Plaćena reklama

Projekcija dokumentarca „KOSMA“ u Luganu

0
Foto: kosmafilm.com

U okviru 4. “OtherMovie” filsmkog festivala u Luganu, u petak 12. juna. 2015. godine biće održano tematsko veče na temu “Libertà di essere”.

Tom prilikom u “Cinema Lux Arthose Massagno” biće između ostalog prikazan i dokumentarni film “KOSMA” autorke Sonje Blagojević.

Dokumentarni film o onome o čemu se retko govori kada se priča o Kosovu – o životu izvan okvira vesti i politike.

Život pretvoren u zvuke FM frekvencija, sagledan ušima radija kroz glasove onih koji su bez glasa i postojanja u zvaničnim medijima. U rasponu od jednostavne svakodnevice  do fantastičnih prizora žive tradicije koja ponire iz najdubljih i najlepših slojeva vremena, prostora i ljudskog iskustva.

KOSMA je živa freska sudara lirskog sa epskim i dramatičnim, obojena jedinstvenom mešavinom sumornog sivila i gorućim bojama prizora zadivljujuće lepote.

Radijska mreža KOSMA je jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući barijere nepremostive za njihove slušaoce. Nestanci struje i vode, strah, nadletanje helikoptera, napadi i protesti upleteni su u jednostavne ljudske želje, ambicije i postupke u prostorima bogate, žive i prisutne istorije i viševekovne tradicije. Radio-programi koji glasom i muzikom svedoče o svakodnevici, ljudskim vezama, važnim događajima i prisustvu nade.

Foto: OtherMovie2015
Foto: OtherMovie2015

Izjava reditelja

Dok sam snimala svoj prethodni film o humanitarnim akcijama klovna Džoa Mame iz San Franciska, našla sam se na Kosovu i jedne noći prespavala na podu i stolovima KIM radija, u seocetu na centralnom Kosovu. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako ova radio-stanica funkcioniše kao svojevrsni omladinski centar, jedino mesto gde su mladi mogli da se druže, koriste računare, uče i budu informisani. Tada još uvek nisam mogla da pretpostavim da će upravo ta radio stanica postati jedan od „glavnih junaka“ u mom novom dokumentarcu.

Sonja Blagojević, rođena 1980. u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, smer filmska i TV režija. Član UFUS-a, radi kao reditelj, asistent režije i producent na festivalima dokumentarnog filma „7 veličanstvenih“ u Beogradu i „Grafest“ u Gračanici, gde je i selektor. Svoje dokumentarne projekte potpisuje i kao scenarista i snimatelj. Prethodni film, srednjemetražni dokumentarac „Moj drug Srbija“, prikazan je na 20-ak međunarodnih festivala, gde je osvojio nekoliko nagrada. 

Par godina kasnije, moj prijatelj (i budući producent) mi je spomenuo radio-stanicu u Goraždevcu, kao potencijalno interesantnu temu za film. U pitanju je još jedno malo selo na Kosovu, izolovana sredina u kojoj živi manje od hiljadu Srba i u kojoj ta radio stanica predstavlja centar života za mlade. Slično onoj u kojoj sam prespavala… Počela sam da istražujem i shvatila da su obe radio stanice deo veće radijske mreže, pod imenom „Kosma“. Pet radio stanica raspoređene su u različitim delovima Kosova i Metohije i svojim signalom povezuju izolovane sredine u kojima Srbi danas žive. Tako je započelo moje veliko putovanje putem zvuka, dugo tri godine i zabeleženo na 120 sati snimljenog materijala.

Kada sam se prvi put vratila sa Kosova, mnogi su me pitali isto: „Kako je tamo?“ Na osnovu mog kratkog boravka, nisam mogla da im dam precizan odgovor. Ali, nisam mogla ni da prestanem da se pitam: „Kako je zapravo tamo?“ I još više: „Kako je ljudima koji tamo žive?“ Izabrala sam da radio zvuk postane moja vodilja u traženju odgovora; odlazila sam svuda gde ga je bilo: na njegov izvor (u radio stanice i mesta u kojima se nalaze), od jedne do druge, put raznih predela, banjskih i planinskih, sve do kuća u kojima su radio prijemnici onih koji slušaju program.

Shvatila sam da odgovor na pitanje „kako je tamo?“ ne može biti jednostavan – zato sam odabrala mozaičnu strukturu, sa mnoštvom prizora i likova, koji bi tako u celini bili u stanju da predstave duh jednog vremena, neki kolektivni osećaj. Moja velika nada je da će film barem delimično uspeti da odgovori na ovo veliko i važno pitanje.

EKIPA FILMA 

Scenario, kamera, režija: Sonja Blagojević
Producenti: Svetlana i Zoran Popović, CVK KVADRAT
Montaža: Nemanja Babić, Sonja Blagojević
Dizajn zvuka: Aleksandar Protić
Kompozitor: Milan Sv. Đurđević
Kolor korekcija: Pablo Ferro
Grafički i web-dizajn: Marko Đekić

Izabrana tri finalna predloga za novu Švajcarsku himnu

0
Foto: CHymne.ch

Izabrani putem internet glasanja, tri predloga nove Švajcarske himne, sada se takmiče u finalu. U tri od četiri lingvistička regiona izabrane su tri himne. One su birane interet glasanjem u periodu od 30. marta do 15. maja 2015. godine. To je bio prvi krug glasanja nakon prve selekcije koju si činili 208 predloga.

Varijanta “A” zadržava melodiju aktuelne himne autora Alberiha Zvisiga (Alberich Zwyssig). Predlog “B” koristi Zvisigovu melodiju kao osnovu, ali sa varijacijama. I na kraju predlog “E” korisiti melodiju aktuelne himne koja je blago modifikovana u horu, dok je muzika u dve strofe nova kompozicija.

Izlaznost na glasanju je varirala po lingvističkim regijama: 61% je došao iz nemačkog govornog područja Švajcarske, 34% glasova je došlo iz francuskog govornog područja, iz italijanskog 4% i 0,1% iz regije u kome se govori retroromanski jezik. “Interesovanje je na zadovoljavajućem nivou. Preko 100.000 osoba je posetilo naš sajt, tražeći informacije o predlozima za novu himnu. Izvanredan odziv u francuskom govornom području bio je već očigledan prilikom slanja predloga, 70 do ukupnih 208. Takođe pozdravljamo veliko interesovanje od strane domaćih ali i stranih medija”, kometariše Žan-Danijel Gerber (Jean-Daniel Gerber) menadžer projekta. On je pre dve godine počeo potragu za novom nacionalnom himnom, koja će promovisati osnovne vrednosti današnjeg društva. Žiri koji je bio sastavljen od trideset specijalizovanih članova, izabrao je šest predloga od ukupno 208 predloženih.

phoca_thumb_l_ivica_079

Ivica Petrušić, predstavnik mladih Kantona Cirih i jedan od članova žirija, nada se da će pobediti kreativni predlog koji može da odražava društvenu složenost Švajcarske.

Sa početkom glasanja preko interneta, centralna rasprava oko nove himne se promenila. Od kada su šest predloga predstavljeni na internetu na sva četiri zvanična jezika, pitanje nije više bilo da li da se podrži ili odbije nova himna. Debata se otvorila na temu sadržaja tekstova i melodije. Tekstovi se oslanjaju na preambulu Saveznog ustava i odražavaju osnovne vrednosti Švajcarske danas.

Od 8. juna do 6. septembra 2015. godine, tri finalna predloga su podvrgnuti drugom krugu glasanja na internetu. Glasanje je omogućeno na interet stranici www.chymne.ch koji je dostupan na sva četiri zvanična jezika.

12. septembra 2015. godine, od 18:10 do 19:20, Švajcarci će imati prilike da uživo prate program “Potzmusig” na kanalima SRF1 i RTS2, i da i glasanjem putem telefona daju doprinos svom favoritu za novi himnu. Glasovi koji su sakupljeni putem interneta biće spojeni sa onima koji budu pristigli putem telefona, da bi u toku emisijie bili otkriveni i autori finalnih predloga, koji su za sada tajna.

Čim himna koja osvoji najviše glasova i dobar stepen popularnosti, biće zahtevano od nadležnih saveznih organa da odrede izabrani predlog, za novu himnu Švajcarske Konfederacije. Postoji mogućnost da cela procedura na kraju bude podvrgnuta i referendumu.

Dani srpske kulture: Da se ne zaborave koreni

0

23. i 24. Maj, Sala Comunale – Paradiso

Subota, 23. Maj, je dan pozorišta

Od 19:00 časova, monodrama „Od puške do metle“. Priča o srpskoj heroini Milunki Savić. Ulogu tumači Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dobitnica mnogobrojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

Od 20:30 časova: komedija „Metar i po do Cezara“. Ovo je komad koji se bavi našom stvarnošću, našim brigama i problemima, našim naravima. A sve to kroz posebnu prizmu, te je predstava urnebesna komedija. U sat i dvadeset minuta duboko ulazimo u jednu tipično srpski porodicu u zemlji koja je u tranziciji. Muž kome je jedina nada, za veliko bogatstvo, kopanje po arheološkim iskopinama iz ostatka rimskog Viminacijuma. Srpski Indijana Džons, umesto Cezarovog groba, koji mu „stalno beži za metar i po“, nailazi na mladu, zgodnu Rimljanku. Tu počinje zaplet koji nas vodi u paralelne svetove starog Rima, naših savremenih priča i snova. Uloge tumače: Vesna Stanković, Lepomir Ivković i Marija Veljković.

Cena karte: CHF 30,- za obe predstave, a CHF 20,- za jednu.

Nedelja, 24. Maj

Od 11:00 izložba slika Ignjata Stanojevića, koji vlada različitim tehnikama u slikarstvu, od ulja na platnu, pastelnih boja, do grafita. Poslednjih godina je eksperimentisao i sa tehnikom kolaža. Predmet crteža i slika najviše su pejzaži, mrtva priroda i portreti, a inspiracija su mu impresionisti sa kraja 18og veka.

Od 14:00 Svečana Akademija
Od 15:00 Defile narodnih nošnji
Od 16:30 Folklorni i muzički program, gost je švajcarsko folklorno – pevačko Udruženje
Od 18:30 Degustacija srpskih specijaliteta

Milica Radivojević

„Plavi Tesla“ u Ambasadi Srbije

0

BERN — Kopija čuvenog Teslinog „Plavog portreta“ koji je 1916. godine naslikala američka slikarka, kneginja mađarskog porekla Vilma Ljvov Paragli (1864-1923), zahvaljujući Petru Stojanoviću, osnivaču udruženja „Tesla Societi“ iz Sent Galena, Snežani Janković, ambasadorki Srbije u Švajcarskoj, i muzeju Nordze iz Huzuma na severu Nemačke, koji je vlasnik originala, izložena je od 21. februara u Ambasadi Srbije u Bernu.

Nikola Tesla je samo jednom pozirao i to čuvenoj slikarki Paragli, a portret je nazvan plavi jer je Tesla prelamajući svetlosne zrake specijalnom staklenom cevi koju je izmislio za ovu priliku, u studiju ostvario plavu boju koju je velika slikarka verno prenela na platno.

Zbog nove tehnike rasvete i talenta slikarke Paragli kojim je portret naslikala, sliku su u Americi nazvali „ikonom tehnike i umetnosti“, a zbog izuzetne lepote mediji su je nazivali i „veštačkim suncem“.

KOPIJE
Prema informaciji izlagača, do sada su izrađene samo dve kopije Teslinog „Plavog portreta“. Jedna je prodata u Nemačkoj, nepoznatom kupcu za nepoznat iznos, a druga će zahvaljujući muzeju Nordze i udruženju „Nikola Tesla“ iz Sent Galena, 22- februara biti izložena u Ambasadi Srbije u Bernu.
Svečanosti će prisustvovati samo pozvani gosti, ali će portret jedno vreme, koje još nije precizirano, ostati u Ambasadi. Original „Plavog portreta“ čuva se u muzeju Nodze u Huzumu, Nemačka, a pokazuje se samo u izuzetnim prilikama.

Slika je nastala u Njujorku, a slikarka se od nje nije rastajala do smrti 1923. godine.

Godinu dana posle njene smrti portret je na aukciji kupio njujorški trgovac nekretninama i dijamantima Ludvig Nisen, poreklom Nemac. Iste godine (1924), nakon kupovine slike, bogati Nemac je umro, a posle njegove smrti trag portretu se gubi.

Pronađen je tek 1980. na tavanu muzeja Nordze u Huzumu. Kako je kasnije objavljeno, Ludvig Nisen je svome rodnom gradu zaveštao i muzej i „Plavi portret“.

Popisivači imovine muzeja ne znajući o kakvoj se slici radi, u katalog slika pod brojem 1169 upisali su je kao „Gospodinov portret“. Tek je istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekener utvrdio da je na slici čuveni srpski pronalazač, ali identifikacija slike time nije završena.

Traganje za dokazima do 2007. nastavljeno je akcijama i prepiskama Draginje Maskareli, autorke umetničke zbirke muzeja „Nikola Tesla“ iz Beograda, i doktorke Astrid Frik, tadašnje direktorke muzeja Nordze u Huzumu. Međutim, smrću doktorke Astrid Frik proces identifikacije je usporen, a konačno su ga početkom 2009. godine kraju priveli istoričar umetnosti dr Sven Hinrih Simers iz Huzuma i Vladimir Jelenković, direktor muzeja „Nikola Tesla“ iz Beograda. Bilo je to senzacionalno otkriće, a „Plavi portret“ javnosti je nakon 85 godina prvi put pokazan 29. marta 2009. godine na izložbi „Mito, struja i jedna slikarska kneginja“ („Mithos, Strom und eine Malerfütin „) u muzeju Nordze u Huzumu.

Otvaranju ove senzacionalne izložbe prisustvovali su konzuli Srbije Vojin Dragišić i hrvatske Žarko Plevnik. Na otvaranje je iz Švajcarske stigao i poznati Teslin promoter Petar Stojanović, a iz Berlina režiser Mihael Krauze, autor biografskog filma i knjige „Kako je Nikola Tesla pronašao 20. vek (“ Wie Nikola Tesla das 20. Jarhundert erfand“).

„Vesti“ su bile jedini srpski medij koji je direktno izvestio sa ovog događaja, a izveštaji našeg lista o pronalasku „Plavog portreta“ i njegovoj prvoj izložbi i danas se čuvaju u dokumentaciji Nordze muzeja u Huzumu.

Srbin u trci za predstavnika švajcarske na Eurosong 2015

0

U subotu 31. januara sa početkom od 20 časova, na SRF/SRG SSR/RSI možete pratiti uživo izbor za predstavnka švajcarske na presdstojećem Eurosong 2015, koji se održava u glavnom gradu Austrije.

Ove godine među takmičarima koji se bore za mesto predstavnika švajcarske u Beču je i “naše gore list” Rade Mijatović koji je sa svojim bendom TIMEBELLE i pesmom Singing About Love, ušao među šest finalista.

Oni nastupaju pod rednim brojem brojem 2 i tokom prenosa možemo glasati za njih slanjem SMS poruke sa ukucanim 02 na broj 377 ili pozivom na broj 090 154 49 02

timebelle-wiwibloggsNadamo se da će naša zajednica u švajcarskoj u velikom broju podržati Radeta Mijatovića i njegov TIMEBELLE na svom putu ka ovom velikom evropskom muzičkom takmičenju.

Episkop Andrej: Prva kanonska poseta Crkvenoj opštini u Tićinu

0

LUGANO — U Nedelju 27. Po Duhovima, 14. decembra 2014. Godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko – švajcarski Gospodin Andrej, izvršio je prvu kanonsku posetu Crkvenoj opštini u Tićinu, koja je inače najjužnija Crkvena opština u Švajcarskoj. Crkvena opština i parohija Sabor Srba Svetitelja u Tićinu, za bogoslužbene potrebe koristi dva iznajmljena rimokatolička hrama, jedan u administrativnom centru kantona – Belinconi, i jedan u najvećem gradu ovog kantona – Luganu. Ovom prilikom, Preosvećeni vladika služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Luganu, uz sasluženje Arhijerejskog namesnika za Švajcarsku, protojereja Stanka Markovića, nadležnog paroha jereja Đorđa Lukića i đakona Brana Sarića iz Ciriha. Verni narod koji je ispunio hram, pokazao je sa kolikom radošću je dočekana Arhipastirska poseta vladike Andreja. Veliki broj prisutnih vernika, među kojima i zavidan broj dečice, pristupio je Svetoj Čaši, i od svoga Arhijereja primio Časno i Životvorno Telo i Krv Hristovu. Vladika Andrej, u svojoj upečatljivoj besedi protumačio je pročitano Jevanđelje. U nastavku je čestitao deci što imaju roditelje koji vode računa o njihovom duhovnom uzrastanju.

Po završenoj Svetoj liturgiji, u čast dolaska Episkopa Andreja, usledio je kratki prigodni program učenika srpske dopunske škole i polaznika veronauke, koje su za tu priliku pripremili učiteljica Žaklina Nikolić i paroh o. Đorđe Lukić. Duhovna radost nastavljena je zajedničkom trpezom ljubavi koju su priredile članice novoosnovanog Kola srpskih sestara. Na kraju, Episkop Andrej, na veliku radost svih prisutnih, najavio je svoj skorašnji ponovni dolazak, zbog sastanka sa građevinskim odborom crkvene opštine i predstavnicima crkava i državne vlasti u Kantonu.

Srpska slava uvrštena na Uneskovu listu kulturnog nasleđa

0

Praznik porodice posvećen svetitelju zaštitniku domaćinstva, oblikovan u srednjem veku, postaje do kraja nedelje deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Do kraja predstojeće sedmice, saznaju „Novosti“, srpska krsna slava, zvanično će biti na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tako će slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica, ostati upamćena i kao „prvi upis“ Srbije na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ali, iako nema sumnje koliki je značaj slave za Srbe u Srbiji i kod većine Srba u regionu i svetu, našu javnost ovih dana najviše interesuje kako su je predlagači opisali i predstavili Uneskovoj komisiji.

Magistar Marko Stojanović, član nominacionog tima Slave za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže da je slava predstavljena, pre svega kao obred osveštanja hrane i pića, koji pravoslavni hrišćani u Srbiji praktikuju u okviru godišnjeg ciklusa običaja. Kao praznik porodice, posvećen svetitelju, zaštitniku domaćinstva. Naglašeno je, kaže, i da je reč o narodnom običaju proslavljanja sveca zaštitnika pod nazivom slava, krsno ime, krsna slava i, ranije, pamjat svetom, koji je oblikovan u srpskoj srednjovekovnoj državi, kao i da njegovu današnju običajno-religijsku formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica.

– Objasnili smo i da obred slave i rituali sadrže beskrvne i krvne žrtve, uz molitve i zdravice. A, centralni, hristijanizovani ritual podrazumeva paljenje sveće, molitvu i unakrsno presecanje, prelivanje vinom i lomljenje hleba odnosno slavskog kolača na četiri dela, što simbolizuje telo, krv i bestelesnu prirodu Hrista. Gozba, koja sledi nastavak je i sjedinjenje sa centralnim ritualom. Ona i za domaćina i za goste započinje uzimanjem zalogaja slavskog kolača i slavskog žita, potom otpijanjem gutljaja vina uz zdravicu, koja se izgovara za plodnost i blagostanje svih prisutnih, slavljenika i gostiju – kaže mr Stojanović.

On pojašnjava da je u „objašnjenju“ slave, predočeno i da je na gozbi neizostavna pečenica od mesa, kao krvna žrtva koja potiče iz antičkih vremena, i koja za slave koje se obeležavaju za vreme hrišćanskog posta ili na posne dane podrazumeva isključivo uzimanje ribe.

kolo-srpskih-sestara-subotica-slava8-jpg– Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo. Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge – priča naš sagovornik.

Posebno je ukazano da ritualna priprema i ukrašavanje slavskog kolača, utiskivanje Hristovih simbola IS-HS-NI-KA, uz kvalitet i obilje jela na gozbi, naglašavaju kulturnu, obrednu i društveno ritualizovanu ulogu žene i njen prestiž. Jer, pripremanjem žrtve u hrani, ona obezbeđuje plodnost i blagostanje domaćinstvu, ali ujedno prenosi ritualna znanja i veštine sa kolena na koleno.

– Objašnjavajući značaj slavske gozbe, pojasnili smo i da se tako širi društveni krug u kome se slava prepoznaje kao simbol zajedništva i identiteta. Pozivanjem i učešćem rodbine, prijatelja i suseda u gozbenom ritualu, usklađuju se društveni status, različita etnička i religijska pripadnost učesnika i naglašava važnost svakog gosta – naglašava Stojanović i kaže da je komisiji koja je odlučivala o tome da li će se slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva naš centar priložio obimnu dokumentaciju i priloge koji najbolje svedoče o istinskoj važnosti slave za identitet srpskog naroda tokom minulih vekova, danas i u budućnosti.

NACIONALNA LISTA SA 27 “STAVKI“

Pre Uneskove, nematerijalno kulturno nasleđe mora da se nađe na nacionalnoj listi. Srbija je, 2012. godine, usvojila registar koji trenutno sadrži 27 „stavki“ srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Osim slave, tu su molitva – đurđevdanski obred, belmuž, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, klesarski zanat, pazarske mantije, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma i čuvanje Hristovog groba.

ZASLUŽNI I MEDIJI

– Zakonski okvir, koji domaćinima za dan slave omogućava da ne rade, uz podršku medija koji povodom slava emituju ili pišu prigodne priloge, odražava opštedruštveni, pozitivan stav javnog mnjenja, što pospešuje očuvanje i održivi razvoj slave kao nematerijalnog nasleđa u Srbiji. Osim toga, u Etnografskom muzeju u Beogradu i Muzeju hleba u Pećincima sprovode se dečji obrazovni programi koji promovišu i podižu svest o značaju proslavljanja porodičnog svetitelja – naglašava mr Marko Stojanović.

J. Matijević

Oslikavanje Hrama Svetog Save

0

rep-hram-MALAABEOGRAD —  Radovi na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save u Beogradu biće završeni do 2022. godine, a izvodiće ih više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije. Vrednost radova biće veća od 30 miliona evra, a sredstva će obezbediti donacija Vlade Rusije po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.

Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu, biće prekriveno 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova Hrama Svetog Save. Radovima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije. Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda, dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije.

rep-hram-MALANa ovom skupu, srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti , doneta je odluka da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.

Radovi pod svodovima Hrama Svetog Save trajaće osam godina, a neimari koji se prihvate izrade mozaika u najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, imaće veoma težak zadatak, da kamen po kamen, na gotovo 17.000 kvadratnih metara, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Planirano je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta, a da unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, bude podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.

rep-hram_620x0Kao uzor za završtak Hrama Svetog Save, uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija, tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.

Srpsko-ruska komisija je odlučila da unutrašnja dekoracija Hrama prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma, a pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi.

Tihana Pavićević

 

Van Gogh osvojio „MTV Best Adria Act“ nagradu

0

Najbolji regionalni izvođač, po mišljenju publike, dobio je najveći broj glasova u proteklih šest nedelja na sajtu MTV EMA. Dobijanjem ovog priznanja Van Gogh dalje nastavlja trku za osvajanje još jedne nagrade – „MTV Worldwide Act“, koja će biti dodeljena 9. novembra na ceremoniji u dvorani The SSE Hydro u Glazgovu.

Van Gogh je MTV nagradu prvi put osvojio 2007. godine. Tim povodom, frontmen grupe Zvonimir Đukić Đule je izjavio: „Ljudi, hvala svima koji ste verovali u nas. Ovo priznanje predstavlja našu zajedničku pobedu. Želimo da ovu nagradu proslavimo sa vama, licem u lice, od grada do grada, a prvi susret vam zakazujemo već 11. decembra, na našem velikom beogradskom koncertu u Hali sportova na Novom Beogradu“.

Van Gogh su osvojili više glasova od drugih drugih izvođača nominovanih za Best Adria Act nagradu – Vatre, Gramatika, Punčki i sastava Who See. Rokeri iz Beograda od danas u podne kreću u novi krug takmičenja u kojem će se boriti za nominaciju za Worldwide Act nagradu. Glasanje za ovu fazu trajaće do srede, 29. oktobra u ponoć, takođe na sajtu MTV EMA. Finalni spisak od 10 nominovanih izvođača iz svih krajeva sveta biće objavljen 30. oktobra, dok će pobednik biti nagrađen na svečanosti dodele MTV EMA nagrada u Glazgovu u nedelju, 9. novembra.

20. jubilarna dodela evropskih MTV muzičkih nagrada prenosiće se uživo iz dvorane The Hydro u Glasgowu u nedelju, 9. novembra, u 21:00. Glasanje za 2014 MTV EMA u svim kategorijama odvija se na mtvema.com.

Kao što je ranije objavljeno, voditeljka 2014 MTV EMA biće hip hop zvezda Niki Minaž, dok su prvi potvrđeni izvođači Ariana Grande, Ed Širan kao i Kalvin Haris, Kiša, Čarli XCX i Royal Blood. Ovogodišnji dobitnik “Global Icon” nagrade je britanska rok legenda Ozi Ozborn.

Katy Perry vodi u trci s nominacijama u sedam kategorija, a u stopu je sledi Ariana Grande, nominovana u šest kategorija. Pharrell Williams i 5 Seconds of Summer bore se za po pet nagrada. One Direction, Nicki Minaj, Iggy Azalea, Eminem, Sam Smith i Kiesza nominovani su za po četiri MTV EMA nagrade.

Voditeljka dodele biće hip-hop zvezda Nicki Minaj, a za sada poznati izvođači su Ariana Grande, Ed Sheeran..

Van Gogh predstavnik Srbije za ovogodišnju MTV nagradu

0

BEOGRAD — Jedan od najpopularnijih domaćih rok bendova Van Gogh predstavnik je Srbije u trci za prestižnu „2014 MTV Europe Music Awards“ u kategoriji najboljeg regionalnog izvođača.

Grupa Van Gogh je osnovana 1986, a MTV nagradu je već osvojila 2007. godine. Čast nam je da smo po drugi put nominovani za ovo priznanje. To nas motiviše da u što boljem svetlu razvijemo zastavu rok muzike i opravdamo očekivanja naših fanova, bez čije podrške ova nominacija neće dobiti krunu, rekao je vođa grupe Zvonimir Đukić Đule. Da bi se Đule, Srba, Bane i Cvika u ime Srbije, pored najvećih svetskih muzičkih zvezda, poklonili višemilionskom auditorijumu na ceremoniji dodele nagrada 9. novembra u dvorani The Hydro u Glazgovu potrebno je da publika glasa na adresi: http://adria.mtvema.com/vote#cat=best-adria.

Pored Van Gogha, za tu nagradu su u različitim kategorijama nominovani i Ariana Grande, Keti Peri, Eminem, Farel Vilijams, Majli Sajrus, Džastin Biber, Džastin Timberlejk, Coldplay, Dejvid Geta i Avicii.

1...4567Stranica 5 od ukupno 7

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2022 SERBINFO - All rights reserved.