Plaćena reklama

“Zakon o čokoladi”: kako Švajcarska “beži” Svetskoj trgovinskoj organizaciji

0
(Ruedi Widmer)

Švajcarska na svakih uloženih dva franaka u inostranstvu zarađuje malo više od jednog. Zbog tog razloga se sauzima na internacionalnom nivou kako bi se ukolinile trgovinske barijere. U isto vreme ona štiti svoju poljoprivredu sa rekordnim tarifama i subvencijama. Do sada je uspevala da primeni pravila i norme Svetske trgovinske organizacije (STO), na način kako bi se izbegla žalba.

Švajcarska je jedna od zemalja koje masovno podržavaju njihovu poljoprivrednu proizvodnju. S vremena na vreme zbog tih razloga je izlažena kritikama STO. To je bio slučaj nedavno sa Zakonom o čokolade, koji koristi kako bi kompenzovao visoke cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kako u pogledu uvoza, tako i u pogledu izvoza prerađevina.

Sporazuma o poljoprivredi STO će zabraniti na tri godine bilo kakvu podršku izvoza, što Švajcarsku obavezuje da revidira spomenuti zakon. Do sada, na osnovu ovog zakona, Savezna vlada uplaćuje skoro 100 miliona franaka godišnje za izvoznike poljoprivrednih proizvoda, kako bi im na taj način pomogli da nadoknade razliku između švajcarskih cena za mleko i žitarice, u odnosu na one međunarodne.

Zvanično, vlada pokazuje svoju spremnost da ukine subvencije predviđene Zakonom o čokoladi. U tom slučaju, bez državne pomoći, mnogi izvoznici mogu da odluče da presele svoje aktivnosti u inostranstvo. Vlada je stoga pronašla novo rešenje koje bi poštovaloe pravila STO i istovremeno izbegne odlazak izvoznika.

Izvoznici bi dobili olakšice za uvoz mleka i žitarica, koje bi bile izuzete od poreza. Subvencije se nebi više uplaćivale izvoznicima već direktno poljoprivrednicima, koji bi dobili 70 miliona franaka godišnje, kao i premije od 3 centa po kilogramu mleka i žitarica.

Da bi osnovni proizvodi ostali sa konkurentni, izvoznici i poljoprivrednici bi trebalo da se međusobno dogovore kako nameravaju da pokriju razliku između domaćih cena i onih koje se primenjuju na međunarodnom nivou.

Doris Leuthard izabrana za predsednika Švajcarske konfederacije

0
REUTERS/Ruben Sprich

Doris Leuthard, inače iz redova PPD, počela je svoj govor na italijanskom jeziku, tvrdeći da je počastvavana ovim, za nju drugim po redu imenovanju. Dodala je da da će svu svoju snagu i napore usmeriti za Švajcarsku i njene građane.

Buduća predesdnica je nakon toga nastavila svoj govor na nemačkom i francuskom jeziku, navodeći izazove sa kojima se susreće Švajcarska, u pogledu međunarodnih događaja koji mugu imati uticaja na Konfederaciju, kao Brexit, digitalizacija, promene u SAD i migracija.

Švajcarski predsednik – Primus inter pares

Funkcija predsednika konfederacije je pokrevina na godišnjem nivou od strane članova vlade (ministara), uzimajući u obzir staž i starost.

Predsednički mandat traje godinu dana i on ne podrazumeva posebna ovlašćenja u odnosu na ostale ministre.

Predsednik Švajcarske vodi sednice Vlade i obavlja uglavnom predstavničke funkcije, u smislu prijema, konferencija i manifestacija.

Istakavši da “naša zemlja stoji dobro”, Lauthard je potvrdila da Švajcarska ekonomija može ostati jaka samo uz bilatelarne sporazume, socijanim programom koji funkcioniše, ne zaboravljajući istraživanja i obuku. Ministarka je takođe govorila u korist reforme penzionog sistema i borbi protiv klimatskih promena.

Doris Leuthard ima 53 godine i poreklom je iz kantona Argau, jako je poštovana zbog svojih govorničkih kvaliteta, a pored nemačkog i francuskog, ona tečno govori italijanski i engleski jezik.
Sa obzirom na veličinu resora kojim upravlja, životna sredina, saobraćaj, energetika i komunikacije, veoma je upoznata sa svim aktuelnim temama.

Odakle dolazi dva miliona stranaca koji žive u Švajcarskoj?

0
©Mattias Adolfsson / Magazine cover made for "Die Weltwoche"

Švajcarska je jedna od zemalja sa najvećim procentom stranaca 24,3% u 2014. godini. Više od 80% dolazi iz evropskih zemalja, tačnije, nemci, italijani, portugalci i francuzi sami čine skoro polovinu svih stranaca u Švajcarskoj. Zemlja porekla stranaca u švajcarskoj u procentima:

  • Italija 15,3%
  • Nemačka 14,9%
  • Portugal 13,1%
  • Francuska 5,8%
  • Kosovo* 4,9%
  • Španija 3,9%
  • Srbija 3,9%
  • Turska 3,5%
  • BJR Makedonija 3,1%
  • UK 2%
  • Austrija 2%
  • BiH 1,6%
  • Hrvatska 1,5%
  • Rusija 0,7%
  • Rumunija 0,5%
  • Bugarska 0,2%

Švajcarska zauzima prvo mesto u Evropi kada se posmatra priliv imigranata. Sa godišnjim prosekom od 20 novih dolazaka na svakih 1000 stanovnika, Švajcarska je ubedljivo ispred Francuske (5,1), Nemačke (8,4), Engleske (8,2) i Španije (6).

Veliki priliv imigranata nije jedini razlog visokog procenata stranaca u Švajcarskoj populaciji. Jedan od razloga je i jako komplikovana procedura naturalizacije. Stranci rođeni u Švajcarskoj ne dobijaju automatski Švajcarsko državljanstvo. Takođe, zbog komplikovane procedure, mnogi stranci ne žele da prolaze kroz proceduru naturalizacije. Prema podacima Saveznog zabvoda za statistiku, 2014. godine bilo je 388.700 osoba sa stranim državljanstvom, a koje su rođene u Švajcarskoj, što je jedna petina od ukupnog broja stranaca koji žive u Švajcarskoj.

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Srpske knjige u Sent Galenu

0

Na inicijativu Danijele Stanković, člana Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, realizovana je i uručena donacija knjiga biblioteke “Milutin Bojić” iz Beograda, gradskoj biblioteci Sent Galena koja sadrži više od sto naslova na srpskom jeziku. Knjige su uručene gospođi Loreni Ianzito, koja vodi sektor Libra-forum namenjen knjigama na stranim jezicima.

– Raduje me ovakav vid međunarodne saradnje, jer članovi mogu da čitaju zanimljive knjige osim na nemačkom, i na svom maternjem jeziku, a ovim se povećava fond i nudi širi izbor za čitaoce.

Zahvaljujemo se biblioteci “Milutin Bojić” iz Beograda i derktoru Jovici Krtiniću na poklonu. Trudićemo se da čitaoce u Beogradu obradujemo naslovima popularnih švajcarskih pisaca na nemačkom jeziku – rekla je Lorena Ianzito.

Ona je pozvala sve zainteresovane da se uključe u aktovnosti koja biblioteka nudi učlanjenjem i naglasila je da je članstvo za decu besplatno. Biblioteka u St. Galenu u svom dečijem odeljenju ima popularne knjige za decu i na srpskom jeziku i brojne radionice.

– Smatram da negovanje sosptvene kulture i jezika otvara mogućnost za upoznavanje švajcarske kulture i popularnih pisaca i da ih treba predstaviti srpskom čitalačkom miljeu, kako u dijaspori tako i u matici. Svako od nas bi trebao da neguje u sebi taj avanturistički duh da upoznaje druge nacije. Nepoznavanje tuđih običaja i tradicija je upravo najveći uzrok nerazumevanja među ljudima, a knjiga i čitanje je najlakši način da upoznate lepote određene zemlje – napomenula je Nina Stanković.

Nova novčanica od 50 franaka

0
© Banca nazionale svizzera

Posle skoro 6 godina zakašnjenja od predviđenog roka, sledeće nedelje ulazi u opticaj, nova novčanica od 50 franaka, prva iz nove serije predviđene od strane Naronde banke Švajcarske. Novčanica ostaje zelene boje, ali je dimenzijama nešto manja od prethodne. “Stare” novčanice takođe ostaju u opticaju do sledećeg obaveštenja Narodne banke švajcarske.

Projekat novih novčanica započet je 2005. godine, a prvo izdavanje za 2010. godinu, da bi nakon toga bilo odloženo za 2012. godinu, a nakon toga odloženo na neodređeno vreme.

Vorbereitung Zuschnitt
Vorbereitung Zuschnitt

Proizvodnja novčanica poverena je ciriškom Orell Füssli, koji više od 100 godina radi za Narodnu banku Švajcarske. Sa tehničke strane sama izrada novčenice je pravi izazov, novčanica je napravljena od providne plastične folije u koju su ubačena dva tanka lista papira, neka vrsta sendviča. Na ovaj način je omogućeno stvaranje “prozora” sa sigurnosnim elementom, kao jedan od sigurnosnih elemenata koji je jako težak za reprodukciju.

Totale Atelier GMP
Totale Atelier GMP

Tema koja je izabrana za ilustraciju nove novčanice je “Švajcarska otvorena prema svetu”. Priprema i rad su povereni ciriškom dizajneru Manueli Pfrunder (Manuela Pfrunder) koja je 2005. godine osvojila durgu nagradu na konkursu za idejno rešenje.

Nove dimenzije novčanica su takođe dovele do nekih interesantnih činjenica, pa tako u “bezbednosnoj kutiji” koja može da se iznajmi za cenu od 55 franaka godišnje, do sada je moglo da stane ekvivalent novčanica u vrednosti od 6,7 miliona franaka, dok je sada sa novim dimenzijama, taj kapacitet povećan na još 1000 dodatnih novčanica, tačnije milion franaka više.

Narodna banka Švajcarske će nastaviti sa polu-godišnjim ili godišnjim izdavanjem novih novčanica, tako da će u proleće 2017. godine izaći ona od 20 franaka. Cilj je da se sa serijom završi 2019. godine.

Kako su nekada izgledale novčanice u Švajcarskoj

U poslednjih šesdeset godina, emitovano je više serija novčanica koje su puštene u opticaj od strane Narodne banke Švajcarske . Oni malo strariji se sigurno sećaju onih koje su puštene u opticaj 1956. i 1957. godine i koje su ostale u opticaju do maja 1980 godine.

Il %2210 franchi%22 che raffigurava Gottfried Keller
Gottfried Keller

Un fanciullo e un agnellino sui biglietti da 100 franchi

Nakon toga puštene su u opticaj nove novčanice, kojih se i većina naših ljudi dobro seća, a to su one koje su bile aktuelne od 1976. godine do 2000.

I venti franchi con l'immagine del geologo Horace-Benedict de Saussure (1740-1799)
Horace-Benedict de Saussure (1740-1799)
Konrad Gessner (1516-1565)
Konrad Gessner (1516-1565)
Francesco Borromini (1599-1667)
Francesco Borromini (1599-1667)

Istorija švajcarskih novčanica poznaje i one koje nisu nikada bile puštene u opticaj, a to je specijalna serija koja je bila pripremljena od strane Narodne banke 1984. godine ali samo kao rezerva. Likovi na novčanicama su bili isti kao i na tada aktuelnima, ali samo sa drugačijim portretima.

 

Eulero (1707-1783)

Il venti franchi di questa serie di riservaUn altro %22Borromini%22

“-IĆ” Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva

0

U okviru Nedelje protiv rasizma i diskriminacje, SERBINFO organizuje akciju “-IĆ” Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva, koja za cilj ima poboljšanje znanja o diskriminaciji kroz podizanje svesti među stanovništvom o njihovim pravima i obavezama kao i prednostima koje proizilaze iz razlika među ljudima.

Jednakost ljudi predstavlja jednu od glavnih vrednosti demokratskog društva, a sadržana je i u Deklaraciji prava čoveka i građanina: “Ljudi se rađaju i žive slobodni i jednaki u pravima”. Svako razlikovanje na osnovu rase, pola, nacionalen pripadnosti, porekla, veroispovesti, jezika, starosti, ivaliditeta, imena i prezimena ili po bilo kom dugom osnovu, predstavlja diskriminaciju. Pojedini oblici diskriminacije se jako teško iskorenjuju pogotovu u multiklulturalnim sredinama kao što je Švajcarska, zbog čega se borbi protiv dikriminacije treba posvetiti u punom smislu te reči.

Mnogobrojni građani Švajcarske, naše komšije, kolege sa posla, škole, fakulteta, ljudi sa kojima se srećemo na ulici, u restoranu, prodavnici, bolnici, su osobe koje su došle sa prostora Balkana i većini njih, ne vezano iz kojih su država bivše Jugoslavije došli, ili kojoj religiji pripadaju, prezime se završava na “-IĆ”, oni su sastavni deo ovog društva i ne trebaju se osećati kao građani drugog reda.

Ne smemo okretati glavu na probleme diskriminacije na osnovu prezimena, sa kojima se susreću stranci, a koji su prisutni u našem okruženju. Pod diskriminacijom kojom su izloženi svi oni sa prezimenom “-IĆ”, ali i drugi stranci koji žive u Švajcarskoj,  podrazumeva se diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radnom mestu,  diskriminacija u vidu uslova rada, u obrazovanju ili diskriminacija prilikom iznajmljivanja stana.

Samo obeležavanje i nazivanje pojedinih građana Švajcarske, strancima, drugom generacijom stranaca, švajcarcima sa migrantskom prošlošću  same po sebi su jedna vrsta diskriminacije.

Ovaj ambijent ne pogoduje razvoju otvorenog demokratskog društva jednako slobodnih pojedinaca. Aktuelni trendovi nametanja novih problema sa kojima se suočavaju stranci potvrđuju navedenu tvrdnju. Zbog toga smatramo da bi dijalog o ovim problemima mogao bitno da doprinese pronalaženju odgovora na pitanje o diskriminaciji kao političkom pitanju društva u kojem danas živimo.

Iako je zabranjena, diskriminacija stranaca je prisutna i vrlo često nije prepoznata.

Pozivamo vas da svojim prisustvom doprinesete širenju dijaloga o ovim temama. 

Naš štand možete pronaći u Via la Forte u Luganu,

utorak 22. mart – od 10.00 do 18.00
petak 25. mart  – od 10.00 do 18.00
sabato 26. mart – od 10.00 do 18.00

flayerA6_sett_cont_razismo

Odbačena inicijativa o proterivanju stranaca

0

Inicijativu je odbacilo 59 odsto birača. Odziv birača je bio 69 procenata, što je najveći izlazak građana na glasanje od 1992. godine.

SVP/UDC desničarska Švajcarska narodna stranka podstakla je narodno izjašnjavanje o automatskom izbacivanju stranaca proglašenih krivim za krivična dela, veća ili manja, nezavisno od toga koliko dugo žive u Švajcarskoj.

Narodna partija, koja vodi kampanju protiv imigranata, kazala je kako referendum 2010. nije išao dovoljno daleko, jer je obuhvatao samo neka krivična dela, poput silovanja i ubistva. Pojedini kritičari proteklih dana oštro su kritikovali referendum, naglašavajući kako bi njegovo usvajanje narušilo demokratski koncept Švajcarske.

Zakon koji je predlagala SVP/UDC odnosi se na proterivanja stranaca za krivična dela silovanja, ubistva, trgovinu ljudima, ali i falsifikovanje dokumenata ili vandalizam.

Takve “mere”, kako su ranije rekli iz SVP-a, smanjile bi stopu kriminala u zemlji. Navodno, policijski podaci iz 2014. godine pokazuju kako su više od pola osuđenika za neka kriminalna dela bili stranci.

Rešen spor između dve Crkvene opštine u Cirihu

0

Nakon petnaest godina nesporazuma između dve Crkvene opštine, Srpske pravoslavne crkve u Cirihu, konačno je došlo do rešenja spora. U nastavku teksta u prenosimo Vam u celosti sapoštenje za javnost, Eparhije austrijsko-švajcarske.

Saopštenje za javnost

Uz veliku blagodarnost Gospodu Bogu obaveštavamo verni narod da se nesporazum između Crkvene opštine Sv. Trojice u Cirihu i matične Eparhije nakon 15 godina konačno pozitivno rešio.

U duhu procesa crkvenokanonskog ujedinjenja, a po predlogu Episkopa bačkog dr Irineja, tadašnjeg Administratora Eparhije austrijsko-švajcarske, i sa blagoslovom sadašnjeg dijecezana Vladike Andreja, na dan Sv. Simeona Mirotočivog, 26. februara 2016. godine, sazvana je u Cirihu zajednička Osnivačka skupština crkvenih opština hrama Svete Trojice i hrama Uspenja Presvete Bogorodice.

Za ovu zajedničku skupštinu je tim stručnih lica priredio statute koji su pregledani od uprava crkvenih opština i odobreni od nadležnog Episkopa austrijsko-švajcarskog Gospodina Andreja.

Imajući u vidu crkvenokanonske odrednice propisane Ustavom Srpske Pravoslavne Crkve i takođe ustavne propise švajcarskog građanskog prava (član 60ff – ZGB), na predlog pravnih savetnika crkvenih opština, predložili smo osnivanje krovne Crkvene opštine sa nazivom: Srpska pravoslavna Crkvena opština Cirih, koja u svom karakteru ima funkcije Crkvene opštine po odrednicama Ustava SPC. Sa pravne strane, kao krovna Crkvena opština (Dachverband) zadovoljavamo odrednice građanskih zakona Švajcarske konfederacije.

Statuti Crkvene opštine Cirih koji obuhvataju oba ciriška hrama Svetotrojični i Svetouspenski, stoje u saglasnosti sa praksom rada crkvenih opština propisane Ustavom SPC. U ovom kontekstu treba naglasiti da dosadašnje uprave CO Svete Trojice i CO u Cirihu pri Svetouspenskom hramu, dobijaju dostojanstvo parohijskih jedinica. Iz parohijskih jedinica imenuju se u Crkvenoopštinski upravni odbor svi aktivni parohijski sveštenici, predsednici, potpredsednici i blagajnici. Parohijska upravna tela biraju parohijani oba hrama.

Molimo sve naše parohijane da blagorazumno podrže rad parohijskih i crkvenoopštinskih tela na dobrobit Srpske Pravoslavne Crkve i Srpske pravoslavne Crkvene opštine Cirih, Svetotrojičnog i Svetouspenskog hrama u Cirihu.

Prijem u ambasadi Republike Srbije u Bernu

0
Foto: Drago S. / ©serbinfo.ch

Povodom dana državnosti u ambasadi Republike Srbije u Bernu urpiličen je prijem gde su zvanice dočekali Njena Ekselencija dr Snežana Janković, ambasador Republike Srbije u Bernu, Ministar savetnik – konzul Aleksandar Đurđić kao i Generalni konzul Republike Srbije Zoran Jeremić iz Ciriha.

Počasni gost prijema bio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej, u čijoj pratnji su bili Arhijerejski namesnik za Švajcarsku protojerej Stanko Marković iz Berna, kao i gospodin Saša Branisavljević, teolog iz Ciriha.

Pored njih prijem su uveličali svojim prisitvom i rukovodioci udruženja i organizacija srpske zajednice u Švajcarskoj, kao i mnogobrojne javne ličnosti iz političkog, kluturnog i diplomatskog reda Republike Srbije i Švajcarske.

Prisutnima se obratila Njena Ekselencija dr Snežana Janković pozdravnim govorom, dok je nakon nje svojom besedom Episkop Andrej obratio zvanicama zahvaljujući se na divnom prijemu.

Nova pomoć Bazela Beogradu

0

Švajcarska Vlada je poslednjih 15 godina obezbedila srpskoj prestonici finansijsku pomoć od 4,2 miliona švajcarskih franaka za donaciju tramvaja i tramvajskih prikolica. Pored toga ova donacija podrazumeva i remont doniranih tramvaja, donaciju veće količine rezervnih delova, ali i tehnipku obuku za osoblje i vozače.

– Beograd je od Bazela ovih dana dobio još 16 polovnih tramvaja, a za nekoliko dana transportuje se železnicom još 12 tramvaja i 10 tramvajskih prikolica, kao i 100 tona rezervnih delova za ova vozila. Tramvaji su veoma dobro očuvani i uz redovno servisiranje mogu da se voze narednih 15-20 godina i deo su amortizovanog voznog parka dva bazelska javna prevoznika BVB (Baselverkers Betriebs) – zelene boje i BLT (Baselland Transport) – žuto-crvene boje – kaže Vinčo Trajanov, Makedonac poreklom iz Strumice.

Ovo je nastavak pomoći koja je od švjacarskog Ministarsta privrede (SECO) i ova dva bazelska javna preduzeća namenjena Boegradu. Od 2001. godine kada je priv zeleni tramvaj iz Bazela stigao za Beograd, do sada je otišlo 74 vozne jedinice (38 tramvaja i 36 tramvajskih prikolica).

Beogradski GSP ovom najnovijom donacijom dobija tramvaje, prikolice, kao i rezervne delove za njih u vrednosti od 1,5 miliona švajcarskoh franaka. U pitanju je 16 zglobnih tramvaja “duvag” i 13 zglobnih tramvaja tipa “šindler”, kao i još jedno vozilo koje donira firma BLT.

Procenjena vrednost tramvaja je 20.000 franaka po vozilu, dok su prikolice 8.000 franaka. Zahvaljujući najnovijoj donaciji, oko 30 procenata tramvajskog saobraćaja u Beogradu obavljaće se vozilima koje je donirao Bazel.

POSLEDNJE VESTI