Automobil je u ranim jutarnjim satima, iz još nepoznatih razloga, skliznuo s puta i udario u drvo i zapalio se, saopštila je lokalna policija.
U automobilu marke „golf“, koji je predviđen za pet osoba, bilo je šestoro Švajcaraca i jedan turista iz Srbije.
Prema prvim informacijama, do vatre je došlo kada se vozilo odbilo od ulične svetiljke i tako naletelo na drvo, kaže portparol lokalne policije Maks Suter, prenosi Badiše cajtung.
U nesreći je poginulo pet muškaraca, dok su dve žene teže povređene. Prema podacima policije, među žrtvama su četiri Švajcarca nastanjena u regionu u kojem se dogodila nesreća, kao i srpski turista.
Žrtve su bile starosti između 23 i 39 godina, prenosi švajcarski portal Tagblat.
Nesreću je prijavio jedan vozač koji je prolazio tim putem i pozvao policiju, koja je uspela iz automobila u plamenu da izvuče dve žene. One su prebačene u bolnicu u Bazelu, gde su podvrgnute hirurškom zahvatu i sada se nalaze u stabilnom stanju.
Da je u vozilu bilo još putnika vatrogasci i policajci su primetili tek nakon što su ugasili požar, pošto su u olupini našli tela muškaraca.
Nezamislivo za švajcarski sat, kasnili su švajcarski vozovi na srpskim prugama. Najavljeni su polasci Štadlera za prošlu jesen, pa zimu, a krenuli su tek 23. juna. U Srbiju su stigli još prošle godine, ali su na testiranje morali u Rumuniju, na probni poligon, jer na našim prugama ne mogu da razviju maksimalnu brzinu.
Direktor Železničkog društva za prevoz putnika „Srbijavoz“ Jugoslav Jović objašnjava da je postojala želja da se sve uradi što pre, ali da je procedura koju su Švajcarci tražili na poligonu u Rumuniji bila nedovoljna da se ispita protivtežna zaštita i još neki delove kočnica.
„Pa smo mi to praktično uradili ponovo na našem delu pruge“, kaže Jović.
Nisu samo kočni sistemi kočili švajcarske vozove. Ni visinom ne odgovaraju svim peronima. Tako ulazak i izlazak putnika na bar dve stanice nije bezbedan. Stanica u Zemunu ima rešenje – putnici izlaze na krajnjem koloseku, dok je u Rakovici razlika između perona i praga voza tridesetak centimetara.
„Rakovica je trenutno u procesu rekonstrukcije, predviđena je i rekonstrukcija dela perona koji treba da bude za Štadler“, navodi Jović.
Od početka procedure za nabavku Štadlerovih vozova – koja je trajala četiri godine, kroz Železnicu su prošla tri rukovodstva. Prvi su uzeli kredit i otvorili tender, drugi zatvorili proceduru, treći pustili vozove u saobraćaj. Zbog kašnjenja tendera, čekao je novac Evropske banke za obnovu i razvoj. Zato smo platili i penale. I to milionske.
„Međutim, i da smo povukli ta sredstva ranije, mi bi bili u obvezi da plaćamo kamatu na povučena sredstva tako da u tom nekom bankarskom smislu platili smo odšetu na nepovučena sredstva, s druge strane kamata je tek počela da teče kada je potpisan ugovor, tj. u septembru 2013“, kaže Miodrag Poledica iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ima li odgovornosti sva tri rukovodstva?
„Specijalno o odgovornosti, ne vidimo je još uvek za pojedinačna lica koja su bila uključena u taj postupak, ali to ne isključuje mogućnost ukoliko se dokaže da je neko odgovoran, da će snositi odgovornost za taj posao“, kaže Poledica.
Novim vozovima od juna može se od Beograda ka Šidu, Novom Sadu, Subotici. I do Užica i Prijepolja. Za Niš i Kraljevo krenuće za mesec dana, najavljuju Železnice.
Švajcarski vozovi maksimalnom brzinom od 160 kilometara na sat mogu da voze samo na deonici od desetak kilometara – Gilje – Paraćin. Sto na sat na svega tri odsto teritorije, dok je prosečna brzina dvostruko manja. Tek kada se završi remont pruge od ruskog kredita, švajcarac će u Srbiji voziti i 120 kilometanjra na sat.
Srbija će dobiti finasijsku podršku iz Švajcarske kako bi mogla da se lakše suoči sa ogromnim prilivom migranata na svojoj teritoriji. Sastanak na ovu temu između predstavnika Švajcarske i Srbije biće održan početkom nedelje. Ova vest kojaje je obajveljna danas u švajcarskom nedeljniku “NZZ am Sonntag”, je potvrđena i od strane portparola Saveznog ministarstva inostranih poslova (DFAE).
Poziv za pomoć došao je od srane “Saradnje istočnih zemalja” (cooperazione Paesi dell’Est) u okviru Švajcarske Direkcije za razvoj i saradnju (DSC). Tačan datum sastanka i iznos pomoći još uvek nisu odlučeni. Sredstva će se koristiti za balkanske humanitarne organizacije koje upravljaju krizom.
Bern je pokrenuo nekoliko analiza u saradnji sa različitim nacionalnim i međunarodnim partnerima, kako bi utvrdili koje su oblasti delovanja u smislu pomoći izbeglicama. Zemlje zapadnog Balkana su sve više pod pritiskom zbog ogromnog priliva migranata.
Ovakvi rezultati zabeleženi su usled skoka vrednosti franka.
Samo u drugom tromesečju, nove narudžbe smanjene su 12,3 odsto na godišnjem nivou, posle pada od 17,1 odsto u prethodnom tromesečju, saopštilo je udruženje SvisMEM.
Prihodi MEM-a u periodu od januara do juna pali su 7,1 odsto, a 6,2 odsto u drugom kvartalu, precizira se u sapštenju, preneo je švajcarski list 24 sata.
Što se tiče izvoza ove grane švajcarske industrije, u prvom polugodištu je pao 2,2 odsto, na 31,6 milijardi franaka, prema podacima Savezne uprave carina. Isporuke u SAD skočile su 11,4 odsto, prema Aziji 5,3 odsto, što ipak nije kompenzovalo pad od 5,2 odsto prema Evropi, koja je najveće tržište za ove švajcarske proizvode.
Isti izvor navodi da su kompanije iz ove industrijske grane (MEM), nakon odluke centralne banke da odustane od vezivanja kursa franka za evro, 15. januara ove godine, zbog posledičnog skoka domaće valute morale da snižavaju cene proizvoda (njih 69 odsto) kako bi smanjile rizike od gubitaka narudžbi.
Uprkos preduzetim merama, 64 odsto od ukupno 376 preduzeća, članica MEM-a, očekuje u 2015. pad prihoda od 5,0 do 20 odsto.
Glavni razlog za to je nepovoljan uticaj koji na njihovo poslovanje ima skok vrednosti franka.
Prema studiji koju je objavilo švajcarsko udruženje u sektoru industrije Svismem (mašinska industrija, elektronika, metali), čak 22 odsto anketiranih industrijalaca već je donelo odluku o preseljenju dela proizvodnju u EU, kako bi sprečilo dalji pad marži, usled jake domaće valute, prenosi švajcarski list 24 sata.
Preostalih 24 odsto anketiranih izjavilo je da razmatra takvu odluku.
Kako navodi isti izvor, na kraju marta ove godine švajcarska industrija, uključujući i proizvodnju satova, zapošljavala je 329.173 radnika, što je pad od 0,9 odsto u odnosu na isti mesec 2014. godine.
„Možemo li da govorimo o deindustralizaciji Švajcarske?“, upitao se predsednik ovog udruženja, Hans Hes.
„Ne, ali švajcarska industrija više neće biti ista. Izvesno je da ćemo moći da govorimo o industriji pre i posle 15. januara 2015“, dodao je Hes.
Obaveštenje je nedavno na kućne adrese korisnika poslao švajcarski penzioni fond ZAS, a odluka će se primenjivati od 1. oktobra.
Među hiljadama naših građana koji su penziju zaradili u Švajcarskoj je i Nataša Filipović iz Beograda.
“Dobili smo dopis, i na nemačkom i na srpskom jeziku, u kome piše da treba da otvorimo račune na koje mogu da ležu uplate u evrima. U suprotnom će nam stopirati isplatu”, objašnjava Nataša Filipović, koja penziju prima već pet godina.
“Odmah sam zvala penzioni fond i tražila objašnjenje. Ja sam radila u Švajcarskoj i zarađivala švajcarske franke. Ne želim penziju u evrima. Referent zadužen za naše penzije mi je odgovorila da oni ne žele više da nas isplaćuju u francima, već u evrima. Mi nismo evro zona. Nigde ne piše zašto su tako odlučili. Ne pozivaju se ni na kakav član zakona”, kaže ona.
U dopisu nije precizirano po kom kursu će se penzije obračunavati, niti na građane kojih sve država će se novi obračun primenjivati.
“Kako sam razumela gospođu, oni tako štite svoju valutu. Rekla mi je da ne žele da je šalju po svetu. Rekla je da možemo da imamo račun u Švajcarskoj i da ćemo tada primati penziju u francima. Suprug i ja smo imali ranije tamo račun, ali to nas košta 500 franaka godišnje. Košta i slanje svakog papira”, dodaje Nataša Filipović.
Objašnjenje smo potražili u Ambasadi Švajcarske, ali su nas uputili na penzioni fond ZAS, čije odgovore čekamo. O novim pravilima nije informisan ni Zavod za socijalno osiguranje. Srbija sa Švajcarskom ima sporazum o saradnji, ali penzije se ne isplaćuju preko PIO fonda, već ih individualno primaju korisnici.
“Nismo dobili nikakvo objašnjenje od Švajcarske, ali oni i nemaju obavezu da nas informišu”, kaže Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje Srbije.
“Oni individualno kontaktiraju sa korisnicima i pojedinačno im isplaćuju penzije na račune. Mi možemo da zatražimo od njih objašnjenje. Većina korisnika stranih penzija inače dobija primanja u evrima čak i iz država u kojima evro nije zvanična valuta. Sami penzioneri ne bi trebalo da budu oštećeni i to je legitiman način isplate”, kaže Panović.
Činjenica je da je rast švajcarskog franka nedavno strašno uzdrmao švajcarske penzione fondove. Posle ukidanja fiksnog odnosa sa evropskom valutom, franak je najpre skočio, što je oteralo u minus kamate na depozite. Veliku štetu su pretrpeli privatni penzioni fondovi. Poslednjih dana švajcarac je pao u odnosu na evro, pa sada za jednu evropsku kovanicu valja dati 1,09 švajcarske.
Ekonomisti veruju da korisnici švajcarskih penzija u Srbiji neće biti na gubitu. “Oni će dobijati iznose po kursu koji važi u trenutku isplate penzija”, smatra profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije. “Pošto žive van Švajcarske, ne vidim da su u gubitku. Ali ne vidim ni da se tako štiti valuta, jer u Srbiji možete da kupite švajcarske franke. Oni ,međutim, možda pokušavaju da spreče jačanje švajcarskog franka, jer je to problem koji imaju. Zbog jake valute imaju problem sa izvozom. U vremenu kada evro i dolar variraju, švajcarac je najstabilnija valuta. Velika potražnja za njim diže mu cenu. Sve zavisi od iznosa penzija stranih državljana. Ukoliko oni u tom iznosu prodaju švajcarske franke na tržištu i kupe evre, oni tako smanjuju tražnju za njim”, kaže on.
To pokazuje nova studija Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Svake dve godine ova organizacija istražuje konkurentnost u turističkoj branši prateći seriju pokazatelja, od infrastrukture do higijene, preko cena ili ekoloških aspekata, piše švajcarski list 24 sata.
Kako se navodi, Švajcarska se dobro plasira po većini kriterijuma, tako da i pored toga što je i dalje najskuplja za strane turiste, zauzima šesto mesto među turistički najkonkurentnijim zemljama, posle Španije, Francuske, Nemačke, SAD-a i Velike Britanije.
Prema studiji WEF-a, Švajcarska raspolaže odličnom infrastrukturom, kako opštom, tako i turističkom, a koristi i prednosti dobrog gografskog položaja i prelepih planinskih pejzaža. Što se tiče ekologije i održivog razvoja, ta zemlja zauzima vodeću poziciju u svetu, dodaje se u istraživanju.
Ono što urušava konkurentnost Švajcarske u turističkoj ponudi jesu restriktivni vizni režim i visoke cene. Takođe, prema oceni istraživača, Švajcarska bi trebalo da proširi svoj turistički sadržaj na sektor zabave, uz tradicionalnu orijentaciju ka „prirodnom“ turizmu.
Naronda banka Švajcarske je obavestila da će nove švajcarske novčanice biti uvedene na proleće 2016. godine, a da će prva u opticaj biti puštena novčanica od 50 franaka. Sledeće su nove novčanice od 20 franaka koje će biti puštene u opticaj 2017. godine.
Za druge novčanice još uvek se nezna tačan datum puštanja u opticaj, ali će u svakom slučaju biti uvedene u razmacima od šest meseci ili godinu dana do 2019. godine.
Nove novčanice su manje od aktuelnih i trebale su da budu puštene upromet još 2010. godine, ali je datum više puta odlagan zbog neodrđenih tehničkih problema.
Tema koja je izabrana za ilustracije novih novčanica je “Švakcarska, otvorena ka svetu”. Grafički radovi na pripremi novih novčanica su povereni grafičkom dizajenru iz Ciriha Manueli Pfrunder (Manuela Pfruner) koja je u novembru 2005. godine osvojila drugo mesto na konkursu za idejno rešenje. Narodna banka Švajcarske je favorizovala svoje predloge u odnosu na pobednika konkursa Manuela Krebsa (Manuel Krebs), koji je svojom pobedom pokrenuo polemike, jer je na novčanici od hiljadu franaka nalazlila lobanja.
Prioritet Narodne banke Švajcarske nije estetika, već sigurnost. Oni se oslanjaju na najnovije tehnologije kako bi posao falsifikatorima učinili što težim.
Sukobi ali i mirovni procesi u bivšoj Jugoslaviji prepričani su u mnogobrojnim filmovima, posebno iz perspektive civila, koje su nažalost bili i prve zrtve u svim aspektima, na mnogobrojnim frontovima koji su podelili Balkan. Bakur Bukuradze, koji već učestvovao na Festivalu u Lokarnu (Festival del film Locarno) 2011, kao član žirija u „Prado di domani“, a učenik poznate Marlen Khutsiev, koja je na Festivalu nagrađena sa „Prado alla carriera“. U trku na ovogodišnjem internacionalnom konkursu ulazi sa filmom „Brat Dejan“ (Brother Dejan), koji se fokusira na posleratni život osuđenika za ratne zločine, ratnog kriminalca za neprijatelje i međunarodnu pravdu, a heroja svojih bivših saboraca, nacionalista i nostalgičara.
Marko Nikolić (Brat Dejan)
Skrivanje je jedina mogućnost koja je preostala, međutim on postaje junak filma, kao da je samo film preostao kao mogućnost koja ga ostavlja u životu. U svetu koji živi general, rat nije završen, ne vraća se u normalan život, ali to nije jedina presuda, još uvek nije zarobljenik Haškog tribunala, kreće se u mraku u kojem se krije od svoje prošlosti. Napolju, izgleda da se svet ubrzano menja, društvo je odlučilo da gleda u budućnost, sabroci prave nove saveze, a političari iskorišćavaju nove mogućnosti.
Upravo iz razloga izbora nezgodne teme, Bakuradza, nam pruža mogućnosti da sve ovo posmatramo sa stanovništva ovog tamnog protagoniste, gde je Brat Dejan u stanju da nam pokaže da se horor ne završava i da se strah ne zaboravlja, tako da se zajedno prožimaju kroz ceo film, kako na setu, tako i u istoriji.
U skladu sa tradicijom Festivala, postoje događaju koji će omogućiti publici da se upozna sa nekim od slavnih izvođača. Počinje se sa Edvardom Hortonom (Edward Norton), američkim, glumcem, režiserom, producentom. Kandidatom za tri Oskara sa filmovima “American History X”, “Birdman” i “Primal fear”.
Od velikih autora biće takođe prisutan i Valter Murh (Walter Murch), “uredik koji je spasio “Apocalypse Now” i kreirao zvuk. Volim da ne mislim o njemu kao o tehničaru, več o jednom velikom kreatoru”, navodi umetnički direktor Festivala Karlo Katrian (Carlo Chatrian).
Ime koje će se sigurno svima dopasti je Endi Garsija (Andy Garcia), kao i Majkl Kimino (MIchele Cimino), režiser filma “Lovac na jelene” (The Deer Hunter), koji je doživeo ogroman uspeh od strane kritike i publike, osvojivši pet Oskara (od devet nominacija), uključujući Oskar za najbolji film i najbolju režiju.
Glumicu u usponu Ejmi Šumer (Amy Schumer), možemo videti zajedno sa Bilijem Haderom (Bill Hader) u filmu Džuda Apatova (Judd Apatow) “Trainwerck”.
Podsećamo vas ne nekoloko drugih gostiju, između kojih su Bule Ogier (Bulle Ogier), Sesil de Frans (Cécile de France), Sabina Azema (Sabine Azéma), Melvil Popaud, Klemense Poezi (Clémence Poésy) i Andrej Zulavski (Andrzej Zulawski).
Crvenim tepihom Festivala u Lokarnu prošetaće i međunarodno poznata, Švajcarska filsmka zvezda Marta Keler (Marthe Keller) na filmu “Amnesia”, autora Barbaret Šreder (Barbet Schroeder).
U velikom isčekivanju je i jedna od velikih imena španske kinematgrafije, Karmen Garsija Maura (Carmen García Maura). Glumica je već bila gosta na Festivalu 2007. godine i smatra se jednom od “muza” reditelja Pedra Almodovara (Pedro Almodóvar), zajedno sa Penelope Kruz (Penélope Cruz), Marizom Paredes (Marisa Paredes), Sesilija Rot (Cecilia Roth) i Viktorija Abril (Victoria Abril).
Kao i svake godine, italijanska kinematografija zauzeće bitno mesto na Festivalu. “Pardo d’onore Swisscom” nagrada za karijeru, biće dodeljena Marku Belokiju (Marco Bellocchio), dok će među konkuretnima za ostale nagrade biti i italijanski film “Bella e perduta” Pijetra Marčela (Pietro Marcello). Imeđu ostalih gostiju iz Italije je i režiser Mario Martone, koje gostovao i na ovogodišnjem “OtherMovie Film Festival” u Luganu, sa filmom „Lucciole per lanterne“.
Govoreći o zvezdama 68. Filmskog festivala u Lokarnu, ne možemo da ne navedemo i jednu od velikih zvezda ovogodišnjeg izdanja, a to je Mikele Januzi (Michele Jannuzzi) dizajner i stručnjak u komunikaciji, koji je izabrao stotinak ljudi sa ciljem da nađu “leoparda” u publici, kako bi stvorili fascinanti plakat, koji već neko vreme poziva publiku na ovogodišnji Festival.
Serbinfo.ch u saradnji sa portalom dossierclutura.ch, pokušaće da vam ove godine približi Festival u Lokarnu, kroz tekstove, fotoreportaže i intervijuima.
