„Tages-ancajger”(Tages-Anzeiger) veliča preko cele stranice tridesettrogodišnju Sedinu Delić-Tanović pod naslovom „Mi, žene, se moramo braniti!”. Kao član socijaldemokratske partije Švajcarske zaslužna je što „svom silinom” vrši pritisak na švajcarske bioskopske operatere, opštine i policiju da bi sprečila projekciju filma koji joj se ne sviđa.
Radi se o filmskoj produkciji „Republika Srpska: Borba za slobodu” kanadskog režisera srpskog porekla, Borisa Malagurskog. „Tages-ancajger” je prigodno propustio da pita bosansku aktivistkinju Sedinu Delić-Tanović da li je uopšte pogledala film.
Nažalost, pritisak bosanskih i albanskih organizacija bio je uspešan. Neki bioskopski operateri su se dali ućutkati i nisu prikazali film, a čak ima i opština koje su ga zabranile.
Dobro organizovana cenzura odnela je jalovu pobedu nad ustavom zagarantovanom slobodom govora. Prvobitno mi je autorka ovog lista, popularno zvanog „Tagi”, Anijele Peterhans (Anielle Peterhans) kao novinaru nedeljnika „Veltvohe” (Weltwoche) i bivšem političaru, postavila nekoliko pitanja, iz čega je zatim citirala jednu jedinu rečenicu.
Stoga sledi objava celog intervjua:
Tages-ancajger: Kako to da, po Vašem mišljenju, SVP dobro razume Srbe?
Mergeli: Primetio sam da se Srbi u Švajcarskoj, ali i u mnogim drugim zemljama, susreću s predrasudama, koje ne odgovaraju činjenicama. Ta arogancija, koja neretko prelazi čak i u mržnju, ima nesrećno poreklo u opštoj nadmenosti zapadnih Evropljana prema Slovenima. Mi, neutralni Švajcarci, bi trebalo da se radikalno distanciramo od ove verbalne makljaže, jer je ona nepravedna i ne vodi ničemu dobrom.
Tages-ancajger: Kakva je Vaša veza sa Srbima u Bosni?
Mergeli: Nikada nisam bio tamo, niti poznajem nekog, ko tamo živi. Ali poznajem Srbe i bosanske Srbe, koji žive u Švajcarskoj. To su dragi, sposobni i otvoreni ljudi, koji ovde, u svojoj drugoj domovini, daju sve od sebe i vole Švajcarsku kao i ja.
Tages-ancajger: Kako to da ste u februaru učestvovali na svečanom jubileju Republike Srpske? Ko Vas je pozvao?
Mergeli: Pozvali su me organizatori iz zahvalnosti što sam u listu „Veltvohe” napisao jednu naslovnu priču o istoriji Srba i mnogostrukim vezama, koje brojne Švajcarce povezuju s njima.
Tages-ancajger: Taj praznik je zabranjen u Bosni. Kakavu sliku šaljete kao političar, koji učestvuje u njemu?
Mergeli: Koliko znam, proslava povodom tridesetogodišnjice postojanja Republike Srpske u gradskoj dvorani „Dijetikon” (Dietikon) nije zabranjena, tako da je svaki švajcarski političar mogao da dođe. Ta republika potiče iz Dejtonskog sporazuma i priznata je međunarodnim pravom. Na toj svečanosti je bilo isključivo veselo, s puno upečatljive kulture i finih jela, a sasvim sigurno nije bilo poziva na otcepljenje i neprijateljstvo.
Tages-ancajger: I bosanski ambasador Boro Bronza bio je tamo. A Bronza kao predstavnik svih Bosanaca u Švajcarskoj ipak ne ide na proslave hrvatske ili bošnjačke zajednice. Šta mislite o tome?
Mergeli: Gospodinu ambasadoru nikako ne mogu da naredim kojim događajima da prisustvuje, a kojim ne. Ali mogu da poželim da „Tages-ancajger” donekle objektivno piše o dešavanjima u Bosni, Srbiji i Republici Srpskoj. To, međutim, nije tako – možda zato što je reporter za Jugoistočnu Evropu poreklom s Kosova.
Kristof Mergeli (Christoph Mörgeli)
Istoričar medicine i političar Narodne partije Švajcarske SVP/UDC
