Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Vladika Andrej sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu

BERN — Ovih dana je u prvu zvaničnu posetu Švajcarskoj došao nedavno ustoličeni episkop austrijsko-švajcarski Andrej (Ćilerdžić) koji se posle posete belpskoj crkvi i održane liturgije sastao i sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu.

Predstavnici Ministarstva pravde i Odeljenja unutrašnjih poslova, na čelu sa direktorom Mihailom Hekendornom i načelnikom dr Adrijanom Gerberom su srdačno dočekali i primili vladiku.

U razgovoru je istaknuta važna uloga SPC s obzirom na to da u Švajcarskoj živi oko 100.000 Srba.

Prijemu je prisustvovao i arhijerejski namesnik za Švajcarsku sveštenik Stanko Marković.
Domaćini su vladici Andreju uputili srdačne čestitke povodom izbora za episkopa austrijsko-švajcarskog. U dužem i otvorenom razgovoru, predstavnici vlade izložili su državni program integracije svih stranaca, kao i život i kulturu zemlje. U vezi s važnom temom integracije istaknuta je i važna uloga SPC s obzirom na veliki broj Srba u Švajcarskoj.

Episkop Andrej je u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i cele SPC zahvalio predstavnicima vlade, ne samo na velikoj pomoći za unapređenje crkvenog života pravoslavnih Srba u ovoj zemlji, već i na nesebičnoj materijalnoj pomoći Švajcaraca u nevoljama, a naročito u nedavnim poplavama u otadžbini.

A. Karsojević

 

Milica Radivojević: Druga generacija stranaca i problemi integracije

Problem integracije stranaca u Ticinu je oduvek bio prisutan. Proteklih godina pokušavano je sa raznim programima, od strane Kantona, ali i na Nacionalnom nivou, međutim problem se nije rešavao u celosti.

Dolaze nove generacije, koje se školuju na teritoriji Švajcarske, ali njihove porodice imaju problem sa adaptacijom i nemaju utisak da im je Švajcarska otadžbina. Sa ovakom realnošću, koliko je moguće da se druga i treća generacija stranaca integriše u Švajcarsko društvo, prihvatajući da su deo kulture i života Konfederacije? Jednostavno pitanje na koje nema odgovora.

Živimo u jednom stereotipnom socijalnom miljeu, u kome je stranac često nepoželjan, a u nekim situacijama je i krivac za pojedine socijalne probleme.
Sigurno da takva realnost ne pomaže olakšavanje integracije, nego naprotiv pruža se utisak odaljavanja i odbacivanja. Fenomen koji se teško može kontrolisati, pogotovo kad je stranaca puno, ili kako bi najkritičniji rekli, previše.

Vraćajući se korak u nazad, šta precizno znači integracija?
Ako bi gledali termin u generalnom smislu, dolazimo do zaključka da su “integrisane” osobe koje perfektno govore zvanični jezik i poštuju običaje i tradiciju mesta u kome se nalaze. Posmatrajući iz tog ugla možemo konstatovati da su deca stranaca, svojim rođenjem, i pohađanjem Švajcarskoh škola, samim tim automatski integrisani.
Međutim ukoliko fenomen posmatramo malo bliže, moramo da priznamo da druga generacija živi u “getu”. Odgovornost ne leži ni u državi ni u porodicama stranaca.
Teška je situacija kada te već od osnovne škole kategorišu po tome koje prezime nosiš: ne profesori, nego ostali učenici koji čuju svaki dan reč “slavi” – imenica koja je često praćena sa pogrdnim pridevima. Takvi događaji se manifestuju u svakodnevnom životu stranaca, pa čak i kod onih malobrojnih koji se po svaku cenu trude da negiraju drugu polovinu sopstvenog identiteta.

Koncept identiteta trebao bi da služi kao kulturno bogastvo, ali je često “kamen oko vrata” pogotovo za one koji imaju dva. Teško je odlučiti na kojoj strani biti, mada mislim da i ne treba donositi radikalne odluke jer nema potrebe za tim. Živeti u jednoj zemlji, ali poštovati običaje i kulturu zemlje porekla, je idealna kombinacija da bi se obogatili svoje znanje i kulturu. Ne može se poštovati kultura jedne države, ako se ne poznaje ili ne poštuje kultura zemlje porekla.

Bitnu ulogu u svemu tome igra i porodica. Planirana i namerna edukacija sa ciljem da udaljava ljude od integracije, fenomen koji je često prisutan u nekim porodicama, može jako loše uticati na prihvatanje “drugačijeg“.
Sa druge strane, ko ima potrebu da se integriše – što je i dužnost i obaveza osobe koja je odlučila da živi ovde – mora shvatiti da je integracija proces koji ide mnogo dalje od pričati dobro jedan od nacionalnih jezika, i da integracija sigurno nije jednostavan i brz proces.



Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj promovisalo knjigu

DIBENDORF — Održana je promocija prve knjige Snežane Petrović „Za san daleko“, koja je izmamila aplauze prisutnih ljubitelja lepe reči.

Prisutne je pozdravio Milisav Đurić, aktuelni predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, u prelepoj sali Srpskog kulturnog društva. A potom je veče poezije otvorila Snežana pesmom „Reč“, što se lepo složilo sa rečju magistra Živka Markovića, istoričara književnosti.

Marković je kazao da je u pitanju „zbirka intimne lirike koja ima sve atribute nadrastanja stvarnosti jer u sebi nosi snagu talenta i imaginacije, a ne puko preslikavanje stvarnosti“. On je čitalačkoj publici odgonetnuo pesnikinjin noseći stih „San je u snu sanjao tebe“.

Prema Markovićevom mišljenju, najbolja pesma u ovoj zbirci je „U mom oku“, koja se ističe snažnim osećanjem koje kroz nju struji, svakim nervom.

Nakon prikaza knjige, autorka je čitala svoje pesme, a pridružili su joj se i članovi Udruženja srpskih pisaca koji su govorili po jednu svoju pesmu. Sve vreme je na gitari pratio Viktor Đurić.

Kolege
Iz Udruženja Srpskih pesnika u Švajcarskoj bili su prisutni: Milisav Đurić, Sava Ilić, Violeta Aleksić, Biljana Mihailović, Radoje Regojević, Ivana Prlina, Silvana Perić, Željko Knežević, Snežana Milanović, Milka Volker i drugi.

„Zaveštanje“ u septembru
Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj organizuje Promociju „Zaveštanja 2014“ 27. septembra 2014. godine u sali Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu. Gosti će biti pesnici iz cele Evrope.

Veče je začinio svojim predivnim glasom, bez mikrofona, mladi bogoslov iz Srbije Stefan Dragićević, student druge godine teologije, koji je otpevao jednu liturgijsku pesmu i poznatu pesmu o staroj luli, za koju smo saznali da ju je spevao poznati srpski vladika Nikanor Grujić, u drugoj polovini 19. veka, a danas je ona starogradska pesma.

Ž. Marković

Promocija knjiga i obilazak Bundeshausa

Jasna-sa-svojim-romanomBAZEL — Sastanak članova nedavno novoosnovanog udruženja Nova otadžbina Švajcarska u Bazelu zakazan je za četvrti septembar u prostorijama rektorijuma-Bazel, a povod je promocija knjiga nekoliko poznatih autora, među kojima je i Filip Probsta, a uslediće i dogovor da poznati advokat u Bazelu dr Sebastijan Frehner, predsednik partije SVP za grad Bazel, povede zainteresovane članove u Bundeshaus u Bern 24. septembra kako bi mogli da vide na koji način funcioniše ova visoka ustanova u Švajcarskoj.

Predsednica Nova otadžbina Švajcarska Jasna Milanović kaže da će svi dogovori u vezi s odlaskom u Bern u posetu Bundeshausu uslediti na pomenutom sastanku četvrtog septembra, a da oni koji žele da idu u Bern treba da se prijave do 24. septembra.

– Cilj osnivanja naše organizacije jeste da pomognemo migrantima da rešavaju probleme sa kojim se sureću i to besplatno, posebno nam je zadatak da pomažemo deci migranata koji imaju problema u školi ili na drugim mestima. Mislim da ćemo uz pomoć partije SVP moći mnogo toga da uradimo, i da će naše osnivanje biti u korist svih migranata kojima će naša pomoć dobro doći – rekla je predsednica Jasna Milanović.

Ona poziva migrante kao i druge koji to žele da se prijave i učlane u udruženje Nova otadžbina Švajcarska. Članarina je 40 franaka godišnje po osobi, a 60 franaka za celu familiju.

– Želela bih da pozovem sve migrante, kao i srpske, da se učlane u našu organizaciju jer će svakako preko nje moći da rešavaju mnoge svoje probleme i to besplatno, da dobiju mnoge savete, koji su im važni za svakodnevni život – poručuje Milanović.

Jasna objavila dva romana
Posle vrlo čitanog i tematski interesantnog romana „Mira u zlatnom kavezu života“, Jasna Milanović iz Bazela je objavila drugi roman „Sara-Leben oder gehorćen“,
na osnovu istinitih činjenica.
Roman je vrlo poučan, a o njegovim kvalitetima puno hvale, izneli su čelnici izdavačke kuće Fritz Fray i Stephan Winiger.

A. Krasojevic

Tim „Beograd“ pobedio na turniru u Luganu

LUGANO — Naši basketaši ovom pobedom obezbedili su učešće na masters turniru koji će se igrati u Lozani.

Tim Beograd, u sastavu Nebojša Bošković, Dragan Bjelica, Aleksandar Solujić i Danilo Mitrović, osvojio je prvo mesto na challenger turniru u basketu 3×3 koji je za vikend igran u Luganu (Švajcarska). Oni su u finalu savladali slovenačku ekipu Trbovlje rezultatom 17:15.

Tim Beograd učešće na tom challengeru izborio je pobedom na turniru „NewBallUnity“ u Rutiju u martu, a pobedom u Luganu plasirali su se na masters turnir u Lozani.

-Turnir je bio izuzetno jak, što možda najbolje pokazuje činjenica da su čak tri tima već imala izboren plasman na masters turnir. Međutim mi smo zmajski igrali i došli do pobede. Finalna utakmica je bila veoma napeta. U početku smo poveli 11:5, međutim napravili smo nekoliko grešaka, oni su uspeli da izjednače i bilo je veoma neizvesno do kraja, ali smo ih ipak dobili – rekao je Nebojša Bošković.

U Evropi se igraju dva masters turnira, jedan je u Lozani, na koji je Tim Beograd izborio učešće, a drugi je u Pragu gde je učešće izborila novosadska ekipa Basket 3×3. Osim toga, novi šampion Srbije u basketu 3×3 koji će biti izabran 15. avgusta na finalu u Novom Sadu takođe će otići u Prag.

– To je odlična stvar jer će Srbija imati tri predstavnika na masters turnirima. Finalisti tih turnira stiču pravo da se takmiče na svetskom mastersu. Videćemo šta ćemo uraditi – rekao je Bošković, inače dvostruki pobednik Red Bull King of The Rock turnira u Srbiji, koga uskoro čeka i svetsko finale u tajvanskom zatvoru Samasana.

Vladika Andrej prvi put dolazi u zvaničnu posetu Švajcarskoj

CIRIH — Krajem ovog meseca prvi put u zvaničnu posetu u Švajacarsku dolazi ustoličeni austrijsko-švajcarski episkop, vladika Andrej (Ćilerdžić) koji će svete liturgije služiti u našim pravoslavnim hramovima u Bernu i Cirihu.

Za vreme boravka vladike Andreja u Cirihu održaće se sednice s upravama crkvene opštine Sv. trojica u Cirihu i Uspenija Presvete Bogorodice, sa željom da se prevaziđu administrativni problemi iz prošlosti.

U nedelju, 24. avgusta, s početkom u 10 sati, Svetu liturgiju vladika Andrej služiće u Belpu kod Berna, a lepotu ovog čina upriličiće i hor Heruvim pod rukovodstvom dirigenta gospođe Sekulić-Barac. Nakon liturgije organizovaće se zajednički ručak u crkvenoj sali. Novoizabrani vladika Andrej u zvaničnoj poseti boraviće i u Cirihu od 27. avgusta do 3. septembra.

Praznično večernju liturgiju će služiti istog dana po dolasku s početkom u 17.30. Potom će vladika održati predavanje na temu „Značaj praznika Uspenija Presvete Bogorodice“ u našoj crkvi u Cirihu sa početkom u 18.30.

Na dan crkvene slave Uspenija Presvete Bogorodice, 28. avgusta (Velika Gospojina), vernici će biti u prilici uz veliku čast dočekaju svog novoizabranog vladiku Andreja, a svečana liturgija će početi u 9.30.

Posle liturgije i svečanog litijskog ophoda oko crkve, vladika će osveštati i posaditi hrastovo drvo u porti s koga će se svake godine za Božić uzimati badnjak. Kolo srpskih sestara će postaviti slavski ručak za vladiku, sveštenstvo i goste.

Arhijerejska liturgija biće održana i u hramu Sv. trojice 30. avgusta u kapeli Sv. Petke u Cirihu sa početkom u 18 sati, a u nedelju, 31.avgusta, vladika Andrej će u hramu Svete trojice u Cirihu takođe služiti liturgiju s početkom u 10 sati.

Kratka biografija
U hramu Vaskrsenja Hristovog u Beču, u prisustvu političkih i verskih predstavnika Srbije i Austrije, 20. jula ustoličen je episkop austrijsko-švajcarski SPC Andrej.

Episkop Andrej (Ćilerdžić) rođen je 1961. u nemačkom gradu Osnabriku, kao drugi sin protojereja-stavrofora Dobrivoja Ćilerdžića i majke Marijane.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Diseldorfu, a posle mature boravio je godinu dana na Svetoj gori. Diplomirao na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu, a potom se zamonašio u manastiru Visoki Dečani.

A.K.

Cveće za Milevu Ajnštajn

Zoran Jeremić, Generalni konzul Srbije u Cirihu u nedelju je povodom desetogodišnjice pronalaženja groba Mileve Marić-Ajnštajn (1875-1948) obišao groblje Nordhajm u ovome gradu i na grob Mileve Marić-Ajnštajn položio buket svežeg cveća.Počast čuvenoj srpskoj fizičarki odali su i Andreas Gabathuler, predsednik udruženja Tesla Society iz St. Galena i osnivač Petar Stojanović-Kajzer čijom zaslugom je javnost 2004. i saznala za mesto večnog počivanja prve supruge Alberta Ajnštajna. Ceremoniji je prisustvovalo i nekoliko drugih pozvanih gostiju.

Mileva Marić-Ajnštajn rođena je u Titelu kod Novog Sada i bila je prva Srpkinja i jedna od prvih žena uopšte koje su upisale studij na Politehničkoj školi u Cirihu. Mileva je imala nesrećan brak s tvorcem teorije relativiteta, a mnogi i danas tvrde da je upravo ona rešavala njegove matematičke probleme.

Tvrdi se da u to vreme nije bilo uobičajeno da se žena ističe ispred muža, a pošto je i Mileva bila tako vaspitana, nije ni insistirala na podeli zajedničkih naučnih dostignuća. Postoje i tvrdnje da je Ajnštajn namerno Milevu izbrisao iz svih dokumenata i radova i da je teorija relativiteta u stvari Milevino delo.

Mnoga udruženja, institucije i poštovaoci Mileve Marić zalažu se da se njene zasluge dokažu i u naučnim krugovima priznaju i usvoje.

Udruženje Tesla Soceity koje je osnovao Petar Stojanović, naš zemljak rođen u Austriji, godinama radi na promociji srpskih naučnika, pa je u aktivnost njegovog udruženja ušlo i razjašnjavanje svih tajni koje su vezane za slavnu Srpkinju, kojoj je po mnogim mišljenjima, kao i Nikoli Tesli uskraćena Nobelova nagrada.

Grob bez spomenika
Mileva Marić umrla je 1948. godine, a sahranjena je u Cirihu na groblju Nordhajm (Grabfeld 7 Nr. 9357). Mesto na kojem je sahranjena još uvek nije obeleženo ni spomenikom ni spomen pločom.

Zoran Jeremić govorio je veoma emotivno o nesrećnom životu naše naučnice, a Andreas Gabathuler je naglasio da će njegovo udruženje sve učiniti da Mileva u svetskoj fizici zauzme mesto koje joj pripada.

R. Lukić

Voz iskočio iz šina u Švajcarskoj – među povređenima nema državljana Srbije

foto: Keystone

TIEFENCASTEL — Najmanje 11 osoba je danas povređeno, od kojih petoro teže, kada je zbog klizišta putnički voz iskočio iz šina u švajcarskim Alpima, saopštili su zvaničnici. 

Do nesreće je došlo između gradova Tifenkastel i Solis u planinskoj oblasti, kada je klizište odnelo deo pruge između dva tunela. Jedan od vagona je mogao da se surva u provaliju, ali ga je drveće zadržalo.

U vozu je bilo oko 200 putnika, a prema nezvaničnim informacijama, bilo ih je „do deset u vagonima koji su iskočili iz šina“.

Kako saznajemo od Jonasa Martia, reportera Radio televizije švajcarske (RSI), sa lica mesta, među povređenim putnicima nema državljana Srbije. U incidentu je povređeno 9 putnika iz švajcarske, i po jedan državljanin Japana i Australije. Niko od povređenih putnika nije životno ugrožen.

„Svi putnici su sada na bezbednom“, rekao je portparol kantonalne policije.

Povređeni su helikopterima prebačeni u bolnice, dok su ostali putnici kompozicije peške krenuli ka drugom vozu.

Voz je putovao iz Sent Morica u Šir, a prema dostupnim informacijama, uzrok nesreće su obilne padavine koje su izazvale klizište na mestu na kojem tako nešto nije uobičajeno.

Portparol policijske stanice Danijel Cinzli istakao je za Blick.ch da se nesreća dogodila oko 13 sati po lokalnom vremenu, te da je teren veoma nepristupačan za spasilačke službe.

Oko mesta događaja lete spasilački helikopteri, pristigle su ekipe policije, hitne pomoći i vatrogasne službe.

Švajcarska železnica smatra se jednom od najbezbednijih i najefikasnijih na svetu, uprkos veoma zahtevnom terenu zemlje.

Ovakve nesreće su retke. Pre tri godine je turistički voz iskočio iz šina u Alpima na jugu zemlje i tada je jedna osoba poginula, a 42 su povredjene.

Istorijska pobeda Švajcarske u košarci

FRIBOURG – Košarkaška reprezentacija Švajcarske pobedila je favorita u gupi Rusiju 79 – 77, u kvalificajama za Evropsko prvenstvo 2015.

Rerezentacija Švajcarske je u kfalifikacionoj utakmici koju je juče odigrala u Fribourgu, ostvarila istorijsku pobedu nad reprezentacijom Rusije 79 – 77. Za reprezentaciju Švajcarske nastupio je i naš Dušan Mlađan koji je sa svojih 24 poena doprineo ovoj pobedi.
U gupi sa Švajcarskom i Rusijom nalaze se takođe i reprezentacija Italije sa kojom će švajcarci odmeriti snage već u narednoj utakmici sledeće nedelje.

Dušan Mlađan (Beograd, 16. novembar 1986) je švajcarski košarkaš srpskog porekla. Trenutno nastupa za Radnički Kragujevac. Sin je nekadašnjeg košarkaša Milana Mlađana.
Debitovao je u švajcarskom prvenstvu sa 17. godina u dresu Lugana, i već u prvoj sezoni je imao prosek od 18 poena po utakmici. Tokom 2005. bio je na probama u Ostendeu, Crvenoj zvezdi, Bjeloj ali je uspeo da potpiše ugovor sa italijanskim prvoligašem Udinama, gde je odigrao 11 utakmica.
U decembru 2006. odlazi u Ređo Kalabriju italijanskog drugoligaša i sa njima je odigrao 13 utakmica uz prosek od 9,6 poena. Narednu sezonu je počeo u dresu Varezea ali je za njih odigrao samo jedan meč i u januaru 2008. se vratio u Lugano Tajgerse. Tu je do kraja sezone odigrao 11 utakmica i imao 21 poen prosečno po meču. Naredne sezone je opet pokušavao u italijanskim klubovima Montegranaru i Rosetu ali nije uspeo da se nametne pa se opet vratio u Lugano. Naredne tri sezone je pružao sjajne partije u švajcarskoj ligi, i bio jedan od najboljih strelaca tamošnjeg šampionata. U sezoni 2012/13. imao je prosečno 20. poena po meču. U avgustu 2013. potpisao je ugovor sa Radničkim iz Kragujevca. Mlađan je standardan član košarkaške reprezentacije Švajcarske.

Vladimir Miletić: Neutralni građani naoružani do zuba

foto: Serbinfo.ch

Sasvim običan dan u Švajcarskoj. Železnička stanica. Buka vozova koji odlaze i dolaze, gužva na peronima. Bankarski službenici užurbano se kreću ka svojim kancelarijama i pripremaju se za početak još jednog radnog dana. Turisti radoznalo okreću glave i kreću ka svojim planiranim turističkim atrakcijama i istraživanju zemlje. Tinejdžeri u hip-hop fazonu, sa kačketima okrenutim na suprotnu stranu i farmerkama koje su prevelike. Sve to u blizini grupe vojnika u borbenoj opremi, sa puškama preko ramena.

Ovo nije Izrael. Nije naređena opšta mobilizacija. Ovo je Švajcarska, jedan sasvim normalan dan u sasvim normalnoj nedelji.

Razmislite, koja vam zemlja prva padne na pamet, a da je više naoružana od Amerike. U ovoj oblasti, Švajcarska je na vrhu međunarodne liste. Švajcarska nije Divlji zapad, i obično mirne ulice njenih velikih gradova, noću se ne pretvaraju u Čikago 30-ih godina, međutim, prisustvo vojnika na železničkoj stanici ima svoje korene u dve osobenosti švajcarskog sistema odbrane.

Regruti preuzimaju svoje licne SG 550 jurisne puske na drugom danu osnovne obuke. (EQ Images. Eddy Risch)Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.

Teško je, u ovo vreme, zamisliti takvu vojnu pretnju koja bi opravdavala ovakvu vrstu mobilizacije, ali tradicija čuvanja vojne opreme kod kuće je ostala. Značajna promena u odnosu na prošlost je to da vojska više ne daje municiju za svoje vojnike, osim ako nisu na odsluženju vojnog roka.

Zanimljivo je i to da se u Švajcarskoj, vežbe gađanja ne održavaju samo tokom osnovne obuke ili na redovnim vežbama nakon toga, već svake godine ti vojnici koji su i dalje u aktivnoj vojnoj službi moraju da idu u streljane i rade „obavezne vežbe gađanja“, što podrazumeva mete na udaljenosti od 300 metara. Zato uopšte i ne iznenađuje što se ova obaveza, za neke ljude pretvorila u pravi sport. Streljački klubovi u nekim selima postali su deo tradicionalnih lokalnih aktivnosti kao što su hor ili gimnastički klub. Tako da sada postoji veliki broj klubova „karabinjera“, „musketara“, kao i „vojnika naoružanih istorijskim oružjem“. To sve dovodi do toga da za jednog turistu ne treba da bude ništa čudno ako vidi nekog civila, pa i tinejdžera koji ima više od 16 godina, sa jurišnom puškom na ramenu, koji se vraća iz neke od mnogobrojnih streljana. U Švajcarskoj iznenađenje nije samo vizuelno, može vam se desiti da u toku letnje, popodnevne šetnje prirodom, idilu prekine eksplozija iz obližnje streljane.

S druge strane, sve je veći broj zloupotrebe te ogromne količine vatrenog oružja, koja se nalazi na „kućnom čuvanju“ kod skoro svih punoletnih građana Švajcarske. Prema zvaničnoj statistici, ovo oružje ima centralnu ulogu u porodičnim konfliktima, gde kroz ubistva i samoubistva oko 300 ljudi svake godine bude ubijeno.

Kako bi sprečili i smanjili taj procenat, pre četiri godine pokrenuta je inicijativa koja bi uvela stroža pravila za posedovanje oružja, veću kontrolu, kao i sveobuhvatnu bazu podataka sa sistemom za izdavanje dozvola. Inicijativa koja je pokrenuta od strane široke koalicije nevladinih organizacija, sindikata, verskih zajednica, pacifista i partija levog centra, rezultirala je održavanjem referenduma u februaru ove godine, na kome su građani Švajcarske odlučivali o tome, da li vatreno oružje, u toku i nakon vojne službe treba držati kod kuće.

Oni koji su protiv zabrane čuvanja vojnog oružja u kući, kao najbitnije argumente navodili su tradiciju, ličnu sigurnost i nacionalnu bezbednost, ističući da prisustvo ovog oružja kod kuće, između ostalog, preventivno deluje na kriminalce, tako da kada bi se toga odrekli, indirektno bi im dali „odrešene ruke“.

S druge strane, zagovornici ideje uklanjanja vatrenog oružja iz kuća, navode da bi to smanjilo broj ubistava u Švajcarskoj i da je to najbitnije, tako da se ne mogu porediti ljudski životi sa tradicijom, jer tu nema takmičenja.

Na kraju, glasači su na referendumu odbacili inicijativu. Konačni rezultati su pokazali da je 56 odsto glasača bilo protiv inicijative koja je tražila zabranu. Većina kantona je glasala protiv inicijative, podrška je došla samo od strane nekoliko, uglavnom gradskih regiona, uključujući Ženevu, Bazel i Cirih. Opozicija je bila najjača u ruralnim područjima, u istočnoj i centralnoj Švajcarskoj, kao i u južnom kantonu Tićino koji se nalazi u italijanskom govornom području.

Nema sumnje da oružja ima mnogo u Švajcarskoj, ali tačan broj nije poznat. Procenjuje se da oko dva miliona komada vatrenog oružja može da bude u opticaju. Razlog za ovaj ogroman broj objašnjava činjenica da vojnici drže oružje čak i posle završetka aktivne vojne službe, kako bi održavali i uvežbavali svoju veštinu pucanja.

Na broj vojnih pušaka raznih modela, možemo dodati i ostala vatrena oružja koja su u vlasništvu lovaca, sportskih strelaca i privatnih kolekcionara. Oni oružje često čuvaju kod kuće, na potkrovlju, u podrumu, ili skriveno u ormarima, međutim, neki vlasnici ponosno ih prikazuju držeći ih u svojim dnevnim sobama na policama ili pored kamina.

Vladimir Miletić

1...11121314Stranica 12 od ukupno 14

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.