Plaćena reklama

Vladika Andrej prvi put dolazi u zvaničnu posetu Švajcarskoj

0

CIRIH — Krajem ovog meseca prvi put u zvaničnu posetu u Švajacarsku dolazi ustoličeni austrijsko-švajcarski episkop, vladika Andrej (Ćilerdžić) koji će svete liturgije služiti u našim pravoslavnim hramovima u Bernu i Cirihu.

Za vreme boravka vladike Andreja u Cirihu održaće se sednice s upravama crkvene opštine Sv. trojica u Cirihu i Uspenija Presvete Bogorodice, sa željom da se prevaziđu administrativni problemi iz prošlosti.

U nedelju, 24. avgusta, s početkom u 10 sati, Svetu liturgiju vladika Andrej služiće u Belpu kod Berna, a lepotu ovog čina upriličiće i hor Heruvim pod rukovodstvom dirigenta gospođe Sekulić-Barac. Nakon liturgije organizovaće se zajednički ručak u crkvenoj sali. Novoizabrani vladika Andrej u zvaničnoj poseti boraviće i u Cirihu od 27. avgusta do 3. septembra.

Praznično večernju liturgiju će služiti istog dana po dolasku s početkom u 17.30. Potom će vladika održati predavanje na temu „Značaj praznika Uspenija Presvete Bogorodice“ u našoj crkvi u Cirihu sa početkom u 18.30.

Na dan crkvene slave Uspenija Presvete Bogorodice, 28. avgusta (Velika Gospojina), vernici će biti u prilici uz veliku čast dočekaju svog novoizabranog vladiku Andreja, a svečana liturgija će početi u 9.30.

Posle liturgije i svečanog litijskog ophoda oko crkve, vladika će osveštati i posaditi hrastovo drvo u porti s koga će se svake godine za Božić uzimati badnjak. Kolo srpskih sestara će postaviti slavski ručak za vladiku, sveštenstvo i goste.

Arhijerejska liturgija biće održana i u hramu Sv. trojice 30. avgusta u kapeli Sv. Petke u Cirihu sa početkom u 18 sati, a u nedelju, 31.avgusta, vladika Andrej će u hramu Svete trojice u Cirihu takođe služiti liturgiju s početkom u 10 sati.

Kratka biografija
U hramu Vaskrsenja Hristovog u Beču, u prisustvu političkih i verskih predstavnika Srbije i Austrije, 20. jula ustoličen je episkop austrijsko-švajcarski SPC Andrej.

Episkop Andrej (Ćilerdžić) rođen je 1961. u nemačkom gradu Osnabriku, kao drugi sin protojereja-stavrofora Dobrivoja Ćilerdžića i majke Marijane.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Diseldorfu, a posle mature boravio je godinu dana na Svetoj gori. Diplomirao na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu, a potom se zamonašio u manastiru Visoki Dečani.

A.K.

Cveće za Milevu Ajnštajn

0

Zoran Jeremić, Generalni konzul Srbije u Cirihu u nedelju je povodom desetogodišnjice pronalaženja groba Mileve Marić-Ajnštajn (1875-1948) obišao groblje Nordhajm u ovome gradu i na grob Mileve Marić-Ajnštajn položio buket svežeg cveća.Počast čuvenoj srpskoj fizičarki odali su i Andreas Gabathuler, predsednik udruženja Tesla Society iz St. Galena i osnivač Petar Stojanović-Kajzer čijom zaslugom je javnost 2004. i saznala za mesto večnog počivanja prve supruge Alberta Ajnštajna. Ceremoniji je prisustvovalo i nekoliko drugih pozvanih gostiju.

Mileva Marić-Ajnštajn rođena je u Titelu kod Novog Sada i bila je prva Srpkinja i jedna od prvih žena uopšte koje su upisale studij na Politehničkoj školi u Cirihu. Mileva je imala nesrećan brak s tvorcem teorije relativiteta, a mnogi i danas tvrde da je upravo ona rešavala njegove matematičke probleme.

Tvrdi se da u to vreme nije bilo uobičajeno da se žena ističe ispred muža, a pošto je i Mileva bila tako vaspitana, nije ni insistirala na podeli zajedničkih naučnih dostignuća. Postoje i tvrdnje da je Ajnštajn namerno Milevu izbrisao iz svih dokumenata i radova i da je teorija relativiteta u stvari Milevino delo.

Mnoga udruženja, institucije i poštovaoci Mileve Marić zalažu se da se njene zasluge dokažu i u naučnim krugovima priznaju i usvoje.

Udruženje Tesla Soceity koje je osnovao Petar Stojanović, naš zemljak rođen u Austriji, godinama radi na promociji srpskih naučnika, pa je u aktivnost njegovog udruženja ušlo i razjašnjavanje svih tajni koje su vezane za slavnu Srpkinju, kojoj je po mnogim mišljenjima, kao i Nikoli Tesli uskraćena Nobelova nagrada.

Grob bez spomenika
Mileva Marić umrla je 1948. godine, a sahranjena je u Cirihu na groblju Nordhajm (Grabfeld 7 Nr. 9357). Mesto na kojem je sahranjena još uvek nije obeleženo ni spomenikom ni spomen pločom.

Zoran Jeremić govorio je veoma emotivno o nesrećnom životu naše naučnice, a Andreas Gabathuler je naglasio da će njegovo udruženje sve učiniti da Mileva u svetskoj fizici zauzme mesto koje joj pripada.

R. Lukić

Voz iskočio iz šina u Švajcarskoj – među povređenima nema državljana Srbije

0
foto: Keystone

TIEFENCASTEL — Najmanje 11 osoba je danas povređeno, od kojih petoro teže, kada je zbog klizišta putnički voz iskočio iz šina u švajcarskim Alpima, saopštili su zvaničnici. 

Do nesreće je došlo između gradova Tifenkastel i Solis u planinskoj oblasti, kada je klizište odnelo deo pruge između dva tunela. Jedan od vagona je mogao da se surva u provaliju, ali ga je drveće zadržalo.

U vozu je bilo oko 200 putnika, a prema nezvaničnim informacijama, bilo ih je „do deset u vagonima koji su iskočili iz šina“.

Kako saznajemo od Jonasa Martia, reportera Radio televizije švajcarske (RSI), sa lica mesta, među povređenim putnicima nema državljana Srbije. U incidentu je povređeno 9 putnika iz švajcarske, i po jedan državljanin Japana i Australije. Niko od povređenih putnika nije životno ugrožen.

„Svi putnici su sada na bezbednom“, rekao je portparol kantonalne policije.

Povređeni su helikopterima prebačeni u bolnice, dok su ostali putnici kompozicije peške krenuli ka drugom vozu.

Voz je putovao iz Sent Morica u Šir, a prema dostupnim informacijama, uzrok nesreće su obilne padavine koje su izazvale klizište na mestu na kojem tako nešto nije uobičajeno.

Portparol policijske stanice Danijel Cinzli istakao je za Blick.ch da se nesreća dogodila oko 13 sati po lokalnom vremenu, te da je teren veoma nepristupačan za spasilačke službe.

Oko mesta događaja lete spasilački helikopteri, pristigle su ekipe policije, hitne pomoći i vatrogasne službe.

Švajcarska železnica smatra se jednom od najbezbednijih i najefikasnijih na svetu, uprkos veoma zahtevnom terenu zemlje.

Ovakve nesreće su retke. Pre tri godine je turistički voz iskočio iz šina u Alpima na jugu zemlje i tada je jedna osoba poginula, a 42 su povredjene.

Istorijska pobeda Švajcarske u košarci

0

FRIBOURG – Košarkaška reprezentacija Švajcarske pobedila je favorita u gupi Rusiju 79 – 77, u kvalificajama za Evropsko prvenstvo 2015.

Rerezentacija Švajcarske je u kfalifikacionoj utakmici koju je juče odigrala u Fribourgu, ostvarila istorijsku pobedu nad reprezentacijom Rusije 79 – 77. Za reprezentaciju Švajcarske nastupio je i naš Dušan Mlađan koji je sa svojih 24 poena doprineo ovoj pobedi.
U gupi sa Švajcarskom i Rusijom nalaze se takođe i reprezentacija Italije sa kojom će švajcarci odmeriti snage već u narednoj utakmici sledeće nedelje.

Dušan Mlađan (Beograd, 16. novembar 1986) je švajcarski košarkaš srpskog porekla. Trenutno nastupa za Radnički Kragujevac. Sin je nekadašnjeg košarkaša Milana Mlađana.
Debitovao je u švajcarskom prvenstvu sa 17. godina u dresu Lugana, i već u prvoj sezoni je imao prosek od 18 poena po utakmici. Tokom 2005. bio je na probama u Ostendeu, Crvenoj zvezdi, Bjeloj ali je uspeo da potpiše ugovor sa italijanskim prvoligašem Udinama, gde je odigrao 11 utakmica.
U decembru 2006. odlazi u Ređo Kalabriju italijanskog drugoligaša i sa njima je odigrao 13 utakmica uz prosek od 9,6 poena. Narednu sezonu je počeo u dresu Varezea ali je za njih odigrao samo jedan meč i u januaru 2008. se vratio u Lugano Tajgerse. Tu je do kraja sezone odigrao 11 utakmica i imao 21 poen prosečno po meču. Naredne sezone je opet pokušavao u italijanskim klubovima Montegranaru i Rosetu ali nije uspeo da se nametne pa se opet vratio u Lugano. Naredne tri sezone je pružao sjajne partije u švajcarskoj ligi, i bio jedan od najboljih strelaca tamošnjeg šampionata. U sezoni 2012/13. imao je prosečno 20. poena po meču. U avgustu 2013. potpisao je ugovor sa Radničkim iz Kragujevca. Mlađan je standardan član košarkaške reprezentacije Švajcarske.

Vladimir Miletić: Neutralni građani naoružani do zuba

0
foto: Serbinfo.ch

Sasvim običan dan u Švajcarskoj. Železnička stanica. Buka vozova koji odlaze i dolaze, gužva na peronima. Bankarski službenici užurbano se kreću ka svojim kancelarijama i pripremaju se za početak još jednog radnog dana. Turisti radoznalo okreću glave i kreću ka svojim planiranim turističkim atrakcijama i istraživanju zemlje. Tinejdžeri u hip-hop fazonu, sa kačketima okrenutim na suprotnu stranu i farmerkama koje su prevelike. Sve to u blizini grupe vojnika u borbenoj opremi, sa puškama preko ramena.

Ovo nije Izrael. Nije naređena opšta mobilizacija. Ovo je Švajcarska, jedan sasvim normalan dan u sasvim normalnoj nedelji.

Razmislite, koja vam zemlja prva padne na pamet, a da je više naoružana od Amerike. U ovoj oblasti, Švajcarska je na vrhu međunarodne liste. Švajcarska nije Divlji zapad, i obično mirne ulice njenih velikih gradova, noću se ne pretvaraju u Čikago 30-ih godina, međutim, prisustvo vojnika na železničkoj stanici ima svoje korene u dve osobenosti švajcarskog sistema odbrane.

Regruti preuzimaju svoje licne SG 550 jurisne puske na drugom danu osnovne obuke. (EQ Images. Eddy Risch)Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.

Teško je, u ovo vreme, zamisliti takvu vojnu pretnju koja bi opravdavala ovakvu vrstu mobilizacije, ali tradicija čuvanja vojne opreme kod kuće je ostala. Značajna promena u odnosu na prošlost je to da vojska više ne daje municiju za svoje vojnike, osim ako nisu na odsluženju vojnog roka.

Zanimljivo je i to da se u Švajcarskoj, vežbe gađanja ne održavaju samo tokom osnovne obuke ili na redovnim vežbama nakon toga, već svake godine ti vojnici koji su i dalje u aktivnoj vojnoj službi moraju da idu u streljane i rade „obavezne vežbe gađanja“, što podrazumeva mete na udaljenosti od 300 metara. Zato uopšte i ne iznenađuje što se ova obaveza, za neke ljude pretvorila u pravi sport. Streljački klubovi u nekim selima postali su deo tradicionalnih lokalnih aktivnosti kao što su hor ili gimnastički klub. Tako da sada postoji veliki broj klubova „karabinjera“, „musketara“, kao i „vojnika naoružanih istorijskim oružjem“. To sve dovodi do toga da za jednog turistu ne treba da bude ništa čudno ako vidi nekog civila, pa i tinejdžera koji ima više od 16 godina, sa jurišnom puškom na ramenu, koji se vraća iz neke od mnogobrojnih streljana. U Švajcarskoj iznenađenje nije samo vizuelno, može vam se desiti da u toku letnje, popodnevne šetnje prirodom, idilu prekine eksplozija iz obližnje streljane.

S druge strane, sve je veći broj zloupotrebe te ogromne količine vatrenog oružja, koja se nalazi na „kućnom čuvanju“ kod skoro svih punoletnih građana Švajcarske. Prema zvaničnoj statistici, ovo oružje ima centralnu ulogu u porodičnim konfliktima, gde kroz ubistva i samoubistva oko 300 ljudi svake godine bude ubijeno.

Kako bi sprečili i smanjili taj procenat, pre četiri godine pokrenuta je inicijativa koja bi uvela stroža pravila za posedovanje oružja, veću kontrolu, kao i sveobuhvatnu bazu podataka sa sistemom za izdavanje dozvola. Inicijativa koja je pokrenuta od strane široke koalicije nevladinih organizacija, sindikata, verskih zajednica, pacifista i partija levog centra, rezultirala je održavanjem referenduma u februaru ove godine, na kome su građani Švajcarske odlučivali o tome, da li vatreno oružje, u toku i nakon vojne službe treba držati kod kuće.

Oni koji su protiv zabrane čuvanja vojnog oružja u kući, kao najbitnije argumente navodili su tradiciju, ličnu sigurnost i nacionalnu bezbednost, ističući da prisustvo ovog oružja kod kuće, između ostalog, preventivno deluje na kriminalce, tako da kada bi se toga odrekli, indirektno bi im dali „odrešene ruke“.

S druge strane, zagovornici ideje uklanjanja vatrenog oružja iz kuća, navode da bi to smanjilo broj ubistava u Švajcarskoj i da je to najbitnije, tako da se ne mogu porediti ljudski životi sa tradicijom, jer tu nema takmičenja.

Na kraju, glasači su na referendumu odbacili inicijativu. Konačni rezultati su pokazali da je 56 odsto glasača bilo protiv inicijative koja je tražila zabranu. Većina kantona je glasala protiv inicijative, podrška je došla samo od strane nekoliko, uglavnom gradskih regiona, uključujući Ženevu, Bazel i Cirih. Opozicija je bila najjača u ruralnim područjima, u istočnoj i centralnoj Švajcarskoj, kao i u južnom kantonu Tićino koji se nalazi u italijanskom govornom području.

Nema sumnje da oružja ima mnogo u Švajcarskoj, ali tačan broj nije poznat. Procenjuje se da oko dva miliona komada vatrenog oružja može da bude u opticaju. Razlog za ovaj ogroman broj objašnjava činjenica da vojnici drže oružje čak i posle završetka aktivne vojne službe, kako bi održavali i uvežbavali svoju veštinu pucanja.

Na broj vojnih pušaka raznih modela, možemo dodati i ostala vatrena oružja koja su u vlasništvu lovaca, sportskih strelaca i privatnih kolekcionara. Oni oružje često čuvaju kod kuće, na potkrovlju, u podrumu, ili skriveno u ormarima, međutim, neki vlasnici ponosno ih prikazuju držeći ih u svojim dnevnim sobama na policama ili pored kamina.

Vladimir Miletić

Virtuoz na violončelu

0

BAZEL — Nebojša Bugarski, mladi muzičar iz Bazela, virtuoz je na violončelu. U Švajcarsku je došao 1993. iz Ljubljane, gde je proveo osam godina, a postdiplomske studije je završio u Bazelu i u Bernu.

– Muzika je oduvek igrala veliku ulogu u mom životu. Nekako sam od samog početka znao da će mi ona biti životno opredeljenje, a to je sviranje na violončelu. Umetnicima nije lako u današnje vreme, a posebno svirati instrument, vežbati, trajati, želeti više, raditi na sebi i usavršavati se. Ponosan sam na brojne nagrade sa takmičenja, uspešne studije, zatim potvrde od afirmisanih umetnika da je to kako ja radim dobro – kaže Nebojša i dodaje:

Najvažnije je da me je podržavao moj profesor Ivan Poparić. Kod njega sam i završio muzičku školu 1995. godine, a studije sam nastavio u Ljubljani u klasi Miloša Mlejnika.

Nebojša kaže da je nastupao po Evropi, Kini, Emiratima, Japanu i Meksiku. Snimio je više CD-ova sa solo i kamernom muzikom. Snimak Bočherini čelo koncerta sa Cameratom Vivaldi izašao je u produkciji Camera Magna 2002. godine. „Southeast meets Southwest“ (kompozicije za čelo i gitaru) je objavio 2011. godine kod kanadske firme Dobermann-Yppan.

– Trenutno ne razmišljam o povratku u Srbiju, mada čujem da se i tamo stvari menjaju nabolje. Lepo mi je u Bazelu – kaže Nebojša.

Prošle godine mu je objavljen CD sa ansamblom Fiacorda (Betoven Septet) kod američkog Centaur Records.

Sarađivao je sa kompozitorima Dušanom Bogdanovićem, Ivanom Jevtićem, Ivom Petrićem, Marcelom Nisinmanom, Jürgi Wyttenbach, Helenom Winkelmann, Munkdyung Park i mnogim drugima.

Na pitanje ima li nešto što bi menjao u Švajcarskoj kad je njegovo zanimanje u pitanju, Nebojša kaže:

U ovoj zemlji mnogo novca odlazi na nepotrebne restauracije infrastrukture i apsolutno bespotrebnu novogradnju. Taj novac bih rađe uložio u kulturne projekte.

E.V.

Dan državnosti Švajcarske

0
Bundesbrief

Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.

Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.

Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

Švajcarski vozovi stižu u Srbiju

0

BUSNANGU/TG — Malo švajcarsko selo u Busnangu u kantonu Turgau biće upisano zlatnim slovima u istoriji srpske železnice, jer već u oktobru ove godine iz fabrike Štadler stižu prvi vozovi u Srbiju, a zatim će do kraja 2015. pristizati brzi, moderni motorni vozovi koji su namenjeni prigradskom i regionalnom saobraćaju, ukupno 21 voz tipa flirt. Biće to brzi, svetli, prostrani vozovi u kojima će putovanje biti uživanje.

Tačno posle godinu dana, pošto su Dragoljub Simonović, generalni direktor Železnica Srbije, i Petre Jenelten, potpredsednik kompanije Štadler, potpisali ugovor vredan 99 miliona evra, biće realizovan srpski san o lepšoj, boljoj i udobnijoj železnici.

Rudolf Kvetan, šef prodaje za Istočnu Evropu, kaže da će vozovi biti prilagođeni vremenskim uslovima od minus 25 do plus 45 stepeni. To je samo jedan u nizu dobijenih podataka o budućim srpskim vozovima, kao i da će se kretati 120 kilometara na sat, mada mogu da razviju i veće brzine, te da su najnovija generacija četvorodelnih niskopodnih garnitura u upotrebi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, i da je Srbija 15. zemlja koja će dobiti ove moderne vozove.

Vozovi za Srbiju će biti u bojama srpske zastave.  Inženjer Kadi Kajralah ukazuje na elemente koji će uticati na komfor, ulazi će biti prilagođeni i hendikepiranim osobama, unutra vagona biće dovoljno prostora za sedenje (464 putnika), za stajanje (230), prostrani toaleti, sistem za informisanje, čak i prostor za aparat za kafu.

Među radnicima u ovoj poznatoj fabrici vozova rade i naši ljudi. Jedan od njih je i Ivan Stanković, mladi poslovođa koji radi u susednom Vinterturu, gde se liju obrtna postolja (osnova voza), a koji je desna ruka šefu pogona Jirgenu Cošu.

– U Štadleru je zaposleno 1.700 radnika – kaže generalni sekretar Tim Bušele.

Promocija u Berlinu

Svečana promocija prvog srpskog voza biće u septembru na Sajmu železnica u Berlinu. Hoćemo da budućim poslovnim partnerima predstavimo upravo ono što spremamo za Srbiju. Ima puno razloga da verujemo u uspešnost poduhvata, želimo da se širimo na Balkan – rekao je na kraju razgovora Peter Špuler, direktor i vlasnik ove fabrike i ustvrdio: „Za nas ne postoji nemoguće.“

Dokumentarni film

Novinarke iz Beograda Branislava Džunov i Vesna Nešović smimiće polučasovni dokumentarni film o fabrici gde se prave vozovi za Srbiju. Film će biti emitovan na mreži regionalnih i lokalnih TV stanica, upravo tamo gde će vozovi i biti korišćeni.

A. Krasojević

Najviši viseći most u Švajcarskoj

0

ENGELBERG — Tragate za uzbudljivim mestima za podizanje adrenalina? Na nadmorskoj visini od čak 3.000 metara među masivima Alpa u Švajcarskoj zastaje dah i ledi se krv. Izgleda kao da lebdi iznad ponora dubokog 500 metara.

Ovaj najviši viseći most Evrope postoji svega dve godine, kada je izgrađen povodom stogodišnjice postojanja žičare Engelberg-Geršnialp. Materijal za most transportovan je žičarom, dok su neki delovi isporučeni helikopterom. Širok je svega tri metra i zove se “Titlis Cliff Walk”.

Kada je vedro sa mosta se mogu videti neki delovi Italije kao i glečeri na 460m dubine i što je najbitnije, sasvim je bezbedan iako tako ne izgleda!

Časopis sa najmanjom naslovnom stranom na svetu

0

CIRIH – Naučnici jedne švajcarske laboratorije napravili su najmanju naslovnicu časopisa na svetu, koristeći ultra minijaturno dleto kako bi stvorili tako malu sliku da bi njih 2.000 moglo da stane na zrncetu soli.

Koristeći tehnologiju sličnu 3D štampanju, švajcarski stručnjaci su u polimeru izgravirali sliku dve pande, veličine 11×14 mikrometara (milioniti deo metra), koja se u martu pojavila na naslovnici časopisa „National Geographic Kids“.

„Moja ideja je bila da učinim nešto poput rezbarenja kamena, ali da to bude u nano veličini“, rekao je Urs Derig, naučnik IBM u Švajcarskoj i jedan od pronalazača mašine.

Tokom graviranja, uređaj, koji nije veći od kućnog frižidera, koristi minijaturno dleto sa zagrevajućim silikonskim vrhom 100.000 puta manjim od vrha zarezane olovke.

Ova tehnologija bi mogla da se primenjuje u proizvodnji tranzistora, kao i u izradi bezbednosnih nano oznaka na novčanicama, pasošima i umetničkim delima kako bi se sprečilo njihovo falsifikovanje, istakli su istraživači.

Ove mašine, koje koštaju oko 500.000 evra komad, zasad se uglavnom koriste kao istraživački alat.

POSLEDNJE VESTI