BEOGRAD — Radovi na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save u Beogradu biće završeni do 2022. godine, a izvodiće ih više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije. Vrednost radova biće veća od 30 miliona evra, a sredstva će obezbediti donacija Vlade Rusije po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.
Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu, biće prekriveno 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova Hrama Svetog Save. Radovima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije. Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda, dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije.
Na ovom skupu, srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti , doneta je odluka da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.
Radovi pod svodovima Hrama Svetog Save trajaće osam godina, a neimari koji se prihvate izrade mozaika u najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, imaće veoma težak zadatak, da kamen po kamen, na gotovo 17.000 kvadratnih metara, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Planirano je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta, a da unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, bude podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.
Kao uzor za završtak Hrama Svetog Save, uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija, tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.
Srpsko-ruska komisija je odlučila da unutrašnja dekoracija Hrama prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma, a pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi.
Tihana Pavićević
