Plaćena reklama

Preminuo glumac Dragan Nikolić

0
FoNet/Darko Cvetanović

Velikan srpskog glumišta se dugo borio sa problemima sa debelim crevom.

Komemoracija će se održati u ponedeljak 14. marta u 12 časova na Velikoj sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212.

Dragan Nikolić biće sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Skup porodice i prijatelja je u 14 časova, a početak opela u 14:30.

Rođen je 1943. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu.

Nakon dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, i tada, kao sedamnestogodišnjak, bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić.

Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom u filmu “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića. Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još “Horoskop” (B. Drašković, 1969); “Bube u glavi” (M. Radivojević, 1970), “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” (B. Čengić, 1971), “Mlad i zdrav kao ruža” (J. Jovanović, 1971), “Bez reči” (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), “Kičma” (V. Gilić, 1975), “Nacionalna klasa” (G. Marković, 1979, Car Konstantin), “Ko to tamo peva” (S. Šijan, 1980), “Banović Strahinja” (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, “Sezona mira u Parizu” (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), “Balkan ekspres” (B. Baletić, 1983), “Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), “Poslednji krug u Monci” (A. Bošković, 1989), “Original falsifikata” (D. Kresoja, 1991).

Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru.

Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena mu je 2000. godine.

Dragan i njegova supruga Milena Dravić su se upoznali 1972. godine kada su zajedno vodili šou program „Obraz uz obraz“ i na jednoj pauzi između snimanja, 31. decembra, otišli su u opštini da se venčaju.

Promocija zbornika „Zaveštanje“

0

Udruženje srpskih pisaca švajcarske i ove godine održava oktobarske književne susrete.

Na ovogodišnjem tradicionalnom susretu održaće se i promocija zbornika „Zavešranja“ Udruženja srpskih pisaca švajcarske.

Uprava Udruženja poziva sve zainteresovane za očuvanje srpske kulture i pisane reči u Švajcarskoj da prisustviju ovogodišnjim susretu književnika koji će se održati u subotu 3. oktobra 2015. godine sa početkom u 19 časova u prostorijama SDK Minchwilen, Mätzikonerstrasse 57, Minchwilen, Kanton Turgovija.

Svečano otvoren Kulturni centar LAC (Lugano Arte Cultura)

0
© Drago S.

Presecanjem vrpce otpočeo je program svečanog otvaranja koji su obeležili brojni nastupi asambala, kreativnih radionica, koji su animirali različite prostore u okviru kulturnog centra.

© Drago S.
© Drago S.

Istovremeno su otvorene i tri muzejske postavke: “Horizont sever-jug” (Orizzonte Nord-Sud), “Solid Ligt Works” Entonija Mekola (Anthony McCall) i “Tićino” (Il Ticino) u Palazzo Reali.

U toku dana je održana i debata zvaničnika na kojoj su pored Marka Boradorija (Marco Borradori) gradonačelnika Lugana, Đovane Mazoni – Breni (Giovanna Masoni Brenni) zamenice gradonačelnika,  učestvovali, Norman Gobi (Norman Gobbi) predsednik Vlade Kantona Tićino i Izabela Kazot (Isabelle Chassot) direktorka Federalne kancelarije za kulturu.

© Drago S.
© Drago S.

Ceremonija je završena u pozorišnoj sali nastupom kompanije Finci Paska (Compagnia Finzi Pasca), a večernjim satima velikim spektaklom na otvorenom u produkciji kompanije Mymoon u saradnji sa LuganoInScena.

Ideološka pozadina srpsko – srbskog fililoškog spora

0

Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Jednačenje suglasnika po zvučnosti (ili asimilacija) je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se šumni suglasnici, koji se razlikuju po zvučnosti, jednače tako što se prvi suglasnik iz para zamenjuje svojim parnjakom koji je po zvučnosti jednak drugom suglasniku iz para.

U našem slučaju to znači da se zvučni suglasnik „b” ispred bezvučnog suglasnika „s” menja u bezvučni suglasnik „p”; stoga: „srpski” i „srpstvo”. Kada se zvučni suglasnik „b” nađe ispred samoglasnika, ne dolazi ni do kakve promene; stoga: „Srbi” i „srbistika”.

Promene zvučnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.

Argumenti za prenebregavanje pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti

Osnovni argument onih koji prenebragavaju pravilo o jednačenju po zvučnosti jeste taj da morfema „srp” ne odgovara našem etničkom imenu. Ali morfema „srp” nema nikakve veze se bilo kakvom alatkom, nego je nastala zbog obezvučavanja.

Drugi argument jeste taj da zvučni suglasnik „b” sugeriše muževnost i hrabrost, pa ga treba ostaviti. Ali ma kako pisali te reči, i dalje ćemo ih izgovarati obezvučavajući ih („srpski”, „srpstvo”). Tako su se te reči izgovarale i pre uvođenja u pravopis pravila o jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Možemo izmeniti pravilo o pisanju, ali izgovor će svejedno ostati kakav je i dosad bio. Naprosto naš fonemski sistem ne dozvoljava izgovor tri samoglasnika („bsk”) kao u pridevu „srbski”, a još manje četiri („bstv”) kao u imenici „srbstvo”. Mi čak pomalo s mukom izgovaramo i samoglasničko „r”. Ono je izuzetak u fonemskom sistemu. Slovo „r” najčeće je suglasničko. Dakle, nije lako izgovoriti u prirodnom govoru „srbsk”, a još manje „srbstv”. Ma kako te reči pisali, u govoru ćemo i dalje zadržati obezvučavanje.

Normativistika

U izgovoru ćemo i dalje zadržati obezvučavanje, ali u pisanju to ne moramo činiti. Ako se oblici „srbski” i „srbstvo” budu dugo koristili, moguće je da će ih normativisti proglasiti dozvoljenim, iako ne standardnim oblikom. Oni će imati ulogu pravopisnog dubleta. Ali, da li bi to bilo opravdano?

Doslednost

Ako se obezvučavanje prenebregne u slučaju te dve reči, da li da se prenebregne i u slučaju drugih? Među pobornicima novine prevladava uverenje da samo te dve reči treba da budu izuzete od pravila, ali da se inače u drugim slučajevima vrši jednačenje suglasničke grupe „bs” u „ps”. Dakle, treba da zadržimo oblike „klupski”, „ropski”, „štapski”, a ne da ih pišemo „klubski”, „robski”, „štabski”. Ali nema zahteva za tim pormenama.

Ukoliko usvojimo pravilo da se piše „srbski” i „srbstvo” doslednost nalaže da pišemo i „Zagrebčanin” i „Zagrebčanka”. Ali zahteva za takvom promenom nema. U ovom slučaju „srbski” nacionalisti ne žele promenu. Moguće je da se plaše da bi tome stanovnicima Zagreba udelili nezasluženu muževnost i hrabrost.

Doslednost takođe nalaže da se piše i „rodoljubci”. Ali zahteva za takvim pisanjem nema.

Dakle, pobornici promena krajnje su selektivni. Čini se da kršiti pravilo samo u slučaju jedne, tj. dve reči nije opravdano: njime se otvara put velikoj proizvoljnosti.

Endehazijski pravopis

Upali bi u još veće aspurde kada bismo odlučili da potpuno napustimo pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti. Naime, vraćanje na etimološko pisanje gurnulo bi nas u ralje ustaške jezičke politike.

Jedna od osnovnih osobina jezičke politike u NDH bilo je vraćanje na etimološko („korjensko”) pisanje. Mnogi hrvatski nacionalisti i danas se za njega zalažu. Oni fonetsko pisanje odbacuju kao nasleđe jugoslovenstva i velikosrpstva.

Ukoliko bi srpski nacionalisti želeli da dosledno negiraju pravila jednačenja po zvučnosti morali bi – ironično – uvesti endehazijski „korjenopis”, pa pisati: „bezzvučan”, „družstvo”, „gostba”, „grizti”, „mastnoća”, „petdeset”, „podpuno”, „sladko”, „šestdeset” i tome slično. Malo je „srbskih” nacionalista spremeno da ide tako daleko.

Tradicija srpskih nacionalista

Dok se ustaški režim zalagao za „korjensko” pisanje, srpski nacionalisti – uključujući i četnike, nedićevce i ljotićevce – pridržavali su se pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti. Štaviše, oni su u nekim slučajevma u tome bili i dosledniji nego mi danas. Danas je usvojeno pravilo da se obezvučavanje nikad ne primenjuje na suglasničke grupe „ds” i „dš” (npr. ljudski, odstupiti, podšišati, predsednik, sredstvo). Srpski nacionalisti iz prve polovine XX veka doslednije su poštovali pravila o jednačenju suglasnika, pa su ga se držali i u tim slučajevima (npr. pretsednik). Taj običaj su zadržali i mnogi kasniji srpski emigrantski pisci.

Sukob filologâ i teologâ u XIX veku

Savremena moda pisanja „srbski” i „srbstvo” nema toliko veze sa filologijom, koliko sa ideologijom. Naime, glavni pobornici pisanja „bs” su nacionalisti klirikalne orijentacije. Oni se u tome pozivaju na blaženopočivšeg vladiku Danila Krstića, koji se pak sa svoje strane pozivao na svetog vladiku Nikolaja Velimirovića.

Sukob onih koji insisitraju na stilogenom obliku „bs” i onih koji zagovaraju standardni oblik „ps” ima dublju dimenziju: tiče se sukoba klase filologa i klase teologa. Taj srpski „kulturni sukob” („Kulturkampf”) nije nov. U XIX veku klasa filologa nalazila se u otvorenom sukobu sa klasom teologa. Vuk Stefanović Karadžić, vođa klase filologa, trpeo je žestoke kritike srpskih mitropolita i arhimandrita. Optužbe su podgrevane i činjenicom da je živeo u Beču, bio oženjen Austrijankom, sarađivao s jednim Slovencem, knjige štampao u unijatskoj štampariji, a žensku decu dao krstiti u katoličkoj crkvi. Iz tog gigantskog sukoba građanski filolozi su izašli kao pobednici. Ali sukob nije prestao. On tinja i danas.

Standardne reči i verski markirane reči

Tragovi sukoba filologâ i teologâ zadržali su se in nucleo i danas. Ogledaju se u dvostrukim oblicima nekih reči. Dok se u crkvenim krugovima insistira da je pravilan oblik samo „filosofija” (preuzet iz grčkog), u filološkim se taj oblik dopušta kao verski markiran, ali se standardnim proglašava oblik „filozofija” (preuzet iz nemačkog). Dok crkveni krugovi naginju itacizmima (npr. klir), filološki naginju etacizmima (npr. kler, klerikalizam). Neka vrsta filološkog „dvovlašća” postoji i u pogledu vitacizama i betacizama. Grčko slovo „v” nekad pišemo i izgovaramo kao „v” (npr. „Vavilon”, „varvarin”, „Vizantija”), a nekad kao „b” (npr. „biblioteka”, „biografija”, „blasfemija”).

O dvojstvima govore i arhaizmi. „Omir” je arhaični vizantinizam, a „Homer” renesansni okcidentalizam. U standardnom je prisutno zapadnjačko „h” kao uspomena na antički „spiritus asper”, a itacističko „i” je zamenjeno etacističkim „e”.

U crkvenim krugovima više se zadržalo protetičko „j” (npr. Jevanđenje, Jevgenije, Jevropa). Dublet erminevtika-hermeneutika jedan je u nizu onih koji svedoče o našem filološko-teološkom palimpsestu.

Kulturni palimpsest

O našem kulturnom palimpsestu svedoče i druge kulturne činjenice. Najuočljivija je ona koja se tiče pisma. Dok se u crkvenim krugovima insistira da je srpsko pismo samo ćirilica, u filološkim krugovima se insistira – kako svedoče svi pravopisi – da su to i ćirilica i latinica.

Inkongruentnost crkvenog i svetovnog tiče se i kalendara, pa imao i dve Nove godine (1. januar i 13. januar) i dva Božića (25. decembar i 7. januar). Malo je društava u kojima se sukob teologâ i filologâ tako jasno kulturno reflektuje kao u srpskom.

U tom kontekstu treba posmatrati i srbsko-srpski spor. Dok ekstremni predstavnici teološke struje insistiraju na nikolajevsko-danilovskom „srbstvu”, ekstremni predstavnici filološke struje – poput predstavnika Pokreta za obnovu srbistike – insistiraju na tome da vera nije bitna za određivanje nacionalnog identiteta, već da je bitan samo jezik. Ta neovukovska ideja je u osnovi sekularistička. Ona može biti privlačna nekim srpskim nacionalistima, bez obzira što je stvarnost uveliko demantuje.

Ideološki galimatijas

Savremenu srpsku kulturu karakteriše ideološki galimatijas. Svi se krčkamo u loncu raznih nacionalnih ideologija. One se čas sukobe, čas prožimaju tvoreći ponekad čudne amalgamacije. Tako npr. filološki srbističari smatraju da je Vuk St. Karadžić bio dvoazbučnjak: navodno je zagovarao ravnopravnu upotrebu ćirilice i latinice. Ali to mišljenje deli malo klirikalnih srbističara. Sa druge strane, Vuk St. Karadžić je smatrao da su svi štokavci Srbi. Zbog tog „velikosrpskog” stava – zapisanog u spisu „Srbi svi i svuda” (1836) – mogu da ga vole Srbende raznih provenijencija, pa i klirikalne. Ideja je privlačna, iako nije bila realna ni u njegovo doba, a još manje je sada. Ali um je veličanstvena tvorevina: može da proizvede svašta. Mešavinom vukovskih i antivukovskih stavova mogu se stvoriti mnoge velikosrpske (i „velikosrbske”) ideologije.

Hrvatski nacionalisti ne podnose Vuka zbog mnogo razloga. Ali Hrvati su sve do Prvog svetskog rata bili jednodušni sledbenici Vukove jezičke i pravopisne reforme. To je i razumljivo jer se Vukova reforma dobrim delom zasnivala upravo na hrvatskim – ili srbokatoličkim – jezičkim i pravopisnim uzusima. Ta činjenica može da smeta „srbskim” klirikalnim nacionalistima. Da bi „srbstvo” vratili na pravi put, oni zahtevaju arhaizaciju srpskog jezika i pravopisa. Međutim, oni i dalje mogu da vole Vukovo filološko velikosrpstvo (kod njih, verovatno, „velikosrbstvo”). Ideološke konstrukcije mogu biti veličanstvene, ali stvarnost je često trivijalnija. Malo se katoličkih i muslimanskih štokavaca danas smatra Srbima. Nalazimo se na prostoru tektonskih ideološko-verskih raselina.

Zaključak

Pisanje „srbski” i „srbstvo” vid je otpora protiv rastuće sekularizacije i amoralizacije društva. Kao takvo, ono predstavlja dobrodošli ideološki konzervativni refleks. Ali promena na bolje neće se dogoditi promenom jednog slova. Zapravo, time će se stvoriti još veća zbrka. Potrebne su dublje i svrsishodnije promene.

Naše društvo je – rečima politikologa Semjuela P. Hantingtona (Samuel P. Huntington) – „pocepano”. Zadatak je srpskog rodoljubivog intelektualca da haljinu srpstva zašiva. U tome mu može pomoći filologija, jer se u njoj društvenii sukobi prelamaju na jasan i jezgrovit način.

Vladislav Đorđević

Bibliografija

  1. Bataković, Dušan T. (ur.), „Nova istorija srpskog naroda”, Naš dom – L’age d’Homme, Beograd, 2000.
  2. Belić, Aleksandar, „Borba oko našeg književnog jezika i pravopisa: predavanja održana na Kolarčevu narodnom univerzitetu”, Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1935.
  3. Belić, Aleksandar, „Vuk i Daničić: članci i ogledi”, Prosveta, Beograd, 1947.
  4. Bugarski, Ranko, „Nova lica jezika: sociolingvističke teme”, Biblioteka XX vek, Čigoja štampa, Knjižara Krug, Beograd, 2002.
  5. Deretić, Jovan, „Kulturna istorija Srba”, Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2005.
  6. Ivić, Pavle i Jovan Kašić, „Kulturna istorija Srba u XIX veku (do sedamdesetih godina)”, u: „Istorija srpskog naroda”, tom V, svezak 2, grupa autora, Srpska književna zadruga, 3. izdanje. Beograd, 2000, str. 311-380.
  7. Petrović, Dragoljub i Snežana Gudurić, „Fonologija srpskog jezika”, Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Matica srpska, Beograd, 2010.
  8. Pešikan, Mitar; Jovan Jerković i Mato Pižurica, „Pravopis srpskoga jezika”, Matica srpska, Novi Sad, 1993.
  9. Slijepčević, Đoko, „Istorija Srpske pravoslavne crkve”, 3 toma, BIGZ, Beograd, 1991.
  10. Stojančević, Vladimir, „Vuk Karadžić: kultura i istorija: Vukovo delo o srpskom narodu i njegovoj kulturi”, Prometej, Novi Sad, 2014.
  11. Stojanović, Ljubomir, „Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”, BIGZ, Beograd, 1987.
  12. Hantington, Semjuel P., „Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka”, 2. izdanje, CID, Podgorica; Romanov, Banja Luka, 2000.
  1. Ekmečić, Milorad, „Dugo kretanje između klanja i oranja: istorija Srba u Novom veku (1492-1992)”, 2. dopunjeno izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.
  2. Živković, Biljana, „Razgovori sa Petrom Milosavljevićem o srpskom pitanju”, Matica srpska u Dubrovniku, Beograd; Logos, Gračanica, 2012.
  3. Ivić, Pavle, „O Vuku Karadžiću”, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad, 1991.
  4. Ivić, Pavle, „Srpski narod i njegov jezik”, Srpska književna zadruga, Beograd, 1971.
  1. Karadžić, Vuk St., „Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona”, Štamparija jermenskoga manastira, Beč, 1849.
  2. Kovačević, Miloš, „Lingvistika kao srbistika”, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Pale, 2013.
  3. Kovačević, Miloš, „Protiv neistina o srpskom jeziku”, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta”, Istočno Sarajevo, 2005.
  4. Kovačević, Miloš, „U odbranu jezika srpskoga”, Trebnik, Beograd, 1997.
  5. Kovačević, Miloš, „U odbranu jezika srpskoga – i dalje: sa Slovom o srpskom jeziku”, 2. dopunjeno izdanje, Trebnik, Beograd, 1999.
  6. Kovačević, Miloš i Mihailo Šćepanović, „Srpski jezik u vrtlogu politike”, Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, Podgorica, 2011.
  7. Kordić, Snježana, „Jezik i nacionalizam”, Durieux, Zagreb, 2010.
  8. Lompar, Milo, „Duh samoporicanja: u senci tuđinske vlasti”, 3. dopunjeno izdanje, Orpheus, Novi Sad, 2012.
  9. O’Saliven, Noel, „Konzervativizam”, Centar za izučavanje Tradicije – Ukronija, Centar za konzervativne studije, Beograd, 2008.
  10. Marojević, Radmilo, „Novi Rat za srpski jezik i pravopis: lingvistički ogledi iz fonologije i ortografije”, Srpski fond slovenske pismenosti i slovenskih kultura, Trebnik, Beograd; Unireks, Podgorica; Media centar Prelom, Banja Luka, 2001.
  11. Marojević, Radmilo, „Srpski jezik danas”, ZIPS, Beograd; Srpska radikalna stranka, Beograd, 2000.
  12. Milosavljević, Petar, „Srpski filološki program”, Trebnik, Beograd, 2000.
  13. Milosavljević, Petar, „Uvod u srbistiku”, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Kosovska Mitrovica; Trebnik, Beograd, 2002.
  14. Nejlor, Kenet E., „Sociolingvistički problemi među Južnim Slovenima”, Prosveta, Beograd, 1996.
  15. Novak, Viktor, „Vuk i Hrvati: primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka, 27. IX 1966. po prikazu samog autora”, Naučno delo, Beograd, 1967.
  1. Popović, Miodrag, „Vuk Stef. Karadžić: 1787-1864”, Nolit, Beograd, 1964.
  2. Radić, Bojan, „Novosadski skup ’Srpsko pitanje i srbistika’: Bečki dogovor, Novosadski dogovor, Novosadsksi skup i sudbina srpskog naroda: razgovori sa Petrom Milosavljevićem”,
  3. Miroslav, Beograd; Logos, Valjevo; Logos, Bačka Palanka, 2008.
  4. Samardžić, Miroslav, „Tajne ’Vukove reforme’ ”, Pogledi, Kragujevac, 1995.
  5. Selimović, Meša, „Za i protiv Vuka”, Matica srpska, Novi Sad, 1967.
  6. Simić, Radoje, „O našem književnom jeziku”, Univerzitetska riječ, Nikšić, 1991.

Literalno-muzički festival “Scrittori&Musica”

0

Drugi po redu Literalno-muzički festival “Scrittori&Musica” održava se 29. avgusta 2015. godine u Luganu (ex asilo Ciani di Corso Carlo Cattaneo) sa početkom od 15 časova.

Ulaz je besplatan, a festival organizuje Socijademokratska partija Švajcaske (PS/SP) u saradnji sa revijom “Confronti”. U okviru Festivala biće oganizovana i debata sa početkom od 17 časova, a na temu novog kantonalnog zakona u oblasti kulture (nuova legge cantonalle della cultura), a kao najava otvaranja novog kulturnog centra u Luganu (LAC – Lugano arte e cultura). Učestvuju Manuele Bertoli, direktor DECS, Điovana Masoni (Giovanna Massoni) član opštinskog veća Lugana i Fabio Pusterla pesnik. Debatu će voditi novinar Raberto Antonini.

Između ostalog, programom Festivala predivđeno je i gostovanje srpskog pisca i novinara Dušana Večičkovića koji će od 16:15 govoriti o svojim izdanjima “Serbia hardcore” e “Balkan pin-up”, ovaj deo programa vodiće Sergej Roic.

Više dodatnih informacija na 076 573 11 69

festival locandina1

Brat Dejan: Rat bez kraja

0
Marko Nikolić, Bakur Bakuradze Foto: Drago S.

Sukobi ali i mirovni procesi u bivšoj Jugoslaviji prepričani su u mnogobrojnim filmovima, posebno iz perspektive civila, koje su nažalost bili i prve zrtve u svim aspektima, na mnogobrojnim frontovima koji su podelili Balkan. Bakur Bukuradze, koji već učestvovao na Festivalu u Lokarnu (Festival del film Locarno) 2011, kao član žirija u „Prado di domani“, a učenik poznate Marlen Khutsiev, koja je na Festivalu nagrađena sa „Prado alla carriera“. U trku na ovogodišnjem internacionalnom konkursu ulazi sa filmom „Brat Dejan“ (Brother Dejan), koji se fokusira na posleratni život osuđenika za ratne zločine, ratnog kriminalca za neprijatelje i međunarodnu pravdu, a heroja svojih bivših saboraca, nacionalista i nostalgičara.

Marko Nikolić (Brat Dejan)
Marko Nikolić (Brat Dejan)

Skrivanje je jedina mogućnost koja je preostala, međutim on postaje junak filma, kao da je samo film preostao kao mogućnost koja ga ostavlja u životu. U svetu koji živi general, rat nije završen, ne vraća se u normalan život, ali to nije jedina presuda, još uvek nije zarobljenik Haškog tribunala, kreće se u mraku u kojem se krije od svoje prošlosti. Napolju, izgleda da se svet ubrzano menja, društvo je odlučilo da gleda u budućnost, sabroci prave nove saveze, a političari iskorišćavaju nove mogućnosti.

Upravo iz razloga izbora nezgodne teme, Bakuradza, nam pruža mogućnosti da sve ovo posmatramo sa stanovništva ovog tamnog protagoniste, gde je Brat Dejan u stanju da nam pokaže da se horor ne završava i da se strah ne zaboravlja, tako da se zajedno prožimaju kroz ceo film, kako na setu, tako i u istoriji.

Sergio Fant

(Prevod sa italijanskog)

Defile filsmkih zvezda na 68. Filmskom festivalu u Lokarnu

0
piazza grande © drago.s

U skladu sa tradicijom Festivala, postoje događaju koji će omogućiti publici da se upozna sa nekim od slavnih izvođača. Počinje se sa Edvardom Hortonom (Edward Norton), američkim, glumcem, režiserom, producentom. Kandidatom za tri Oskara sa filmovima “American History X”, “Birdman” i “Primal fear”.

Od velikih autora biće takođe prisutan i Valter Murh (Walter Murch), “uredik koji je spasio “Apocalypse Now” i kreirao zvuk. Volim da ne mislim o njemu kao o tehničaru, več o jednom velikom kreatoru”, navodi umetnički direktor Festivala Karlo Katrian (Carlo Chatrian).

Ime koje će se sigurno svima dopasti je Endi Garsija (Andy Garcia), kao i Majkl Kimino (MIchele Cimino), režiser filma “Lovac na jelene” (The Deer Hunter), koji je doživeo ogroman uspeh od strane kritike i publike, osvojivši pet Oskara (od devet nominacija), uključujući Oskar za najbolji film i najbolju režiju.

Glumicu u usponu Ejmi Šumer (Amy Schumer), možemo videti zajedno sa Bilijem Haderom (Bill Hader) u filmu Džuda Apatova (Judd Apatow) “Trainwerck”.

Podsećamo vas ne nekoloko drugih gostiju, između kojih su Bule Ogier (Bulle Ogier), Sesil de Frans (Cécile de France), Sabina Azema (Sabine Azéma), Melvil Popaud, Klemense Poezi (Clémence Poésy) i Andrej Zulavski (Andrzej Zulawski).

Crvenim tepihom Festivala u Lokarnu prošetaće i međunarodno poznata, Švajcarska filsmka zvezda Marta Keler (Marthe Keller) na filmu “Amnesia”, autora Barbaret Šreder (Barbet Schroeder).

U velikom isčekivanju je i jedna od velikih imena španske kinematgrafije, Karmen Garsija Maura (Carmen García Maura). Glumica je već bila gosta na Festivalu 2007. godine i smatra se jednom od “muza” reditelja Pedra Almodovara (Pedro Almodóvar), zajedno sa Penelope Kruz (Penélope Cruz), Marizom Paredes (Marisa Paredes), Sesilija Rot (Cecilia Roth) i Viktorija Abril (Victoria Abril).

Kao i svake godine, italijanska kinematografija zauzeće bitno mesto na Festivalu. “Pardo d’onore Swisscom” nagrada za karijeru, biće dodeljena Marku Belokiju (Marco Bellocchio), dok će među konkuretnima za ostale nagrade biti i italijanski film “Bella e perduta” Pijetra Marčela (Pietro Marcello). Imeđu ostalih gostiju iz Italije je i režiser Mario Martone, koje gostovao i na ovogodišnjem “OtherMovie Film Festival” u Luganu, sa filmom „Lucciole per lanterne“.

Govoreći o zvezdama 68. Filmskog festivala u Lokarnu, ne možemo da ne navedemo i jednu od velikih zvezda ovogodišnjeg izdanja, a to je Mikele Januzi (Michele Jannuzzi) dizajner i stručnjak u komunikaciji, koji je izabrao stotinak ljudi sa ciljem da nađu “leoparda” u publici, kako bi stvorili fascinanti plakat, koji već neko vreme poziva publiku na ovogodišnji Festival.

Serbinfo.ch u saradnji sa portalom dossierclutura.ch, pokušaće da vam ove godine približi Festival u Lokarnu, kroz tekstove, fotoreportaže i intervijuima.

Drago Stevanović

Počinje drugi po redu Resava fest

0

I ako je ovo tek drugi po redu „Resava fest“ u programu festivala, i ove kao i prosle godine, nastupiće i umetnici iz drugih zemalja koji festivalu daju medjunarodni karakter.

„Resava fest“ svojim programom privlači sve više posetilaca iz zemlje i inostranstva.

U petak, 17. jula nastupaju Rambo Amadeus, Danica Krstić, Iskaz, peruanski muzičar Mario Cubillas i Dj Vlada Jovanović, dok će 18. jula na bini zapevati Bad Copy, My People, IZA (Rumunija) i Dj-s Beta Sound.

Na drugoj bini, na Trgu despota Stefana biće održana smotra internacionalnih folklora na kojoj će između ostalih nastupiti i švajcrska kulturno umetnička društva

U toku festivala, peruanski muzičar Mario Cubillas će držati radionice za izradu kajona – muzičkog udaračkog instrumenta, koji će učesnici nakon završene radionice dobiti na poklon.

Tokom trajanja festivala, u Centru za kulturu Despotovac biće održana izložba indijske slikarke Shainy Boots.

Resava world music fest održava se drugu godinu zaredom i postaje deo tradicije ovog dela Šumadije.

Objavljen program 68. Filmskog festivala u Lokarnu

0
© drago.s 2015

Meril Strip (Meryl Streep) sa “Ricki and the Flash” Džonatana Dima (Jonathan Demme) otvara 68. festival. Ove godine su najavljena i priznanja Endiju Garsiji (Andy Garcia) – Leopard Club Award, Marlen Kutšiev (Marlen Khutsiev) – Prado alla carriera i Teco Celio – Premio Cinema Ticino.

Na Festivalu u Lokarnu između ostalih će biti prisutni i Chantal Akerman, Sabine Azéma, Lionel Baier, Senta Berger, Marco Bellocchio, Júlio Bressane, Michael Cimino, Olivia Cooke, Clotilde Coureau, Philippe Falardeau, Alberto Fasulo, Cécile de France, Stéphane Goël, Bill Hader, Joanna Hogg, HONG Sangsoo, Patrick Huard, Anurag Kashyap, Marthe Keller, Udo Kier, Burghart Klaussner, Nadav Lapid, Philippe Le Guay, Milcho Manchevski, Mario Martone, Carmen Maura, MOON So-ri, Walter Murch, Edward Norton, Bulle Ogier, Clémence Poésy, Melvil Poupaud, Ben Rivers, Jerry Schatzberg, Barber Schroeder, Amy Schumer, Andrea Segre, Claire Simon, Isela Vega e Andrzej Zulawski.

Program Festivala možete da preuzmete na zvaničnom sajtu: http://www.pardolive.ch/it/catalogue/Few-hours#.VadRNXhN3FI

Preporučujemo da posetite program u okviru “internacionalnog konkursa” visokog kvaliteta, sa 18 dugometražnih filmova od kojih 14 premijerno. Svi filmovi su u konkursu za najvišu nagradu “Pardo d’oro” (Zlatni leopard).

Drago Stevanović

Dva koncerta Gorana Bregovića u Švajcarskoj

0

Goran Bregović i njegov orkestar za svadbe i sahrane, nastupa na dva festivala ovog jula u Švajcarskoj.

Prvi nastup je u sredu 15. jula, u okviru Les Georges festivala u Fribourgu sa početkom od 22:00 časova, dok je drugi nastup je u okviru drugog izdanja “Castle on Air” festivala u Belinconi, koji se održava u sali “Castelgrande”, jednoj od najekskluzivnijih lokacija u Kantonu Tićino.

Nakon velikog uspeha prvog izdanja festivala u Belinconi, ovogodišnje izdanje počinje 29. jula i traje do 31. jula 2015. godine.

Druge večeri festivala u četvrtak 30. jula, sa početkom od 21:15 časova nastupa Goran Bregović.

Info:
2015.lesgeorges.ch | Email: info@lesgeorges.ch | Mob: +41 26 552 04 00
www.castleonair.ch | Email: info@livepassion.ch | Mob: +41 79 689 76 33

POSLEDNJE VESTI