u projekat Dan-a nacije koji treba da se održi u Cugu, a koji je svake godine u organizaciji Migracionog foruma istoimenog mesta.

Darinka Filipović je pojasnila da u Danu nacije učestvuju 22 nacije, da je to prilika da i Udruženje žena uzme učešće, da se ponude naši specijaliteti. Klub iz Cuga će ponuditi naše slane đakonije, a Udruženje žena će organizovati svoje članice da naprave razne kolače i da se oni prodaju, a sav prihod daće u humanitarne svrhe.

Ona je navela da će srpske zajednice imati dva štanda za razliku od ostalih koji će imati samo jedan. Za organizaciju oko pravljenja kolača ponudila se članica Jasmina Marković koja će biti i glavni organizator oko svih tehničkih detalja.

Akcija „Deca deci“

Druga akcija planirana je za kraj oktobra, koja će takođe biti humanitarnog karaktera, a u njoj treba da učestvuju đaci dopunske nastave iz kantona Argau sa svojim profesorima, a prikupljeni novac trebalo bi da bude upotrebljen da se opremi jedna siromašna škola u Srbiji sa najpotrebnijim školskim priborom.
Ovu akciju Udruženje je nazvalo „Deca deci“ a ima za cilj, pored prikupljanja sredstava, da kod naše dece koja su ovde rođena i odrastaju razvijaju humanitarni odnos prema onima kojima je potrebna pomoć.

A. Krasojević

Obnavlja se spomenik kraljevom gardisti

0

441991_082814c5_fVINTERTUR — Zajednica Srba iz Vintertura počela je sanaciju spomenika kraljevom gardisti Marku Orloviću, koji se 26. avgusta 1943. godine udavio u jezeru kraj Andelfingena kod Šafhauzena.

U Andelfingenu je postojao logor u kojem je 17. decembra 1942. godine bilo 120 Srba, gardista i oficira iz kraljeve vojske. Pretpostavlja da su stigli u Švajcarsku iz Engleske preko Francuske. Bili su smešteni u tri barake u mestu Veri. Pošto lokalno stanovništvo nije imalo dovoljno radne snage, srpski gardisti su čistili jezero, Hausersee i okolne šume.

Marko Orlović se udavio 26. avgusta 1943. godine kada je skočio u jezero da se okupa, kaže Verner Stegeman, koji radi u opštinskoj arhivi u Andelfingenu i dodaje:

Spomen-ploču su mu podigli njegovi gardijci na ivici šume iznad jezera, što dokumentuje i slika.

Ovaj spomenik je otkrio Dragan – Gagi Gavrić, rodom iz Čelinca kod Banjaluke, predsednik Zajednice Srba iz Vintertura, pa je odlučio da sa našim ljudima spomenik očisti, zasadi cveće, a dobio je i odobrenje od opštinskih vlasti u Andelfingenu, da pored spomenika zasadi Pančićevu omoriku, koju će doneti iz Srbije.

441990_082814c4_fCrkva će nam pokloniti farbu za slova da bi se mogla čitati na spomeniku. Takođe ćemo jedan deo ispred spomenika posuti sitnim belim kamenom a okolo zasaditi cveće, kaže Dragan Gavrić.

Ž. Marković

Vladika Andrej sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu

0

BERN — Ovih dana je u prvu zvaničnu posetu Švajcarskoj došao nedavno ustoličeni episkop austrijsko-švajcarski Andrej (Ćilerdžić) koji se posle posete belpskoj crkvi i održane liturgije sastao i sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu.

Predstavnici Ministarstva pravde i Odeljenja unutrašnjih poslova, na čelu sa direktorom Mihailom Hekendornom i načelnikom dr Adrijanom Gerberom su srdačno dočekali i primili vladiku.

U razgovoru je istaknuta važna uloga SPC s obzirom na to da u Švajcarskoj živi oko 100.000 Srba.

Prijemu je prisustvovao i arhijerejski namesnik za Švajcarsku sveštenik Stanko Marković.
Domaćini su vladici Andreju uputili srdačne čestitke povodom izbora za episkopa austrijsko-švajcarskog. U dužem i otvorenom razgovoru, predstavnici vlade izložili su državni program integracije svih stranaca, kao i život i kulturu zemlje. U vezi s važnom temom integracije istaknuta je i važna uloga SPC s obzirom na veliki broj Srba u Švajcarskoj.

Episkop Andrej je u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i cele SPC zahvalio predstavnicima vlade, ne samo na velikoj pomoći za unapređenje crkvenog života pravoslavnih Srba u ovoj zemlji, već i na nesebičnoj materijalnoj pomoći Švajcaraca u nevoljama, a naročito u nedavnim poplavama u otadžbini.

A. Karsojević

 

Despotov grad ispunjen čarobnim zvucima „Resava world music festival“

0

DESPOTOVAC — Varljivo leto u Despotovcu, u živopisnom predelu Srbije, prva dva dana na početku avgusta, donelo je nov muzički festival pod nazivom „Resava world music festival“. Pripreme su tekle brzo, a organizatori Opština Despotovac, Centar za kulturu „Sveti Stefan despot Srpski“, Turističko – sportska organizacija i Udruženje gradjana „ Nasleđe“, potrudili su se da sve protekne u najboljem redu. Međutim može se reći da je ideja potekla od muzičara Dušana Stojadinovića i Aleksandra Stojića koji su želeli da prirede kulturni dogadjaj koji će promovisati takozvanu „ world“ muziku i upoznati publiku ovog kraja sa malo drugačijim zvukom od onog koji su navikli da slušaju svakodnevno preko radio aparata, a ideju festivala podržala je i Zorica Simonović iz Srpskog – kulturnog Udruženja „ Desanka Maksimović“ iz Lugana.

Prvog dana festivala, organizatori su strahovali da li će festival biti održan zbog kiše koja je ujutru padala. Ali ipak u popodnevnim časovima vreme se razvedrilo i na letnjoj sceni kod stare fazanerije počeo je muzički spektakl. Publici 10574482_331242897043938_7331386331112186465_nsu se prve večeri predstavile grupe „ Balcan lovers“ i „ Tu combo“, iz Švajcarske, „ Electronic Dj- s“ iz Jagodine i virtuoz na fruli Bora Dugić, koji je podržao ideju festivala, ističući da je frula jako bitna, jer se danas u njoj može pronaći izgubljena tradicija, što se mora usaditi mladjim generacijama sklonijim ka nekim drugim vrstama muzike.

Drugog dana festivala, publici je ponudjen još kvalitetniji program. Ujutru je u Despotovcu gostovala emisija „ Žikina Šarenica“ u kojoj su predstavljeni kulturni, turistički i ekonomski potencijali opštine, festival, a u emisiji su nastupila Kulturno – umetnička društva iz Sladaje i Resavice. Gde je društvo iz Sladaje predstavilo igre iz Gornje Resave u autentičnoj nošnji. Nakon emisije, posle sastanka predstavnika društava i defilea svih učesnika, na trgu ispod spomenika despota Stefana Lazarevića igrama iz Vladičinog hana, KUD-a „ Branislav Nušić“ iz Resavice počeo je folklorni program. Na sceni su se svojim igrama i pesmama pedstavili i AKUD VTŠ „ Novi Beograd“ na čelu sa velikim poznavaocem narodne igre, gospodinom Vojinom Jovanovićem, KUD „ Javor“ iz Sladaje, KUD „ Radost“ iz Beograda, grupa„ Sanvila“ iz Beograda, KUDŽ „ Konstantin“ iz Niša i KUD „ Plažane“ iz Plažana, čiji su najmladji članovi dva puta predstavili igre iz šumadije na zahtev publike. Pored folklora, publiku su svojim fantastičnim glasovima oduševile sestre Maja i Marijana Radivojević iz Niša. Na kraju je predsednik SO Despotovca Vladan Milošević pozdravio je sve goste i poželeo da manifestacija nastavi da traje i dalje, svi učesnici su dobili zahvalnice.

Po završetku folklornog dela programa nastavio se muzički deo kod stare fazanerije, gde su nastupili „Hipnagoga slike“ iz Pančeva, Jovan Maljoković i Balkan salsa bend, Stoiks i Dule Resavac sa gošćom Danicom Krstić i grupa „Dj dafter“ iz Jagodine. Zabava je trajala do kasno u noć.

„Organizatori festivala zahvaljuju svim učesnicima na izuzetno kvalitetnom programu. Danas je u Despotovcu srpska mladost pokazala svu lepotu srpske kulture i tradicije, hvala opštini i sponzorima. Vidimo se na sledećem festivalu“, stoji na fejsbuk profilu manifestacije.

Festival je probio led, ljudima su se dopali drugačiji zvuci i muzika od one koju svakodnevno slušaju, uživali su i zabavili se. Pošto je prvi festival, sitnice se mogu oprostiti. Ukoliko niste znali gde naredne godine provesti godišnji odmor, tamo gde je najlepše, u domovini, u slavnu Resavu, uz najlepše zvuke dobro osmišljenog programa Resava festa.

Marko Mirković
dopisnik Serbinfo.ch iz centralne Srbije

Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj promovisalo knjigu

0

DIBENDORF — Održana je promocija prve knjige Snežane Petrović „Za san daleko“, koja je izmamila aplauze prisutnih ljubitelja lepe reči.

Prisutne je pozdravio Milisav Đurić, aktuelni predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, u prelepoj sali Srpskog kulturnog društva. A potom je veče poezije otvorila Snežana pesmom „Reč“, što se lepo složilo sa rečju magistra Živka Markovića, istoričara književnosti.

Marković je kazao da je u pitanju „zbirka intimne lirike koja ima sve atribute nadrastanja stvarnosti jer u sebi nosi snagu talenta i imaginacije, a ne puko preslikavanje stvarnosti“. On je čitalačkoj publici odgonetnuo pesnikinjin noseći stih „San je u snu sanjao tebe“.

Prema Markovićevom mišljenju, najbolja pesma u ovoj zbirci je „U mom oku“, koja se ističe snažnim osećanjem koje kroz nju struji, svakim nervom.

Nakon prikaza knjige, autorka je čitala svoje pesme, a pridružili su joj se i članovi Udruženja srpskih pisaca koji su govorili po jednu svoju pesmu. Sve vreme je na gitari pratio Viktor Đurić.

Kolege
Iz Udruženja Srpskih pesnika u Švajcarskoj bili su prisutni: Milisav Đurić, Sava Ilić, Violeta Aleksić, Biljana Mihailović, Radoje Regojević, Ivana Prlina, Silvana Perić, Željko Knežević, Snežana Milanović, Milka Volker i drugi.

„Zaveštanje“ u septembru
Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj organizuje Promociju „Zaveštanja 2014“ 27. septembra 2014. godine u sali Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu. Gosti će biti pesnici iz cele Evrope.

Veče je začinio svojim predivnim glasom, bez mikrofona, mladi bogoslov iz Srbije Stefan Dragićević, student druge godine teologije, koji je otpevao jednu liturgijsku pesmu i poznatu pesmu o staroj luli, za koju smo saznali da ju je spevao poznati srpski vladika Nikanor Grujić, u drugoj polovini 19. veka, a danas je ona starogradska pesma.

Ž. Marković

Promocija knjiga i obilazak Bundeshausa

0

Jasna-sa-svojim-romanomBAZEL — Sastanak članova nedavno novoosnovanog udruženja Nova otadžbina Švajcarska u Bazelu zakazan je za četvrti septembar u prostorijama rektorijuma-Bazel, a povod je promocija knjiga nekoliko poznatih autora, među kojima je i Filip Probsta, a uslediće i dogovor da poznati advokat u Bazelu dr Sebastijan Frehner, predsednik partije SVP za grad Bazel, povede zainteresovane članove u Bundeshaus u Bern 24. septembra kako bi mogli da vide na koji način funcioniše ova visoka ustanova u Švajcarskoj.

Predsednica Nova otadžbina Švajcarska Jasna Milanović kaže da će svi dogovori u vezi s odlaskom u Bern u posetu Bundeshausu uslediti na pomenutom sastanku četvrtog septembra, a da oni koji žele da idu u Bern treba da se prijave do 24. septembra.

– Cilj osnivanja naše organizacije jeste da pomognemo migrantima da rešavaju probleme sa kojim se sureću i to besplatno, posebno nam je zadatak da pomažemo deci migranata koji imaju problema u školi ili na drugim mestima. Mislim da ćemo uz pomoć partije SVP moći mnogo toga da uradimo, i da će naše osnivanje biti u korist svih migranata kojima će naša pomoć dobro doći – rekla je predsednica Jasna Milanović.

Ona poziva migrante kao i druge koji to žele da se prijave i učlane u udruženje Nova otadžbina Švajcarska. Članarina je 40 franaka godišnje po osobi, a 60 franaka za celu familiju.

– Želela bih da pozovem sve migrante, kao i srpske, da se učlane u našu organizaciju jer će svakako preko nje moći da rešavaju mnoge svoje probleme i to besplatno, da dobiju mnoge savete, koji su im važni za svakodnevni život – poručuje Milanović.

Jasna objavila dva romana
Posle vrlo čitanog i tematski interesantnog romana „Mira u zlatnom kavezu života“, Jasna Milanović iz Bazela je objavila drugi roman „Sara-Leben oder gehorćen“,
na osnovu istinitih činjenica.
Roman je vrlo poučan, a o njegovim kvalitetima puno hvale, izneli su čelnici izdavačke kuće Fritz Fray i Stephan Winiger.

A. Krasojevic

Miroslavljevo jevanđelje, knjiga pisana zlatom

0

Na početku Trećeg krstaškog rata izazvanog padom Jerusalima u ruke moćnog sultana Saladina, krajem 12. veka, za crkvu Svetog Petra u Bijelom Polju ispisan je jevanđelistar po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, starijeg brata osnivača srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića, Stefana Nemanje. Do danas, Miroslavljevo jevanđelje – crkvenoslužbena knjiga, u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku godine, predstavlja najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske pismenosti.

Pored ćiriličnog pisma, knjiga bogato ukrašena inicijalima i minijaturama u boji i zlatu, pisana je na čistom belom pergamentu, što je doprinelo njenom jedinstvenom statusu u svetskoj kulturi.

UNESCO je prepoznao značaj ovog istorijskog i umetničkog spomenika i uvrstio ga među najznačajnija dela svetske dokumentacione baštine, pored arhiva Nikole Tesle, te se Miroslavljevo jevanđelje nalazi među spisima kao što su francuska Deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine, kolekcije Šubertovih i Šopenovih dela, Geteovih rukopisa, Betovenove Devete simfonije, Gutenbergove Biblije, rukopisa Nikole Kopernika…

Nije poznato tačno kada, ali je jevađelje preneto u manastir Hilandar na Svetu Goru, najverovatnije posle smrti Miroslava, gde je čuvano sve do 1846. godine i posete ruskog arhimandrita Porfirija, koji je isekao jedan list i odneo ga u Rusiju.

Ovaj raritet srpske i svetske kniževnosti imao je i posle toga burnu istoriju – tokom povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu, srpska vojska ponela je i Miroslavljevo jevanđelje na Krf, koje je izgleda samo čudom spašeno. Po završetku Prvog svetskog rata jevanđelje je čuvano u novoosnovanom Muzeju kneza Pavla Karađorđevića, kao vlasništvo dinastije Karađorđević.

Početkom Drugog svetskog rata, jevađelje srećom nije bilo u Narodnoj biblioteci u Beogradu koja je bombardovana 1941. godine kada su izgorela mnoga blaga srpske kulture. Zatim je čuvano u manastiru Rača pa je prebačeno u sef Narodne banke u Beogradu, izbegavši tako da bude ukradeno iz manastira. Po završetku rata Miroslavljevo jevanđelje je prebačeno u Narodni muzej u Beogradu gde se i danas čuva, a jedan njegov list nalazi se u Narodnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Jevanđelje je, u stvari, prevod grčkog jevanđelistara carigradske crkve Sv. Sofije, a njegov najveći deo je delo nepoznatog prepisivača. Drugi pisar, Gligorije “dijak“ (đak), napisao je kraj rukopisa, u četiri kratka zapisa i ukrasio tekst ornamentima. Miroslavljevo jevanđelje je ispisano na pergamentu, a ukrašeno je sa 300 stilizovanih minijatura i inicijala, u boji i zlatu.

U osnovnom delu teksta zastupljena su dva pravopisa srpskoslovenskog jezika – zetsko-humski i raški. Tekst je pisan u dve kolone i ukrašen sa 296 minijatura, crtanih perom pa bojenim četkicom crvenom, žutom, zelenom i belom bojom. Minijature su potom ukrašene zlatom, a najpoznatiji inicijal je “V” sa minijaturom Aleksandra Velikog koji se uzdiže na nebo s kapom čarobnjaka. Čuveni inicijal “P” sa dve ptice postao je simbol Narodnog muzeja u Beogradu.

Jedinstven po svojoj izradi, ovaj osam vekova star jevanđelistar ima i jedinstveni kuriozitet – likovi Hrista i Jovana Krstitelja na minijaturama, slikani su tako da imaju po šest prstiju na desnoj ruci.

Vladika Andrej prvi put dolazi u zvaničnu posetu Švajcarskoj

0

CIRIH — Krajem ovog meseca prvi put u zvaničnu posetu u Švajacarsku dolazi ustoličeni austrijsko-švajcarski episkop, vladika Andrej (Ćilerdžić) koji će svete liturgije služiti u našim pravoslavnim hramovima u Bernu i Cirihu.

Za vreme boravka vladike Andreja u Cirihu održaće se sednice s upravama crkvene opštine Sv. trojica u Cirihu i Uspenija Presvete Bogorodice, sa željom da se prevaziđu administrativni problemi iz prošlosti.

U nedelju, 24. avgusta, s početkom u 10 sati, Svetu liturgiju vladika Andrej služiće u Belpu kod Berna, a lepotu ovog čina upriličiće i hor Heruvim pod rukovodstvom dirigenta gospođe Sekulić-Barac. Nakon liturgije organizovaće se zajednički ručak u crkvenoj sali. Novoizabrani vladika Andrej u zvaničnoj poseti boraviće i u Cirihu od 27. avgusta do 3. septembra.

Praznično večernju liturgiju će služiti istog dana po dolasku s početkom u 17.30. Potom će vladika održati predavanje na temu „Značaj praznika Uspenija Presvete Bogorodice“ u našoj crkvi u Cirihu sa početkom u 18.30.

Na dan crkvene slave Uspenija Presvete Bogorodice, 28. avgusta (Velika Gospojina), vernici će biti u prilici uz veliku čast dočekaju svog novoizabranog vladiku Andreja, a svečana liturgija će početi u 9.30.

Posle liturgije i svečanog litijskog ophoda oko crkve, vladika će osveštati i posaditi hrastovo drvo u porti s koga će se svake godine za Božić uzimati badnjak. Kolo srpskih sestara će postaviti slavski ručak za vladiku, sveštenstvo i goste.

Arhijerejska liturgija biće održana i u hramu Sv. trojice 30. avgusta u kapeli Sv. Petke u Cirihu sa početkom u 18 sati, a u nedelju, 31.avgusta, vladika Andrej će u hramu Svete trojice u Cirihu takođe služiti liturgiju s početkom u 10 sati.

Kratka biografija
U hramu Vaskrsenja Hristovog u Beču, u prisustvu političkih i verskih predstavnika Srbije i Austrije, 20. jula ustoličen je episkop austrijsko-švajcarski SPC Andrej.

Episkop Andrej (Ćilerdžić) rođen je 1961. u nemačkom gradu Osnabriku, kao drugi sin protojereja-stavrofora Dobrivoja Ćilerdžića i majke Marijane.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Diseldorfu, a posle mature boravio je godinu dana na Svetoj gori. Diplomirao na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu, a potom se zamonašio u manastiru Visoki Dečani.

A.K.

Cveće za Milevu Ajnštajn

0

Zoran Jeremić, Generalni konzul Srbije u Cirihu u nedelju je povodom desetogodišnjice pronalaženja groba Mileve Marić-Ajnštajn (1875-1948) obišao groblje Nordhajm u ovome gradu i na grob Mileve Marić-Ajnštajn položio buket svežeg cveća.Počast čuvenoj srpskoj fizičarki odali su i Andreas Gabathuler, predsednik udruženja Tesla Society iz St. Galena i osnivač Petar Stojanović-Kajzer čijom zaslugom je javnost 2004. i saznala za mesto večnog počivanja prve supruge Alberta Ajnštajna. Ceremoniji je prisustvovalo i nekoliko drugih pozvanih gostiju.

Mileva Marić-Ajnštajn rođena je u Titelu kod Novog Sada i bila je prva Srpkinja i jedna od prvih žena uopšte koje su upisale studij na Politehničkoj školi u Cirihu. Mileva je imala nesrećan brak s tvorcem teorije relativiteta, a mnogi i danas tvrde da je upravo ona rešavala njegove matematičke probleme.

Tvrdi se da u to vreme nije bilo uobičajeno da se žena ističe ispred muža, a pošto je i Mileva bila tako vaspitana, nije ni insistirala na podeli zajedničkih naučnih dostignuća. Postoje i tvrdnje da je Ajnštajn namerno Milevu izbrisao iz svih dokumenata i radova i da je teorija relativiteta u stvari Milevino delo.

Mnoga udruženja, institucije i poštovaoci Mileve Marić zalažu se da se njene zasluge dokažu i u naučnim krugovima priznaju i usvoje.

Udruženje Tesla Soceity koje je osnovao Petar Stojanović, naš zemljak rođen u Austriji, godinama radi na promociji srpskih naučnika, pa je u aktivnost njegovog udruženja ušlo i razjašnjavanje svih tajni koje su vezane za slavnu Srpkinju, kojoj je po mnogim mišljenjima, kao i Nikoli Tesli uskraćena Nobelova nagrada.

Grob bez spomenika
Mileva Marić umrla je 1948. godine, a sahranjena je u Cirihu na groblju Nordhajm (Grabfeld 7 Nr. 9357). Mesto na kojem je sahranjena još uvek nije obeleženo ni spomenikom ni spomen pločom.

Zoran Jeremić govorio je veoma emotivno o nesrećnom životu naše naučnice, a Andreas Gabathuler je naglasio da će njegovo udruženje sve učiniti da Mileva u svetskoj fizici zauzme mesto koje joj pripada.

R. Lukić

Poklon od srca

0

Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije! Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na provedene dane a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna. Od ručno rađenog nakita, liciderskih srca, zimnice srpskih domaćica, do slika, narodne nošnje, ili maketa spomenika iz svih krajeva zemlje – vaše je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši! Za šta god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, gostoprimljive i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.

Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu ili detelinu za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama, a ručno ih rade majstori iz cele zemlje.

Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se dobro jede! Specijaliteti ovdašnjih domaćica retko koga ostavljaju ravnodušnim, a ono što poslastice naše tradicionalne kuhinje čini posebnim su recepti po kojima se prave i koji su stari i po nekoliko vekova. Zbog toga je svaki zalogaj deo tradicije. Najukusniji suveniri mogu biti srpska zimnica – džemovi, slatko, ajvar ili neko tradicionalno piće iz ovih krajeva – rakija od šljiva ili vino. Posebno upakovani, ovi specijaliteti mogu biti i lep poklon.

Ako biste da iz Srbije ponesete nešto zaista autentično, raspitajte se gde možete da nabavite delove narodne nošnje koje i danas prave majstori starih zanata koji svoje veštine prenose sa generacije na generaciju. Šajkače, fesovi, kecelje, jeleci, čakšire i opanci, odavno su već opevani u srpskim narodnim pesmama. Vi se možete uveriti koliko zaista lepi i raznovrsni mogu biti. Od jednog do drugog kraja Srbije nailazićete na nošnje svih naroda koji žive na ovim prostorima! Videćete da je svaka na svoj način posebna.

Ako već razgledate narodnu nošnju, preporučujemo da pogledate i nakit sa motivima iz srpske tradicije. Uz ručno ređene minđuše, ogrlice i narukvice, koji mogu biti savršeni pokloni ili suveniri, na trenutak ćete se osetiti kao srednjevekovne princeze ili dvorske dame.

Posebnosti najvećih gradova u Srbiji, kao i najpoznatijih istorijskih lokaliteta možete pronaći na mnogobrojnim magnetima i bukmarkerima, u snežnim kuglana, maketama ili minijaturama. Tu su i stari narodni instrumenti – frule, gusle ili dvojnice koje vam mogu pomoći da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.

Svaki od ovih predmeta nosi sa sobom deo priče vašeg boravka u našoj zemlji. Sve što ponesete sa sobom kući, pomoći će da ovu priču nikada ne zaboravite.

1...678Stranica 7 od ukupno 8

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.