Nezamislivo za švajcarski sat, kasnili su švajcarski vozovi na srpskim prugama. Najavljeni su polasci Štadlera za prošlu jesen, pa zimu, a krenuli su tek 23. juna. U Srbiju su stigli još prošle godine, ali su na testiranje morali u Rumuniju, na probni poligon, jer na našim prugama ne mogu da razviju maksimalnu brzinu.

Direktor Železničkog društva za prevoz putnika „Srbijavoz“ Jugoslav Jović objašnjava da je postojala želja da se sve uradi što pre, ali da je procedura koju su Švajcarci tražili na poligonu u Rumuniji bila nedovoljna da se ispita protivtežna zaštita i još neki delove kočnica.

„Pa smo mi to praktično uradili ponovo na našem delu pruge“, kaže Jović.

Nisu samo kočni sistemi kočili švajcarske vozove. Ni visinom ne odgovaraju svim peronima. Tako ulazak i izlazak putnika na bar dve stanice nije bezbedan. Stanica u Zemunu ima rešenje – putnici izlaze na krajnjem koloseku, dok je u Rakovici razlika između perona i praga voza tridesetak centimetara.

„Rakovica je trenutno u procesu rekonstrukcije, predviđena je i rekonstrukcija dela perona koji treba da bude za Štadler“, navodi Jović.

Od početka procedure za nabavku Štadlerovih vozova – koja je trajala četiri godine, kroz Železnicu su prošla tri rukovodstva. Prvi su uzeli kredit i otvorili tender, drugi zatvorili proceduru, treći pustili vozove u saobraćaj. Zbog kašnjenja tendera, čekao je novac Evropske banke za obnovu i razvoj. Zato smo platili i penale. I to milionske.

„Međutim, i da smo povukli ta sredstva ranije, mi bi bili u obvezi da plaćamo kamatu na povučena sredstva tako da u tom nekom bankarskom smislu platili smo odšetu na nepovučena sredstva, s druge strane kamata je tek počela da teče kada je potpisan ugovor, tj. u septembru 2013“, kaže Miodrag Poledica iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ima li odgovornosti sva tri rukovodstva?

„Specijalno o odgovornosti, ne vidimo je još uvek za pojedinačna lica koja su bila uključena u taj postupak, ali to ne isključuje mogućnost ukoliko se dokaže da je neko odgovoran, da će snositi odgovornost za taj posao“, kaže Poledica.

Novim vozovima od juna može se od Beograda ka Šidu, Novom Sadu, Subotici. I do Užica i Prijepolja. Za Niš i Kraljevo krenuće za mesec dana, najavljuju Železnice.

Švajcarski vozovi maksimalnom brzinom od 160 kilometara na sat mogu da voze samo na deonici od desetak kilometara – Gilje – Paraćin. Sto na sat na svega tri odsto teritorije, dok je prosečna brzina dvostruko manja. Tek kada se završi remont pruge od ruskog kredita, švajcarac će u Srbiji voziti i 120 kilometanjra na sat.

Srbija će dobiti finasijsku podršku iz Švajcarske kako bi mogla da se lakše suoči sa ogromnim prilivom migranata na svojoj teritoriji. Sastanak na ovu temu između predstavnika Švajcarske i Srbije biće održan početkom nedelje. Ova vest kojaje je obajveljna danas u švajcarskom nedeljniku “NZZ am Sonntag”, je potvrđena i od strane portparola Saveznog ministarstva inostranih poslova (DFAE).

Poziv za pomoć došao je od srane “Saradnje istočnih zemalja” (cooperazione Paesi dell’Est) u okviru Švajcarske Direkcije za razvoj i saradnju (DSC). Tačan datum sastanka i iznos pomoći još uvek nisu odlučeni. Sredstva će se koristiti za balkanske humanitarne organizacije koje upravljaju krizom.

Bern je pokrenuo nekoliko analiza u saradnji sa različitim nacionalnim i međunarodnim partnerima, kako bi utvrdili koje su oblasti delovanja u smislu pomoći izbeglicama. Zemlje zapadnog Balkana su sve više pod pritiskom zbog ogromnog priliva migranata.