Izložba koja je pripremljena u saradnji sa filmskim festivalom “Kustendorf” poznatog srpskog reditelja Emira Kusturice i Škole filma – CISA iz Lugana, a u okviru Other Movie Lugano filmskog festivala. Na njoj će biti predstavljene sve karakteristike magičnog i jedinstvenog mesta na Mokroj gori (selo Mećavnik) u jogozapadnoj Srbiji. To začarano etno selo od drveta koje je pre više od deset godina izgradio Emir Kusturica naziva se i “Kustendorf”, tačnije “Grad umetnosti” ime koje je svojevremeno predložio poznati scenarista Peter Handke.
Na izložbi će biti iložene fotografije snimljene tokom deset godina festivala, uz osvrt na sve goste koje su tokom tih godina posetili festival, između ostalih: Nikita Mikhalkov, Cristian Mungiu, Jim Jarmush, Maradona, Johnny Depp, Asghar Farhadi, Raja Amari, Matteo Garrone, Zhang Yimou, Isabelle Huppert, Leila Hatami, Jean-Pierre and Luc Dardenne, Bérénice Bejo, Andrei Konchalovsky, Claudie Ossard i mnogi drugi.
Takođe biće izloženi i 10 postera “10 godina Kustendorf Film & Music Festival” (Srbija).
Izložba će biti otvorena do srede, 14. juna 2017. godine.
Svečano otvaranje je 2. juna 2014. godine u LUX art house (Via Giuseppe Motta 67, 6900 Massagno) od 18 časova.
Rođen je 18. septembra 1935. godine u Askoni (Ascona), kanton Tićino. Sin je bračnog para umetnika iz nemačkog dela švajcarske. Njegov otac je bio vajar i arhitekta Werner Jakob Müller, a majka, takođe umetnica Maja Müller – Tschirren. Odluku da postane klovn doneo je sa 7 godina. Zanimanje kojim je počeo da se bavi odmah nakon pripravničkog staža kao keramičar u Colikofenu u kantonu Bern, gde je istovremeno prisustvovao i časovima glume, plesa i akrobacije.
Kako bi usavršio svoju obuku, preselio se u Pariz gde je pohađao školu mimike kod Etiene Dekru (Etienne Decroux), nakon čega je počeo da radi u trupi Marsel Marse (Marcel Marceau).
“Pre svega, ja sam jedan klovn”, izjavio je ovaj svestrani umetnik u jednom intervjuu koji je napravljen za švajcarsku nacionalnu televiziju povodom njegovog 80 rođendana.
Resava fest svojim programom privlači sve više posetilaca iz zemlje i inostranstva.
U četvrtak 21. jula nastupaju The Socks, Balkan Brassband, IrieFM i DJ Kizami, dok će u petak 22. jula na bini zapevati Nadishana i Dule Resavac Trio, Ničim izazvan, Voodoo Popaye i narodni travari i DJ Marchez. Finalne večeri u subotu 23. jula, posetioci će moći da uživaju u nastupima muzičara kao što su Arka Brass Band, Iskaz, Salsa y Punto, DJ Djole Dee.
Tokom trajanja Resava festa u Centru za kulturu u Despotovcu moćiće da se pogleda izložba minijatura umetnika Gorana Marjanovića.
Za posetioce festivala biće organizovan i kamp. Broj mesta je ograničen na 100 šatora, tako da se organizatori unapred izvinjavaju svima onima koji na vreme nisu rezervisali svoje mesto.
Resava world music fest održava se treću godinu zaredom i postaje deo tradicije ovog dela Šumadije.
Tri generacije muzičara u porodici, deda, otac, brat. Odrastanje u ovakvom okruženju Gorana Stojadinovića Ranga usmerilo je ka harmonici, komponovanju, ali uzimajući u obzir činjenicu da živi u Švajcarskoj, dalo priliku da putem muzike godinama predstavlja kluturu svoje zemlje švajcarcima, ali i ostalima. Ove godine njegov rad je krunisan pozivom da sa svojim bendom ”Balkan Lovers” otvori tradicionalni muzički festival u Luganu (Lugano Estival Jazz), 38 po redu.
– Svi moji su u muzici. Otac, brat, deda, baka je pevala sa Janikom Balašem, velikim tamburašem. Put se sam nametnuo, ali je potrebno i mnogo rada, o sreći da ne pričam. Ja sam se opredelio za harmoniku. Nekoliko albuma sam objavio u Srbiji, prvi 1993, na kojem su bila narodna kola, koja sam sam komponovao. Na drugom albumu je skoro sve tekstove napisao Bora Đorđević, a i cela ”Čorba” je svirala na tom albumu. Svirao je i Jovan Maljoković. ”Legende” su pevali prateće vokale. Uspeh zagarantovan, ali… Objavljen je 1999. godine, bombardovanje Srbije ga je ”pojelo”. I bukvalno. Svi CD-ovi su izgoreli u zgradi CK-a. Dve godine kasnije izlazi album ”Bonđorno”, radili su ga Željko Joksimović i Leontina.
Rango – Ima deset dana
Sa tog albuma se izdvojila pesma ”Ima deset dana”, i te godine sam dobio nagradu ”Melko” za najprodavaniji album u konkurenciji novih izdanja – kaže Rango i naglašava da mu je to bila odskočna daska, jer posle toga radi još dva albuma za brata Dušana, koja izdaje za Gold i Grand.
– Na tim albumima sam sarađivao sa Draganom Aleksandrićem, čovekom koji u svojoj karijeri potpisuje preko 300 hitova koje su otpevali svi poznati pevači sa prostora bivše Jugoslavije. U to vreme sa bratom Dušanom osnivam grupu ”Le Durango”, radim i album za našeg oca, Acu Resavca, na kojem gitaru svira Dragan Šanjika – priseća se tog vremena Goran i kaže da je tad i odlučio da se vrati u Švajcarsku.
– U Švajcarskoj sam od 1991 do 1999, tada sam se vratio u Srbiju i 2007. odlučio da Švajcarskoj dam još jednu šansu. Po povratku formiramo grupu ”Baby Lou and Balkan Lovers”, koja je ”pomirila” zvukove Južne Amerike i Balkana. Dosta smo svirali, između ostalog i na stotom rođendanu glumice Marjuće Medići (Mariuccia Medici), na festivalima u Južnoj Americi i Evropi bili smo predstavnici švajcarske, tačnije italijanskog govornog područja.
Marco Zappa trio – Ilir, Marco, Goran
Sarađivao sam sa Markom Zapom (Marco Zappa), najpoznatijim kantautorom iz Tićina, na njegovom poslednjem albumu „Una nuova forza“, na kojem pored Marka i mene, svira i Ilir Kryekurti, albanac – ističe Goran i brzo prelazi na ono što je aktuelno.
– Prijavili smo se na festival u Luganu napravivši miks dva albuma. Moj brat Dušan je za PGP-RTS objavio džez obrade tradicionalne balkanske muzike (Stories from the springs), a ja autorsko delo (Shiny Gipsy Star), koje izvodim sa ”Balkan Lovers”-ima.
Balkan Lovers
Spojili smo ta dva albuma, poslali na konkurs i prošli. Otvaramo festival koji počinje 1. jula, a sa nama će svirati i Marko Marković, sin Bobana Markovića. ”Lovers”-e, osim mene, čine i Peruanac, Švajcarac, pevač je iz Venecuele, i zato sam odlučio da ih na pripreme za ovaj festival vodim u Srbiju. Gde će imati bolje pripreme!? – smeje se Goran Stojadinović i dodaje da ima malu tremu jer će nastupati pored velikih zvezda.
”Lugano Estival Jazz” traje od 1. do 9. jula, a učestvuju Julijan Marli, najmlađi sin Boba Marlija, Lisa Simone, ćerka Nine Simone, Bil Evans, Denis Čembers, Majk Štern, hor ”Neri per caso” i mnogi drugi.
Ove godine se peti put zaredom održava ”OtherMovie Lugano film festival”, internacionalni festival umetničkog autorskog filma. Organizator i direktor festivala je Drago Stevanović, fotograf i režiser dokumentarnih i kratkih filmova, čovek sa naših prostora, koji je već 35 godina van svoje zemlje.
Drago Stevanović
– Od Banovića do Lugana nije dalek put, ali sam ogroman put prevalio radeći ovo što volim i družeći se sa ljudima različitih vera, boja, ubeđenja, funkcija… Učestvovao sam na filmskim festivalima u Švajcarskoj, u Rumuniji, u Parizu, Padovi, Lokarnu, Sirakuzi… Izlagao svoje fotografije u Jugoslaviji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji… Bio sam direktor fotografije u pozorištu ”TEPSI” u Luganu, jedinom profesionalnom pozorištu u Tićinu. Želja mi je da našu kulturu predstavim Zapadu, i tako se i rodila ideja o ovom festivalu – kaže Drago Stevanović i dodaje da je ”OtherMovie Lugano film festival” most kulture između Istoka i Zapada jer je ostvarena saradnja sa festivalima iz Kine, Srbije, Grčke, BJRM, Rumunije i Republike Srpske.
– Srpski filmovi su odlično prihvaćeni od strane domaće publike, a ove godine biće prikazana dva filma – ”Ringišpil”, koji je režirao Luka Popadić, a drugi je ”Abdul & Ramza”, dokumentarni film o migrantskoj krizi na Balkanu, koji je režirao Marko Grba Singh. Ana Maria Vijdea, direktor fotografije na filmu ”Ringišpil”, dobitnica je nagrade ”Vilko Filač” na Kustendorfu 2015. za najbolju fotografiju, a ovaj film je uvršten i u oficijalni konkurs festivala ”Sguardo da vicino” – najavljuje Stevanović.
Festival, koji nije komercijalnog karaktera, od ove godine je pod pokroviteljstvom države Švajcarske i kantona Tićino, što donosi bolju prepoznatljivost i prestiž.
– Grad Lugano je do sada bio pokrovitelj, sada je to podignuto na neki viši nivo. Festival se bavi socijalnom tematikom, ove godine tema je migracija Tićineza u Ameriku, a ne mogu se zaobići ni aktuelna migrantska dešavanja. Stiglo je preko 200 filmova, a biće prikazano oko 40. Pre dve godine je učestvovalo preko 90 filmova iz 27 zemalja. Festival traje od 5. do 13. juna, a filmovi će se emitovati po salama u Luganu, Belinconi, Mendriziju, a podršku festivalu pružiće i Goran Stojadinović, koji će sa svojim triom ”Rango & Friends” svirati u Centu za azilante u Medriziju pre projekcije jednog od filmova – kaže Drago Stevanović, organizator i direktor festivala.
ISTOČNI ANĐEO je urnebesna komedija koja se bavi aktulenim pitanjima na goruće teme današnjice, kroz hipotetičke situacije u kojima su glavni akteri poznate ličnosti iz srpske istorije. Šta Marko Kraljević misli o “evropskom putu Srbije?” Da li bi Knez Mihailo hteo “u Evropu”? Odgovore na ova i brojna druga pitanja, saznaćete uz mnogo smeha, na premijernom izvođenju predstave u Švajcarskoj, u subotu 28. maja od 20:30h u Sali multiuso u Paradizu (Paradiso)
U petak 1. jula 2016. godine u Mendrisiju (Mendrisio) za zvanično otvaranje 38. Džez festivala u Luganu organizatori su pripremili osveženje u vidu istočne atmosfere koju će svim ljubiteljima dobre muzike prijuštiti grupa Balkan Lovers, koja je osnovana u Luganu 2009. godine od strane Gorana i Dušana Stojadinovića.
Goran Stojadinović
Na početku grupa je bila vezana za džez, južno američku i balkansku muziku, kao i “evergreen”, ali je postepeno repertoar zamenjen sa svetskim hitovima i balkanskim ritmom. Nakon učešća na mnogobrojnim evropskim festivalima, oni su često svirali i u našim krajevima, da bi 2011 godine objavili i njihov prvi “live” album, snimljen u Lokarnu (Locarno).
Na otvaranju festivala predstaviće se sa novim repertoarom, izraženo balkanskog karaktera sa džez, fanki, ska i latino atmosferom.
Zajedno sa njima, kao specijalni gost, nastupaće i jedan od najboljih džez muzičara srpske scene, poznati trubač Marko Marković.
Legendarni glumac Velimir Bata Živojinović preminuo je sinoć u 22:45 sati u bolnici Sveti Sava u Beogradu, saznaju „Novosti“.
Koji dan pre vaskršnjih i prvomajskih praznika, zdravlje Bate Živojinovića naglo se pogoršalo. Upućen je u bolnicu „Sveti Sava“, gde su ga lekari ove bolnice, posle teškog moždanog udara, pre četiri godine, oporavili. Bio je pod svakodnevnim nadozorom lekarskog tima, piše ovaj list.
Pre ovog moždanog udara, Bati je 2006. oslabilo srce. Bila je to godina posle optužbi da mu je sin Miljko jedan od onih iz „stečajne mafije“.
Srčani, a potom moždani udar, pa gangrena koju je pokušavao da izleči na Kubi. Uz to, kako pišu Novosti, Živojinović se 2014. godine povredio na snimanju filma „Led“. To je, veruju lekari, „preseklo“ dobijenu protivgangrenoznu terapiju. Bolest je napredovala – do ovih dana, kada je stručni tim kardiovaskularne bolnice „Dedinje“, uz saglasnost porodice, odlučio, krajem protekle nedelje, da Bati amputira deo leve noge i pokuša da mu produži život, prenose Novosti.
Živojinović je rođen 1933. godine. Glumio je u više od 280 filmova i televizijskih serija. Snimao je filmove na prostorima svih nekadašnjih republika SFRJ. Jedan je od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske kinematografije, s velikim brojem glavnih uloga u filmovima. U filmu je debitovao 1955. godine u „Pesmi sa Kumbare“, Radoša Novakovića. U pozorištu je proveo samo nekoliko godina.
Njegovu karijeru obeležile su raznovrsne uloge, a najveći uspeh je postigao filmovima snimljenim tokom sedamdesetih. Film koji je obeležio njegovu karijeru, ne samo u zemlji, već i u Kini, gde je i do današnjih dana popularan, bio je „Valter brani Sarajevo“ iz 1972. Svi pamte „Kozaru“, „Operaciju Beograd“, „Bitku na Neretvi“… Glumio je i u brojnim komedijama i serijama.
Bavio se i politikom, bio je član Saveza komunista Jugoslavije, prijatelj sa Josipom Brozom Titom, a 1990. ušao u SPS, a 2002. je izabran za potpredsednika te stranke. Bio je poslanik u pet saziva parlamenta.
Kandidovao se za predsednika Srbije 2002. godine, ispred SPS, kada je Slobodan Milošević, tada u Hagu, podržao, ipak, Vojislava Šešelja. Nakon vanrednih izbora 2003, povlači se iz politike.
Velikan srpskog glumišta se dugo borio sa problemima sa debelim crevom.
Komemoracija će se održati u ponedeljak 14. marta u 12 časova na Velikoj sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212.
Dragan Nikolić biće sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Skup porodice i prijatelja je u 14 časova, a početak opela u 14:30.
Rođen je 1943. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu.
Nakon dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, i tada, kao sedamnestogodišnjak, bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić.
Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.
Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom u filmu “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića. Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još “Horoskop” (B. Drašković, 1969); “Bube u glavi” (M. Radivojević, 1970), “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” (B. Čengić, 1971), “Mlad i zdrav kao ruža” (J. Jovanović, 1971), “Bez reči” (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), “Kičma” (V. Gilić, 1975), “Nacionalna klasa” (G. Marković, 1979, Car Konstantin), “Ko to tamo peva” (S. Šijan, 1980), “Banović Strahinja” (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, “Sezona mira u Parizu” (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), “Balkan ekspres” (B. Baletić, 1983), “Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), “Poslednji krug u Monci” (A. Bošković, 1989), “Original falsifikata” (D. Kresoja, 1991).
Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena mu je 2000. godine.
Dragan i njegova supruga Milena Dravić su se upoznali 1972. godine kada su zajedno vodili šou program „Obraz uz obraz“ i na jednoj pauzi između snimanja, 31. decembra, otišli su u opštini da se venčaju.
Udruženje srpskih pisaca švajcarske i ove godine održava oktobarske književne susrete.
Na ovogodišnjem tradicionalnom susretu održaće se i promocija zbornika „Zavešranja“ Udruženja srpskih pisaca švajcarske.
Uprava Udruženja poziva sve zainteresovane za očuvanje srpske kulture i pisane reči u Švajcarskoj da prisustviju ovogodišnjim susretu književnika koji će se održati u subotu 3. oktobra 2015. godine sa početkom u 19 časova u prostorijama SDK Minchwilen, Mätzikonerstrasse 57, Minchwilen, Kanton Turgovija.
