U Švajcarskoj se sve intenzivnije vodi debata o ograničavanju rasta broja stanovnika, a posebno je zanimljivo da ni među ljudima sa migrantskim poreklom ne postoji jedinstven stav o ovom pitanju.
Prema pisanju SRF, inicijativa poznata kao „Švajcarska od 10 miliona“ izaziva različite reakcije upravo među onima koji imaju lično iskustvo migracije.
Jedan od sagovornika u tekstu, Mihajlo Mrakić, čiji su roditelji iz Bosne došli u Švajcarsku tokom ratnih 1990-ih, smatra da današnja migraciona politika ide predaleko. On ukazuje na pritisak koji rast stanovništva stvara na infrastrukturu, stanovanje i kvalitet života.
S druge strane, mnogi građani sa migrantskim poreklom protive se ovoj inicijativi, naglašavajući da je upravo migracija jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja Švajcarske. Oni upozoravaju i na hroničan nedostatak radne snage u pojedinim sektorima.
O čemu je reč?
Inicijativu za ograničavanje broja stanovnika pokrenula je SVP, sa ciljem da broj stanovnika Švajcarske ne pređe 10 miliona do 2050. godine. U slučaju da se ta granica dostigne, predviđene su strože mere za kontrolu imigracije, uključujući i potencijalno preispitivanje sporazuma sa Evropskom unijom o slobodnom kretanju ljudi.
Podeljeno društvo
Kako navodi SRF, ova tema dodatno osvetljava širu društvenu podelu u zemlji. Dok jedni vide rast populacije kao pretnju stabilnosti i kvalitetu života, drugi ga smatraju nužnim za ekonomski opstanak i razvoj.
Posebno je značajno to što poreklo ne određuje politički stav – među migrantima se mogu naći i zagovornici i protivnici ograničavanja imigracije.
Debata o „Švajcarskoj od 10 miliona“ pokazuje da su pitanja migracije i identiteta složenija nego što se često pretpostavlja. Lična iskustva, ekonomski interesi i društveni kontekst igraju ključnu ulogu u formiranju stavova – bez obzira na poreklo.
Lični stav urednika portala Serbinfo.ch o današnjem govoru Donalda Trampa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu
Autor: Vladimir Miletić
Davos. Mesto gde se svake godine okupljaju svetski lideri, ekonomisti, predsednici država i korporativni giganti da bi razgovarali o budućnosti globalne saradnje — ekonomije, ekologije, bezbednosti i mira. Danas je ta priznata međunarodna platforma, tradicionalno simbol diplomatske diskusije i uzajamnog uvažavanja, bila svedok jedne od najneobičnijih i najproblematičnijih političkih impresija u njenoj istoriji: nastupa Donalda Trampa.
Umesto kratkog, fokusiranog i recipročnog govora kako to evropska diplomatija očekuje, Tramp je zadržao reč preko sat i 40 minuta — gotovo trostruko više od najavljenog vremena. Govor koji je trebao da traje oko pola sata završio se kao lomljiva monologija, preplavljena ličnim digresijama, ponavljanjima i stilskim odmakom od teme Samita.
Umesto da poštuje format i suštinu foruma — razmenu ideja o globalnim izazovima — američki predsednik je dominantno govorio o jednoj temi: prisvajanju tuđe teritorije. Njegov insistiran poziv da SAD “nakon svih ovih godina” treba da iskupi ili otkupi Grenland, iako je jasno da je to deo teritorije sa suverenitetom Danske i naroda Grenlanda, izazvao je diplomatsku buru unutar evropskog bloka, čak i pre nego što je on završio izlaganje.
Njegove reči nisu bile da “traži mir”, kako je sam tvrdio, već da nameće politički pritisak pomenutim liderima: „Možete reći da, i mi ćemo biti zahvalni… ili možete reći ne, i to nećemo zaboraviti.“ Takav jezik nije samo zapanjio većinu prisutnih, već otvara pitanje novog presedana u međunarodnim odnosima, gde su pretnje i ultimatum zamenile diplomatiju.
Tokom svog iscrpnog govora, u jednom od najspornijih trenutaka direktno se osvrnuo na švajcarskog lidera bez ikakvog poštovanja prema državi domaćinu. Govoreći o ranijim razgovorima sa švajcarskim predstavnicima, on je opisao kontakt sa predsednikom — tačnije premijerom “ženom” koja ga je, prema njegovim rečima, “nervirala” i “ostavila loš utisak”. Nikada nije izgovorio njeno ime — Karin Keller-Sutter, koja je do 31. decembra 2025. bila predsednica Švajcarske i jedan od najviših zvaničnika zaduženih za trgovinske i političke odnose sa SAD. Njegove opaske na račun švajcarskih političara bile su personalne i umanjujuće, čak i kad se govorilo o pitanjima carina i trgovine.
Takav način obraćanja — referisanje na državni lider bez imenovanja, tumačeći je samo kao “ženu” — ne samo da je nepristojan, već predstavlja važan diplomatski presedan, naročito na forumu koji se održava u zemlji koja se ponosi svojom neutralnošću, tradicijom međunarodnog dijaloga i diplomatskog poštovanja.
Nakon govora, švajcarski lideri su se javno oglasili, ali su — u tipičnom švajcarskom maniru — izbegli oštru konfrontaciju, ističući da nemaju komentar i da su spremni da nastave pregovore sa Vašingtonom, uključujući teme trgovine i carina. Reakcije domaćih zvaničnika bile su oprezne, što jasno ukazuje na nelagodu i distancu od retorike koju je američki predsednik izabrao.
Iako nijedna zvanična izjava iz Berna nije surovo kritikovala Trampov govor kao “nepristojan” ili “neprimeren”, kontekst njihovih javnih nastupa i diplomatskih tonova jasno odražava nelagodu zbog njegovog pristupa, koji je, izgledalo je, više ličio na politički performans nego na konstruktivan diplomatski govor.
Ovakav nastup, koji poziva na konfrontaciju sa saveznicima i podseća na autoritativni ton koji je često izazivao tenzije tokom Trampovih ranijih međunarodnih nastupa, ostavlja srž jednog pitanja: da li se diplomatija koristi za rešavanje problema — ili za pravljenje novih?
Svet je danas suočen sa brojnim krizama — klimatske promene, rat u Ukrajini, globalna ekonomija i migracione dinamike — ali nijedna od ovih tema nije bila centar Trampovog nastupa. Umesto toga, dobili smo politički performans koji pomera granice tradicionalnih diplomatskih normi i šalje signal svima koji veruju da je multilateralna saradnja nešto više od scene za lične ambicije.
Njegove opaske o švajcarskom liderstvu — bez izgovaranja imena, bez osnovnog poštovanja prema institucijama zemlje-domaćina — nisu samo neprijatni gaf. Oni predstavljaju signal dugoročnoj promeni u načinu na koji se shvata međunarodna diplomatija.
Ako je ova scena iz Davosa trebalo da bude test za međunarodnu saradnju u 2026, onda smo svedoci poražavajućeg trenutka za diplomatiju i rasta unilateralnog pristupa koji preti da ponovo razjedini, umesto da ujedini, svetske lidere.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje boravi u Davosu, gde učestvuje na godišnjem zasedanju World Economic Forum, jednom od najznačajnijih svetskih skupova posvećenih globalnoj ekonomiji, politici i razvoju. Samit okuplja šefove država i vlada, lidere najvećih svetskih kompanija, predstavnike međunarodnih institucija i istaknute stručnjake iz različitih oblasti.
Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić ima izuzetno intenzivan raspored, sa brojnim bilateralnim sastancima i susretima na visokom nivou. Kako je saopšteno, razgovori su usmereni na unapređenje ekonomskih odnosa, privlačenje stranih investicija, energetska pitanja, kao i na aktuelna geopolitička kretanja koja utiču na stabilnost Evrope i sveta.
Vučić učestvuje i na panel diskusijama posvećenim budućnosti globalne ekonomije, ulozi zemalja u razvoju, kao i izazovima sa kojima se suočavaju male i srednje države u uslovima povećanih međunarodnih tenzija. U svojim obraćanjima ističe značaj dijaloga, očuvanja mira i stabilnosti, naglašavajući da su saradnja i otvorena komunikacija ključni za ekonomski napredak i sigurnost.
Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na poziciju Srbije u regionu Zapadnog Balkana, evropski put zemlje i mogućnosti za jačanje saradnje sa međunarodnim partnerima. Predsednik naglašava da Srbija nastoji da ostane pouzdan partner, fokusiran na ekonomski rast, infrastrukturni razvoj i poboljšanje životnog standarda građana.
Boravak predsednika Srbije u Davosu ocenjuje se kao značajna prilika da se na najvišem nivou predstave potencijali Srbije i da se, kroz direktne kontakte sa svetskim liderima i investitorima, dodatno ojača međunarodna pozicija zemlje.
Parlamentarna grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija u Saveznoj skupštini Švajcarske na čelu sa ko-predsednicima grupe gospođom Arslan Sibel, predsednicom Spoljnopolitičkog odbora, i gospodinom Kristijanom Imarkom, poslanikom iz kantona Soloturn, održala je u Bernu radni ručak. Prisutan je bio i ambasador Klaudio Fišer, Šef Međunarodnih odnosa Saveznog Parlamenta. Ovim susretom je obnovljen rad grupe posle duže pauze. Sastanak je protekao u prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi, uz razmatranje plana konkretnih aktivnosti za 2026. godinu, kao i mogućnosti za dalje jačanje i unapređenje saradnje između dva parlamenta. Posebno je istaknuto da je broj članova Parlamentarne grupe prijateljstva sa Srbijom u švajcarskom Parlamentu udvostručen u poslednjih šest meseci, što predstavlja jasan pokazatelj rastućeg interesovanja za unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje sa Republikom Srbijom.
Sastanak je otvorio sekretar Parlamentarne grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija i Savetnik u ambasadi Republike Srbije u Bernu gospodin Bojan Stojanović, nakon čega se grupi obratio poslanik Imark, koji je podelio pozitivne utiske iz njegove nedavne posete Beogradu i izneo predloge za dalji rad, uključujući i posetu grupe Srbiji. G. Imark se svojim entuzijazmom i zalaganjem pokazao kao pouzdan prijatelj Srbije i uspostavio pozitivan ton sastanku.
Ambasador Republike Srbije dr. Ivan Trifunović se predstavio švajcarskim parlamentarcima i istakao značaj parlamentarne saradnje kao jednog od ključnih stubova ukupnih bilateralnih odnosa. Naglasio je da redovan dijalog doprinosi boljem međusobnom razumevanju i stvaranju povoljnog okvira za razvoj kooperacije u brojnim oblastima od zajedničkog interesa. Ambasador Trifunović je podvukao da iako na prvi pogled različite zemlje, nas spajaju tradicija aktivne neutralnosti, naša dijaspora u Švajcarskoj, kulturna i jezička raznolikost, težnja ka inovacijama i održivom razvoju, kao i konkretna saradnja u oblastima dualnog obrazovanja i međunarodnih finansijskih institucija. Naš cilj je da Švajcarska i Srbija ne budu samo zemlje koje sarađuju, već i društva koja se međusobno razumeju.
Takođe je ukazano i na činjenicu da se 2026. godine navršava 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije. Ovaj značajan jubilej predstavlja važnu priliku da se odnosi dve zemlje dodatno unaprede i podignu na još viši nivo, uz poseban naglasak na jačanje parlamentarne saradnje, ekonomskih veza i političkog dijaloga.
Sagovornici su se saglasili da ovakvi susreti doprinose kontinuitetu i dinamici bilateralnih odnosa i izrazili zajedničku spremnost da se saradnja u narednom periodu dodatno intenzivira.
Savezni savetnik iz redova UDC-a, Guy Parmelin, izabran je danas za predsednika Švajcarske konfederacije za 2026. godinu, ostvarivši istorijski rezultat. Parmelin je dobio 203 glasa od ukupno 210 važećih listića, što predstavlja novi rekord u savremenoj političkoj istoriji zemlje. Sedam listića sadržalo je druga imena, dok je 13 bilo prazno, a pet nevažećih.
Parmelin preuzima funkciju od Karin Keller-Sutter, koja ostaje zvanično na čelu Konfederacije do 31. decembra. Njegov rezultat oborio je prethodni rekord koji su držali Jean-Pascal Delamuraz (1988) i Ueli Maurer (2018), oba sa po 201 glasom.
U poređenju sa dosadašnjim izbornim ciklusima, jasno se vidi da je podrška Parmelinu bila izuzetno visoka: prošle godine Keller-Sutter dobila je 168 glasova, Viola Amherd 158 u 2023, Alain Berset 140 u 2022, dok je Ignazio Cassis osvojio 156 glasova 2021. Najniži rezultat u poslednjim decenijama ostao je onaj Micheline Calmy-Re, koja je 2011. godine izabrana sa svega 106 glasova.
Ignazio Cassis izabran za potpredsednika
Ticinski savetnik Ignazio Cassis (PLR) izabran je za potpredsednika Švajcarske za 2026. godinu. Cassis je dobio 144 glasa od 190 važećih listića, dok je apsolutna većina iznosila 96. Zabeleženo je 26 praznih i 19 nevažećih listića. Glasove su dobili i drugi kandidati, među kojima se ističe democentrista iz Berna, Albert Rösti, sa 22 glasa.
Ovi rezultati potvrđuju stabilnost švajcarskog sistema kolektivnog rukovodstva, ali i snažnu podršku Parmelinu u trenutku kada zemlja ulazi u novu političku godinu sa izazovima u oblasti ekonomije, bezbednosti i evropskih odnosa.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić dao je ekskluzivan intervju uglednom švajcarskom nedeljniku Die Weltwoche, koji je vodio vlasnik i glavni urednik časopisa, Rodžer Kepel.
U razgovoru je bilo reči o ključnim globalnim izazovima sa kojima se svet danas suočava, uz osvrt na mesto i ulogu Srbije u aktuelnim geopolitičkim okolnostima. Predsednik Vučić izneo je viđenje odnosa među vodećim međunarodnim akterima, kao i o poziciji Srbije u sve složenijem međunarodnom poretku.
U intervjuu je posebno naglašena važnost očuvanja mira i stabilnosti, kao i opredeljenost Srbije ka unapređenju saradnje sa svim partnerima. Govoreći o unutrašnjoj situaciji, predsednik Vučić osvrnuo se na političke i ekonomske izazove, kao i na prioritete u sprovođenju reformi i razvoja zemlje.
Kako prenosi švajcarski list Neue Zürcher Zeitung (NZZ), iskustva iz Avganistana i Kosova pokazuju da razoružavanje oružanih grupa poput Hamasa gotovo nikada ne prolazi bez problema, niti daje trajne rezultate.
U članku novinara Marca Seligera, objavljenom u berlinskom izdanju NZZ-a, analizira se mogućnost razoružavanja Hamasa nakon rata u Gazi, uz poređenje sa sličnim pokušajima sprovedenim u poslednjim decenijama u različitim delovima sveta. Autor upozorava da su „organizacije poput Hamasa definisane pre svega kroz svoj oružani aparat – njihova moć dolazi iz cevi pušaka“, te da bi predaja oružja značila i gubitak političkog identiteta i uticaja.
Seliger ističe da je razoružavanje milicija i gerilskih grupa u savremenoj istoriji retko kada bilo uspešno, a kao dva ključna primera navodi Avganistan i Kosovo.
„U Avganistanu je, posle američke intervencije 2001. godine, pokušaj da se milicije razoružaju propao, što je kasnije omogućilo povratak Talibana na vlast“, navodi autor.
Ali, posebno se osvrće na slučaj Kosova, gde je, kako piše, „razoružanje bilo uspešno samo na papiru“.
„I na Kosovu je posle rata 1999. godine u centru pažnje bilo razoružanje jedne gerilske grupe. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) uživala je široku podršku naroda tokom borbe protiv srpske vlasti i posle ulaska NATO trupa postala dominantna sila u tadašnjoj srpskoj pokrajini“, prenosi NZZ.
Pod pritiskom međunarodnih snaga KFOR i misije UNMIK, OVK je potpisala sporazum o razoružanju i transformaciji u Kosovski zaštitni korpus (KZK), formalno civilnu i humanitarnu organizaciju. Međutim, kako se navodi, iza te fasade „mnogo toga je ostalo isto“ – moderno oružje nije predato, već sakriveno, dok su bivši komandanti OVK zadržali politički i društveni uticaj.
„Kosovski zaštitni korpus je formalno bio civilna jedinica, ali je kadrovski i dalje bio povezan sa OVK“, piše NZZ, dodajući da ni prisustvo KFOR-a nije uspelo da spreči formiranje paralelnih struktura moći na terenu.
Prema pisanju lista, „dok je KFOR u Prištini objavljivao uspehe razoružanja, po selima su patrolirale grupe bivših boraca OVK“. Time je, ocenjuje autor, stvorena fragilna bezbednosna situacija koja traje do danas, sa čestim međuetničkim tenzijama i nasiljem.
Zaključak Neue Zürcher Zeitunga je da bi svaki pokušaj razoružavanja Hamasa u Gazi morao biti deo šireg političkog sporazuma i dugoročnog međunarodnog angažmana – jer, kako pokazuju iskustva Kosova i Avganistana, „simbolično razoružanje bez stvarne političke transformacije samo čuva stare strukture pod novim imenima“.
„Za Gazu bi razoružanje Hamasa moglo biti uspešno samo ako je deo sveobuhvatnog političkog dogovora“, piše NZZ, dodajući da bi to zahtevalo i dugotrajno međunarodno prisustvo, „možda čak i decenijama“.
Izvor:Neue Zürcher Zeitung (NZZ), Berlin – autor Marco Seliger
Foto: SVP.ch; Predsednik SVP-a Marcel Dettling i njegova helebarda na Rütliju
Švajcarska narodna partija (SVP) prvi put je prešla granicu od 30 odsto podrške u anketi o izbornim preferencijama, pokazao je novi izborni barometar instituta Sotomo za Švajcarsku radiodifuznu korporaciju.
Stranka, koja je pobedila na saveznim izborima 2023, sada ima podršku od 30,4 odsto, što je njen najbolji rezultat do sada, preneo je Swissinfo.
Ukoliko se taj trend nastavi, SVP bi mogao da ostvari rekord i na narednim saveznim izborima 2027. godine.
Najveći gubitnici su Radikalno-liberalna stranka, koja je pala na 13,3 odsto – najniži nivo u njenoj istoriji, kao i Centralna stranka, koja je pala na 13,6 odsto.
Levica se, međutim, stabilizovala – Zeleni i Socijaldemokratska partija beleže blagi rast od po 0,5 procentnih poena.
Sotomo ocenjuje da se politička scena u Švajcarskoj sve više polarizuje, uz jačanje krajnje desnice i levice.
Glavna politička pitanja za birače ostaju premije zdravstvenog osiguranja, imigracija, kriminal i odnosi sa Evropskom unijom.
Institut navodi da na stavove građana utiču i nove trgovinske tenzije sa SAD, nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo Švajcarskoj carine od 39 odsto.
Pre tačno trideset godina, 4. avgusta 1995, hrvatska vojska je pokrenula operaciju „Oluja“, na nemačkom „Sturm“, veliku ofanzivu koja je označila prekretnicu u ratovima nakon raspada Jugoslavije. U roku od četiri dana, hrvatske snage su povratile teritorije koje je kontrolisala samoproglašena Republika Srpska Krajina, čime je de facto okončana srpska kontrola nad velikim delovima srednje i južne Hrvatske, gde je srpsko stanovništvo živelo vekovima.
Pre jugoslovenskih ratova, etnički Srbi su činili oko 12 procenata hrvatskog stanovništva, oko 580.000 ljudi. Prema popisu iz 2021. godine, taj broj je opao na svega 123.892. Ovaj pad ne odražava samo proterivanje tokom rata, već i prepreke za povratak, pravnu nesigurnost i dugoročnu marginalizaciju.
U osvrtu na tri decenije, operacija ostaje jedno od najkontroverznijih poglavlja postjugoslovenskih ratova. Dok zapadna perspektiva „Oluju“ često slavi kao opravdani čin oslobađanja, zanemaruje se složenost porekla sukoba, patnja srpskog civilnog stanovništva i uznemirujuće nasleđe nacionalističkog ekstremizma koje je oblikovalo tok rata. Potrebna je dublja i iskrenija rasprava.
Za mnoge Hrvate, „Oluja“ predstavlja trenutak trijumfa i obnove državnosti. Za Srbe je to bila humanitarna katastrofa i nacionalna trauma. UNHCR i Human Rights Watch procenjuju da je između 200.000 i 250.000 etničkih Srba tokom i neposredno nakon operacije napustilo Hrvatsku – jedno od najvećih proterivanja stanovništva u Evropi od Drugog svetskog rata. Mnogi su napadnuti tokom povlačenja, naročito starije osobe koje su ostale.
Organizacije za ljudska prava dokumentovale su stotine civilnih žrtava i sistematsko uništavanje srpskih sela. UN i Međunarodni krivični sud su posledice označili kao ciljno etničko čišćenje. Iako je Hrvatska obećala omogućavanje povratka, proces je bio spor, birokratski i često neprijateljski. Mnogi povratnici su zatekli svoje kuće uništene ili zauzete; pravni putevi za povraćaj imovine uglavnom nisu funkcionisali. Neki su bili diskriminisani u oblastima kao što su posao, obrazovanje i pravni status.
Da bi se razumelo zašto su Srbi u Hrvatskoj početkom 1990-ih digli pobunu i proglasili Republiku Srpsku Krajinu, mora se ići dalje od pojednostavljenih prikaza etničke agresije i sagledati duboko ukorenjena istorijska trauma srpske zajednice. Tokom Drugog svetskog rata, fašistički ustaški režim tzv. Nezavisne Države Hrvatske (NDH), saveznika nacista, sproveo je genocidnu kampanju protiv Srba, Jevreja i Roma. Desetine hiljada, prema nekim izvorima i stotine hiljada Srba, ubijeni su u koncentracionim logorima poput Jasenovca, a cela sela su zbrisana.
Kada se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija krajem 1980-ih i početkom 1990-ih raspala, mnogi hrvatski Srbi – koji su tamo živeli vekovima – su se plašili oživljavanja te ideologije koja je nekada progonila njihove porodice. Ovi strahovi nisu bili neosnovani. Retorika nove hrvatske vlasti pod predsednikom Franjom Tuđmanom bila je obeležena istorijskim revizionizmom i dvosmislenim odnosom prema nasleđu ustaša. Tuđman je javno relativizovao razmere zločina i dozvolio rehabilitaciju ustaških simbola i figura u novom hrvatskom nacionalnom narativu.
Rani hrvatski ustav je ukinuo status konstitutivnog naroda Srbima – simbolična, ali duboko značajna promena. Srpski natpisi su uklonjeni. Ponovno uvođenje „šahovnice“, zastave koja vizuelno podseća na ustaški simbol, pojačalo je strah. U takvoj klimi, mnogi Srbi su videli svoju kulturnu identitet i bezbednost kao ugrožene. Pobuna u Krajini je bila isto toliko izraz istorijskog sećanja i straha koliko i politički ili teritorijalni čin.
Danas je Hrvatska članica EU i NATO. Ipak, uprkos međunarodnoj integraciji, uznemirujući odjeci prošlosti ostaju. Javne ličnosti, muzičari i političari i dalje veličaju aspekte ustaškog nasleđa. Nedavni koncert kontroverznog pevača Marka Perkovića, poznatog kao „Thompson“, sadržao je pesme i simbole iz ustaškog perioda. Koncert je privukao 500.000 nacionalista i desničara i ne samo da je bio tolerisan, već su ga pohađali premijer Plenković i drugi ministri. Oni su slušali Thompsona kako uzvikuje „Za dom!“, što odgovara nacističkom pozdravu „Sieg Heil!“. U svojim pesmama Perković slavi ustaške zločine u Jasenovcu i Staroj Gradiški, gde je izvršen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Sa približavanjem tridesete godišnjice operacije „Oluja“, došlo je vreme za sveobuhvatno suočavanje s prošlošću – ono koje priznaje sve žrtve, ne samo one koje su politički oportunije u očima Zapada i EU. Isceljenje zahteva empatiju, priznanje i hrabrost politike i društva. Pomirenje ne dolazi kroz slavlje pobede ili selektivno sećanje. Ono počinje istinom – a ta istina mora obuhvatiti i glasove onih koji su proterani, ućutkani i izbrisani iz kolektivnog pamćenja. Tek tada Evropa može tvrditi da je naučila lekcije iz svoje tragične istorije.
Christoph Mörgeli Istoričar medicine i političar Narodne partije Švajcarske SVP/UDC,
Švajcarska vlada saopštila je danas da je odobrila sporazume sklopljene sa Evropskom unijom prošle godine kojima se regulišu međusobni odnosi i da je sada pokrenula domaći konsultativni proces, kao i da je cilj tih sporazuma prilagođavanje tržištu Unije i saradnja u određenim oblastima.
U saopštenju se navodi da je neizvesna globalna geopolitička situacija uticala da postane strateški neophodno da Švajcarska održi stabilne i predvidljive odnose sa Evropskom unijom, svojim najvećim trgovinskim partnerom, preneo je Rojters.
Ističe se da su pregovori Švajcarske sa EU o međusobnim odnosima uspešno okončani u decembru 2024. godine, a da su tokom poslednjih pet meseci usaglašena pitanja o platama, imigraciji, električnoj energiji, kao i o referendumu koji će se održati o prihvatanju svih tih predloga.
Proces konsultacija o tim pitanjima trajaće do 31. oktobra ove godine, saopštila je vlada. Parlament će raspravljati o tim pitanjima pre održavanja referenduma koji će verovatno biti održan 2028. godine.
