FRIBOURG – Košarkaška reprezentacija Švajcarske pobedila je favorita u gupi Rusiju 79 – 77, u kvalificajama za Evropsko prvenstvo 2015.
Rerezentacija Švajcarske je u kfalifikacionoj utakmici koju je juče odigrala u Fribourgu, ostvarila istorijsku pobedu nad reprezentacijom Rusije 79 – 77. Za reprezentaciju Švajcarske nastupio je i naš Dušan Mlađan koji je sa svojih 24 poena doprineo ovoj pobedi.
U gupi sa Švajcarskom i Rusijom nalaze se takođe i reprezentacija Italije sa kojom će švajcarci odmeriti snage već u narednoj utakmici sledeće nedelje.
Dušan Mlađan (Beograd, 16. novembar 1986) je švajcarski košarkaš srpskog porekla. Trenutno nastupa za Radnički Kragujevac. Sin je nekadašnjeg košarkaša Milana Mlađana.
Debitovao je u švajcarskom prvenstvu sa 17. godina u dresu Lugana, i već u prvoj sezoni je imao prosek od 18 poena po utakmici. Tokom 2005. bio je na probama u Ostendeu, Crvenoj zvezdi, Bjeloj ali je uspeo da potpiše ugovor sa italijanskim prvoligašem Udinama, gde je odigrao 11 utakmica.
U decembru 2006. odlazi u Ređo Kalabriju italijanskog drugoligaša i sa njima je odigrao 13 utakmica uz prosek od 9,6 poena. Narednu sezonu je počeo u dresu Varezea ali je za njih odigrao samo jedan meč i u januaru 2008. se vratio u Lugano Tajgerse. Tu je do kraja sezone odigrao 11 utakmica i imao 21 poen prosečno po meču. Naredne sezone je opet pokušavao u italijanskim klubovima Montegranaru i Rosetu ali nije uspeo da se nametne pa se opet vratio u Lugano. Naredne tri sezone je pružao sjajne partije u švajcarskoj ligi, i bio jedan od najboljih strelaca tamošnjeg šampionata. U sezoni 2012/13. imao je prosečno 20. poena po meču. U avgustu 2013. potpisao je ugovor sa Radničkim iz Kragujevca. Mlađan je standardan član košarkaške reprezentacije Švajcarske.
Sasvim običan dan u Švajcarskoj. Železnička stanica. Buka vozova koji odlaze i dolaze, gužva na peronima. Bankarski službenici užurbano se kreću ka svojim kancelarijama i pripremaju se za početak još jednog radnog dana. Turisti radoznalo okreću glave i kreću ka svojim planiranim turističkim atrakcijama i istraživanju zemlje. Tinejdžeri u hip-hop fazonu, sa kačketima okrenutim na suprotnu stranu i farmerkama koje su prevelike. Sve to u blizini grupe vojnika u borbenoj opremi, sa puškama preko ramena.
Ovo nije Izrael. Nije naređena opšta mobilizacija. Ovo je Švajcarska, jedan sasvim normalan dan u sasvim normalnoj nedelji.
Razmislite, koja vam zemlja prva padne na pamet, a da je više naoružana od Amerike. U ovoj oblasti, Švajcarska je na vrhu međunarodne liste. Švajcarska nije Divlji zapad, i obično mirne ulice njenih velikih gradova, noću se ne pretvaraju u Čikago 30-ih godina, međutim, prisustvo vojnika na železničkoj stanici ima svoje korene u dve osobenosti švajcarskog sistema odbrane.
Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.
Teško je, u ovo vreme, zamisliti takvu vojnu pretnju koja bi opravdavala ovakvu vrstu mobilizacije, ali tradicija čuvanja vojne opreme kod kuće je ostala. Značajna promena u odnosu na prošlost je to da vojska više ne daje municiju za svoje vojnike, osim ako nisu na odsluženju vojnog roka.
Zanimljivo je i to da se u Švajcarskoj, vežbe gađanja ne održavaju samo tokom osnovne obuke ili na redovnim vežbama nakon toga, već svake godine ti vojnici koji su i dalje u aktivnoj vojnoj službi moraju da idu u streljane i rade „obavezne vežbe gađanja“, što podrazumeva mete na udaljenosti od 300 metara. Zato uopšte i ne iznenađuje što se ova obaveza, za neke ljude pretvorila u pravi sport. Streljački klubovi u nekim selima postali su deo tradicionalnih lokalnih aktivnosti kao što su hor ili gimnastički klub. Tako da sada postoji veliki broj klubova „karabinjera“, „musketara“, kao i „vojnika naoružanih istorijskim oružjem“. To sve dovodi do toga da za jednog turistu ne treba da bude ništa čudno ako vidi nekog civila, pa i tinejdžera koji ima više od 16 godina, sa jurišnom puškom na ramenu, koji se vraća iz neke od mnogobrojnih streljana. U Švajcarskoj iznenađenje nije samo vizuelno, može vam se desiti da u toku letnje, popodnevne šetnje prirodom, idilu prekine eksplozija iz obližnje streljane.
S druge strane, sve je veći broj zloupotrebe te ogromne količine vatrenog oružja, koja se nalazi na „kućnom čuvanju“ kod skoro svih punoletnih građana Švajcarske. Prema zvaničnoj statistici, ovo oružje ima centralnu ulogu u porodičnim konfliktima, gde kroz ubistva i samoubistva oko 300 ljudi svake godine bude ubijeno.
Kako bi sprečili i smanjili taj procenat, pre četiri godine pokrenuta je inicijativa koja bi uvela stroža pravila za posedovanje oružja, veću kontrolu, kao i sveobuhvatnu bazu podataka sa sistemom za izdavanje dozvola. Inicijativa koja je pokrenuta od strane široke koalicije nevladinih organizacija, sindikata, verskih zajednica, pacifista i partija levog centra, rezultirala je održavanjem referenduma u februaru ove godine, na kome su građani Švajcarske odlučivali o tome, da li vatreno oružje, u toku i nakon vojne službe treba držati kod kuće.
Oni koji su protiv zabrane čuvanja vojnog oružja u kući, kao najbitnije argumente navodili su tradiciju, ličnu sigurnost i nacionalnu bezbednost, ističući da prisustvo ovog oružja kod kuće, između ostalog, preventivno deluje na kriminalce, tako da kada bi se toga odrekli, indirektno bi im dali „odrešene ruke“.
S druge strane, zagovornici ideje uklanjanja vatrenog oružja iz kuća, navode da bi to smanjilo broj ubistava u Švajcarskoj i da je to najbitnije, tako da se ne mogu porediti ljudski životi sa tradicijom, jer tu nema takmičenja.
Na kraju, glasači su na referendumu odbacili inicijativu. Konačni rezultati su pokazali da je 56 odsto glasača bilo protiv inicijative koja je tražila zabranu. Većina kantona je glasala protiv inicijative, podrška je došla samo od strane nekoliko, uglavnom gradskih regiona, uključujući Ženevu, Bazel i Cirih. Opozicija je bila najjača u ruralnim područjima, u istočnoj i centralnoj Švajcarskoj, kao i u južnom kantonu Tićino koji se nalazi u italijanskom govornom području.
Nema sumnje da oružja ima mnogo u Švajcarskoj, ali tačan broj nije poznat. Procenjuje se da oko dva miliona komada vatrenog oružja može da bude u opticaju. Razlog za ovaj ogroman broj objašnjava činjenica da vojnici drže oružje čak i posle završetka aktivne vojne službe, kako bi održavali i uvežbavali svoju veštinu pucanja.
Na broj vojnih pušaka raznih modela, možemo dodati i ostala vatrena oružja koja su u vlasništvu lovaca, sportskih strelaca i privatnih kolekcionara. Oni oružje često čuvaju kod kuće, na potkrovlju, u podrumu, ili skriveno u ormarima, međutim, neki vlasnici ponosno ih prikazuju držeći ih u svojim dnevnim sobama na policama ili pored kamina.
BAZEL — Nebojša Bugarski, mladi muzičar iz Bazela, virtuoz je na violončelu. U Švajcarsku je došao 1993. iz Ljubljane, gde je proveo osam godina, a postdiplomske studije je završio u Bazelu i u Bernu.
– Muzika je oduvek igrala veliku ulogu u mom životu. Nekako sam od samog početka znao da će mi ona biti životno opredeljenje, a to je sviranje na violončelu. Umetnicima nije lako u današnje vreme, a posebno svirati instrument, vežbati, trajati, želeti više, raditi na sebi i usavršavati se. Ponosan sam na brojne nagrade sa takmičenja, uspešne studije, zatim potvrde od afirmisanih umetnika da je to kako ja radim dobro – kaže Nebojša i dodaje:
Najvažnije je da me je podržavao moj profesor Ivan Poparić. Kod njega sam i završio muzičku školu 1995. godine, a studije sam nastavio u Ljubljani u klasi Miloša Mlejnika.
Nebojša kaže da je nastupao po Evropi, Kini, Emiratima, Japanu i Meksiku. Snimio je više CD-ova sa solo i kamernom muzikom. Snimak Bočherini čelo koncerta sa Cameratom Vivaldi izašao je u produkciji Camera Magna 2002. godine. „Southeast meets Southwest“ (kompozicije za čelo i gitaru) je objavio 2011. godine kod kanadske firme Dobermann-Yppan.
– Trenutno ne razmišljam o povratku u Srbiju, mada čujem da se i tamo stvari menjaju nabolje. Lepo mi je u Bazelu – kaže Nebojša.
Prošle godine mu je objavljen CD sa ansamblom Fiacorda (Betoven Septet) kod američkog Centaur Records.
Sarađivao je sa kompozitorima Dušanom Bogdanovićem, Ivanom Jevtićem, Ivom Petrićem, Marcelom Nisinmanom, Jürgi Wyttenbach, Helenom Winkelmann, Munkdyung Park i mnogim drugima.
Na pitanje ima li nešto što bi menjao u Švajcarskoj kad je njegovo zanimanje u pitanju, Nebojša kaže:
U ovoj zemlji mnogo novca odlazi na nepotrebne restauracije infrastrukture i apsolutno bespotrebnu novogradnju. Taj novac bih rađe uložio u kulturne projekte.
Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.
Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.
Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.
Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.
BUSNANGU/TG — Malo švajcarsko selo u Busnangu u kantonu Turgau biće upisano zlatnim slovima u istoriji srpske železnice, jer već u oktobru ove godine iz fabrike Štadler stižu prvi vozovi u Srbiju, a zatim će do kraja 2015. pristizati brzi, moderni motorni vozovi koji su namenjeni prigradskom i regionalnom saobraćaju, ukupno 21 voz tipa flirt. Biće to brzi, svetli, prostrani vozovi u kojima će putovanje biti uživanje.
Tačno posle godinu dana, pošto su Dragoljub Simonović, generalni direktor Železnica Srbije, i Petre Jenelten, potpredsednik kompanije Štadler, potpisali ugovor vredan 99 miliona evra, biće realizovan srpski san o lepšoj, boljoj i udobnijoj železnici.
Rudolf Kvetan, šef prodaje za Istočnu Evropu, kaže da će vozovi biti prilagođeni vremenskim uslovima od minus 25 do plus 45 stepeni. To je samo jedan u nizu dobijenih podataka o budućim srpskim vozovima, kao i da će se kretati 120 kilometara na sat, mada mogu da razviju i veće brzine, te da su najnovija generacija četvorodelnih niskopodnih garnitura u upotrebi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, i da je Srbija 15. zemlja koja će dobiti ove moderne vozove.
Vozovi za Srbiju će biti u bojama srpske zastave. Inženjer Kadi Kajralah ukazuje na elemente koji će uticati na komfor, ulazi će biti prilagođeni i hendikepiranim osobama, unutra vagona biće dovoljno prostora za sedenje (464 putnika), za stajanje (230), prostrani toaleti, sistem za informisanje, čak i prostor za aparat za kafu.
Među radnicima u ovoj poznatoj fabrici vozova rade i naši ljudi. Jedan od njih je i Ivan Stanković, mladi poslovođa koji radi u susednom Vinterturu, gde se liju obrtna postolja (osnova voza), a koji je desna ruka šefu pogona Jirgenu Cošu.
– U Štadleru je zaposleno 1.700 radnika – kaže generalni sekretar Tim Bušele.
Promocija u Berlinu
Svečana promocija prvog srpskog voza biće u septembru na Sajmu železnica u Berlinu. Hoćemo da budućim poslovnim partnerima predstavimo upravo ono što spremamo za Srbiju. Ima puno razloga da verujemo u uspešnost poduhvata, želimo da se širimo na Balkan – rekao je na kraju razgovora Peter Špuler, direktor i vlasnik ove fabrike i ustvrdio: „Za nas ne postoji nemoguće.“
Dokumentarni film
Novinarke iz Beograda Branislava Džunov i Vesna Nešović smimiće polučasovni dokumentarni film o fabrici gde se prave vozovi za Srbiju. Film će biti emitovan na mreži regionalnih i lokalnih TV stanica, upravo tamo gde će vozovi i biti korišćeni.
ENGELBERG — Tragate za uzbudljivim mestima za podizanje adrenalina? Na nadmorskoj visini od čak 3.000 metara među masivima Alpa u Švajcarskoj zastaje dah i ledi se krv. Izgleda kao da lebdi iznad ponora dubokog 500 metara.
Ovaj najviši viseći most Evrope postoji svega dve godine, kada je izgrađen povodom stogodišnjice postojanja žičare Engelberg-Geršnialp. Materijal za most transportovan je žičarom, dok su neki delovi isporučeni helikopterom. Širok je svega tri metra i zove se “Titlis Cliff Walk”.
Kada je vedro sa mosta se mogu videti neki delovi Italije kao i glečeri na 460m dubine i što je najbitnije, sasvim je bezbedan iako tako ne izgleda!
CIRIH – Naučnici jedne švajcarske laboratorije napravili su najmanju naslovnicu časopisa na svetu, koristeći ultra minijaturno dleto kako bi stvorili tako malu sliku da bi njih 2.000 moglo da stane na zrncetu soli.
Koristeći tehnologiju sličnu 3D štampanju, švajcarski stručnjaci su u polimeru izgravirali sliku dve pande, veličine 11×14 mikrometara (milioniti deo metra), koja se u martu pojavila na naslovnici časopisa „National Geographic Kids“.
„Moja ideja je bila da učinim nešto poput rezbarenja kamena, ali da to bude u nano veličini“, rekao je Urs Derig, naučnik IBM u Švajcarskoj i jedan od pronalazača mašine.
Tokom graviranja, uređaj, koji nije veći od kućnog frižidera, koristi minijaturno dleto sa zagrevajućim silikonskim vrhom 100.000 puta manjim od vrha zarezane olovke.
Ova tehnologija bi mogla da se primenjuje u proizvodnji tranzistora, kao i u izradi bezbednosnih nano oznaka na novčanicama, pasošima i umetničkim delima kako bi se sprečilo njihovo falsifikovanje, istakli su istraživači.
Ove mašine, koje koštaju oko 500.000 evra komad, zasad se uglavnom koriste kao istraživački alat.
BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.
Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.
Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.
Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.
Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.
„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i
švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.
Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.
Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.
Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.
Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.
Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.
U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.
Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.
BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.
Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:
„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,
Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.
Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.
U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.
Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.
Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.
Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.“
Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.
BAZEL — Savezni administrativni sud (TAF) odbio je žalbu fudbalera Srbije Veljka Simića. Viši sud odbio je žalbu koju je podneo FK Bazel, protiv odluke Savezne kancelarije za migracije (UFM) da odobri njegov boravak u švajcarskoj.
Uprkos pozitivnom mišljenju o radu Kancelarije za rad, grada Bazela, Viši sud odbio je izdavanje radne dozvole Veljku Simiću, koji uprkos ogromnom talentu, nije igrao na visokom ni ukupno jednu godinu.
U presudi je navedenu da, Viši sud potvrđuje ovu odluku, dodajući tome da fudbaler ne ispunjava uslove predviđene zakonom o strancima, i članove zakona koji se odnose na profesionalne fudbalere između 18 i 21 godine.
Sud nije bio spreman za presedan i vrlo jasno stavio do znanja zašto Simić neće zaigrati za švajcarskog prvaka. Naime, istaknuto je da ovaj igrač tokom proteklih godinu dana igrao u drugoj kategoriji Bazela, ali da nije pokazao “izuzetan kvalitet”, a takođe je istaknut status Crvene zvezde:
“Najbolje vreme njegovog bivšeg kluba bilo je tokom bivše Jugoslavije, dakle pre mnogo vremena“.
Veljko Simić je samo 2012. igrao dva puta prvoj ligi Srbije. Činjenica da je on kao najmlađi profesionalni igrač potpisao ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom, nenadoknađuje njegov nedstatak profesionalnog fudbaslkog iskustva koji, koji je jedan od kriterijuma u Zakonu o profesionalnim igračima u švajcarskoj.
Devetneastogodišnji fudbaler je u februaru 2013. godine, potpisao profesionalni ugovor na pet godina. I ostali evropski klubovi bili su zainteresovani za talentovanog igrača, kao na primer, holandski Ajaks i italijanski Juventus.
Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.
