Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji gospodin Goran Bradić u intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je rad ambasade u Bernu godinu dana nakon prvog slučaja koronavirusa u Švajcarskoj Konfederaciji.
Veoma teška godina je iza nas, Vas je pandemija novog koronavirusa dočekala nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj. Koliko je Vama lično, ali i ostalom diplomatskom osoblju u ambasadi, pandemija promenila način rada?
U Švajcarsku sam na stupio na dužnost pre 14 meseci, a pandemija je, posle svega tri-četiri meseca, znatno izmenila način i ritam rada. Morali smo da se prilagodimo novonastalim uslovima, u skladu sa preporukama i propisima. To je podrazumevalo delimično rad od kuće za većinu osoblja, rad u smenama, po potrebi u birou. Dakle, za mene je bilo najvažnije da očuvam funkcionisanje Ambasade, da u komunikaciji sa švajcarskim i našim institucijama u zemlji odrađujemo naš primarni posao, da pomognemo i odgovorimo na zahteve srpskih državljana i, naravno, da sačuvamo zdravlje celokupnog osoblja i njihovih porodica. U tome smo uspeli. Podsetiću Vas da je Ambasada od aprila do juna prošle godine obezbedila sa švajcarskim nadležnim vlastima da svi naši građani, koji su se ovde zatekli tokom pandemije i lokdauna, tj. zatvaranja granica u celoj Evropi, dobiju privremene dozvole boravka i adekvatna osiguranja po skraćenom postupku, da smo organizovali evakuaciju više od 700 ljudi autobusima, konvojima automobila i avionom, pri tome je za svaki transport bilo neophodno da se obezbede tranzitne dozvole i saglasnosti za ulazak u Srbiju itd. To je bio rad bukvalno 24 časa dnevno. Organizovali smo transport tri respiratora, a potom i pripadajućih rezervnih komponenti, koje su obezbedili bračni par Ivana i Zoran Obradović (iz Frika, kod Berna), kojima još jednom želim i na ovaj način da se zahvalim. Uz sve to radili smo i naš redovan posao.
Da li je pored aktivnosti vezanih za koronavirus bilo vremena za druge diplomatske aktivnosti?
Virusna pandemija je uticala da broj ličnih i direktnih kontakata bude manji nego što je to uobičajeno za naš posao. Imali smo, naravno, i takve sastanke – sa diplomatama, predstavnicima švajcarskih političkih institucija, ekonomskih udruženja, razgovarali smo u većim kancelarijama, uz otvorene prozore, sa maskama na licu… Deo sastanaka smo odrađivali putem video konferencija, više se telefoniralo, koristili su se mejlovi, dakle indirektni načini komunikacije. Kombinovali smo i radili, život i posao nisu smeli potpuno da stanu, prilagođavali smo se. U mom video obraćanju, povodom Dana državnosti – Sretenja (nije bilo zvaničnog prijema i druženja sa diplomatama, dijasporom i drugim gostima, kao što je to uobičajeno), ukazao sam na deo aktivnosti i rezultate koje smo postigli u prošloj godini. Dve švajcarske firme su investirale u Srbiji (Barry Callebaut, Regent Lightning), predsednica Saveznog parlamenta Švajcarske Izabel More je posetila Beograd, Niš i Paraćin u novembru minule godine, pre toga je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić učestvovao na jednoj međunarodnoj konferenciji u Ženevi, potom u Bernu imao susret sa ovdašnjim gradonačelnikom Alekom fon Grafenridom i da ne nabrajam sve… Nastavljamo da radimo istim, punim tempom.
Srbija se često stavlja i skida sa liste rizičnih zemalja koju objavljije Savezna služba za javno zdravlje (BAG). Na društvenim mrežama naši ljudi koji žive u Švajcarskoj kritikuju rad ambasade u smislu da ne čini ništa po tom pitanju. Uzimajući u obzir da diplomatska praksa ne dozvoljava mešanje stranih predstavništva u rad institucija zemlje prijema, da li ima prostora da se na neki način reaguje u tom pogledu?
Pomenuli ste jedno osetljivo pitanje. Ambasade i diplomate prate aktivnosti i dešavanja u zemlji prijema, bez mešanja u unutrašnje stvari. Kada postoje razlozi, mi naravno reagujemo. Pretpostavljam da se sećate mog intervjua na SRF-u, kao i mojih kritičkih izjava na račun BAG (Bundesamt für Gesundheit) u maju i junu prošle godine, koje su prenele ovdašnje novine i internet portali, jer sam reagovao zbog načina na koji se, po mom mišljenju, nepravedno i nekorektno upiralo na srpske državljane u Švajcarskoj kao na grupu koja je, navodno, u većoj meri odgovorna za širenje virusa. Dakle, svaka država donosi mere za zaštitu zdravlja i naše mešanje ne bi bilo primereno, sem ako ne vidimo da je reč o diskriminaciji. Pomenuta situacija od pre nekoliko dana zbog vraćanja Srbije na tzv. „crvenu listu“ se ne može podvesti pod diskriminaciju, bez obzira koliko mi to lično osećali kao neku vrstu nepravde. Videli ste da BAG u proseku dva puta mesečno objavljuje „crvenu listu“ regiona i zemalja – tu su i velike i male države (od SAD do Srbije) regioni susednih država (Austrije, Nemačke, Francuske…), pa nije, naravno, ni njihovim državljanima to baš pravo. Kada postoji potreba, mi možemo da uputimo verbalnu notu ili pismo zvaničnim institucijama, ili da zatražimo objašnjenje od kompetentnih sagovornika. Ipak, treba razumeti da je ovo vreme kada nijedna država ne gleda blagonaklono na masovna kretanja i putovanja ljudi, jer takve situacije donose zdravstveni rizik. Razumem naše ljude koji bar jednom ili dva puta godišnje žele da odu u Srbiju i obiđu familije, ali je sve to sada komplikovano i otežano. Nadamo se da će, ipak, u dogledno vreme doći do normalizacije. Počelo je vakcinisanje, vidimo svetlo na kraju tunela.
Našim državljanima se čini da se Srbija stavlja na listu rizičnih zemalja svaki put u vreme velikih praznika ili odmora, kada naši ljudi obično putuju u Srbiju, da li i Vi imate takav utisak?
Mislim da sam na to pitanje u najvećoj meri već odgovorio u prethodnom. Mi smo jedna od većih grupa stranaca u Švajcarskoj, te samim tim i pomenute mere više utiču na nas nego na neke druge nacije. BAG ima svoje standarde koji se odnose na broj novozaraženih na 100.000 stanovnika, prate situaciju u drugim državama, nas su stavljali i skidali, pa ponovo stavljali na „crvenu listu“. Moj utisak je da postoji određena koincidencija i da se na taj način, možda, preventivno deluje. Jer, kao što sam pomenuo, masovna kretanja ljudi nose rizik. I sam se pitam zašto ograničavaju kretanje određenih grupa ljudi, a na drugoj su otvorena skijališta, svakog dana u Švajcarsku ulazi oko 300.000 ljudi iz pograničnih regiona, oni su izuzeti od karantina i drugih restrikcija, pa se može postaviti pitanje da li je i koliko nešto logično? Pretpostavljam da su u pitanju ekonomski razlozi. Svaka zemlja definiše i sprovodi mere za koje misle da su u skladu sa situacijom, a koje nam nekad odgovaraju, a nekad ne.
Da li se aktuelna pravila za ulazak u Srbiju ili u Švajcarsku odnose i na diplomatsko osoblje?
Akreditovano diplomatsko osoblje u svim zemljama ima određene olakšice, kada je u pitanju putovanje ili ulazak/povratak u zemlju, zbog našeg statusa i prirode posla. Međutim, sve diplomate su istovremeno dužne da poštuju propise i zakone u zemljama u kojima rade i žive.
Da li možete da uporedite aktivnosti Švajcarske i Srbije u borbi protiv koronavirusa?
Svaka država preduzima aktivnosti i mere da na najbolji način sačuva zdravlje stanovništva, očuva ekonomiju i, naravno, u što manjoj meri ograniči kretanje i slobode ljudi. Mere u suštini nisu bile mnogo različite, jer svi imamo isti problem. Neke su države reagovale brže, primenjivale strožije mere, pa popuštale, kombinovale strategije itd. U Srbiji su u rekordnom roku izgražene dve nove bolnice, a još pre pandemije je obnovljen značajan broj bolnica i ambulanti. Mislim i da je Srbija veoma dobro upravljala krizom od prvog dana. Ako uporedimo, recimo, visinu našeg budžeta za zdravstvo, bruto domaći proizvod i neke druge elemente – mislim da smo zaista postigli izvanredne rezultate. Naravno, posle bitke svi su generali pametni, uvek ima onih koji kritikuju ili misle da bi nešto moglo/trebalo drugačije da se radi, ali ova bitka protiv virusa i dalje traje, ovo je maraton, a ne trka na 100 ili 200 metara. Svako, naravno, može da uporedi brojke i procente, veličinu zemlje i broj stanovnika, broj zaraženih i umrlih, kao i druge parametre i da donese svoj sud. Moj utisak je da je i švajcarska vlada dobro radila svoj posao, na nešto malo drugačiji način, ali sud o tome treba da daju njihovi stručnjaci i građani.
Kao što možemo da vidimo proces imunizacije u Srbiji napreduje veoma dobro. Srbija je vakcinisala dva puta više od Švajcarske, kako to komentarišete?
Srbija je naučila neke stvari na početku pandemijske krize, a to je da se treba uzdati u svoje resurse, kao i da sa prijateljima i saveznicima nastoji da reši problem. Svi smo bili svedoci određenog egoizma pojedinih država na početku pandemije, ali i velike solidarnosti nekih zemalja – mi smo prve isporuke zaštitne opreme dobili iz Kine, potom Norveške, zatim Rusije, a onda su stigli i avioni iz EU. Zahvaljujući mudrom i pravovremenom reagovanju državnog rukovodstva, kao i odličnim ličnim kontaktima predsednika države Aleksandra Vučića, velikom angažovanju stručnih timova oko premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i drugih – uspeli smo da u kratkom roku obezbedimo vakcine četiri proizvođača – od Bionteh/Pfizera, preko ruskog Sputnjika V i kineskog Sinofarma, do AstraZeneke. Uspostavili smo odličan elektronski sistem za registraciju ljudi koji žele da se vakcinišu, obezbedili logistiku i objekte za vakcinisanje. Srbija je dobila u poslednjih par nedelja dosta javnih pohvala, kako od stranih državnika, tako i od uglednih inostranih medija, kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija, gde smo u evropskom i svetskom vrhu. Na to sam posebno ponosan kao srpski diplomata, a verujem i svi naši građani, gde god da žive. Švajcarska ima razvijen i snažan zdravstveni sistem, ali i specifičan politički sistem – Savezna vlada radi deo posla, deo obaveza je na kantonima, kod nas su stvari bile postavljene na drugačiji način. Verujem da će i Švajcarska ubrzati tempo vakcinacije.
Da li će te i Vi primiti vakcinu?
Da. Supruga i ja ćemo se vakcinisati.
Ovo je nova situacija za sve, kako će u praksi biti regulisana vakcinacija diplomatskog osoblja? Da li će se vakcinisati u Švajcarskoj ili u Srbiji?
Postoji mogućnost da se diplomate u Švajcarskoj prijave i prime vakcinu, ali to ovde ide nešto sporije, dok se vakcinišu sve prioritetne grupe. Dakle, po svoj prilici, vakcinu ću primiti u Srbiji, nadam se u narednih nekoliko nedelja.
Mnogi ljudi u Srbiji misle da će ukoliko se vakcinišu osloboditi obaveze karantina nakon dolaska u Švajcarsku ili negativnog PCR testa, da li će to biti moguće?
U ovom trenutku obavezno je da se prijavi, tj. registruje ulazak u Švajcarsku, obavezan je PCR test i karantin od deset dana po dolasku u zemlju, koji može da se prekine negativnim testom tek sedam dana od ulaska u Švajcarsku. U EU se razmatra uvođenje elektronskih sertifikata kao dokaza o primljenoj vakcini koji bi omogućio lakša putovanja. Videćemo kako će se stvari odvijati.
Redakcija portala Serbinfo.ch
