Vučić u Bernu Sa predsednicom Violom Amherd o jačanju ekonomskih odnosa

5. децембар 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Bernu sa predsednicom Švajcarske Konfederacije Violom Amherd, sa kojom je razgovarao o unapređenju bilateralne saradnje, jačanju ekonomskih odnosa i aktuelnim globalnim izazovima.

„Možemo mnogo još da radimo na povećanju trgovinske razmene. Veoma sam srećan što danas dobijamo potvrdu da će Švajcarska da učestvuje na Ekspo 2027“, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Kako je naveo, tokom sastanka su razmotrene mogućnosti za jačanje ekonomskih odnosa, posebno u oblastima investicija, inovacija i održivog razvoja.

„Osvrnuli smo se i na saradnju u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije i razgovarali o zajedničkom radu na projektima koji doprinose zelenoj tranziciji i energetskoj efikasnosti. Razmenili smo iskustva u oblastima dobrog upravljanja i vladavine prava“, naveo je Vučić.

Dodao je da se zahvalio Švajcarskoj na konstruktivnoj podršci, kako evropskim integracijama Srbije, tako i u razvoju naše zemlje i naglasio važnost dijaloga i partnerstva u jačanju regionalne stabilnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je novinarima da je u Švajcarskoj imao veoma dobre sastanke i istakao da će Švajcarska učestvovati na izložbi Ekspo 2027. u Beogradu, kao i da očekuje da predsednica te zemlje Viola Amherd poseti Srbiju sledeće godine.

Vučić je zahvalio predsednici Amherd i ministru pravde i unutrašnjih poslova Beatu Jansu sa kojma je, kako je rekao, razgovarao o veoma važnim temama.

„Ono što je najvažnija vest, čini mi se, uz različite strukturalne, ekonomske i političke stvari, jeste da će Švajcarska učestvovati na Ekspu 2027. godine i to sa radošću saopštavam našim građanima. U međuvremenu ćemo raditi na svim važnim pitanjima, od migracija, dovođenja većeg broja švajcarskih investitora u Srbiju, ali i srpskih investitora u Švajcarsku, kojih već ima. Govorili smo o našem narodu koji živi u Švajcarskoj, njih 73.000 ima švajcarsko državljanstvo“, rekao je Vučić.

Dodao je da je još ukupno 56.000 u različitim periodima u prošlosti podnelo zahtev za državljanstvo Švajcarske.

„Ti ljudi su most, deo njih je već počeo da se vraća u Srbiju i nadamo se da će taj broj biti još veći u narednom periodu. U svakom slučaju, zahvalan sam švajcarskim zvaničnicima na izuzetnom gostoprimstvu i verujem da ćemo u svim sferama društvenog života moći da unapredimo naše odnose“, rekao je Vučić.

Preneo je novinarima da je rekao Violi Amherd da ona ima otvoren poziv da dođe u Srbiju i podsetio da su se već dva puta sreli ove godine na bilateralnim sastancima u Engleskoj i u Ženevi prilikom posete Cernu. „Ovo je treći put, tako da verujem da sledeće godine ona dolazi u Beograd“, rekao je Vučić.

Weltvohe: Aleksandar Vučić – tihi Srbin u glasnom dobu

5. децембар 2024.

Uvodni tekst najnovijeg izdanja švajcarskog magazina „Veltvohe“, vlasnik i glavni urednik Rožer Kepel, posvetio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koga je ugostio i na tribini „Ciriški govor“, opisujući ga kao čoveka mira i graditelja mostova koji svojom pojavom podseća koliko bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture.

Za Veltvohe je u fokusu bila poseta Aleksandra Vučića Cirihu, a Kepel navodi da je predsednik Srbije čovek koji ga je impresionirao prilikom razgovora za njegov magazin prošlog leta.

„On pažljivo bira reči. Vučić deluje zamišljeno. Govori tiho u doba u kojem svi viču. Dok drugi skupljaju pesnice, on pruža ruku u prijateljski pozdrav. Čovek mira, više intelektualac nego političar, moglo bi se pomisliti da je profesor na Pravnom fakultetu“, navodi Kepel.

On dodaje da mu se sviđaju Vučićeva svesna smirenost, kao i skeptičnost, koju lično smatra „realizmom obeleženim životnim iskustvom“.

Kepel ocenjuje da se Aleksandar Vučić sa Srbijom, nalazi na eksplozivnim tektonskim linijama podela i na verskim frontovima evropske istorije, uz podsećanje da su Srbi herojski branili hrišćanski zapad od nasrtaja muslimana.

„Imamo posla sa narodom preživelih i umetnika u preživljavanju, pobednika i poraženih, koji se nikada ne predaju i koji su svoj nacionalni osećaj u teškim vremenima pretvorili u otpor. Između istoka i zapada, balansirajući preko klisura i ponora, predsednik pokušava da ne izgubi ravnotežu“, piše Kepel.

On navodi da se ponovo živi u ratno doba, a da „kolektivni zapad“, u koji ubraja i Evropu, a nažalost i ne više potpuno neutralnu svoju zemlju, Švajcarsku, sebe uverava da vodi civilizacijski odbrambeni rat protiv, kako navodi, „hordi sa istoka sa Putinom, novim Džingis Kanom, na vrhu“.

Sa druge strane, konstatuje da „legije Moskve“ sebe vide u odbrambenom ratu protiv NATO, koji „nezasito maršira ka istoku“, iza koga stoji Amerika, „do zuba naoružana idealima, dobrim namerama i svesti univerzalne izabranosti od Boga da od svojih kapija potisne prirodne sile haosa i varvare“.

Iz toga zaključuje da imamo posla sa dva direktno suprotstavljena narativa – sa svađom među golubovima, koji, čini se, nisu spremni da poslušaju jedni drugog.

„Možda se može učiti od političara kakav je Aleksandar Vučić šta znači insistirati na utopiji razumevanja, posebno kada velike predatorske sile u ratu za teritorije dovozljavaju da još samo bombe govore“, navodi Kepel.

On piše i da predsednika Srbije doživljava kao nekoga ko spada u graditelje mostova, koji se bore za razumevanje. Iako to, kako i sam kaže, možda mnogi sa AP KiM i Vučićevi kritičari vide drugačije, on iskazuje iskren utisak iz više razgovora i diskusija sa ljudima koji mnogo duže poznaju predsednika Srbije.

Pita se i kako dalje sa Rusijom, Kinom, sa svim takozvanim autoritarnim državama, ili autokratijama ili diktaturama, kako se danas nazivaju.

„Kada pogledam kako danas u medijima, sveznajući eksperti za istok i zapad opisuju stanje, nisam siguran da li njihovi ratni izrazi odgovaraju. Na primer, Timoti Snajder, istoričar elitnog Univerziteta Jejl opisuje Putina kao diktatora najgore vrste. Mnogi to ponavljaju za njim, isti taj Snajder, međutim, opisuje demokratski izabranog predsednika SAD Donalda Trampa bez navodnika kao „fašistu“. Da li je to još nauka? Ili već demagogija? Tramp zasigurno nije fašista. Šta to Snajder pravi od Putina?”, dodaje Kepel.

Upozorava na verovanja u sve propagandističke povike koji dolaze i sa jedne i sa druge strane, poručujući da bi posebno Švajcarci trebalo da sačuvaju hladnu glavu, što, podvlači, ne znači pravdanje Rusije, ni odbacivanje zapada.

„Ali ostajem uveren da smo na ovoj planeti, jedinoj koju imamo, osuđeni na saradnju, na slobodnu trgovinu, na obustavljanje ratova i konflikata, a ne na njihovo širenje“, poručuje Kepel.

Trebalo bi, uveren je, da se izbegava da našim rečima i delovanjem druge narode i njihove vlade potpaljujemo, da tamo podstičemo osećanja i politički razvoj koji nam se ne bi svideli. „Često smo učestvovali u stvaranju monstruma sa kojima se suočavamo“, dodaje Kepel i navodi da je sada važno uklanjanje tih čudovišta, više trezvenosti, činjenica, više poštovanja za druge narode, države i kulture.

Podseća da i Biblija uči da „ljubimo neprijatelja“.

„To bismo mogli jednom pokušati. Aleksandar Vučić je interesantan, atipičan političar i državnik, tihi Srbin u glasnom dobu, koji nas podseća koju bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture”, zaključio je Kepel u uvodniku.

Vučić se obratio na tribini „Ciriški govor“: „Naš posao je da modernizujemo našu zemlju“

4. децембар 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas u Cirihu na tribini „Ciriški govor“, čiji je domaćin vlasnik i glavni urednik magazina Veltvohe, Rožer Kepel, koji je predsednika Vučića predstavio učesnicima, poželeo mu dobrodošlicu i zahvalio na učešću.

Živimo u vremenu kada ljudi ne slušaju jedni druge.

● Moramo da radimo još marljivije, što će biti vrlo teško. U svim našim zemljama, širom Evrope, ljudi žele da žive bolje iz godine u godinu, ali da rade manje.

● Kada je reč o stepenu razvoja u regionu Zapadnog Balkana, mi smo danas na ubedljivo prvom mestu ispred svih.

● Imam veliku bojazan da ćemo imati još težu situaciju u Evropi. Evropa mora da donese više strateških odluka nego što je to do sada bio slučaj. Verujem da će biti u stanju da to učini.

● Naš posao je da modernizujemo našu zemlju, da je demokratizujemo, a ekonomija je pogonska sila za mene i moju zemlju i ja se nadam da će više Švajcaraca dolaziti u Srbiju, kao i da će mnogo naših ljudi koji ovde žive doneti svoje znanje ili da će se i sami vratiti u Srbiju, na čemu bismo im bili duboko zahvalni.

● Na kraju, ekonomija uvek pobeđuje, a ja verujem da Švajcarci to znaju bolje nego mnogi u svetu.

Rožer Kepel rekao je da ga predsednik Vučić impresionira otkako su se upoznali i otkada ga je intervjuisao, jer je, prema njegovim rečima, Vučić čovek koji „priča mekim glasom u vremenu kada svi viču“.

„Vučiću, Vi ste čovek mira, a Srbija je izuzetno zanimjiva zemlja, sa bogatom istorijom, u središtu Evrope, između zapada i istoka, uvek suočena sa teškim situacijama. Srbija je hrišćanska nacija i Srbija je branila vekovima hrišćanstvo u Evropi“, rekao je Kepel.

On je dodao da mu Vučić ponekad deluje kao umetnik na užetu, koji pokušava da ne padne, iako svi pokušavaju da ga guraju dole.

„Nastavite da balansirate i dalje, balans je cilj i Švajcarske“, istakao je Kepel.

Druga po redu tribina „Ciriški govor“ održava se u hotelu „Dolder Grand“ u Cirihu, a među prisutnima je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Vučić za Veltvohe: Potrebno kompromisno rešenje za KiM, a ne da Albanci dobiju sve, a Srbi ništa

10. јун 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za švajcarski list „Veltvohe“ da je za Kosovo i Metohiju potrebno kompromisno rešenje i da ne može biti jednostranog rešenja prema kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve.

Vučić je rekao da je za pitanje Kosova i Metohije potreban kompromis, kao i da se u pregovaračkom procesu bilo stiglo blizu takvog rešenja, ali da ono nije postignuto jer Priština ne ispunjava svoje obaveze.

Vučić je rekao da se sada čak ni ne razgovora, iako je Beograd uvek spreman za dijalog.

„Potrebno je kompromisno rešenje i bili smo blizu takvog rešenja. Oni nisu želeli da se ono postigne. Sada smo udaljeni od kompromisnog rešenja, čak i ne pričamo jedni sa drugima, iako smo mi spremni da razgovaramo“, naglasio je Vučić.

Ukazao je da Priština ne želi da osnuje ZSO, što je obaveza iz prvog sporazuma i da je situacija teška, ali da će Srbija učiniti sve da bude sačuvan mir.

„Ne može biti jednostranog rešenja po kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve. Niko nije glup u Srbiji. Znamo kako je teška situacija, ali zato insistiramo na kompromisnom rešenju. Verujem u građane Srbije, verujem u region“, rekao je Vučić.

Ukazao je da nam trebaju otvorene granice ili da nemamo granice između Srbije, BiH, Albanije, Severne Makedonije, ali da, nažalost, nismo ni blizu tome.

Ukazao je da se u fokus mora staviti ekonomija.

Vučić je takođe istakao da je srpski narod duboko povezan sa Kosovom i Metohijom i da se ta povezanost „ne može prekinuti na način kakav žele ljudi sa Zapada“.

Predsednik Vučić je dodao da ljudi u Srbiji više ne mogu da podnesu dvostruke standarde Zapada i, prema njegovim rečima, „to je nešto što se može čuti na svakom koraku, od svakoga u Beogradu“.

O rezoluciji o Srebrenici

Govoreći o rezoluciji UN o Srebrenici, Vučić je rekao da su se oni koji su pokrenuli njeno usvajanje naišli na zemlju koja se snažno suprotstavila i suočili se sa brojnim pitanjima iz najmanje 100 zemalja sveta zašto to ne predlože i kada je reč o Gazi.

Predsednik Srbije je ponovo naglasio da niko ne spori da se u Srebrenici desio strašan zločin, ali da je njegovo pitanje bilo zašto se to radi kada postoji Rezolucija o genocidu iz 2015. godine i da li inicijatori smatraju da će novom rezolucijom doprineti pomirenju ili će izazvati veće tenzije u regionu.

Naveo je da nije dobio nikakav odgovor na ta pitanja. Prema njegovim rečima, činjenica je da je Srbija pridobila većinu zemalja, ne zato što ljudi ne znaju šta se desilo u Srebrenici, već zato što im se nisu svideli trenutak i izostanak inkluzivnosti.

Odnosi sa Kinom

Naveo je da je ponosan na dobre odnose sa Kinom.

„Dobri smo prijatelji i ne vidimo nikakvu opasnost od toga. Koristićemo sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom i drugim zemljama dok ne uđemo u EU, a niko ne zna kada i da li će se to dogoditi“, rekao je Vučić i dodao da je njegov zadatak da brine o svojoj zemlji i narodu.

Govoreći o situaciji u Ukrajini, Vučić je rekao da Zapad želi pobedu u Ukrajini, kao i Rusija, ali da on želi da vidi mir.

„Kada želite mir, onda možete lako sagledati probleme, a kada imate narativ i retoriku koji svakodnevno pogoršavaju situaciju, onda je sve drugačije“, rekao je Vučić.

Dodaje da je uveren da smo, ako velike sile ne urade ništa u kratkom vremenskom roku, pred pravom katastrofom.

Na pitanje gde su „crvene linije“ predsednika Rusije Vladimira Putina u vezi sa odobrenjem zapadnih zemalja Ukrajini da može da koristi njihovo naoružanje za napade na rusku teritoriju, Vučić je rekao da je uvek oprezan u proceni daljih koraka predsednika Rusije, jer „ne vidi kroz njegove oči“, ali da veruje da će ta odluka Zapada samo doprineti daljem pogoršanju situacije.

„Mir zabranjena reč“

Istakao je da situaciju čini još komplikovanijom to što svi govore samo o ratu, a niko o miru i dodao da mu se čini da je mir danas zabranjena reč.

„Kažu da moraju da pobede da bi obezbedili mir u budućnosti, niko ne govori o miru i pregovorima“, rekao je Vučić i naveo da je neophodno imati i drugu stranu za stolom.

Vučić je ponovio da Srbija osuđuje napad na Ukrajinu, ali je i ukazao da je to kompleksno i komplikovano pitanje.

„Pitao bih šta ste radili sa Srbijom 1999. i 2008. godine? Jedini odgovor koji je stigao od (nekadašnje nemačke kancelarke Angele) Merkelove je da se tada dogodilo krvoproliće na Kosovu. To nije baš tačno, ali na kraju je i Putin rekao da se to isto desilo i u Donbasu“, rekao je predsednik Srbije.

Neue Zürcher Zeitung: Veliki broj uzdržanih o Rezoluciji o Srebrenici uspeh i dokaz uticaja srpske diplomatije

24. мај 2024.

Ugledni švajcarski list ukazuje da se od glasanja uzdržalo 68 država, među kojima Grčka i Slovačka, koje su i po pitanju Kosova do sada bile na strani Srbije.

Konstatuje se da se i više muslimanskih zemalja, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Maldiva, uzdržalo od glasanja.

Dodaje se da je Beograd već tokom kampanje kojom je želeo da navede države da povuku priznanje Kosova, pokazao da raspolaže mogućnostima za uticaj na međunarodnom parketu, posebno na tzv. globalnom jugu.

NZZ navodi da Generalna skupština UN jeste usvojila uvođenje Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali da je veliki broj uzdržanih uspeh za Beograd.

Beograd je glasanje prikazao kao glasanje o nacionalnoj časti i koristio je još jednom narativ o Srbiji kao stalnom žrtvenom jarcu svetske istorije kojoj se jednostrano pripisuje odgovornost za sve probleme na Balkanu.

Srbija je, dodaje list, ukazivala da su i Srbi žrtve, da je bilo i hrvatskih i muslimanskih zločinaca, kao i o Nato napadu na zemlju. To nije pogrešno, ali u Rezoluciji se ne govori o Srbiji ili Srbima, niti o kolektivnoj krivici, već o žrtvama Srebrenice, primećuje list.

Rezoluciju su podnele Nemačka i Ruanda, dve države u kojima je suočavanje sa genocidom od ključnog značaja za njihovo razumevanje države.

Vučić je, dodaje list, u govoru kritikovao Nemačku što oseća da ima moralno pravo da deli lekcije svima koji se ne slažu sa tim, kao i da postoje međunarodni dani sećanja na Holokaust i na genocid u Ruandi, ali ne i nad Jermenima.

Za koga ovaj rezultat predstavlja uspeh – to je u oku posmatraca, konstatuje list, navodeći da se veliki broj uzdržanih svakako može smatrati uspehom srpske diplomatije.

Weltvohe: Predsednik Srbije i visoka umetnost neutralnosti

4. април 2024.

Srbija je pred istorijskom odlukom – potčinjavanje NATO-u ili nezavisnost, a predsednik Aleksandar Vučić pokušava da korača tankom linijom između.

To ocenjuje srpsko-američki istoričar i politikolog Srđa Trifković u autorskom tekstu koji objavljuje švajcarski nedeljnik „Veltvohe“.

Većina „majstora“ spoljne politike poznatih u istoriji služili su velikim silama. Naravno, potrebno je mnogo veštine i takta da se postigne državničko umeće Rišeljea, Meterniha ili Bizmarka. Ali, mnogo pomaže ako imate na raspolaganju alate velike, moćne države. Lideri malih i slabih zemalja suočeni su sa mnogo težim testom sposobnosti, posebno kada se suočavaju sa brojnim izazovima na više frontova.

Pronalaženje prave ravnoteže između svojih ciljeva i sredstava, kao i optimalno raspoređivanje ograničenih resursa male zemlje među različitim prioritetima je test sposobnosti pravog državnika. Njegova dostignuća često ostaju manje poznata, jer posledice njegovih postupaka imaju ograničen značaj za ostatak sveta.

U 20. veku mi padaju na pamet primeri Irca Emona De Valera i Portugalca Antonija Salazara. Uporediv, a možda i dirljiviji primer danas je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se suočava sa tri međusobno povezana i istovremena izazova.

Prvi je da Zapad traži od Vučića da normalizuje odnose sa Prištinom. Ovo je jasan eufemizam za priznanje nezavisnosti južne pokrajine Srbije, koja je od 1999. godine pod okupacijom Natoa i koja je jednostrano proglasila nezavisnost 2008. godine. Pravni stav Srbije je ukorenjen u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koju tri zapadne sile sa pravom veta dozvoljavaju da se trajno primenjuje.

U isto vreme, oni su namerno prekršili ova pravila, dok su ih Kina i Rusija striktno poštovale. Kako je Vučić često isticao, vrhunac je licemerja Zapada da se suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine posmatra kao neprikosnoveni, dok se napušta suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Drugi je da Zapad poziva Vučića da prihvati reviziju Dejtonskog sporazuma, koji je od 1995. godine osigurao mir u Bosni i Hercegovini. Paket mera koje je predložio nezakonito imenovani “visoki predstavnik” Kristijan Šmit iz Nemačke bi defakto značio uništenje Republike Srpske.

Takva prisilna unitarizacija u korist muslimana destabilizovala bi Bosnu i Hercegovinu i region i vratila situaciju na početak, odnosno izbijanje rata 1992. godine. Treće je da Zapad očekuje da se Vučić pridruži sankcijama EU protiv Rusije, iako je put Srbije ka integraciji potpuno zaustavljen, a zemlja bi pretrpela ogromne nenadoknadive gubitke ukoliko bi takva odluka bila doneta.

Otpor je neophodan Po sve tri tačke postoji izuzetan stepen saglasnosti među Srbima da je otpor ne samo moguć već i apsolutno neophodan. Čak su i prozapadne stranke, koje su na decembarskim parlamentarnim izborima dobile nešto više od 20 odsto glasova, rezervisanije po pitanju svog pravog stava.

„Veltvohe“ je kroz kratak istorijski pregled ukazao na tešku situaciju predsednika Vučića i Srbije. List je ukazao na nesvrstanost Jugoslavije, koja je donela mnoge ekonomske io političke koristi, ali i da je ta politika doživela neuspeh, jer je zemlja doživela niz kriza u poslednje dve decenije svog postojanja, iako su je obe supersile ostavile samu tokom Hladnog rata. Iz razloga koji još nisu u potpunosti razjašnjeni, NATO je izgubio kontrolu.

Pred kraj svog dugog života, Džordž Kenan je upozorio da je proširenje Natoa najgora strateška greška u istoriji SAD. Kenan, oduševljeni pristalica Natoa tokom Hladnog rata, shvatio je da će ekspanzivni Savez naterati Rusiju da zauzme odbrambeni položaj; tačno je predvideo da će to dovesti do povratka na hladnoratovsku atmosferu u odnosima Istoka i Zapada. Događaji koji su usledili, koji su kulminirali američkim proksi ratom u Ukrajini, pokazali su da je u pravu. Jugoslavija se odmah našla na raskrsnici.

U vreme rata na Kosovu Bila Klintona protiv Srbije pre četvrt veka Nato je postao oruđe globalističko-hegemonističkog „dvopola“ u Vašingtonu i očajnički je tražio novu misiju u svetskom hladnom ratu. Bio je to rat gole, ničim izazvane agresije. Argumenti su dobro poznati. Jedna od posledica metamorfoze Natoa je da Alijansa sada ima izrazito sovjetski karakter. Strateški koncept za 2022. sadržao je čisto ideološke reference na „izazove klimatskih promena“ i „važnost rodnih perspektiva za bezbednost svih nas“.

Istovremeno, SAD su mogle da nametnu strožu disciplinu svojim evropskim saveznicima nego što je SSSR ikada uspeo sa svojim satelitima pre 1989. Upadljiva sličnost današnjeg Natoa sa nekadašnjim Varšavskim paktom je jaz između zvanične retorike, monolitno pompezne, i političke, vojne i ekonomske realnosti Evrope.

Kako mi je nedavno rekao istaknuti beogradski analitičar, očigledna spremnost „Stare Evrope“ da naudi sebi kako bi nanela štetu Rusiji mogla bi se smatrati pogrešnom, a ipak racionalnom ako bi se zasnivala na jasnoj strategiji za povoljan ishod rata u Ukrajini – ali takva strategija ne postoji, a Srbima je to dobro poznato. Aleksandar Vučić to naravno vidi.

Stoga nerado popusti pod pritiskom Zapada u ovoj kasnoj fazi i uvede sankcije Rusiji. Sve dok Nato odbija čak i da razmotri diplomatsko rešenje sukoba, on nema podsticaj da to čini. Ne postoji Zapadni paket koji pomaže Srbiji da nadoknadi svoje gubitke, ali samo zahtev da se pridruži i izdrži posledice koje sa sobom nose. Ovo se možda moglo objasniti u hobsovskom smislu, dok je rat išao loše po Rusiju. Danas to očigledno više nije slučaj. Bivši najviši savetnik Pentagona i penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor je u više navrata ponudio mračnu procenu izgleda Zapada u Ukrajini. Mekgregor, visoki zvaničnik u vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa, više puta je govorio da je gotovo sve gotovo. Slična upozorenja ima i doajen američke geostrategije Edvard Lutvak, koji sugeriše da rat treba da se završi kompromisom, čak i ako je „slab i odvratan“.

Svetski poznati ekonomista Džefri Saks nazvao je Ukrajinu „najnovijom neokonzervativnom katastrofom“ koja će dovesti do „još jednog geopolitičkog debakla“ za Sjedinjene Države. Ostanite napolju U drugoj deceniji 21. veka Srbiju čeka istorijska odluka. Svet se suočava sa novom podelom. Na jednoj strani su Nato i njegova četiri partnera u azijsko-pacifičkom regionu (Australija, Japan, Novi Zeland, Južna Koreja) – oko osmine svetske populacije i skoro polovina njene privrede – a na drugoj strani oni koji odbijaju hegemonistički poredak, praktično ostatak čovečanstva.

Da stvar bude gora, novi globalni Nato je, kao i njegov prethodnik u Varšavskom paktu, ideološki rigidan i ne toleriše neslaganje. Ono što Nato u svom strateškom konceptu opisuje kao izazov „našim interesima, bezbednosti i vrednostima“ sada takođe uključuje otpor čitavom nizu probuđenih dogmi, uključujući transrodnost i kult LGBTK pisma. Vašington i Brisel su takođe sve odlučniji da svako neprihvatanje njihovih ponuda vide kao izazov.

Jasna većina Srba sada želi da ostane van ovog „saveza vrednosti“. Ipak, eventualno članstvo u EU, zajedno sa vojnom neutralnošću, ostaje strateški cilj vlade. Često dvosmislena spoljnopolitička načela predsednika Vučića odražavaju njegovu želju da ide po finoj, uskoj liniji kada se bavi blokovima moći. Ova politika je u skladu sa stavom većine Srba.

Predsednik Vučić prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

19. јануар 2024.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tom prilikom, predsednik Vučić je učestvovao na sesiji „Novo evroazijsko svitanje“ i imao niz bilateralnih susreta sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i brojnim predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija.

Predsednik Vučić rekao je danas u okviru debate „Novo evroazijsko svitanje“ da je Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana potrebna jača Nemačka i naglasio da ekonomski pad Nemačke od 0,3 odsto predstavlja problem za države u regionu. On je izrazio zahvalnost poreskim obveznicima Evropske unije na pomoći koju su do sada uputili našoj zemlji.

Predsednik Vučić je naveo i da je Srbija uspela više nego da udvostruči vrednost ukupnog BDP-a od 2012/2013. godine do sada, sa 32 milijarde na 69 milijardi evra, istakavši da je MMF predvideo da privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto ove godine, ali da veruje da će biti i veći od toga i iznositi 3,6 odsto. On je dodao da su za EU prognoze rasta sve slabije, dok za našu zemlju i region rastu.

„A naše malo rastu, ne vrtoglavo, ali i dalje rastu, što je dobro za nas. To znači da je naša ekonomija konzistentna. Kada govorimo recimo o stranim direktnim investicijama, 60-64 odsto ukupnih stranih direktnih investicija dolazi iz Evrope, ali više od 32-33% dolazi iz Azije. Iz Kine, Japana i Južne Koreje“, rekao je predsednik i dodao da se u svetu ekonomska moć sve više pomera ka Aziji.

„To treba da shvatimo mi, koji smo u Evropi i koji ćemo uvek živeti u Evropi i biti deo Evrope. A ovakva povezanost ili međupovezanost sa azijskim zemljama je za nas od izuzetnog značaja. Izgradlja svih mogućih kanala, ruta i linija sa Azijom je od ključnog značaja, ne samo za Srbiju, već za celu Evropu. Tu mislim na sve vrste veza, od ekonomije i trgovine, preko saobraćaja i energetike, do digitalne povezanosti i veza sa institucijama koje se bave veštačkom inteligencijom. Samo na taj način možemo da gledamo u dobru budućnost koja je pred nama“, poručio je predsednik.

Predsednik Vučić se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razgovarao o geopolitičkim izazovima i strateški važnim pitanjima za Srbiju, uz fokus na planove o realizaciji EU Plana rasta za Zapadni Balkan.

Predsednik Vučić se prethodnih dana, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’ Brajanom i, tom prilikom, izrazio uverenje da je moguće da dve zemlje u budućnosti izgrade odnose većeg poverenja i saradnje.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, španskim premijerom Pedrom Sančezom, hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, predsednikom Republike Argentine Havijerom Milejem, kao i sa predsednicom Evropske centralne banke Kristin Lagard i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

Ponovio sam da Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku zasnovanu na dijalogu i međunarodnom pravu, ali i upozorio da Priština svojim potezima dovodi u pitanje sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa“, naveo je predsednik nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom.

Predsednik Vučić je izjavio i da je na Svetskom ekonomskom forumu razgovarao sa predstavnicima stranih kompanija i pozvao ih da učestvuju u projektima koji će se u našoj zemlji realizovati do 2027. godine.

Ekonomski forum u Davosu postaje sve više politički

14. јануар 2024.

Samit u Davosu zvanično počinje sutra pod sloganom „obnova poverenja“. Profesor Nebojša Savić kaže za RTS da će Srbija imati priliku da nametne neke svoje projekte onima koji to mogu da finansiraju. To je zaista skup ekonomske i političke elite, rekla je Radojka Nikolić, navodeći da Davos nikada nije rešio nijedan problem u svetu, a slogan foruma nazvala ciničnim.

Svetska elita obuva čizme za sneg i kreće put švajcarskog planinskog odmarališta. Samit u Davosu zvanično počinje u ponedeljak, a najvažniji sastanci očekuju se sredinom nedelje.

Doći će, prema najavama, nauticajnije svetske ličnosti, predstavnici više od 100 vlada i više stotina predstavnika poslovnog sveta.

Svetski ekonomski forum u švajcarskom skijalištu održaće se, kako kaže predednik ovog foruma, u najkomplikovanijem geopolitičkom momentu do sada.

Urednica magazina „Biznis“ Radojka Nikolić rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se forum u Davosu održava u komplikovanim i ekonomskim i političkim okvirima zbog toga što još traje period oporavka od korone i uz sve druge probleme koji su se u međuvremenu stvorili.

Reč je o inflaciji, zaduživanju zemalja, povećanju kamatnih stopa, pokidanim lancima snabdevanja, pa do političkih tenzija koje su u svetu ove godine, pre svega, obeležene izborima.

Obnova poverenja i cinizam

„Nikad se nije dogodilo da će gotovo polovina stanovnika zemaljske kugle izaći na različite oblike glasanja – od parlamentarnih do predsedničkih izbora, kao što su izbori u Americi, izbori u Rusiji za predsednika, pa parlamentarni izbori u Indiji“, kaže Nikolićeva.

Ovaj forum je nazvan – obnova poverenja i istovremeno na izvestan način to predstavlja i svojevrstan cinizam, s obzirom na to da licemerje uglavnom vlada svetom, obnova poverenja zvuči zaista cinično, istakla je Nikolićeva.

Može li sve ono što se dogovori u Davosu realno da utiče na svet

Profesor Nebojša Savić kaže da je Svetski ekonomski forum u stvari mesto gde se susreću političari, ekonomisti, investitori – oni koji unose nove trendove, veliki je broj panela, mnogo diskusija i uvek se tu izdvoje dve linije razgovora.

„Jedan je politički, koji je najatraktivniji, dolaze svetski lideri ili se uključuju onlajn, tako da će i ove godine biti prisutni, da kažemo uslovno svi”, kaže Savić.

Američki predsednik Bajden neće biti prisutan, a Kinu će predstavljati premijer.

Prema njegovim rečima, tu će biti prilika da vidimo šta u političkom smislu “veliki“ misle, a i „manji“ će imati prilike da iskažu svoje mišljenje.

„Znači, imaćemo taj aspekt koji je jako važan zbog toga što je opšta karakteristika svetske privrede da je defragmentirana, kako to kaže Svetska banka – imamo jake podele. Drugi važan segment skupa, pored još nekoliko, će biti ekonomski. To je prilika da se susretnete sa najpoznatijim, najmoćnijim i najuticajnijim investitorima. I da onda zemlje kao što je Srbija, koje su srednjeg nivoa razvijenosti, imaju priliku da razgovaraju i da nametnu, odnosno lansiraju neke svoje projekte onima koji mogu to da finansiraju”, napomenuo je Savić.

Ima li prostora za optimizam

Prošle godine na samitu je dominirala tema rata u Ukrajini. Ove godine se očekuje da se razgovara o Gazi. Postavlja se pitanje ima li prostora za optimizam i da li će prognoze biti malo bolje.

Radojka Nikolić kaže da što se samog Davosa tiče, ona ga posmatra kao jedan skup elite.

„To je zaista skup ekonomske i političke elite. Međutim, ako pogledate učinak, Davos nikada nije rešio nijedan problem u svetu koji se razmatrao. Počev od same ideje, 1971. godine kad je osnovan – popraviti stanje sveta. Ovo je 54. forum, bolje da ga nisu popravljali, jer je stanje svaki put sve gore. Drugo, procene su im loše, jer nijednu krizu nisu najavili. Čak i onda kada je kriza bila pred vratima, da ne pominjemo krizu iz 2008. godine, ili koronu iz 2020. godine. Davos se završava tada do 24. januara kad već imate prve naznake korone i u Kini krajem decembra prethodne godine. Već je eksplodirala u februaru te godine. U Davosu se priča o nekim potpuno drugim temama“, podsetila je Nikolićeva.

Takođe ukazuje da učesnici nisu ni naslutili mogućnosti koje će napraviti korona.

Skup prvenstveno za predstavnike kompanija koji ne štede novac

Davos je, kako kaže, platforma koja je dobra za elitu koja se nađe u Davosu i za one koji lobiraju za rešenje svojih problema.

Prvenstveno je za predstavnike kompanija koji ne štede novac, ako nemate pozivnicu, ulaznica za Davos košta oko 24.000 švajcarskih franaka. Oni imaju oko 1.400 sponzora kompanija, čije su godišnje članarine od 60.000 do 600.000 švajcarskih franaka, napomenula je Nikolićeva.

„Najveći broj ljudi dolazi privatnim avionima. Dakle, reč je zaista o jednom elitističkom skupu“, navela je ona.

Profesor Savić zaključuje da Svetski ekonomski forum, pored toga što nosi naziv ekonomski, postaje sve više politički, a Nikolićeva dodaje da se neopravdano zove ekonomski forum.

Preminuo Dik Marti

28. децембар 2023.

215948_ap110125115888aaaaaaaaaaaaaa_s — AP/Christian Lutz

Bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, koji je istraživao zločine tzv. OVK i trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, preminuo je danas u 79. godini, saopštila je Slobodna demokratska partija Švajcarske.

Marti, bivši švajcarski senator i tužilac, bio je bolestan nekoliko meseci, prenela je švajcarski RSI. Korijere del Tićino navodi da je Marti bolovao od raka i da je preminuo u svom domu u Feskođi, nakon što mu se poslednjih dana naglo pogoršalo zdravstveno stanje.

Švajcarski predsednik Alen Berse oglasio se povodom Martija, rekavši da je Marti bio neumorno posvećen vladavini prava.

„Kao tužilac, državni savetnik, savetnik država ili čak kao poslanik u Savetu Evrope, bio je neumorno posvećen otvorenoj Švajcarskoj, ljudskom dostojanstvu i vladavini prava. Najiskrenije saučešće upućujem njegovoj supruzi Gabrijeli i celoj njegovoj porodici“, napisao je Berse na društvenoj mreži X.

Marti je 2010. godine objavio izveštaj o sumnjama na trgovinu organima na KiM i „žutoj kući“ u Albaniji, u koje su bili umešani visokorangirani pripadnici tzv. OVK, prenosi Svis info.

Na osnovu tog izveštaja osnovana su Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo u Hagu, na nalazi iz izveštaja korišćeni su za podizanje optužnice protiv bivšeg predsdnika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija, podseća švajcarski SRF.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u januaru 2011. godine Martijev izveštaj i rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM, kojim se poziva na međunarodnu istragu ovih optužbi.

Marti je izabran za člana Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1999. godine, a predsedavajao je Odborom za pravna pitanja i ljudska prava od 2005. do 2008. godine.

U ime odbora, istraživao je tajne zatvore CIA u Evropi, a 2006. godine je objavio izveštaj u kojem je naveo da je 14 zemalja bilo u dosluhu sa SAD u „paukovoj mreži“ kršenja ljudskih rpava.

Marti je rekao da su druge zemlje, uključujući Švajcarsku, bile aktivno ili pasivno uključene u pritvaranje ili transfer nepoznatih osoba. Rođen je u južnom italijanskom kantonu Ticino, gde je služio kao zamenik javnog tužioca, a potom i javni tužilac od 1975. do 1989. godine.

Bio je član vlade kantona Tićino od 1989. do 1995. godine.

Iz njegove stranke naveli su na društvenoj mreži X da su „sa velikom tugom“ saznali za smrt Martija i izrazili najdublje saučešće njegovoj porodici.

Švajcarski „Veltvohe“: Brz napredak Srbije u budućnost

21. децембар 2023.

Smeštena između istoka i zapada, Srbija ubrzano sustiže zaostatak, dok je, pre svega, tehnološki i društveni napredak – zapanjujuć, ocenjuje švajcarski nedeljnik „Veltvohe“ konstatujući da veličanstvena pobeda vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa 47 odsto glasova nije zasnovana na laži i prevari, kako prikazuju opozicija i mnogi zapadni mediji.

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche Kristofa Morgela (Christoph Mörgeli), Istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske SVP/UDC, o „Brzom putu Srbije u budućnost“ (Serbiens rasante Fahrt in die Zukunft), koji prenosimo u celosti.

Retko ko van Srbije navodi da je zadovoljstvo stanovništva sa vladajućom politikom veliko, dodaje list.

I za to postoje brojni dobri razlozi. Srbija ima sedam miliona stanovnika na površini koja je više nego duplo veća od Švajcarske. Međutim, trend razvoja stanovništva je i dalje negativan; naročito emigracija brojnih visokokvalifikovanih stručnjaka nastavlja da stvara probleme u zemlji. Tom negativnom trendu se država suprotstavlja značajno većim novcem za porodice, kao i dečijih dodataka. Predsednik Vučić je sebi postavio stalni zadatak tehnološko i ekonomsko sustizanje Zapada.

S jedne strane, Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić traže što relaksiranije odnose sa Evropskom unijom i pozicioniraju Srbiju kao kandidata za članstvo. S druge strane, odnos sa Rusijom je istorijski, kulturno i verski toliko blizak da ovaj tradicionalni panslavizam ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da bude ugrožen. Međutim, Srbija je vojno neutralna i u svoje strategije ugrađuje iskustva drugih neutralnih država poput Švajcarske i Austrije. Zemlja brani principe međunarodnog prava i dosledno se zalaže za integritet teritorijalnog integriteta Ukrajine i svih drugih država u svetu, piše „Veltvohe“.

Širenje transportne mreže

Srpska privreda ne može i ne želi bez isporuka ruskog gasa i nafte i stoga ne podržava pakete sankcija EU. Vojni pakt NATO-a je krajnje nepopularan među srpskim stanovništvom otkako je navodna odbrambena alijansa bombardovala srpske gradove i objekte 1999. godine, kršeći međunarodno pravo i bez mandata UN. I naravno, nijedna srpska vlada ne može sebi dozvoliti da priznanjem Kosova ostavi na cedilu tamošnje Srbe, koji su za samo nekoliko decenija postali manjina ili prepusti brojne tamošnje pravoslavne svetinje pretećem uništenju od strane muslimana.

Napredak Srbije je zapanjujući u raznim oblastima. Od kada je Srpska napredna stranka preuzela državno kormilo 2013. godine, izgrađeno je 445 kilometara autoputeva, tako da mreža autoputeva već iznosi 997 kilometara. Ove obimne putne konstrukcije značajno podstiču privredni razvoj. Posebno su važne veze sever-jug A1 i A2, ali i veze zapad-istok A3, A4 i A5. Prošle nedelje počela je izgradnja dve važne putne veze na severu zemlje. Reč je o 105 kilometara autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i još jednog značajnog brzog puta od 186 kilometara. Trenutno se gradi ili modernizuje oko 460 kilometara autoputeva, regionalnih i lokalnih puteva, pa se radi na oko 700 kilometara u korist privatnog prevoza.

Modernizacija i proširenje železničke mreže od nekoliko stotina kilometara je isto tako izvanredno kao i prestižni projekat panevropskog železničkog koridora 10, koji brzo napreduje. Od velikog značaja je i železnički koridor 7/Dunav. Što se, takođe, značajnih izdataka za regionalni transport tiče, Srbija je od švajcarske kompanije Štadler Rejl nabavila garniture vozova u vrednosti od oko 200 miliona franaka. Relativno ogromna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu obezbeđuju zapošljavanje stanovništva.

Izvanredan napredak je postignut i u oblasti socijalne zaštite. I penzije i prosečne i minimalne zarade su značajno porasle poslednjih godina. Dok su penzije pre Vučićeve vlade bile 202 evra, trenutno su 390 evra. U istom vremenskom periodu prosečne mesečne zarade su porasle sa 329 na 820 evra. Nasuprot tome, nezaposlenost je pala sa 26 procenata u 2012. na trenutnih 9 odsto. Dok je državni dug 2001. godine bio preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, danas je svega 51,4 odsto. Srpski zdravstveni sistem je u znatnoj meri proširen i ojačan: izgrađeno je 147 novih bolnica i zdravstvenih ustanova u doba Aleksandra Vučića.

Kada je reč o nauci, fokus je na nauci o životu, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Dva od četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku osnovana su u okviru razvojne saradnje sa Švajcarskom, koja ih je finansijski podržala. Slede još dva parka u Kragujevcu i Kruševcu. „BioEconomi hub Bio4Campus“, koji će biti posvećen oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, trebalo bi da bude završen 2027. godine. Tu će predavati, studirati i istraživati oko 1.200 predavača i 4.000 studenata. Vlada Srbije je već potpisala dugoročne ugovore sa različitim korporacijama i kompanijama, kao što su Roš, Svisrokets, AstraZeneka, ali i sa partnerima kao što su Južna Koreja i Kina, koji će se useliti u Bio4Campus.

Što se tiče informacionih i komunikacionih tehnologija, fokus je na razvoju i primeni veštačke inteligencije i biotehnologije. Digitalizacija je veoma napredovala u Srbiji. Na primer, srpski zdravstveni sistem – za razliku od švajcarskog – potpuno je digitalizovan. Srbija je već sada važan centar za istraživanje veštačke inteligencije. Zemlja je bila prva u regionu jugoistočne Evrope koja je razvila i usvojila strategiju veštačke inteligencije do 2025. godine. Tako je več izdata prva dozvola stepena 3 za autonomnu vožnju u prisustvu vozača. Za Ekspo Beograd 2027 planirana su autonomna vozila bez vozača kako bi se obezbedio prevoz ljudi na izložbenom prostoru, ali i drugi logistički poslovi, navodi „Veltvohe“.

Već su stvoreni uslovi za istraživanje veštačke inteligencije i postavljeni temelji, na primer u najsavremenijem Državnom data centru u Kragujevcu ili Centru Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu. U Kragujevcu su nadležni ministri Srbije upravo potpisali memorandum o razumevanju sa šefom IT odeljenja CERN-a u Ženevi Enrikom Marijom Porkarijem o uvođenju i primeni računarske mreže LHC (Large Hadron Collider). Posle SAD i Velike Britanije, Švajcarska je treće po značaju izvozno tržište za srpske usluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).

Tokom poslednjih pet godina, direktne strane investicije u Srbiji iznosile su između 3,8 i 4,4 milijarde evra godišnje, i time više nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj državi. Švajcarska je jedan od pet najznačajnijih stranih investitora u Srbiji. Tamo posluje skoro 600 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju oko 12.000 ljudi. Kompanije kao što su Nestle, Beri Kalebo, Sika i Regent Lajting, su posebno važne. Srbija se godinama oslanja na uspešan švajcarski model dualnog obrazovanja sa stručnom obukom i pratećom stručnom školom, koji je posebno podržan od strane profesorke ETH i stručnjaka za obrazovanje Ursule Renold.

Vredni graditelji mostova

Članstvo u EU jeste i ostaje strateški spoljnopolitički cilj Srbije, pri čemu država insistira na istovremenom očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija i dalje smatra Kosovo i Metohiju delom svojedržavne teritorije. Poslednjih godina, najmanje 28 država je povuklo priznanje Kosova kao nezavisne zemlje, a novih priznanja nije bilo.

U bezglavoj strategiji, Švajcarska je priznala Kosovo kao nezavisnu državu 2008. godine pod vođstvom tadašnje ministarke spoljnih poslova Mišelin Kalmi-Rej i uspostavila diplomatske odnose. Ovo je učinjeno uz potpuno nepoštovanje oprobane švajcarske tradicije priznavanja koja zahteva sopstveni nacionalni narod, jasno razgraničenu nacionalnu teritoriju i konsolidovanu državnu vlast. Da ova državna vlast ne postoji na Kosovu govori i činjenica da pripadnici švajcarske vojske od 1999. godine moraju tamo da obezbeđuju mir i red u sklopu „Swisscoy“. Savezna vlada i Parlament su takođe nedavno odlučili da produže učešće švajcarske vojske u međunarodnoj vojnoj misiji na Kosovu (Kfor) do kraja 2026. godine. Štaviše: švajcarske vlasti žele da maksimalni broj od 195 ljudi povećaju za još 30 vojnika.

Srbija, u međuvremenu, promoviše saradnju sa SAD i EU kao svojim najvažnijim trgovinskim partnerima i investitorima, ali i održava dobre ekonomske odnose sa Kinom, Rusijom, Turskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zvanično, u Švajcarskoj živi nešto manje od 60.000 državljana Srbije. Broj pravoslavnih Srba – zajedno sa velikim brojem lica koja su uzela državljanstvo Švajcarske – procenjuje se na oko 150.000 ljudi. Svi su, ili su bili, cenjeni, kao veoma sposobna radna snaga i predstavljaju mostograditelje u službi jačanja saradnje između Švajcarske i Srbije, zaključuje list.

12 3...9 Stranica 1 od ukupno 9