Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Švajcarski Savezni savet raspodelio ministarstva

Na sednici održanoj 14. marta 2025. godine, Savezni savet Švajcarske u novom sastavu, koji stupa na snagu 1. aprila 2025, izvršio je raspodelu sedam ministarstava i odredio njihove zamenike.

Nova raspodela ministarstava izgleda ovako:

  • Savezno ministarstvo za spoljne poslove (DFAE):
    • Savezni savetnik: Ignazio Cassis
    • Zamenik: Elisabeth Baume-Schneider
  • Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova (DFI):
    • Savezna savetnica: Elisabeth Baume-Schneider
    • Zamenik: Ignazio Cassis
  • Savezno ministarstvo za pravdu i policiju (DFGP):
    • Savezni savetnik: Beat Jans
    • Zamenik: Karin Keller-Sutter, predsednica Konfederacije
  • Savezno ministarstvo za odbranu, civilnu zaštitu i sport (DDPS):
    • Savezni savetnik: Martin Pfister
    • Zamenik: Guy Parmelin
  • Savezno ministarstvo finansija (DFF):
    • Savezna savetnica: Karin Keller-Sutter, predsednica Konfederacije
    • Zamenik: Albert Rösti
  • Savezno ministarstvo za privredu, obrazovanje i istraživanje (DEFR):
    • Savezni savetnik: Guy Parmelin
    • Zamenik: Beat Jans
  • Savezno ministarstvo za životnu sredinu, saobraćaj, energiju i komunikacije (DATEC):
    • Savezni savetnik: Albert Rösti
    • Zamenik: Martin Pfister

Očekuje se da će Savezni savet zvanično potvrditi ovu raspodelu na sednici zakazanoj za 2. april 2025. godine. Vlada izražava zadovoljstvo zbog nastavka rada u novom sastavu i predanošću stabilnosti i efikasnosti državne administracije.

Martin Pfister izabran za novog člana Savezne vlade

Šezdesetjednogodišnji političar iz kantona Zuga, Martin Pfister, izabran je za novog člana Savezne vlade Švajcarske. Njegov izbor izazvao je oduševljenje kod njegove porodice, čiji je radosni uzvik odjeknuo sa balkona gde su sedeli tokom glasanja.

Pfister, kojeg su mediji ranije nazivali „velikim nepoznatim“ zbog njegove visine i manje prepoznatljivosti na saveznoj političkoj sceni, sada je u centru pažnje.

Obrazovanje i profesionalna karijera

Rođen 1963. godine, Pfister je odrastao u Zugou i Alenvindenu. Završio je obrazovanje za učitelja osnovne škole na Institutu St. Michael u Zugou, a potom diplomirao istoriju i germanistiku na Univerzitetu u Friburgu. Radio je kao učitelj, naučni saradnik i savetnik za neprofitne organizacije i udruženja.

Osim političkog angažmana, Pfister je imao značajnu ulogu i u vojsci, gde je dostigao čin pukovnika i bio šef vojne pomoći u vanrednim situacijama za Teritorijalnu regiju 3.

Politička karijera

Pfisterova politička karijera započela je 2003. godine kada je postao član Komisije za starateljstvo i socijalnu pomoć u opštini Baar. Tri godine kasnije, 2006. godine, izabran je u Veliko veće kantona Zuga, gde je kasnije postao lider poslaničke grupe i predsednik kantonalnog ogranka PPD-a, sada poznatog kao stranka „Centar“. Od 2016. godine bio je član Državnog saveta kantona Zuga.

Pfister je oženjen i otac je četvoro odrasle dece. Njegov izbor u Saveznu vladu označava novu fazu u njegovoj dugogodišnjoj političkoj karijeri.

Viola Amherd podnela ostavku

Viola Amherd, ministarka koja je od 1. januara 2019. godine bila na čelu Saveznog ministarstva odbrane, civilne zaštite i sporta (DDPS), najavila je da će napustiti vladu krajem marta. Ovu odluku objavila je u sredu, tokom konferencije za štampu posvećene povećanju broja žena u oružanim snagama.

Spekulacije o mogućoj ostavci Viole Amherd kružile su već duže vreme. Neki analitičari su smatrali da će odluku o povlačenju doneti nakon završetka njene predsedničke godine. U poslednjih nekoliko meseci, pritisak na ministarku je značajno porastao. Pre samo nekoliko dana, Švajcarska narodna stranka (UDC), koja zastupa konzervativnu desnicu, javno je pozvala na njenu ostavku, što je retkost u švajcarskoj politici.

Najveći uspeh Viole Amherd tokom mandata na čelu DDPS-a bio je uspešan referendum o kupovini novih borbenih aviona, koji je švajcarski narod prihvatio tesnom većinom u septembru 2020. godine. Ipak, neuspesi pojedinih projekata, poput kupovine šest izraelskih izviđačkih dronova, doveli su do kritika na njen račun. Njeni napori da približi švajcarsku vojsku NATO-u izazvali su nezadovoljstvo konzervativne desnice.

Odmah nakon objave o ostavci, počele su spekulacije o tome ko će je naslediti. Najčešće se pominje ime Gerharda Fistera. Pre nekoliko dana, ovaj savezni poslanik je najavio da će napustiti poziciju predsednika Centra – stranke čiji je i Viola Amherd član. Takođe je izjavio da „ne želi da zatvori vrata Saveznom savetu“. Proces izbora naslednika Centar će započeti u ponedeljak.

Fotografija Saveznog veća 2025: Mozaik ljudi iz cele Švajcarske

Nova fotografija Saveznog veća, realizovana po nalogu predsednice Konfederacije za 2025. godinu, Karin Keler-Suter, prikazuje više od hiljadu ljudi. Fotograf Artur Gamza kreirao je mozaik od fotografija snimljenih širom Švajcarske, spajajući ih sa portretima saveznih savetnika i kancelara Konfederacije.

Za realizaciju ove fotografije, Artur Gamza je proputovao celu Švajcarsku i sreo se sa hiljadama ljudi. U svakom kantonu fotografisao je najmanje 40 osoba koje su bile voljne da učestvuju. Ukupno 1052 snimljene fotografije spojio je u mozaik, koji je zatim kombinovao sa portretima sedam saveznih savetnika i kancelara Konfederacije. Fotograf iz kantona Sent Galen objašnjava da je želeo da istakne vezu između građana i Saveznog veća kao institucije.

Projekat Artura Gamze odabrala je savezna savetnica Karin Keler-Suter, predsednica Konfederacije 2025. godine, koja smatra da ova slika predstavlja jedinstvenost švajcarske demokratije: „Narod učestvuje u demokratskom odlučivanju i donosi odluke. Savezno veće deluje u interesu naroda.“

Zvanična fotografija Saveznog veća odštampana je u 45.000 primeraka i može se naručiti na internet stranici www.admin.ch, odakle se takođe može preuzeti. Kratak film prikazuje kako je fotografija nastala.

Opis fotografije:
Prvi red, sleva nadesno: savezni savetnik Injacio Kasis (PLR), predsednica Konfederacije Karin Keler-Suter (PLR), potpredsednik Gi Parmelen (UDC) i savetnica Viola Amerd (Centar).
Drugi red: kancelar Konfederacije Viktor Rosi (PVL), savetnici Elizabet Baume-Šnajder (PS), Albert Rösti (UDC) i Bit Jans (PS).

Karin Keler-Suter izabrana za predsednicu Švajcarske Konfederacije za 2025. godinu

Foto: Schweizerische Bundeskanzlei

Karin Keler-Suter biće predsednica Švajcarske Konfederacije za 2025. godinu. Savezna skupština je danas izabrala liberalno-radikalnu političarku iz kantona Sankt Galen sa 168 glasova od ukupno 203 važeća glasa.

Izbor predsednika Konfederacije je ceremonijalni ritual sa predvidljivim ishodom, koji se održava svake godine druge srede tokom zimskog zasedanja Saveznog parlamenta. Ipak, broj osvojenih glasova ukazuje na popularnost ministra među poslanicima.

Rezultat Karin Keler-Suter je relativno dobar, posebno u poređenju sa njenim prethodnicima. Na primer, Viola Amherd je prošle godine osvojila 158 glasova, dok je Alen Berse 2022. godine dobio 140 glasova, a 2021. godine Ignacio Kasis 156. Najslabiji rezultat u istoriji zabeležila je Mišelin Kalmi-Re 2011. godine sa samo 106 glasova, dok su rekord od 201 glasa ostvarili Žan-Paskal Delamura (1988) i Ueli Maurer (2018).

Karin Keler-Suter je političku karijeru započela u demohrišćanskom uporištu Vil, kao članica opštinskog veća. Po obrazovanju je prevodilac, sa studijama političkih nauka u inostranstvu. Kasnije je izabrana u Veliki savet kantona Sankt Galen i nekoliko godina je predsedavala kantonalnom sekcijom Liberalno-radikalne stranke.

Godine 2000. izabrana je u kantonalni Savet države, gde je do 2012. vodila resor bezbednosti i pravosuđa. Godine 2011. postala je članica Saveta država, a 2019. godine zamenila je Johana Šnajder-Amana u Saveznom savetu. U prve četiri godine svog mandata vodila je Federalno odeljenje za pravdu i policiju (DFJP), a od početka prošle godine preuzela je rukovođenje Federalnim odeljenjem za finansije (DFF).

Očekuje se da će Keler-Suter, kao predsednica za 2025. godinu, nastaviti sa radom na važnim pitanjima za Švajcarsku, uključujući reforme u oblasti finansija i unapređenje saradnje među kantonalnim i federalnim institucijama.

Krizni štab doneo nove mere koje će važiti na celoj teritoriji Srbije

Tanjug / Sava Radovanović

Na sednici Кriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, donete su nove odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa, među kojima i mera da se na teritoriji cele Srbije, bez obzira da li je u određenoj opštini ili gradu proglašena vanredna situacija, uvede zabrana okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od deset ljudi.

Za vreme boravka na javnim mestima, između okupljenih mora postojati distanca od jedan i po metar, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum četiri kvadratna metra, precizirano je.

Mera koja se tiče zaštitnih maski i koja je na snazi u Beogradu, danas je proširena na teritoriju cele Srbije, bez izuzetka.

Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru, preporučuje se nošenje zaštitnih maski, dodaje Krizni štab.

Sve ove mere važiće od petka, 17. jula 2020. godine.

Vlada je još jednom apelovala na sve građane da poštuju sve donete mere radi očuvanja zdravlja.

„Ukoliko bi svi građani pri svakom izlasku iz kuće konstantno nosili zaštitnu masku, takva mera bila bi ekvivalentna zabrani kretanja jer na takav način sprečavamo epidemiološki rizične kontakte i sprečavamo širenje korona virusa. Uvereni smo da ćemo zajedno sa svim svojim građanima, uz najveću moguću disciplinu i odgovornost, iz bitke protiv korona virusa izaći kao pobednici“. dodala je Vlada.

Kantoni moraju preduzeti mere kako bi smanjili širenje virusa

© Foto: Nicole Nars-Zimmer

Kantoni moraju preuzeti stvari u svoje ruke i uvesti restriktivnoje mere za suzbijanje širenja koronavirusa. Ovo je mišljenje predsednika Konferencije kantonalnih direktora zdravlja, Lukasa Engelbergera.

Kantoni mogu izaći iz okvira saveznih uredbi i ući u dodatnu borbu u borbi portiv epidemije. “Oni imaju tu mogućnost”, ističe Engelberger, “da zabrane velike događaje, zatvore diskoteke ili ograniče radno vreme u restoranima, ako se povećava broj zaraženih, i ove mere postaju neizbežne”. Mere koje je na primer kanton Tićino delimično već preduzeo, smanjujući broj okupljanja na 30 ljudi i uvodeći maksimalno ograničenje od 100 gostiju (posle 18:00 časova).

Tićino je prvi kanton koje je teško pogođen bolešću, ali trenutno ima prilično nizak broj zaraženih. “Ponovnim otvaranjem predvideli smo da će doći do lokalnog širenja koronavirusa. Ali činjenica je da su se prvi slučajevi dogodili u Cirihu, čista je slučajnost. Mogli su se desiti u Bazeli, Luganu ili Lozani. Okupljanja i ljudi koje se vrćaju sa putovanja iz inostranstiva, su glavni okidači širenja zaraze”, rekao je Engelberger.

Može li se putovati u Švajcarsku? Kakva je sutiacija na graničnim prelazima i aerodromima?

© pixabay

Može li se putovati u Švajcarsku? Kakva je sutiacija na graničnim prelazima i aerodromima? Mogu li otići sa autom na odmor? Evo pregleda trenutne situacije u vezi sa ulaskom i kretanjem u Švajcarskoj Konfederaciji.

Nakon pozitivnog razvoja infekcija koronavirusa u Švajcarskoj, prošle nedelje ublažene su neke od mera koje su bile uvedene radi blokiranja širenja virusa Covid19, uključujući i one koje su se odnosile na granice. Uprkos tome Savezna vlada ostaje izuzetno oprezna po pitanju mobilnosti.

Savezna vlada je objavila da će od 11. maja početi da radi na radnim dozovolama, zahtevima za spajanje porodice u Švajcarskoj, koju su podnele osobe iz zemanja Evropske unije. Ostaju na snazi, stroge granilne kontrole. Druga faza ublažavanja mera u oblasti migracija mogla bi da stupi na snagu od 8. juna.

Situacija na graničnim prelazima

Švajcarska granica je zatvorena i strogo kontrolisana od 13. marta, kada je Savezna vlada ograničila kopnene granične prelaze ka Italiji, kako bi suzbila širenje virusa. Ograničenja za ulazak u zemlju vazdušnim putem nakon toga proširene su na sve države šengena i van njega.

Samo švajcarski državljani, i oni koji poseduju boravišne dozvole u Švajcarskoj, oni koji ulaze u zemlju iz profesionalnih razloga (oni koji rade u švajcarskoj), zdravstveni radnici, lica u tranzitu ili osobe “u situaciji apsolutne nužnosti” trenutno mogu da uđu u Švajcarsku. Te mere su na snazi od 25. marta.

Generalno, prekogranični saobraćaj, je smanjen za 70% u odnosu na period pre koronavirusa, saopštila je Savezna uprava carina (AFD). Međutim, od 27. pairla kada je stupilo na snagu ublažavanje restriktivnih mera, prekogranični saobraćaj je povećan za 10%.

Vozila se i dalje preusmeravaju na glavne granične prelaze, jer su manji granični prelazi još uvek zatvoreni. Njihovo otvaranje je predviđeno u nekoj od sledećih faza.

Aerodromi

U međuvremenu, dva glavna aerodroma u Švajcarskoj, Cirih i Ženeva — ostali su gotovo u potpunosti paralizovani.

Na aerodromu u Ženevi svetla glavnog terminala su upaljena, ali bukvano nema žive duše. Oko trideset avina Swiss-a ili Easyjet-a parkirano je na pistama. U aprilu je bilo osam letova dnevno, uglavnom AirFrance, Swiss, Lufthansa i Alitalia koji su leteli od ili ka aerodromima u Franfurtu, Londonu, Rimu ili Parizu.

“Imamo oko 50 do 300 putnika dnevno, u poređenju sa 40.000 do 600.000 u prethodnom periodu”, rekao je direktor aerodroma u Ženevi, Andre Šnajder za list Le Temps. U međuvremenu, avionski kargo prevoz funkcioniše kao i prethodinh godina, zahvaljujući uslugama dostave, kao što su DHL, TNT, FedEX ili UPS.  

Takođe na ciriškom aerodormu saobraćaj je drastično smanjen. Ovog meseca registrovano je samo 25 letova. 

“U prve dve nedelje aprila, boroj vazdušnog saobraćaja se dodatno smanjio za drastičnih 95% u odnosu na isti period prošle godine”, izjavila je potparolka aerodroma Rafaela Stelcer za swissinfo.ch. 

Neke aviokompanije u dalje nude letove za destinacije kao što su Frankfurt, Amesterdam, Porto, London, Berlin, Abu Dabi, Doha. Swiss je na primer, objavio da nastavlja da nudi 28 letova nedeljno iz Švajcarske, što je oko 3% od uobičajne ponude.

Letnji odmor u inostranstvu?

“Svaki put kada se kaže ublažavanje mera, svi razmišljaju o odmoru u inostranstvu”, primetila je ministarka pravde Švajcarske Karin Keler-Suter. “Ali pitanje je: možete li ući u drugu zemlju?”

Zavisiće od drugih država. Za sda nekoliko zemalja isključuje skorašnje otvaranje granica i primenjiju ograničenja u oblasti turizma. 

Evropski ministri su vrlo oprezni jer trenutno niko ne želi previše prekograničnog saobraćaja, i nije u interesu Švajcarske da bude jedina zemlja koja se “otvara” stranim turistima, izjavila je Keler-Suter.

Ove nedelje ministri pravde i unutrašnjih poslova evropskih zemalja članica Šengena, jednoglasno su se složili o postepenom, koordiniranom ublažavanju ograničenja putovanja, potvrđujući pritom prioritet zaštite građana od virusa. 

“U početku, mora biti progresivno ponovno otvaranje unutrašnjih granica Evrope. Tek kasnije će doći do postepenog otvaranja spoljnih šengenskih granica, kako bi se omogućio ulazak ljudi iz trećih zemalja”, izjavila je Karin Keler-Suter.

Anreas Vitmer, šef Centra za vazduhoplovnu ekspertizu na Univerzitetu u Sent Galenu, očekuje da će se evropski vazdušni saobraćaj polako povećavati u drugoj polovini godine.

Sa druge strane, verovatno ćemo morati da sačekamo do 2021. godine pre nego što se mreža prekookeanskih letova ponovo pokrene. Dakle trebaće nekoliko meseci ili godina da se celokupna mreža ponovo aktivira, u zavisnosti od načina na koji se potražnja oporavlja i razvija, izjavio je Vitmer za ciriški list Tages-Anzeiger.

Za sada Karin Keler-Suter snažno poziva švajcarsko stanovništvo da odambere Švajcarsku kao destinaciju za odmor. Na ovaj način građani mogu da pomognu oživljavanju nacionalne turističke industrije, privrednog sektora koji je ozbiljno pogođen krizom koronavirusa. 

Simon Bradley, swissinfo.ch
Prevod: Vladimir Miletić

Prema istraživanju Švajcarci se slažu sa nošenjem maski i vakcinacijom

Prema većini Švajcaraca ublažavanje restriktivnih mera u Švajcarskoj trebalo bi da prati obavezna opšta upotreba maski. Rezultat je istraživanja koje je sprovela Tamedija, a preneto je danas u njihovim novinama.

Šest od deset ispitanika zalaže se za obaveznu upotrebu maski na javnim mestima, čim ih na tržištu bude u dovoljnoj meri. Sličnu meru podržava i većina birača svih političkih stranaka. Tri četvrtine ispitanika, takođe se zalaže ili se slaže sa obaveznom vakcinacijom, nakon pronalaska vakcine.

Poverenje u Vlasti

Velika većina (83%) veruje odukama Savezne vlade, dok dve trećine (65%) veruje da mere koje je preduzela Konfederacija ne nanose preveliku štetu ekonomiji u odnosu na pozitivan uticaj na zdravstvenu situaciju. Međutim postoji izvensa razlika, s obzirom na to da je procenat niži u nemačkom delu Švajcarske (55%), nego u francuskom (69%) i u Tićinu (67%).

Nedostaju društvene aktivnosti

Većina stanovništva sa nemačkog govornog potručjia zalaže se za momentalni ili postepeni povratak u normalu (61%), dok se govornici francuskog govornog područja u manjoj meri za otvaranje i vraćanje u normalu (47%). Imajte na umu da je istraživanje vršeno pre nego što je Savezna vlada objavilia početak ukidanja restriktivnih mera.

Švajcarci iz nemačkog dela se manje plaše virusa

Takozvani Röstigraben se pojavljuje kod percepcije bolesti. Doke se većina tićineza (59%) i Švajcaraca iz francuskog dela (58%), plaše od zaraze, samo dva od pet ispitanika iz nemačkog dela se plaši razboljevanja od koronavirusa. Konačno, ispitanicima pada teže odsustvo društvenih aktivnosti (46%), od straha za zdravlje (11%).

Istraživanje je sprovedeno 15. aprila na uzorku od 40.835 ispitanika iz sve tri jezičke regije u Švajcarskoj. Ispitivanje je vršeno na veb lokacijama novina  Tamedije i 20 minuta. Odgovori su ponderirani na osnovu geografskih i demografskih varijabli. Granica greške je +/- 1 procenat.

 

Švajcarska – vraćanje u normalu u tri faze

© Admin.ch

Savezna vlada Švajcarske je donela odluku o delimičnom pokretanju ekonomskih aktivnosti i vraćanje u normalu. Prva faza 27. aprila, druga faza 11. maja i treća faza koja će krenuti 8. juna.

Od 27. aprila moćiće da ponovo krenu sa svojim aktivnosima frizerski saloni, saloni lepote, prodavnice „uradi sam“, cvećare, pod uslovom da se garanutju restriktivne mere i norme kupaca i zaposlenih. Takođe od 27. aprila bolnice će ponovo moći da obavljaju sve intervencije, čak i one koje nisu hitne. Istog dana prodavnice koje su sada bile otvorene samo sa prodajnim prostorima koji su prodavali osnovne namirnice, moćiće da otvore i ostale prodajne prostore.

11. maja predviđeno je otvaranje ostalih ekonomskih aktivnosti i prodavnica, servisa i sličnih aktivnosti. Takođe tog datuma biće za đake ponovo otvorene osnovne škole i obdaništa.

Za 8. jun je predviđeno otvaranje srednjih škola i fakulteta, muzeja, biblioteka i zoloških vrtova.

Ove odluke saopštila je predsednica Švajcarske Konfederacije Simoneta Somaruga, na konfereciji za štampu na kojoj su prisustvovali i ministar zdravlja Alen Berse i ministar ekonomije Gi Parelin.

Predsednica Somaruga je istakla da „možemo da krenemo sa ublažavanjem mera, ali ne smemo da ugrozimo ono što smo postigli. Savezna vlada traži od stanovništva da nastavi sa poštovanjem pravila higijene i socijalne distance“.

Što se tiče otvaranje restorana i ostalih ugostiteljskih delatnosti, potrebna je strategija korak po korak za postepeno otvaranje. Za taj sektor odluka još uvek nije doneta, ali nije isključeno da ukoliko bude bilo uslova, možda budu otvoreni i 8. juna. Takođe još uvek nema odluke o manifestacijama i velikim društvenim događajima koji su predviđeni za ovo leto.

Član Savezne vlade i ministar zdravlja Alen Berse izjavio je da „Moramo nastaviti oprezno, zabrana okupljanja ostaje na snazi“, što se tiče kontakta između različitih generacija ministar je ponovio da je to „teška tema, i da trebamo da budemo oprezni. Starije osobe spadaju u osetljive kategorije i za sada će ostati važeće mere. Sve dok nema vakcine, moramo ostati
oprezni“.

Takođe još uvek nema odluke o manifestacijama i velikim društvenim događajima koji su predviđeni za ovo leto. Predsednica Švajcarske je dodala da je „dosad preduzete mere stanovništvo razumelo. Zbog toga imamo ovo prvo ublažavanje restriktivnih mera, koje je od suštinskog značaja za privatni, društveni i ekonomski život zemlje. Moramo planirati šta ćemo raditi i kako ćemo se ponašati ovog leta. Sve mora da bude usaglašeno sa različitim sektorima i planirati kako poštovati pravila“. Na primer, „ne znamo kakva će biti situacija sa bazenima. nastojimo da nađemo alternative i nastavićemo taj put.

Na pitanje kada će biti ponovo otvorene granice, predsedica je odgovorila da su „pregovori u toku i da će se odluke donositi zajedno sa ostalim državama“.

Predsednica je ponovila i podsetila da će ukoliko dođe do ponovnog pogoršanja situacije Savezna vlada „morati da vrati sve restriktivne mere“, ne smemo da dozvolimo da imamo situaciju „stani i kreni, to nije dobro ni za ekonomiju ni za društveni život“.

123...14Stranica 1 od ukupno 14

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.