Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Naša deca, naša budućnost

LUGANO — Srpska dopunska škola u Tićinu je dobila novu učiteljicu, Žaklinu Nikolić, koja nam je detaljno opisala školski program za ovu godinu.

Dobila sam zadatak da se upoznam sa novom učiteljicom koja je nedavno došla u Tićino. Iskreno, razmisljala sam kako da počnem razgovor, a onda sam rešila da se držim zlatnog pravila: samo spontano.

Stigla sam u Belinconu, a na Trgu Sunca me čekala jedna otmena i elokventna dama, naša nova profesorka Žaklina Nikolić, rodom iz Lazarevog grada, koju je poslalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da u toku školske 2013/14. godine izvodi nastavu u dopunskoj skoli na srpskom jeziku.

Napokon, posle izvesnog vremena, došla je u Tićino profesorka koja je dostojno nasledila našu dragu i nikad zaboravljenu , učiteljicu Mirjanu Todorović – Banković, koja je prva doprinela razvoju i prosperitetu srpske dopunske škole u ovom Kantonu.

Profesorka Nikolić me oduševila svojom spontanošcu i pedagoškim pristupom. Sele smo da uz kafu porazgovaramo o njenom dolasku. «Poslednje četiri godine sam službovala na istim poslovima u Nemačkoj. Tamo sam predavala u šest gradova, učila oko 120 đaka, imala sam sjajnu saradnju sa našom crkvom, oformila sam prvu srpsku školu i prvu srpsku biblioteku, igraonicu za malu decu i srpski kulturni centar  u gradu Karlsruhe. Organizovala sam mnoge priredbe, izložbe, svečane akademije, radionice, predavanja, sportska takmičenja, druženja. Bila sam aktivni učesnik u renoviranju našeg kupljenog hrama «Presvete Paraskeve» u Nemačkoj» – rekla je za naš list profesorka Žaklina.

Kada je stigla na teritoriju Tićina, sačekala je gospodja Vesna Mićić, majka đaka Nikole. Kod nje je boravila pet dana, a sada ima iznajmljenu sobicu u glavnom gradu Kantona.

Roditelji, a i ostali Srbi, su je dočekali raširenih ruku. Međutim, kada je stupila na dužnost, susrela se da nekim poteskoćama: nije imala ni spisak učenika od prošle školske godine, ni jednu školu na terenu, apsolutno ništa od čega se moglo krenuti.

Za nepuna dva meseca oduševila je sve meštane. Počela je sa radom istog dana, jer je naš sveštenik, otac Đorđe Lukić, sačuvao jednu grupu đaka predajući im veronauku, na čemu mu je veoma zahvalna. Posle samo dva

sata od njenog dolaska, časovi su počeli u klubu «Sveti Sava» u Belinconi. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Neđom Đokićem, Duškom Bajićem, Željkom Milićevićem, ponudila je saradnju. Kupili su školsku tablu, video bim i obezbedili užinu za svakog mališana. U kratkom roku broj đaka se povećao i dobili su školski prostor. Svemu je predhodilo veliko angažovanje roditelja učenika naše zajednice.

Ljudi su ovde prepoznali želju profeskorke Žakline da se škola u Tićinu postavi na noge i to je dalo rezultate. Sada ima 105 upisanih đaka , ali broj nije konačan jer konstantno raste. Ova divna gospođa je reanimirala srpsku dopunsku školu na našoj teritoriji i podigla je kao što se Feniks podigao iz pepela.

Velikodušnost, humanost, stpljenje, dobrota, požrtvanost, preciznost, druželjubivost su odlike koje su me očarale kod naše nove profesorke.

U tako kratkom roku uspela je da organizuje «Žurku dobrodošlice» za svu decu i roditelje , a u klubu je bilo oko 150 prisutnih, «Školski program» u Belinconi u okviru donatorske večere Srpske Pravoslavne Crkve, «Predavanje Milanski Edikt» i «Školski program» u Luganu.

Kalandar do kraja školske godine je već pun novih i zanimljivih događaja. Sredinom decembra đaci škole imali su priliku da učestvuju na  «Dan na snegu» U toku dana, pristutni su prisustvovali raznim aktivnostima, kao što su: grudvanje, fudbal u snegu, sankanje, trka u

dubokom snegu i konkurs za najlepšu sliku u snegu. Okupljanje je bilo zakazano u Biasci , a dogovor je bio da se na «Campo Blenio» ide zajedno. Prisutni su morati da ponesu sendviče, sanke, zimsku opremu i dobro raspoloženje.

26. januara je Svetosavka akademija u Luganu. Mogu da učestvuju i stariji omladinci. Za februar je predviđen «Karaoke parti – igre bez granica» i «Dečiji maskembal – konkurs za najbolju masku». Za mart je predviđena «Martovska priredba», a za Usrkrs «Najlepše i najjače jaje». U toku školske godine u planu je i «Memorijalni sportski dan» i «Kros RTS». Na kraju, u junu mesecu, u programu je «Vidovdanski susret».

Nažalost, postoje i oni koji tvrde da deca trebaju da se koncentrišu na italijanski jezik, te u kući pričaju isključivo na tom jeziku. Jedan nemački pedagog je rekao da dete lakše uči druge jezike, ako prvenstveno dobro savlada maternji.

Iz tog razloga, apelujem na sve roditelje srpske dece u Tićinu da upišu svoje mališane u dopunsku školu; da se druže sa ostalom decom i da kroz igru nauče srpski jezik, srpsku književnost, srpsku istoriju i srpsku geografiju.

Jezik nam je otadžbina i samo ako budemo dobro poznavali svoju kulturu i tradiciju, moći ćemo da cenimo i poštujemo tuđu.

Milica Radivojević

Vladika Andrej u Cirihu

CIRIH — Pomirenje srpskih crkvenih opština u Cirihu, Svete trojice i Uspenija Presvete Bogorodice je na pomolu posle dve decenije netrpeljivosti između sveštenstva i vernika. To je rečeno na sastanku predstavnika naše dijaspore sa vladikom Andrejem u prostorijama konzulata Republike Srbije u Cirihu.

Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi gde je prvo predstavljena srpska zajednica putem video-prezentacija.

Zadovoljan sam ovim što ste prikazali. Kao što se može videti vi ste dobro organizovani i to me posebno raduje – kazao je vladika Andrej u pozdravnoj reči.

Mnogi govornici su pozdravili ovakav skup i izrazili želju da vladika Andrej češće bude u Švajcarskoj i u kontaktu sa narodom, što je on na opšte zadovoljstvo svih prisutnih prihvatio uz napomenu da je to i njegov posao.

Smetaju mi glasine koje se stalno čuju u javnosti oko sukoba dve srpske crkve u Cirihu, pa me zanima, a verujem i mnoge druge, dokle se stiglo u rešavanju tog dve decenije dugog problema -pitao je vladiku Mirko Bašić, v.d. predsednik SKD Dibendorf.

– Odrastao sam u dijaspori, poznajem ovdašnje crkve, i uradio sam obećano: nakon stupanja na ovu dužnost sastao sam se sa obe crkvene Uprave i ponudio da delujemo jedinstveno, na način na kojoj to priliči našoj crkvi, a to znači, da imamo dve parohije i da delujemo kao jedna crkvena opština, da dozvolimo delovanje obe parohije ali pred vlastima grada Ciriha i finansijskim kontrolama da imamo jedinstvenu transparentnost. Naišao sam na ogromnu podršku crkvenog odbora crkve Uspenija Presvete Bogorodice i njenog predsednika gospodina Tejića, a isto to sam čuo i od predstavnika crkve Svete trojice, gospodina Šćepanovića. Zaključio sam da i jedni i drugi žele jedinstvo naših crkava -kazao je vladika Andrej i podsetio da je sa sveštenstvom obe crkve održao zajedničku liturgiju u crkvi Svete trojice.

– Prota Draško Todorović iz CO Svete trojice mi je rekao da je najvažnije da obe crkve zajednice deluju jedinstveno, dao je svoju podršku tom delovanju, te da on, mada penzioner, može pomoći kao savetnik i svoje dugogodišnje iskustvo stavlja svima na raspolaganje) – rekao je na ovom skupu vladika Andrej i dodao da će uskoro poslati sveštenika Branimira Petkovića da bude redovni paroh u crkvi Svete trojice.

Tako će nestati nesuglasice koje su postojale u prošlosti, te da smo trenutno na najboljem putu da to i ostvarimo – poručio učesnicima skupa ali i javnosti vladika Andrej.

Posle sastanka upriličen je prigodan koktel. Vladika je deo vremena proveo u razgovoru sa srpskim studentima u Švajcarskoj.

Veronauka
Profesor Jelena Mitrović, predstavnik nastavnika dopunske škole u SKS je rekla da „samo mali broj učitelja u svojim odeljenjima ima časove veronakuke i apelovala da se to pitanje pokrene jer veliki broj roditelja u prijavi svoje dece za Dopunsku nastavu izražava želju za izučavanjem i ovog predmeta.
Vladika Andrej je odgovorio da će pokrenuti to pitanje sa nadležnima i da veruje da će ono biti pozitivno rešeno.

Poklon za vladiku
Potpredsednik Skupštine dijaspore Zvonimir Jovanović i predsednik Udruženja srpskih pisaca Milisav Đurić, poklonili su vladiki Andreju knjige „Religija i politika“ Miroljuba Jeftića i zbornik srpskih pisaca Švajcarske „Zaveštanja“2014.

A. Krasojević

Proizveden prvi švajcarski voz za Srbiju

voz-svajcaracBERLIN — Švajcarska kompanija „Štadler“predstavila je danas na jednom od najvećih svetskih međunarodnih sajmova transporta „Innotrans“ u Berlinu novi „Flirt“ voz koji je proizveden za potrebe „Železnica Srbije“.

Reč je o novim elektromotornim vozovima najnovije generacije, osposobljenim za brzine od 160 kilometara na sat, opremljenim najsavremenijom opremom.

Na štandu švajcarske kompanije posetioce i zvanice pozdravilo je rukovodstvo „Štadlera“, a u ime srpskih železnica obratio im se predsednik Skupštine „Železnica Srbije“ Zoran Anđelković.

Anđelković je podsetio da su srpske železnice kupile 21 novi elektromotorni voz od švajcarskog „Štadlera“ nakon sprovedenog međunarodnog tendera i da je njihova ukupna vrednost oko 99 miliona evra, a da su sredstva obezbeđena zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Za Železnice Srbije novi voz označava veliku prekretnicu, što će uz predstojeću rekonstrukciju infrastrukture i dalju nabavku voznih sredstava srpske železnice približiti nivou razvijenih evropskih železnica“, poručili su u Berlinu predstavnici srpskih železnica, a saopšteno je iz tog preduzeća.

Novi elektromotorni voz je namenjen za regionalni železnički putnički saobraćaj i saobraćaće između većih gradova u Srbiji, kao zamena za postojeće klasične garniture, ali će omogućiti i uvođenje novih ponuda i povećanje broja polazaka na pojedinim relacijama.

Prva elektromotorna garnitura već je 19. septembra stigla u našu zemlju i ovih dana je na probnim vožnjama na srpskim prugama.

Druga garnitura nakon zvanične prezentacije na berlinskom sajmu trebalo bi da u prvoj polovini decembra stigne u Srbiju, a nakon toga sve do avgusta 2015. godine na svake dve nedelje stizaće po jedna nova garnitura. Do 31. avgusta 2015. svih 21 novih vozova iz švajcarskog „Štadlera“ biće isporučeni Železnicama Srbije.

Novi voz može da primi 465 putnika, sa 12 sedišta prvog razreda, 212 sedišta drugog razreda, 11 pomoćnih sedišta i 230 mesta za stajanje.

Reč je o četvorodelnim vozovima maksimalne brzine od 160 kilometara na sat. Novi vozovi imaju i klima uređaje, vakuum toalet, informacioni sistem za putnike, video nadzor, spoljne kamere, dijagnostičke uređaje, GPS, kao i ulazna vrata sa električnim pogonom i kliznim stepenikom, a prilagođeni su i osobama sa posebnim potrebama.

U toku je obuka radnika Železnica Srbije za rukovanje i održavanje novih vozova, kao i aktivnosti na pripremi kapaciteta za održavanje ovih garnitura u Tehničko-putničkoj stanici u Zemunu.

U „Štadleru“ je u toku završna faza montaže treće kompozicije, a na četvrtom i petom vozu trenutno se radi na sklapanju enterijera i montiranju električnih i pneumatskih instalacija.

Delegacija Železnica Srbije, na čelu sa Anđelkovićem, na Sajmu transporta u Berlinu, obavila je i veći broj sastanaka sa najznačajnijim proizvođačima železničkih voznih sredstava i opreme, kao i predstavnicima inostranih železničkih uprava.

Dijaspora bitna matici

BERN — Nedavno je u organizaciji ambasade Republike Srbije u Bernu upriličen susret parlamentaraca Skupštine Srbije – predvođeni predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije dr Jankom Veselinovićem, koji su boravili u studijskoj poseti parlamentu Švajcarske – sa predstavnicima srpske dijaspore koji žive u Švajcarskoj.

Nakon diskusija prisutnih konstatovano je da je „matici Srbiji srpska dijaspora važna, te da će se i nadalje truditi da to tako i ostane, koliko je to u datim uslovima moguće“.

Novi ambasador Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković srdačno je pozdravila goste i izrazila zadovoljstvo što je na početku svog mandata ugostila parlamentarce iz Srbije i upoznala predstavnike ovdašnje srpske dijaspore.

Korisna poseta
-Imali smo korisnu posetu. Bili smo kod gradonačelnika Berna, u kantonalnoj Skupštini.
Posetili smo oba doma Parlamenta Švajcarske i razgovarali smo sa njihovim poslanicima. Sreli smo se i sa gospodinom Šrederom koji je bio u poseti potpredsednici Parlamenta. Čuli smo njihova iskustava u borbi protiv korupcije, a bilo je razgovora o drugim političkim temama – rekao je za „Vesti“ dr Janko Veselinović predsednik Odbora za dijasporu Skupštine Srbije.

Smatrao sam vrlo korisnim da se sretnemo sa vama, da vidimo kako ovde živite, kakve su vam veze sa maticom i da li imate neke predloge ili primedbe – kazao je između ostalog dr Janko Veselinović, izrazivši svoje zadovoljstvo što su i ostale kolege parlamentarci želeli da prisustvuju ovom sastanku, pa je naveo da su tu i potpredsednik narodne Skupštine Srbije Veroljub Arsić, Dubravka Filipovska, Marija Obradović, Olgica Batić, kao i Radoslav Sretenović, državni revizor.

Veselinović se zahvalio predstavnicima Srba u Švajcarskoj na velikoj humanitarnoj pomoći koju su uputili posle majskih poplava u Srbiji. Naglasio je da će uskoro biti održan sastanak sa ministrom za spoljne poslove Ivicom Dačićem na temu Uprave za dijasporu i Srba u regionu, koja je već trebala biti oformljena, odnosno imenovan šef te Uprave, te se nada da će to vrlo brzo biti rešeno, kako bi se nastavio kontinuitet u radu između izvršne vlasti i Srba u rasejanju.

447854_092214c1_fSocijalno osiguranje
Darinka Filipović koja je zaposlena u stručnoj službi za strance je govorila o sporazumima socijalnog osiguranja. Govorila je o duplom oporezivanju kao i želji da mnogi koj se vraćaju u maticu zadrže švajcarsko socijalno osiguranje (kranknkenkasu).

Predstavnik sindikata Unije u Švajcarskoj Zoran Jovanović govorio je o životu i radu Srba u ovoj zemlju istakavši da matica mora više povesti računa o svojim ljudima koji žive van Srbije, da im olakša glasanje putem pošte i interneta, da preko svojih predstavnika omogući učešće u političkom životu matice, ne dozvoli asimilaciju dece koja ovde žive, navodeći da je od poslednjeg rata i raspada Jugoslavije bilo teško biti Srbin u ovoj zemlje jer su Srbi uglavnom bili „krivci“ za sve.

I putem Unije sindikata se Srbi koji su članovi te organizacije, bore za prava svojih zemljaka pa je trenutno nešto bolja situacija nego ranije, kada je u pitanju odnos Švajcaraca prema Srbima koji žive u ovoj zemlji – kazao je Jovanović.

Dobra saradnja
Imamo dobru saradnju sa švajcarskim vlastima, kao i ambasadorom Švajcarske u Beogradu. Švajcarci su se odazvali da humanitarno pomognu, oko majskih poplava. Jedna od bitnih tema je i dopunska nastava, iako u ovoj zemlji ima najviše đaka i nastavnika. Mislim da se to može još poboljšati – istakao je Jovanović.

Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić je istakao da zna da je teško živeti van svoje zemlje, i da su ovde ljudi upućeni jedni na druge, te da Srbija svojim građanima koji žive van nje može između ostalog da pomogne i raznim bilateralnim sporazumima koje sklapa sa državama u kojoj Srbi žive.

Kada su u pitanju odnosi sa maticom i ta tiha asimilacija, to nije slučaj samo u Švajcarskoj, ona je svuda prisutna, ali da budemo i malo iskreni pa da se osvrnemo i postavimo pitanje koliko porodica koje žive van matice u kući pričaju srpski jezik. Porodica je prvo mesto gde se čuva kulturni i nacionalni identitet, a mi smo zahvalni za sve ono što radite za Srbiju, ali u njoj se trenutno jako teško živi, a sloga među vama je vrlo bitna, kad država prepozna tu slogu i njoj će biti mnoga lakše – naglasio je Arsić.

Predsednik SKS Bogdan Petrović osvrnuo se između ostalog o potrebi osnivanja jednog kulturnog centra u Švajcarskoj iz koga bi se realizovala sva komunikacija sa maticom.

Narodna poslanica Dubravka Filipovska objasnila je, da iako je Srbija u teškoj ekonomskoj situaciji ona nikad nije zaboravljala svoje sunarodnike u rasejanju, te da je matici dijaspora itekako važna i da će to uvek biti.

A. Krasojević

Premijera dokumentarca o Arčibaldu Rajsu

NOVI SAD — Dokumentarno igrani film „Čujte Srbi“ snimljen povodom stogodišnjice dolaska u Srbiju Rudolfa Arčibalda Rajsa, prijatelja srpskog naroda, biće premijerno prikazan u petak, u Srpskom narodnom pozorištu.

Reditelj Goran Vukčević naglasio je da film, kroz dinamičan dijalog sedamnaestoro sagovornika pokušava da sastavi složeni mozaik Rajsovog života i rada. On je objasnio da narator vodi gledaoce kroz prostore Rajsovog ratnog puta sa srpskom vojskom, dok igrani segmenti dopunjuju atmosferu epohe u kojoj se sve dešava.

Glumac koji u filmu tumači lik Arčibalda Rajsa, Uroš Zdjelar kazao je da mu je bila velika čast da igra takvu istorijsku ličnost, dodajući da se rad na ovakvoj vrsti uloge u mnogome razlikuje od rada u klasičnom igranom filmu, jer su ovde igrane scene u službi dokumentarnog materijala od velikog istorijskog značaja.

Producent filma Đorđe Ivanov je dodao da je film nastao sa željom da bude doprinos zahvalnosti jednom od najvećih prijatelja koje je Srbija imala, ne samo tokom Velikog rata, već i u svojoj istoriji. „Stogodišnjica je samo neposredan povod, naša želja je da se pre svega sačuva sećanje na doktora Rajsa, podsećajući se na njegove žrtve, tako da i oni koji o njemu znaju tek ponešto, saznaju mnogo više“, kazao je Ivanov

479265_portretrajs_fArčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Rođen je 1875. godine. Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.
Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Umro je 1929. godine u Beogradu, gde je i sahranjen. Po njegovoj želji, njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim vojnicima sa Solunskog fronta.

Sprovodeći svoju anketu o zločinima koje su počinili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoljio samo da sasluša austrijske zarobljenike nego je odlazio na lice mesta – otvarao grobove, pregledao leševe, i ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u svojim izveštajima nije ostavio ni traga.

Zbog njegovih zasluga za srpski narod ostala je uzrečica, „ako ikada Švajcarska napadne Srbiju, sve će joj zbog Rajsa unapred biti oprošteno“. Kasarna na Futoškom putu u Novom Sadu nosi njegovo ime, kao i mnoge škole po Srbiji.

Srbin informisao švajcarske vojnike

BADEN — Nedavno je prostorije KUD Kolo Baden u Nojenhofu ispunio žagor mladića i devojaka, vojnika švajcarske vojske koji su došli na informativni razgovor u pripremi za odlazak na Kosovo i BiH.

Svake godine u našim prostorijama ugostimo švajcarske vojnike koji slušaju predavanje i dobijaju informaciju o državama i mestima u koje odlaze. Predavanje im je održao Goran Šmitran, poreklom Srbin, koji ima čin rezervnog majora u vojsci Švajcarske. Kao što to čini svake godine – priča Boško Lopušina, doskorašnji predsednik Kola, a danas u ulozi potpredsednika.

Pripadnike sam informisao o našoj kulturi i običajima, kako bi se upoznali sa sredinama u koje odlaze. Informisani su i o ostalim narodima koji žive na Balkanu. Verujem da će im te informacije biti od koristi, jer je za mnoge Kosovo, ali i BiH nepoznanica, tako da svake godine upriličimo jedno ovakvo informativno veče kako bismo vojnike koji odlaze na teren upoznali sa situacijom i svim potrebnim informacijama koje su zanimljive za ono čime će se oni baviti – priča Goran Šmitran, koji svake godine priprema švajcarske vojnike kad odlaze na Balkan.

To je uobičajeno da se švajcarski vojnici i na ovaj način upoznaju sa situacijom, sa kojom će se sresti tamo gde odlaze. Pogodno mesto smo pronašli ovde u Kolu gde su domaćini ljubazni i gostoprimljivi, pa je i to na neki način njihov prvi susret sa našim ljudima – dodao je Šmitran, naš zemljak.

A. Krasojevic

Podignimo spomenik Milevi Marić – Anštajn

REGENSDORF — Udruženje srpskih žena „Dr Daga Ljočić“ održalo je svoj prvi sastanak.

Prisutne članice, a među njima i dva muška gosta, pozdravila je predsednica Vesna Kravar, koja im je predočila dnevni red.Cilj sastanka je bio dalje smernice za rad, a na prvom mestu humanitarne akcije, koje treba de se dogode u narednom periodu, ali i predlog ove ženske organizacije da se pokrenu svi naši klubovi, srpske organizacije, pojedinci koji to mogu, asocijacije, kako bi svi zajedno organizovali podizanje spomenika našoj slavnoj naučnici Milevi Marić-Anštajn. O ovom predlogu biće obavešteni i predstavnici naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u Švajcarskoj.

Za prvu akciju dogovoreno je da se naredne subote (6. septembra) Udruženje uključi u projekat Dan-a nacije koji treba da se održi u Cugu, a koji je svake godine u organizaciji Migracionog foruma istoimenog mesta.

Darinka Filipović je pojasnila da u Danu nacije učestvuju 22 nacije, da je to prilika da i Udruženje žena uzme učešće, da se ponude naši specijaliteti. Klub iz Cuga će ponuditi naše slane đakonije, a Udruženje žena će organizovati svoje članice da naprave razne kolače i da se oni prodaju, a sav prihod daće u humanitarne svrhe.

Ona je navela da će srpske zajednice imati dva štanda za razliku od ostalih koji će imati samo jedan. Za organizaciju oko pravljenja kolača ponudila se članica Jasmina Marković koja će biti i glavni organizator oko svih tehničkih detalja.

Akcija „Deca deci“

Druga akcija planirana je za kraj oktobra, koja će takođe biti humanitarnog karaktera, a u njoj treba da učestvuju đaci dopunske nastave iz kantona Argau sa svojim profesorima, a prikupljeni novac trebalo bi da bude upotrebljen da se opremi jedna siromašna škola u Srbiji sa najpotrebnijim školskim priborom.
Ovu akciju Udruženje je nazvalo „Deca deci“ a ima za cilj, pored prikupljanja sredstava, da kod naše dece koja su ovde rođena i odrastaju razvijaju humanitarni odnos prema onima kojima je potrebna pomoć.

A. Krasojević

Švajcarska tajna koja skupo košta

BERN — Švajcarska je kompletirala program isplate stotina miliona evra Britaniji i Austriji na ime sporazuma u cilju rešavanja problema utaje poreza u prošlosti.

Švajcarska poreska uprava navodi da je Londonu isplaćeno ukupno 593 miliona evra, a Beču 738 miliona evra u okviru jednogodišnjeg programa, prenosi agencija Frans pres. 

Nakon finansijske krize zbog koje se Švajcarska našla pod pritiskom da ukine zakone o tajnosti bankarskog poslovanja, ta zemlja pristala je na ustupke u određenim oblastima da bi sačuvala okvirni princip privatnosti. 

U okviru bilateralnih sporazuma sa Britanijom i Austrijom, Švajcarska je ponudila dve opcije ljudima koji u svojim matičnim zemljama nisu prijavili novac smešten u švajcarskim bankama. 

Oni su dobili priliku da sporna sredstva prijave poreskim službama u domovini ili da njihove račune oporezuju Švajcarci, koji bi tako dobijena sredstva prebacili matičnim zemljama deponenata, bez imenovanja klijenata banaka. 

Švajcarska je, na ime druge opcije, u tranšama isplaćivala sredstva Londonu i Beču od jula prošle do avgusta ove godine. O sličnom sporazumu Švajcarska je pregovarala i sa Berlinom, ali su nemački zakonodavci odbacili predlog.

Snežana Janković novi ambasador Srbije u Švajcarskoj

BEOGRAD — Za novog ambasadora Srbije u Švajcarskog postavljena je Snežana Janković, objavljeno je u novom Službenom glasniku Srbije. Jankovićeva će u septembru, na tom mestu naslediti dosadašnjeg ambasadora Srbije u Bernu Milana St. Protića.

Snežana Janković za ambasadorku u Švajcarskoj odlazi sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz o postavljenju Snežane Janković na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 14. juna

Obnavlja se spomenik kraljevom gardisti

441991_082814c5_fVINTERTUR — Zajednica Srba iz Vintertura počela je sanaciju spomenika kraljevom gardisti Marku Orloviću, koji se 26. avgusta 1943. godine udavio u jezeru kraj Andelfingena kod Šafhauzena.

U Andelfingenu je postojao logor u kojem je 17. decembra 1942. godine bilo 120 Srba, gardista i oficira iz kraljeve vojske. Pretpostavlja da su stigli u Švajcarsku iz Engleske preko Francuske. Bili su smešteni u tri barake u mestu Veri. Pošto lokalno stanovništvo nije imalo dovoljno radne snage, srpski gardisti su čistili jezero, Hausersee i okolne šume.

Marko Orlović se udavio 26. avgusta 1943. godine kada je skočio u jezero da se okupa, kaže Verner Stegeman, koji radi u opštinskoj arhivi u Andelfingenu i dodaje:

Spomen-ploču su mu podigli njegovi gardijci na ivici šume iznad jezera, što dokumentuje i slika.

Ovaj spomenik je otkrio Dragan – Gagi Gavrić, rodom iz Čelinca kod Banjaluke, predsednik Zajednice Srba iz Vintertura, pa je odlučio da sa našim ljudima spomenik očisti, zasadi cveće, a dobio je i odobrenje od opštinskih vlasti u Andelfingenu, da pored spomenika zasadi Pančićevu omoriku, koju će doneti iz Srbije.

441990_082814c4_fCrkva će nam pokloniti farbu za slova da bi se mogla čitati na spomeniku. Takođe ćemo jedan deo ispred spomenika posuti sitnim belim kamenom a okolo zasaditi cveće, kaže Dragan Gavrić.

Ž. Marković

1...101112...14Stranica 11 od ukupno 14

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.