Plaćena reklama

Srbin informisao švajcarske vojnike

0

BADEN — Nedavno je prostorije KUD Kolo Baden u Nojenhofu ispunio žagor mladića i devojaka, vojnika švajcarske vojske koji su došli na informativni razgovor u pripremi za odlazak na Kosovo i BiH.

Svake godine u našim prostorijama ugostimo švajcarske vojnike koji slušaju predavanje i dobijaju informaciju o državama i mestima u koje odlaze. Predavanje im je održao Goran Šmitran, poreklom Srbin, koji ima čin rezervnog majora u vojsci Švajcarske. Kao što to čini svake godine – priča Boško Lopušina, doskorašnji predsednik Kola, a danas u ulozi potpredsednika.

Pripadnike sam informisao o našoj kulturi i običajima, kako bi se upoznali sa sredinama u koje odlaze. Informisani su i o ostalim narodima koji žive na Balkanu. Verujem da će im te informacije biti od koristi, jer je za mnoge Kosovo, ali i BiH nepoznanica, tako da svake godine upriličimo jedno ovakvo informativno veče kako bismo vojnike koji odlaze na teren upoznali sa situacijom i svim potrebnim informacijama koje su zanimljive za ono čime će se oni baviti – priča Goran Šmitran, koji svake godine priprema švajcarske vojnike kad odlaze na Balkan.

To je uobičajeno da se švajcarski vojnici i na ovaj način upoznaju sa situacijom, sa kojom će se sresti tamo gde odlaze. Pogodno mesto smo pronašli ovde u Kolu gde su domaćini ljubazni i gostoprimljivi, pa je i to na neki način njihov prvi susret sa našim ljudima – dodao je Šmitran, naš zemljak.

A. Krasojevic

Podignimo spomenik Milevi Marić – Anštajn

0

REGENSDORF — Udruženje srpskih žena „Dr Daga Ljočić“ održalo je svoj prvi sastanak.

Prisutne članice, a među njima i dva muška gosta, pozdravila je predsednica Vesna Kravar, koja im je predočila dnevni red.Cilj sastanka je bio dalje smernice za rad, a na prvom mestu humanitarne akcije, koje treba de se dogode u narednom periodu, ali i predlog ove ženske organizacije da se pokrenu svi naši klubovi, srpske organizacije, pojedinci koji to mogu, asocijacije, kako bi svi zajedno organizovali podizanje spomenika našoj slavnoj naučnici Milevi Marić-Anštajn. O ovom predlogu biće obavešteni i predstavnici naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u Švajcarskoj.

Za prvu akciju dogovoreno je da se naredne subote (6. septembra) Udruženje uključi u projekat Dan-a nacije koji treba da se održi u Cugu, a koji je svake godine u organizaciji Migracionog foruma istoimenog mesta.

Darinka Filipović je pojasnila da u Danu nacije učestvuju 22 nacije, da je to prilika da i Udruženje žena uzme učešće, da se ponude naši specijaliteti. Klub iz Cuga će ponuditi naše slane đakonije, a Udruženje žena će organizovati svoje članice da naprave razne kolače i da se oni prodaju, a sav prihod daće u humanitarne svrhe.

Ona je navela da će srpske zajednice imati dva štanda za razliku od ostalih koji će imati samo jedan. Za organizaciju oko pravljenja kolača ponudila se članica Jasmina Marković koja će biti i glavni organizator oko svih tehničkih detalja.

Akcija „Deca deci“

Druga akcija planirana je za kraj oktobra, koja će takođe biti humanitarnog karaktera, a u njoj treba da učestvuju đaci dopunske nastave iz kantona Argau sa svojim profesorima, a prikupljeni novac trebalo bi da bude upotrebljen da se opremi jedna siromašna škola u Srbiji sa najpotrebnijim školskim priborom.
Ovu akciju Udruženje je nazvalo „Deca deci“ a ima za cilj, pored prikupljanja sredstava, da kod naše dece koja su ovde rođena i odrastaju razvijaju humanitarni odnos prema onima kojima je potrebna pomoć.

A. Krasojević

Švajcarska tajna koja skupo košta

0

BERN — Švajcarska je kompletirala program isplate stotina miliona evra Britaniji i Austriji na ime sporazuma u cilju rešavanja problema utaje poreza u prošlosti.

Švajcarska poreska uprava navodi da je Londonu isplaćeno ukupno 593 miliona evra, a Beču 738 miliona evra u okviru jednogodišnjeg programa, prenosi agencija Frans pres. 

Nakon finansijske krize zbog koje se Švajcarska našla pod pritiskom da ukine zakone o tajnosti bankarskog poslovanja, ta zemlja pristala je na ustupke u određenim oblastima da bi sačuvala okvirni princip privatnosti. 

U okviru bilateralnih sporazuma sa Britanijom i Austrijom, Švajcarska je ponudila dve opcije ljudima koji u svojim matičnim zemljama nisu prijavili novac smešten u švajcarskim bankama. 

Oni su dobili priliku da sporna sredstva prijave poreskim službama u domovini ili da njihove račune oporezuju Švajcarci, koji bi tako dobijena sredstva prebacili matičnim zemljama deponenata, bez imenovanja klijenata banaka. 

Švajcarska je, na ime druge opcije, u tranšama isplaćivala sredstva Londonu i Beču od jula prošle do avgusta ove godine. O sličnom sporazumu Švajcarska je pregovarala i sa Berlinom, ali su nemački zakonodavci odbacili predlog.

Snežana Janković novi ambasador Srbije u Švajcarskoj

0

BEOGRAD — Za novog ambasadora Srbije u Švajcarskog postavljena je Snežana Janković, objavljeno je u novom Službenom glasniku Srbije. Jankovićeva će u septembru, na tom mestu naslediti dosadašnjeg ambasadora Srbije u Bernu Milana St. Protića.

Snežana Janković za ambasadorku u Švajcarskoj odlazi sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz o postavljenju Snežane Janković na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 14. juna

Obnavlja se spomenik kraljevom gardisti

0

441991_082814c5_fVINTERTUR — Zajednica Srba iz Vintertura počela je sanaciju spomenika kraljevom gardisti Marku Orloviću, koji se 26. avgusta 1943. godine udavio u jezeru kraj Andelfingena kod Šafhauzena.

U Andelfingenu je postojao logor u kojem je 17. decembra 1942. godine bilo 120 Srba, gardista i oficira iz kraljeve vojske. Pretpostavlja da su stigli u Švajcarsku iz Engleske preko Francuske. Bili su smešteni u tri barake u mestu Veri. Pošto lokalno stanovništvo nije imalo dovoljno radne snage, srpski gardisti su čistili jezero, Hausersee i okolne šume.

Marko Orlović se udavio 26. avgusta 1943. godine kada je skočio u jezero da se okupa, kaže Verner Stegeman, koji radi u opštinskoj arhivi u Andelfingenu i dodaje:

Spomen-ploču su mu podigli njegovi gardijci na ivici šume iznad jezera, što dokumentuje i slika.

Ovaj spomenik je otkrio Dragan – Gagi Gavrić, rodom iz Čelinca kod Banjaluke, predsednik Zajednice Srba iz Vintertura, pa je odlučio da sa našim ljudima spomenik očisti, zasadi cveće, a dobio je i odobrenje od opštinskih vlasti u Andelfingenu, da pored spomenika zasadi Pančićevu omoriku, koju će doneti iz Srbije.

441990_082814c4_fCrkva će nam pokloniti farbu za slova da bi se mogla čitati na spomeniku. Takođe ćemo jedan deo ispred spomenika posuti sitnim belim kamenom a okolo zasaditi cveće, kaže Dragan Gavrić.

Ž. Marković

Vladika Andrej sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu

0

BERN — Ovih dana je u prvu zvaničnu posetu Švajcarskoj došao nedavno ustoličeni episkop austrijsko-švajcarski Andrej (Ćilerdžić) koji se posle posete belpskoj crkvi i održane liturgije sastao i sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu.

Predstavnici Ministarstva pravde i Odeljenja unutrašnjih poslova, na čelu sa direktorom Mihailom Hekendornom i načelnikom dr Adrijanom Gerberom su srdačno dočekali i primili vladiku.

U razgovoru je istaknuta važna uloga SPC s obzirom na to da u Švajcarskoj živi oko 100.000 Srba.

Prijemu je prisustvovao i arhijerejski namesnik za Švajcarsku sveštenik Stanko Marković.
Domaćini su vladici Andreju uputili srdačne čestitke povodom izbora za episkopa austrijsko-švajcarskog. U dužem i otvorenom razgovoru, predstavnici vlade izložili su državni program integracije svih stranaca, kao i život i kulturu zemlje. U vezi s važnom temom integracije istaknuta je i važna uloga SPC s obzirom na veliki broj Srba u Švajcarskoj.

Episkop Andrej je u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i cele SPC zahvalio predstavnicima vlade, ne samo na velikoj pomoći za unapređenje crkvenog života pravoslavnih Srba u ovoj zemlji, već i na nesebičnoj materijalnoj pomoći Švajcaraca u nevoljama, a naročito u nedavnim poplavama u otadžbini.

A. Karsojević

 

Milica Radivojević: Druga generacija stranaca i problemi integracije

0

Problem integracije stranaca u Ticinu je oduvek bio prisutan. Proteklih godina pokušavano je sa raznim programima, od strane Kantona, ali i na Nacionalnom nivou, međutim problem se nije rešavao u celosti.

Dolaze nove generacije, koje se školuju na teritoriji Švajcarske, ali njihove porodice imaju problem sa adaptacijom i nemaju utisak da im je Švajcarska otadžbina. Sa ovakom realnošću, koliko je moguće da se druga i treća generacija stranaca integriše u Švajcarsko društvo, prihvatajući da su deo kulture i života Konfederacije? Jednostavno pitanje na koje nema odgovora.

Živimo u jednom stereotipnom socijalnom miljeu, u kome je stranac često nepoželjan, a u nekim situacijama je i krivac za pojedine socijalne probleme.
Sigurno da takva realnost ne pomaže olakšavanje integracije, nego naprotiv pruža se utisak odaljavanja i odbacivanja. Fenomen koji se teško može kontrolisati, pogotovo kad je stranaca puno, ili kako bi najkritičniji rekli, previše.

Vraćajući se korak u nazad, šta precizno znači integracija?
Ako bi gledali termin u generalnom smislu, dolazimo do zaključka da su “integrisane” osobe koje perfektno govore zvanični jezik i poštuju običaje i tradiciju mesta u kome se nalaze. Posmatrajući iz tog ugla možemo konstatovati da su deca stranaca, svojim rođenjem, i pohađanjem Švajcarskoh škola, samim tim automatski integrisani.
Međutim ukoliko fenomen posmatramo malo bliže, moramo da priznamo da druga generacija živi u “getu”. Odgovornost ne leži ni u državi ni u porodicama stranaca.
Teška je situacija kada te već od osnovne škole kategorišu po tome koje prezime nosiš: ne profesori, nego ostali učenici koji čuju svaki dan reč “slavi” – imenica koja je često praćena sa pogrdnim pridevima. Takvi događaji se manifestuju u svakodnevnom životu stranaca, pa čak i kod onih malobrojnih koji se po svaku cenu trude da negiraju drugu polovinu sopstvenog identiteta.

Koncept identiteta trebao bi da služi kao kulturno bogastvo, ali je često “kamen oko vrata” pogotovo za one koji imaju dva. Teško je odlučiti na kojoj strani biti, mada mislim da i ne treba donositi radikalne odluke jer nema potrebe za tim. Živeti u jednoj zemlji, ali poštovati običaje i kulturu zemlje porekla, je idealna kombinacija da bi se obogatili svoje znanje i kulturu. Ne može se poštovati kultura jedne države, ako se ne poznaje ili ne poštuje kultura zemlje porekla.

Bitnu ulogu u svemu tome igra i porodica. Planirana i namerna edukacija sa ciljem da udaljava ljude od integracije, fenomen koji je često prisutan u nekim porodicama, može jako loše uticati na prihvatanje “drugačijeg“.
Sa druge strane, ko ima potrebu da se integriše – što je i dužnost i obaveza osobe koja je odlučila da živi ovde – mora shvatiti da je integracija proces koji ide mnogo dalje od pričati dobro jedan od nacionalnih jezika, i da integracija sigurno nije jednostavan i brz proces.



Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj promovisalo knjigu

0

DIBENDORF — Održana je promocija prve knjige Snežane Petrović „Za san daleko“, koja je izmamila aplauze prisutnih ljubitelja lepe reči.

Prisutne je pozdravio Milisav Đurić, aktuelni predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, u prelepoj sali Srpskog kulturnog društva. A potom je veče poezije otvorila Snežana pesmom „Reč“, što se lepo složilo sa rečju magistra Živka Markovića, istoričara književnosti.

Marković je kazao da je u pitanju „zbirka intimne lirike koja ima sve atribute nadrastanja stvarnosti jer u sebi nosi snagu talenta i imaginacije, a ne puko preslikavanje stvarnosti“. On je čitalačkoj publici odgonetnuo pesnikinjin noseći stih „San je u snu sanjao tebe“.

Prema Markovićevom mišljenju, najbolja pesma u ovoj zbirci je „U mom oku“, koja se ističe snažnim osećanjem koje kroz nju struji, svakim nervom.

Nakon prikaza knjige, autorka je čitala svoje pesme, a pridružili su joj se i članovi Udruženja srpskih pisaca koji su govorili po jednu svoju pesmu. Sve vreme je na gitari pratio Viktor Đurić.

Kolege
Iz Udruženja Srpskih pesnika u Švajcarskoj bili su prisutni: Milisav Đurić, Sava Ilić, Violeta Aleksić, Biljana Mihailović, Radoje Regojević, Ivana Prlina, Silvana Perić, Željko Knežević, Snežana Milanović, Milka Volker i drugi.

„Zaveštanje“ u septembru
Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj organizuje Promociju „Zaveštanja 2014“ 27. septembra 2014. godine u sali Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu. Gosti će biti pesnici iz cele Evrope.

Veče je začinio svojim predivnim glasom, bez mikrofona, mladi bogoslov iz Srbije Stefan Dragićević, student druge godine teologije, koji je otpevao jednu liturgijsku pesmu i poznatu pesmu o staroj luli, za koju smo saznali da ju je spevao poznati srpski vladika Nikanor Grujić, u drugoj polovini 19. veka, a danas je ona starogradska pesma.

Ž. Marković

Promocija knjiga i obilazak Bundeshausa

0

Jasna-sa-svojim-romanomBAZEL — Sastanak članova nedavno novoosnovanog udruženja Nova otadžbina Švajcarska u Bazelu zakazan je za četvrti septembar u prostorijama rektorijuma-Bazel, a povod je promocija knjiga nekoliko poznatih autora, među kojima je i Filip Probsta, a uslediće i dogovor da poznati advokat u Bazelu dr Sebastijan Frehner, predsednik partije SVP za grad Bazel, povede zainteresovane članove u Bundeshaus u Bern 24. septembra kako bi mogli da vide na koji način funcioniše ova visoka ustanova u Švajcarskoj.

Predsednica Nova otadžbina Švajcarska Jasna Milanović kaže da će svi dogovori u vezi s odlaskom u Bern u posetu Bundeshausu uslediti na pomenutom sastanku četvrtog septembra, a da oni koji žele da idu u Bern treba da se prijave do 24. septembra.

– Cilj osnivanja naše organizacije jeste da pomognemo migrantima da rešavaju probleme sa kojim se sureću i to besplatno, posebno nam je zadatak da pomažemo deci migranata koji imaju problema u školi ili na drugim mestima. Mislim da ćemo uz pomoć partije SVP moći mnogo toga da uradimo, i da će naše osnivanje biti u korist svih migranata kojima će naša pomoć dobro doći – rekla je predsednica Jasna Milanović.

Ona poziva migrante kao i druge koji to žele da se prijave i učlane u udruženje Nova otadžbina Švajcarska. Članarina je 40 franaka godišnje po osobi, a 60 franaka za celu familiju.

– Želela bih da pozovem sve migrante, kao i srpske, da se učlane u našu organizaciju jer će svakako preko nje moći da rešavaju mnoge svoje probleme i to besplatno, da dobiju mnoge savete, koji su im važni za svakodnevni život – poručuje Milanović.

Jasna objavila dva romana
Posle vrlo čitanog i tematski interesantnog romana „Mira u zlatnom kavezu života“, Jasna Milanović iz Bazela je objavila drugi roman „Sara-Leben oder gehorćen“,
na osnovu istinitih činjenica.
Roman je vrlo poučan, a o njegovim kvalitetima puno hvale, izneli su čelnici izdavačke kuće Fritz Fray i Stephan Winiger.

A. Krasojevic

Tim „Beograd“ pobedio na turniru u Luganu

0

LUGANO — Naši basketaši ovom pobedom obezbedili su učešće na masters turniru koji će se igrati u Lozani.

Tim Beograd, u sastavu Nebojša Bošković, Dragan Bjelica, Aleksandar Solujić i Danilo Mitrović, osvojio je prvo mesto na challenger turniru u basketu 3×3 koji je za vikend igran u Luganu (Švajcarska). Oni su u finalu savladali slovenačku ekipu Trbovlje rezultatom 17:15.

Tim Beograd učešće na tom challengeru izborio je pobedom na turniru „NewBallUnity“ u Rutiju u martu, a pobedom u Luganu plasirali su se na masters turnir u Lozani.

-Turnir je bio izuzetno jak, što možda najbolje pokazuje činjenica da su čak tri tima već imala izboren plasman na masters turnir. Međutim mi smo zmajski igrali i došli do pobede. Finalna utakmica je bila veoma napeta. U početku smo poveli 11:5, međutim napravili smo nekoliko grešaka, oni su uspeli da izjednače i bilo je veoma neizvesno do kraja, ali smo ih ipak dobili – rekao je Nebojša Bošković.

U Evropi se igraju dva masters turnira, jedan je u Lozani, na koji je Tim Beograd izborio učešće, a drugi je u Pragu gde je učešće izborila novosadska ekipa Basket 3×3. Osim toga, novi šampion Srbije u basketu 3×3 koji će biti izabran 15. avgusta na finalu u Novom Sadu takođe će otići u Prag.

– To je odlična stvar jer će Srbija imati tri predstavnika na masters turnirima. Finalisti tih turnira stiču pravo da se takmiče na svetskom mastersu. Videćemo šta ćemo uraditi – rekao je Bošković, inače dvostruki pobednik Red Bull King of The Rock turnira u Srbiji, koga uskoro čeka i svetsko finale u tajvanskom zatvoru Samasana.

1...10111213Stranica 11 od ukupno 13

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2022 SERBINFO - All rights reserved.