Obraćajući se prisutnim investitorima, Vučić je govorio o ekonomskim i zakonskim reformama koje Vlada sprovodi, kao i o spoljnopolitičkim aktivnostima, sporazumu sa MMF-om i odnosima u regionu.

Srpska ekonomija je ozbiljno oporavljena na šta ukazuje i podatak da je ukupan deficit Srbije od početka godine do danas 140 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosio oko 1,45 milijardi evra, rekao je danas u Cirihu premijer Aleksandar Vučić.

On je, međutim, napomenuo da se ovaj nivo deficita neće zadržati do kraja juna, jer su planirane određene isplate.

Učestvujući na Poslovnom forumu u organizaciji Privredne komore Švajcarska – Centralna Evropa u Cirihu, premijer je kazao da je prihod od bruto domaćeg PDV za oko 2,5 milijardi dinara veći u odnosu na jun prošle godine, što nedvosmileno govori o početku dugoročnog oporavka srpske ekonomije.

To, kako je naveo, nije postignuto zbog dramatično većih uplata EPS-a, NIS-a, Srbijagasa, već pokazuje lagani oporavak u srpskoj ekonomiji u sferi fiskalne i makroekonomije.

Svi prihodi, istakao je premijer, značajno su veći u odnosu na prethodni period, kao i da su svi rashodi značajno niži.

– Zato najviše volim kad se pojedinci šale na moj račun, pa odu na more, pa napišu – Vučiću izvini. Super je što mi se izvinjavate, dobro je da ne kukate i možete to sebi da priuštite – rekao je Vučić.

Premijer je naveo i da manje strahuje za srpsku ekonomiju a mnogo više za politiku i političku stabilnost, za koju veruje da će biti očuvana.

Naredna godina – godina reformi

Naredna godina će, kako je najavio premijer nakon Poslovnog foruma, za Srbiju biti godina reformi, što će pripremiti teren za još bolju budućnost svih njenih građana. To će, poručio je, biti i godina reforme obrazovnog i zdravstvenog sistema u Srbiji.

Srbija je, reka je Vučić, želi da od Švajcarske nauči o dualnom sistemu obrazovanja, koji je jedan od uzroka i razloga što je Švajcarska toliko uspešna.

– To mnogi kod nas unapred kritikuju – naveo je premijer.

Govoreći o Poslovnom forumu, premijer je novinarima rekao da najrečitije govori podatak da je ove godine tom skupu prisustvovalo tri puta više kompanija u odnosu na pre pet godina, kada je skup organizovao tadašnji srpski premijer.

To, kako je rekao, dovoljno govori o drugačijoj poziciji Srbije u svetu, regionu i Evropi.

– Mislim da politička stabilnost privlači ljude da dodju u Srbiju, ali i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama EU, regiona, Turskom, Belorusijom, Rusijom i Kazahstanom. To je tržište od gotovo milijadru stanovnika – rekao je Vučić.

Prednost Srbije je dobro obučena radna snaga, stručni mladi inženjeri pre svega i zato sve veći broj švajcarskih kompanija pokazuje interes da dođe u Srbiju – naveo je premijer.

Vučića brine stanje u BiH

Odnos Beograda i Prištine ne predstavlja najveću pretnju regionalnoj stabilnosti, izjavio je premijer, istakavši da za njega jedan od „najvećih strahova“ predstavlja situacija u BiH.

Bez regionalne stabilnosti ne bismo mogli da sprovodimo ekonomske reforme, istakao je Vučić.

„Vezu izemeđu Beograda i Prištine ne vidim kao najveću pretnju regionalnoj stabilnosti. Biće još nekih stvari koje će morati da se srede, ali razgovaramo jedni sa drugima, a dijalog je nešto što je veoma bitno i značajno za obe strane“, rekao je Vučić napominjući da se nada kompromisima kako bi se postigli „dobri dogovori“ za dobrobit oba naroda – srpskog i albanskog.

S druge strane, kazao je, jedan od njegovih najvećih strahova je situacija u BIH i zato su odnosi Srbije i BiH „uvek tihi“. Srbija, dodao je, ne odgovara čak ni na neke izjave koje dolaze iz BiH.

„Ne zato što smo slabi već jer želimo da imamo kontinuiran dijalog sa BIH i zato što smatram da je dijalog između Srbije i BIH od strategijske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan“, podvukao je Vučić.

On je dodao da je Srbija uložila mnogo u izgradnju dobrih odnosa sa Crnom Gorom i Makedonijom. Prema njegovim rečima, Srbija je promenila „strategiju i taktiku“, što je dokazala i njegova nedavna poseta Albaniji, kao i poseta albanskog premijera Edija Rame Srbiji.

„To je bio prvi put da on posećuje Srbiju i ja Albaniju. Sada možemo da razgovaramo“, kazao je premijer i najavio da će od Brisela tražiti podršku za neke programe, pre svega saobraćajnu infrastrukturu, a zajedno sa Albanijom Srbija će, kako je rekao, potpisati i neke dokumente, što niko nije očekivao.

Premijer Vučić je poželeo dobrodošlicu svim investitorima voljnim da ulažu u Srbiju, a svoje obraćanje završio je rekavši: „Neka se Srbija uzdigne“, aludirajući, kako se ističe u saopštenju, na završne reči Vinstona Čerčila, koji je u istoj zgradi 1946. godine održao govor pozdravljajući ujedinjenje Evrope uzvikujući „Neka se Evropa uzdigne“.

U organizaciji Privredne komore Švajcarske za Centralnu Evropu i Ambasade Republike Srbije u Bernu, u utorak 16. juna 2015. godine u Cirihu, održava se Poslovni forum “Srbija na putu ka modernoj ekonomiji”

Na forumu će između ostalih govoriti Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić, Ministar finansija Republike Srbije Dušan Vujović, Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Dr Snežana Janković, Abasador Švajcarske Konfederacije u Srbiji Žan-Danijel Ruh (Jean-Daniel Ruch) i Ambasador Livija Loj (Livia Leu), šef za bilateralne ekonomske odnose u Državnom sekretarijatu za ekonomske poslove Švajcarske.

Tema foruma je “Srbija na putu ka modernoj ekonomiji”, u okviru koga će švajcarskoj poslovnoj zajednici biti predstavljen investicioni ambijent u Srbiji i rezultati reformi usmerenih na unapređenje uslova poslovanja.

Nakon plenarnog dela Poslovnog foruma predviđeni su bilateralni razgovori srpskih i švajcarskih privrednika.

Švajcarska je u prethodnim godinama među najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima i nalazi se među 10 najvećih investitora u Srbiji. U protekloj deceniji uložila je više od 500 miliona švajcarskih franaka. Privredna saradnja i robna razmena beleže pozitivne trendove, ali ima još dosta mogućnosti za unapređenje ekonomskih veza. Srbiju su kao dobru privrednu destinaciju prepoznale i najveće švajcarske kompanije, kao što su Holcvim, Nestle, Sika, SGS, Novartis, Sicpa, Ringier Axel Springer i druge.

Redakcija