Reklama

Švajcarsko – srpska privredna komora

0

BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.

Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.

Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.

Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.

Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.

„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i

švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.

Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.

Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.

Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.

Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.

Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.

U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.

Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.

D.Vuković

Predstavljena Strategija švajcarske saradnje sa Srbijom za period 2014-2017

0
H.E Jean Daniel Ruch

BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je  Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:

„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,

Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.

Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.

U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.

Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.

Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.

Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.“

Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Bez radne dozvole: Smić pozdravlja FK Bazel

0

BAZEL — Savezni administrativni sud (TAF) odbio je žalbu fudbalera Srbije Veljka Simića. Viši sud odbio je žalbu koju je podneo FK Bazel, protiv odluke Savezne kancelarije za migracije (UFM) da odobri njegov boravak u švajcarskoj.

Uprkos pozitivnom mišljenju o radu Kancelarije za rad, grada Bazela, Viši sud odbio je izdavanje radne dozvole Veljku Simiću, koji uprkos ogromnom talentu, nije igrao na visokom ni ukupno jednu godinu.

U presudi je navedenu da, Viši sud potvrđuje ovu odluku, dodajući tome da fudbaler ne ispunjava uslove predviđene zakonom o strancima, i članove zakona koji se odnose na profesionalne fudbalere između 18 i 21 godine.

Sud nije bio spreman za presedan i vrlo jasno stavio do znanja zašto Simić neće zaigrati za švajcarskog prvaka. Naime, istaknuto je da ovaj igrač tokom proteklih godinu dana igrao u drugoj kategoriji Bazela, ali da nije pokazao “izuzetan kvalitet”, a takođe je istaknut status Crvene zvezde:

“Najbolje vreme njegovog bivšeg kluba bilo je tokom bivše Jugoslavije, dakle pre mnogo vremena“.

Veljko Simić je samo 2012. igrao dva puta prvoj ligi Srbije. Činjenica da je on kao najmlađi profesionalni igrač potpisao ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom, nenadoknađuje njegov nedstatak profesionalnog fudbaslkog iskustva koji, koji je jedan od kriterijuma u Zakonu o profesionalnim igračima u švajcarskoj.

Devetneastogodišnji fudbaler je u februaru 2013. godine, potpisao profesionalni ugovor na pet godina. I ostali evropski klubovi bili su zainteresovani za talentovanog igrača, kao na primer, holandski Ajaks i italijanski Juventus.

Danas počinje „Estival Jazz“

0

LUGANO — Večeras počinje “Estival Jazz”, najvažniji muzički događaj na jugu Švajcarske. Festival je uvek vodi računa o odabiru umetnika, i tome može zahvaliti njegov prestiž i velika popularnost. Navešćemo samo neke od veikih imena koji su do sada učestvovali na festivalu: Miles Davis, Keith Jarrett, Ray Charles, Bobby McFerrin, BB King, Khaled, Miriam Makeba i mnogi drugi.

Sa uvek prisutnim entuzijazmom festival je i ove godine pripremio bogat muzički program sastavljen od najboljih muzičara, koja svetska muzička scena može da ponudi. Istorijski događaj tako postaje ponovo protagonista muzičkog leta u našem regionu. Koji sa svojim uzbudljivim programom, na zadovoljstvo svih ljubitelja džeza, se vraća istraživanju bogatog sveta svetske muzike.

Svi koncerti su besplatni i na otvorenom.

Program “Estival Jazz” Lugano 2014:

10. jul
Gregory Porter
Joe Colombo, Vic Vergeat, Andrea Bignasca
Morcheeba

11. jul
Sun Ra Centennial Dream Arkestra
Sinead O’Connor – The Vishnu Room
Snarky Puppy & Special Guests – feat. N’Dambi, Malika Tirolien, Shayna Steele, Magda Giannikou

12. jul
SMUM Big Band – „The Summer Swing“ – conductor Gabriele Comeglio featuring Massimo Lopez, Simona Bencini, Claudio Taddei, Caterina Comeglio – 20 Years Celebration Concert
LiV WARFIELD featuring The NPG Hornz
Youssou N’Dour & Le Super Etoile de Dakar

Neuništiv švajcarski supertrezor ukopan duboko u Alpe

0
foto: Blic grafički studio

Švajcarsko preduzeće SIAG preuredilo je dva bivša vojna bunkera u apsolutno bezbedan trezor za čuvanje podataka. Zemljotres, nuklearni rat, teroristički i hakerski napadi – ništa od toga ne može da naudi serverima sa osetljivim informacijama koji se nalazi pod Bernskim Alpima. 

Svis Fort Noks (SFK) sastoji se od dva objekta. Oni su međusobno povezani sopstvenom kablovskom vezom za prenos podataka, potpuno su zatvoreni prema spoljnom svetu i zaštićeni od njega. Hakerima su ovi serveri nedostupni.

Kompleks ima izuzetno visoke standarde kada je reč o bezbednosti, čemu na ruku idu i prirodne pogodnosti mesta na kome je izgrađen – pre svega, debljina planinskog masiva i prirodni izvor pitke vode pod njim.

Objekti su u upotrebi od 1996. Klijenti iz oko 30 zemalja ovde čuvaju svoje najosetljivije podatke. Pored toga, u prostorijama trezora čuvaju se i zlato i hartije od vrednosti.

Atentat u Sarajevu, pokazao podele u švajcarskoj

0

Pre tačno sto godina, grupa srpskih nacionalista u Sarajevu ubila je austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Švajcarska štampa opširno je komentarisala ovaj događaj, kao povod za početak Prvog svetskog rata. Čitanje novina iz tog perioda otkriva podele koje su pratile švajcarsku tokom celog rata.

Dana 28. juna 1914, nadvojvoda Franc Ferdinand, austrougarski prestolonaslednik, i njegova supruga stradaju zajedno od ruke mladih srpskih nacionalista. Do današnjeg dana, švajcarska štampa diskutuje o tome u velikom obimu.

Dalekovidi među njima shvataju odmah, da ovaj napad može imat inesagledive posledice. “Ovo je jedan od onih događaja koji uznemiravaju sve, trenutno ponište sva nagađanja, ali pokrenu bolna pitanja koja niko nije očekivao” piše Glas Ženeve (Tribune de Geneve)

Talas saosećanja

Na početku, napad izaziva talas simpatija prema Austrougarskoj, posebno za cara Fanju Josifa, rođaka nadvojvode Franca Ferdinanda. “Sve simpatije idu cenjenom Caru. Njegova sudbina, već tragnična, bila je zasenjena, od strane tragedija koja se dogodila u nedelju”, piše isti Glas Ženeve, pozivajući se na porodične drame koje su obeležile život suverena, posebno ubistvo njegove supruge Elizabete (Sisi) u Ženevi i samoubistva njegovog sina Rudolfa.

Smrt ovog bračnog para, ostavila je iza sebe tri siročeta, iz braka koji je za razliku od mnogih dinastijskih brakova sklopljen iz ljubavi. Ta činjenica je potresla čak i novinare. Isti Berner Tagvaht (Berner Tagwacht), zvanični list Socijaldemokratske stranke švajcarske, koji se inače ne zanima sudbinama krusnisanih glava, pokazao je saosećanje.

Ali izvan ove drame, ono što pravi najveću podelu među švajcarskim medijima, bio je sud o prestolonasledniku, u ono vreme tako jake carevine. Katolička štampa pokreće jedan pravi hvalospev, dok Berner Tagvaht (Berner Tagwacht), zauzima kritički stav. Za socijaliste, Franc Ferdinad je “oličenje austroguraske politike koja dovodi ljude do ivice provalije” i “zagovornik militarizma, imperijalizma i klerikalizma”.

Većina komentatora, međutim, smatra da prestolonaslednik nije bio neprijatelj Slovena. “Daleko od želje da neki narod u imperiji bude ugnjetavan od strane drugog naroda, Franc Ferdinand bio je odani pristalica emancipacije nacionalnosti. Princip (atentator koji je izvršio napad) posle toga kleveće svoju žrtvu, rekavši da je ubio ugnjetača srpskog naroda; ubio je onoga koji je plašio srpski nacionalizam, jer je uvideo da je on od srca želeo da ujedini slovene u monariji”, primećuje katolički list Sloboda (La Liberte)

Konstatacija je skoro ista u liberalnoj štampi. “Nenormalnost napada se može videti u činjenici da je nadvojvoda Franc Ferdinand, zaista smatran prijateljem Slovena; čak je i tvrdio da može da prihvati i ideju o nekoj trećoj državi (pored Austrije i Mađarske) u naručju svoje monarhije”, piše Bund.

Švajcarska linija podele

U sledećih četiri nedelje, nakon atentata Austrougarska povećava pritisak na svog suseda Srbiju, dok nije poslala ne prihvatljiv ultimatum 23. jula 1914. Od tog tenutka, zbog sistema evropskih vojinh saveza, rat izgleda potpuno neizbežan. Švajcarska štampa je međutim podeljena po pitanju odgovornosti za predstojeći sukob.

Podele u švajcarskoj su izuzetak: “dok na drugim mestima raspoloženje javnosti je jasno orjentisana u jedom ili drugom pravcu, naša štampa nudi inostranstvu jedan spektakal različitih stavova, i potpuni nedosatak jedinstvenog pravca”, pišu liberarno inspirisane novine iz Ženeve.

Tokom celog sukoba, “šanac” deli latinski deo Švajcarske od geremanskog dela, koji ne krije simpatije prema centralnim silama.

Katolička štampa čvrsto podržava austrijsku politiku. “Austrougarska je izvršila istragu; prepoznala je opasnost i pretnju; neće čekati trenutka da ih udalji”. Piše Sloboda (La Liberte).
Ova osećanja pro-austrijanci imaju kao logičnu posledicu stalnog neprijateljstva prema Rusiji. “Ukoliko postoji opšta gužva, krivica pada na Rusiju, koja kao nacija ne treba da se meša u obračun između Austrije i Srbije. Njene veze sa Srbijom nisu ništa više od efekta simpatije, stvorenog raskolničkom religijom; nije oštećena ni na jedan način i treba da ostane mirna”, kažu Katoličke novine Friburga.

“Ruska Vlada je otišla do kraja granice onoga što je želja da se izbegne rat, koji sebi može da dozvoli jedna velika nacija” smatra, međutim, Glas Ženeve.

Usaglašavanje katolika sa pozicijama Austrougarske imperije šokirao je između ostalog i socijaliste. “Ako se u uzememo jedne katoličke novine, na trenutak je teško shvatiti, da li se još uvek radi o republikanskim novinama”, primećuje Berner Tagvaht.

Međutim, treba napomenuti da versko ili političko članstvo nije uvek presudno. Takođe i osećaj bliskosti kulture jedne velike zemlje ima jednu važnu ulogu. Tako Kurir Tićina (Corriere del Ticino), inače katolički inspirisan, je ipak dosta kritičan prema Austriji, u smislu manjka simpatija italijanskog kantona, prema represiji koja je prisutna kod italijanske manjine u Autrougarskoj.

“Setimo se da je austrijska politika prema Srbiji, uvek bila politika ugnjetavanja i represije”, kaže list iz Tićina, prema kojem je srpska propaganda samo “prirodna reakcija na jednu policijsku represiju, koja je u odnosu na represiju u Trstu, ništa.”

Čovek od trenutka

Među novinama blsikim liberalnim sredinama, mišljenja su podeljena. Opšti trend, međutim, jeste da se prebaci na Austriju odgovornost za sukob. “Ako se plašimo od katastrofe koja može da se dogodi, odgovornost u potpunosti leži na austrougarskoj, na njenom suverenu, njegovoj Vladi, posebno na militantnij stranci, koja se sa žarom bori da izazove strašni sukob” piše Švajcarska (La Suisse)

Ovaj stav je takođe izražen u nemačkom govornom porjučju. “Činjenica da u svojem ultimatumu, Austrija ne nudi mogućnost novim pregovorima, pokazuje da želi rat.” kažu Nove Ciriške Novine (Neue Zürcher Zeitung)

Tu je pozicija Nemačke i njenog cara Vilijama II. Za Glas Ženeve, “Budućnost Evrope i civilizacije je u njegovim rukama.”, na drugoj strani Švajcarska (La Suisse) piše: “U ovim časovima oluje, ceo svet gleda u jednog suverena, kao čeveka kojem je dovoljno da jednim energičnim gestom, smiri uzavrele strasti, i ta stavi tačku na austrijsku militantnu stranku, i zaustavi trku u naoružanju koja se grozničavo nastavlja od ivice Atlantika do granica Azije.”

Do tog “energičnog gesta”, međutim nikada nije došlo..

Otvaranje vrata Švajcarske

0

BEOGRAD — Privredna saradnja između Švajcarske i Srbije može da bude još bolja, a doprinos će dati Švajcarsko-srpska trgovinska komora, čiji su članovi juče održali prvi sastanak.

Švajcarsko-srpska trgovinska komora radiće kao nezavisna institucija. U oktobru će biti održana generalna skupština organizacije, dok se u septembru planira pokretanje veb-sajta, na kome će se nalaziti obilje korisnih poslovnih informacija za kompanije.

– Kroz naš rad trudićemo se da razumemo i poboljšamo poslovnu klimu u Srbiji, ali i da težimo razvoju zdrave klime. Zalagaćemo se za promociju švajcarskih vrednosti u poslovanju. Srpskim firmama mahom nedostaju informacije o švajcarskom tržištu, o pravnim i birokratskim procedurama, a imaće pomoć da se što bolje plasiraju na švajcarskom tržištu – istakla je Ana Grujović, izvršna direktorka komore.

Na jučerašnjem sastanku predstavile su se i sedam kompanija osnivača Švajcarsko-srpske trgovinske komore: „Ringier Axel Springer“, „Roche“, „SIKA“, „Holcim“, „SGS“, „Nestle“, „Sicpa“.

Kompanija „Ringier Axel Springer“ u Evropi, sa sedištem u Cirihu, zapošljava 2.300 ljudi. U Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji je vodeća medijska kuća, a za poreze i doprinose u Srbiji prošle godine uplatila je 5,3 miliona evra. Time se izdvojila kao najveći poreski obveznik u medijskom segmentu poslovanja.

– O jačini kompanije govori i podatak da svakog dana više od tri miliona ljudi čita naša štampana izdanja i posećuje internet portale. Čak 68,64 odsto korisnika interneta u Srbiji svakog meseca poseti neki od naših veb-sajtova, a 62,15 odsto čita „Blic onlajn“ – istakla je Tijana Bajović, zamenica generalne direktorke „Ringier Axel Springer Srbija“.

U prvoj polovini ove godine, sajt „Blica“ mesečno poseti u proseku 18,6 miliona jedinstvenih posetilaca koji ostvare 76 miliona poseta. Portal „Žena“ ima 6,3 miliona jedinstvenih posetilaca i 8,5 miliona poseta, „24 sata“ 10,4 miliona poseta, „Puls“ 4,5 miliona, dok „Alo“, koji je najtiražniji dnevni list u Srbiji, na internet portalu beleži 6,5 miliona poseta.

Marjana Davidović, komercijalni direktor „Nestle Adriatika“, kaže da je potrebno unaprediti poslovni ambijent u Srbiji kroz transparentnost, primenu već donetih zakona i smanjenje birokratije.

– Sve ovo se odnosi i na strane i na domaće kompanije. Dobro je da postoji volja da stvari idu napred i da postoje inicijative za sprečavanje sive ekonomije kako bi se ekonomija vratila u legalne tokove – ističe Davidović

Swisscoy, na Kosovu do kraja 2017

0

BERN — Swisscoy ostaće prisutan na teritoriji Kosova najmanje do kraja 2017. Nakon Državnog saveta i Savet kantona Švajcarke je jednoglasno odobrio produženje švajcarske misije u okviru multinaconalnih snaga za održavanje mira (KFOR).

“Ispunavanje ovih obaveza je važno za stabilnost regiona i u interesu unutrašnje bezbednosti Švajcarske” istakao je u ime pripremne komisije, Isidor Baumann (PPD)

Teoretski Bern može da stavi tačku na ovu misiju kad god poželi. Do sada 5400 švajcarskih vojnika, koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak na Kosovo, učestvovalo je u ovoj misiji.

Prema rečima ministra odbrane Ueli Maurer, ne treba se očekivati povlačenje iz msije u narednim godinama. Sitacija je stabilnija, naročito na jugu zemlje, ali nasilje i kriminal su i dalje prisutni na severu.

Od 2002. godine, švajcarski vojnici mogu da budu naoružani zbog samodbrane. Maksimum švajcarskog kontignta biće povećan sa 220 na 235 vojnika. Savet može godišnje povećati ovaj broj do samo 60 jedinica, umesto sadašnjih 80.

POSLEDNJE VESTI