Reklama

Uspon zelenih partija na Federalnim izborima

Na parlamentarnim izborima u Švajcarskoj zabeležen je rast zelenih, a pad krajnje desnih stranaka, pokazuju prvi rezultati.

Desničarski populisti Narodna partija Švajcarske (SVP) pretrpela je jasne gubitke na današnjim parlamentarnim izborima, dok su Zeleni pravi pobednici ovog glasanja. Prema prvim privremenim rezultatima, koje je objavio javni servis, SVP osvojila je 26,3 odsto glasova, što je za 3,1 odsto manje nego na prošlim parlamentarnim izborima.

Zeleni su sa 12,7 osvojenih glasova, ojačavši za čak 5,6 odsto, osvojili četvrtu poziciju na švajcarskoj političkoj sceni.

Time su Zeleni pretekli, tesno, Hrišćansko-demokratsku narodnu partiju (CVP), koja je osvojila 12 odsto glasova (+0,4 odsto).

Po prvi put u poslednjih par decenija time je jedna od četiri vladajuće partije pretečena od strane opozicione stranke.

Pored SVP su i dve dalje vladajuće stranke pretrpele gubitke.

Socijalemokate (SP) su izgubile 2,4 odsto glasova i osvojili 16,5 procenata, Slobodarska partija (FDP) osvojila je 15,2 odsto (-1,2 procenaa).

Na parlamentarnim izborima u Švajcarskoj velika pomeranja na političkoj sceni nisu česta. I sastav vlade je u proteklih šest decenija praktično nepromenjen, te SVP, SP, FDP I CVP dele sedam mesta u švajcarskoj vladi.

Ovakav sastav vlade mogao bi sada poremetiti odličan rezultat Zelenih, posebno ako ona bude uspela da ostvari saradnju sa drugom zelenom partijim Građanskom zelenoliberalnom strankom (GLP), koja je uspela da osvoji 7,6 odsto glasova, poboljšavši svoj rezultat za 2,9 odsto u odnosu na prošle izbore.

Time zelene stranke ubuduće zauzimaju petinu mesta u skupštini Švajcarske, koja ima 200 poslanika i teško bi bilo da budu zaobiđene prilikom formiranja nove vlade.

Švajcarci odbili predlog da se njihovim zakonima da prednost

Foto: Reuters/Arnd Wiegmann

Rezultati pokazuju da je 67 posto birača glasalo protiv i 33 za taj predlog, objavila je državna televizija SRF.

Kritičari tog predloga tvrdili su kako bi se time naštetio ugled Švajcarske u svetu.

Ovakav rezultat veliki je udarac za desnu Švajcarsku narodnu stranku (SVP) koja je počela tu inicijativu i koja godinama predlaže slabije odnose sa Evropskom unijom i ograničavanje imigracije.

„Ovo je veliki poraz“, rekla je Selin Amaudruz, potpredsednica te stranke koja je najveća u Federalnoj skupštini.

Predlog SVP-a uzdrmao je celokupni švajcarski politički spektar, jer je mogao ugroziti odnose sa Evropskom unijom, pa čak i s Ujedinjenim nacijama.

Švajcarci su danas odlučivali i o tome treba li dati podsticaje stočarima koji svojim kravama ne režu rogove, ali su taj predlog odbacili.

Prihvatili su pak predlog da se osiguravajućim kućama da mogućnost da prikupljaju informacije o mogućim prevarama sa osiguranjem.

Radi se o zakonu koji je u martu predložila savezna vlada, a koji predviđa posebna ovlašćenja prikupljanja informacija o „lažnim bolesnicima“, a posebno „tajno posmatranjem“ ljudi za koje se sumnja da varaju sistem.

Vlada Švajcarske “pobedila” na poslednjem referendumu

Foto: RSI/Keystone/Px/Serbinfo

I ove nedelje na biralištima rezultati su isti kao što su bili prognozirani u istraživanjima i anketama: dva “ne” i jedno “da”. Ishod ovog poslednjeg kruga referenduma u 2018. godini predstavlja pobedu Saveznog veća i Parlamenta.

Inicijativu “Za krave sa rogovima” odobrilo je samo šest kantona, uključujući i Tićino. Ukupno 54,7% birača je glasalo protiv inicijative. Masovno “Ne” za dugu inicijativu koja se zalagala“ Za samoopredeljenje”, amandman za promenu Ustava koji je promovisala SVP/UDC. Protiv inicijative  su glasali svi kantoni, čak 66,2% birača. Definitivno prihvaćena inicijativa koja daje pravni osnov za nadzor zdravstvenih osiguranika. Samo dva kantona su bila prtotiv, dok ukupan broj birača koji je glasao “Da” 64,7%.

Birači su ovim rezultatima glasanja, sledili preporuke Saveznog veća za glasanje o predloženim inicijativama. Ovim glasanjem se potvrđuje taj značajni trend. Ove godine na svih 10 glasanja, na kojima se izjašnjavalo o razinim referendumima i inicijativama, birači su glasali u skladu sa preporukama Saveznog veća.

Intervju Karle del Ponte za švajcarski “Corriere del Ticino” – Tužilaštvo nije imalo ništa protiv Srba

© Zocchetti

Novinar švajcarskog “Corriere del Ticino”, Karlo Silini (Carlo Silini) govorio je sa bivšom tužiteljkom Karlom del Ponte (Carla del Ponte) povodom završetka rada Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Razgovor su vodili na temu rada Međunarodnog suda, o tome kako je “lovila” ratne zločince, ali i o greškama i propustima ovog Tribunala.

Ovaj intervju novinar počinje jednom paralelom koju povlači između sukoba u Siriji i na prostoru bivše Jugoslavije.

Sirija, Sirija i još jedanput Sirija. Izgleda da se sva sramota celoga sveta koncentrisala u ovoj zemlji. Možemo se tešiti misleći da je ta zemlja daleko od nas, ali kao Evropljani ne trebamo zaboraviti da smo jedan podjednako apsurdan i krvavi rat imali “kod kuće” pre dvadeset godina: na prostoru bivše Jugoslavije. Vreme masovnih grobnica i silovanja kao jednog od “oruđa” rata je završeno, ali rane zarastaju polako. Povremeno se pojave institucije prade kao što je bio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) koji će zatvoriti svoja vrata u nedelju. Poslednje suđenje se završilo glamuroznim samoubistvom u direktnom televizijskom prenosu. U trenutiku izricanja presude (20 godina zatvora), hrvatski general Praljak je ispio otrov iz flašice i kasnije preminuo u bolnici. Jedan tužan kraj za projekat koji je za svojih 24 godina postojanja pokušao da da malo pravde za žrtve.

Razgovaramo sa jednom od apsolutnih protagonista tog suda, Karlom del Ponte, tužiteljkom od 1999 do 2007. godine, koja je u Hag odvela čak i Slobodana Miloševića.

Karla del Ponte, nažalost moramo da počnemo od kraja, sa samoubistvom Praljaka u direktnom televizijskom prenosu, koji je na neki način sa ovom dramatičnom scenom uništio imidž Tribunala. Šta mislite o tome?

«Poznavala sa m Praljaka, ispitivala sam ga. Bio je režiser, koji se bavio televizijom i na nekin način je hteo da režira poslednju scenu Tribunala. Naravno za Tribunal je ovo izvesna sramota. Nije moguće da se prilikom poseta u zatvor unese otrov. Sve u svemu, verovatno su se kontrole odnoslile samo na unošenje oružija, ali je sve ostalo prolazilo. Šta više, čak je i Milošević dobio antibiotik protiv lepre koji je pomagao da povisi pritisak. Prolazilo je svega po malo u tom obliku, i zaista to je jedan propust, ali sve u svemu marginalan.»

Zašto?

«Pre svega, zato što nije lako zaustaviti jednu malu bocu otrova prilikom kontrole. I zato što se radi o lukavstvu optuženog, da umesto odležavanja dvadeset godina zatvora, oduzme sebi život jednim isceniranim potezom. Ali i to je marginalno u odnosu na čitavu istoriju suda. Tačno je, to je bio poslednji proces, i nje smelo da se desi da optuženi izvrši javno samoubistvo.»

Šta znači istraživati ratne zločine? Da li su više prepreke pokušaji da se rekonstrujiše istina o činjenicama ili je problem da se dobije pristanak na saradnju vlasti različitih zemalja da se dođe do osumnjičenih?

«Zavisi. Moramo shvatiti da međunarodna pravda jedino može da ima uspeha i da funkcioniše ukoliko postoji politička volja država. Počevši od država članica Saveta bezbednosti UN. Dakle, rad međunarodnog tužioca je olakšan ukoliko postoji saradnja država.»

Postoji li?

«Ne uvek. Obično država koja je uključena u proces ne sarađuje, jer bi trebalo da isporuči svog ministra ili predsednika. Ali ako Međunarodna zajednica vrši politički pritisak, saradnja nije tako teška. Radi se zapravo o upečatljivim zločinima, sa hiljadama žrtava. Stvari funkcionišu ako se istraga može vršiti pristupom teritiriji, ako možete otvoriti masovne grobnice – odatle se počinje – kako bi se utvrdilo koliko je civilnih žrtava bilo. Onda se vraća na krivičnu odgovornost učesnika, tačnije visokih političkih i vojnih funkcionera. Zato što se Međunarodni sud ne bavi počioniocima nego odgovornima na visokim položajima, onima koji sede za stolom vlasti i odlučuju i planiraju zločine protiv čovečnisti. Tu je naravno neophodan pristup dokumentaciji, državnim arhivima i posebno svedocima.»

Jednostavan pristup?

«Rekla bih da ne, jer je vrlo malo ljudi koji su voljni da svedoče. To je razlog zašto smo uvek radili mngo sa protivnicima Miloševića, posebno sa opozicionim liderom Zoranom Đinđićem, koji je kasnije ubijen. Sa njim smo postigli veliki napredak u našim istragama. Zbog toga puno zavisi od političke situacije i koliko Međunarodna zajednica pomaže u ostvarivanju saradnje.»

U konkretnom slučaju kako je išlo sa Evropskom unijom?

«Uspeli smo da ubedimo Evropsku uniju da vrši pritisak na Srbiju, posebno za hapšenje ratnih zločinaca. Ideja je bila da treba da sarađuju ako žele da se pridruže Evropskoj uniji. Ovom strategijom uspeli smo da uhapsimo prakitično sve optužene.»

A u Ruandi? Nekoliko godina ste imali važnu ulogu kao tužilac Međunarodnog krivičnog suda te zemlje.

«U Ruandi situacija je bila takva da je istrage olakšala činjenica da je bivši premijer Kambanda priznao svoje zločine i bio naš glavni svedok. Dao nam je odlične informacije. Uskoro smo došli do optužnice i međunarodnog naloga za hapšenje. Teško je bilo uhapsiti ove ljude zbog toga što je većina njih izbegla u druge afričke zemlje i sa malo novca uspevala da plaća svoju slobodu. Mislim da je  Felisijen Kabuga (biznismen iz Ruande u velikoj meri uključen u genocid) još uvek slobodan u Keniji. Oni koji su pobegli u Evropu su uhapšeni, drugi nisu. Tako da nije slučajno da ima mnogo optuženih koji još nisu uhapšeni do danas.»

Uvek ste govorili da je vaš najveći uspeh u Haškom tribunalu bio hapšenje Miloševića, ali i najveće žaljenje zbog toga što je umro u ćeliji pre kraja suđenja. Kao da je uspeo da pobegne pre kazne. Da li je tako?

«Na kraju se može reći da je tako. Ali nedostaje finale: pobegao pre presude i u svakom slučaju mrtav. Tokom vremena, posle prvih ljutnji zašto moralo tako da se desi, smirili smo se jer na kraju, njega više nema.»

Nema ga više – umro je, to je poraz?

«Da, ma da on nije tako mislio.»

Da li je osetila neki znak pokajanja kod Miloševića kada ga je ispitivala? Sažaljenje?

«Gotovo svi optuženi postavljaju “zid”. Jedan od njih je bio i Milošević, on ga je postavio odmah. Drugi su govorili malo više, ali malo. Jedan je sarađivao i odgovaraio na pitanja. Inače svi su bili ćutljivi ili su govorili jako malo. Na kraju krajeva, smatrali su sebe herojima koji su se žrtvovali za njihovu zemlju međunarodnoj pravdi kojoj nisu verovali.»

Da li su zadržali ovu “masku” i nakon presuda?

«Uvek, čak i tokom izricanja kazne. Svi su bili heroji koji su nelegalno zatvoreni. Istina je da kada budu oslobođeni iz jednog ili drugog razloga, prilikom njihovog povratka svi budu dočekani uz veliko slavlje i pompu.»

Koje druge uspehe želite da zapamtite, a za kojim žalite?

«Uspesi su oni koji su dobijeni za žrtve, odnosno hapšenje optuženih. Ono za čim moji saradnici i ja žalimo je činjenica da nismo mogli više da hapsimo. Bili smo ograničeni od strane naših nadređenih i na kraju od Saveta bezbednosti UN u Njujorku koji je vršio pritisak da smanjimo našu listu traženih. Za tim najviše žalim. Tužilaštvo je savršeno funkcionisalo i mogli smo da podignemo mnogo više optužnica. Zato što međunarodni sistem ima mnogo velikih poteškoća. Čak i sada neki krivci su na slobodi. Tako da je mandat Međunarodnog suda trebao da bude mnogo opširiniji nego što je bio slučaj.»

Kako je objavljeno u časopisu “Liberté” 11. decembra 2017., sociolog Erik Gordi (Eric Gordy) tvrdio je da je Tribunal u Hagu bio pod pritiskom velikih sila, posebno Amerike da ne osudi neke ratne zločince. I to zbog toga što bi te presude otvorile pitanje spoljnu podršku paravojnim snagama na terenu. Šta vi mislite? Gordi navodi slučaj hrvatskog generala Ante Gotovine, provobitno osuđenog na 24. godine, a potom oslobođen.

«Tužilaštvo nikada nije bilo pod pritiskom i nikada se nije obaziralo na neke eventualne pritiske. Bilo ih je jako malo.»

Sa čije strane?

«Od strane nekih država koje su bile predmet istraga. Ali, u stvari nikakav pritisak nije vršen na tužioca. Ako ga je bilio bilo je samo na nivou presude. Gotovina je bio osuđen na prvoj instanci.»

Zašto je onda oslobođen?

«Pravno gledano, oslobođen je zato što su promenili tumačenje zakona i učinili ga mnogo restriktivnijim. Greška, ponavljam. Jedna velika greška. Kasnije, kako sam mogla da pročitam, ali nemam dokaza za to, možda je bilo i političkih pritisaka. Mogu samo reći da su na moje veliko iznenađenje promenili tumačenje zakona.»

Tribunal za bivšu Jugoslaviju bio je prvi međunarodni krivični sud nakon Nirnberga. Tada kao i danas postoje oni koji tvrde da ovi sudovi donose pravdu u korist pobednika, ne poraženih. U konkretnom slučaju postoje oni koji veruju da se prstom upiralo više u Srbe nego u Hrvate. Šta mislite?

«Apsolutno se ne slažem. Tvrdnja nije na mestu. Naravno, optužili smo više Srba od Hrvata ili Bošnjaka, jer su Srbi oni koji su počinili najviše zločina. Isto tako smo mogli da lakše da vodimo istrage o zločinima Srba jer smo imali potpunu saradnju, mnogo veću nego u drugim slučajevima. Delovali smo takođe i na Kosovu, na primer Ramuš Haradinaj (bivši komadant UČK) koji je sada premijer. Uhapsli smo ga, ali ne mogu vam objasinit koje smo teškoće imali da utemeljimo optužnicu. Nakon čega je učinjena još jedna greška i kada je i on oslobođen. Tužilaštvo nije imalo ništa protiv Srba. Radili smo sa onim što smo imali u ruci, utvrđivajući koji su zločini, gde su počinjeni i ko su počinioci. Jedina moja lična uteha je to da, kada su oslobiđeni Gotivina i Haradinaj, ja nisam bila prisutna. Inače to ne bih prihvatila.»

Jedina moja lična uteha je to da, kada su oslobiđeni Gotivina i Haradinaj, ja nisam bila prisutna. Inače to ne bih prihvatila.

Po vašem mišljenju, presude Međunarodnog suda stvarno pomažu pomirenju u zemljama koje su bile pogođene sukobom? Da li postoji rizik da se raspaljivanja nacionalizma kada na uživo na televiziji gledate bivše generale ili političare koji veličaju veliku Srbiju ili veliku Hrvatsku?

«Raspaljivanje? Ne verujem. Naravno uvek postoji neko ko je nostalgičan. Priznajem da smo mislili da će Tribunal biti efikasniji u donošenju nekog od elemenata pomirenja. Sigurno je to bilo presudno za žrtve. Nakon toga sve zavisi od vlasti i momenta. U svakom slučaju radi se o veoma važnom koraku ka miru.»

Pretpostavljam da ste upoznali mnogo žrtava, rođaka ili prijatelja žrtava. Šta su tražili?

«Da, srela sam ih mnogo puta. Tražili su pravdu i tražili su stroge kazne. Žrtve uvek traže oštrije kazne od onih koje su dodeljene, a moj zadatak je bio da im objasnim da jedna kazna od dvadeset, dvadeset pet godina već velika kazna. Neverovatno je koliko je žrtvama važno da se osude odgovorni za njihovu ogromnu patnju.»

Da li im to pomaže da nastave da žive?

«Da, osnovno je da nastavite da živite. Znate, za jednu ženu koja nakon silovanja svojim očima gleda kako joj ubijaju troje dece, vidi da je počinilac tog zločina osuđen na dvadeset sedam godina zatvora, shvata da se radi o nečemu pozitivnom. Sve ovo pomaže da nastavite da živite.»

Prevod sa italijanskog: Vladimir Miletić

Ignazio Cassis izabran za novog člana Savezne vlade

AFP PHOTO / POOL / PETER SCHNEIDER

Nakon 18 godina kanton Tićino je dobio svog direktnog predstavnika u Saveznoj vladi, 117. u istoriji Švajcarske, novi član Savezne vlade je Ignazio Cassis koji je izabran na mesto koje je ostalo upražnjno nakon ostavke Didiera Bukhaltera.

Nakon drugog kruga glasanja Ignazio Cassis je izabran sa 125 glasova, ostala dva kadnidata takođe ispred PLR, koja su bila u trci za upražnjeno mesto Maudet i Moret osvojili su 90 i 28 glasova. “Radiću marljivo” izjavio je novoizabrani član Savezne vlade u svom prvom govoru u kojem je istovremeno i prihvatio novu ulogu (na sva četiri nacionalna jezika). Nakon toga je položio zakletvu na Švajcarski Ustav podizanjem tri prsta uvis.

Zanimljivost

Novi Savezni ministar Ignazio Cassis – kao i njegove kolege imaće neto godišnju platu od 445.163 švajcarskih franaka, na koji se dodaje i dodatak za troškove od 30.000 franaka. Savezna vlada takođe plaća i troškove telefona, dok televizijku pretplatu (Bilag) plaćaju sami članovi vlade.

Svaki član Savezne vlade, kao i Savezni sekretar imaju pravo na dva vozila, jedno svečano i jedno za svakodnevnu upotrebu. Takođe dobijaju i godišnju voznu kartu za prvu klasu (prevoz koji najveći broj ministara najčešće koristi).

Ana Brnabić mandatarka za sastav nove Vlade

„Tu odluku nije bilo lako doneti, a doneo sam je u skladu sa interesima Republike Srbije i proklamovanim ciljevima… da radom i energijom nastavimo dobre rezultate za zemlju i građane“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Predsednik Republike je rekao da je uveren da Brnabić poseduje kvalitetre da vodi Vladu i da će, zajedno sa ostalim ministrima, vredno raditi na boljitku i napretku za Srbiju pred kojom su teški izazovi.

Kostur Vlade ostaće isti, ali imaće jedno ili dva ministarstva više, najavio je Vučić i dodao da će za vikend biti završeni razgovori o tome. Naveo je i da ima puno poverenje u lidera socijalista Ivicu Dačića i da očekuje da će SPS imati značajniju ulogu u novoj vladi.

Predsednik je poručio da je neophodno da nova vlada sačuva punu discipinu u trošenju novca, ali i da građani Srbije, posle teških reformi, više osete napredak što će se, kako je rekao, na najbolji način osetiti povećamnjem i penzija.

Na pitanje novinara N1 o spekulacijama u javnosti da je Ana Brnabić samo privremeno rešenje i da će na proleće, zajedno sa izborima u Beogradu, biti održani i vanredni parlamentarni izbori, Vučić je rekao da se ređe nego što mnogi misle, bavi računicama i kalkulacijama.

Kako kaže, nema sumnje da bi SNS lakše pobedio na izborima u glavnom gradu uz vanredne parlamentarne izbore, ali da tako nešto ne planira.

Sastav celokupne Vlade trebalo bi da bude poznat 21. ili 22. juna, dok je za 23. jun predsednik Vučić zakazao svečanost povodom preuzimanja nove dužnosti.

Sve stranke vladajuće koalicije najavile su da će u Skupštini Srbije podržati Vučićev predlog.

Brnabić će biti prva žena i prva deklarisana LGBT osoba na čelu srpske vlade.

Brnabić je ministarka u Vladi Srbije posle parlamentarnih izbora 2016. i na mestu ministarke državne uprave i lokalne samuprave nasledila je Kori Udovički.

Rođena je 1975. godine u Beogradu, ima MBA diplomu iz marketinga s univerziteta Hul, u Engleskoj i više od devet godina iskustva na menadžerskim pozicijama na različitim projektima međunarodnog razvoja, kao i u Vladi Srbije.

Izvršni je direktor Peksim fondacije od njenog osnivanja 2010, a pored toga, angažovana je u kompaniji Kontinental vind Serbija gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.

Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kao viši koordinator USAID-ovog programa za ekonomski razvoj opština i od tada sarađuje sa Izvršnom kancelarijom na jačanju kapaciteta.

Predsednica je Savetodavnog odbora Etno mreže nacionalnog proizvođača rukotvorina koje obuhvata više od 500 žena iz svih krajeva Srbije, organizovanih zadruge ili udruženja, koja doprinose negovanju tradicije i starih zanata.

U 2013. je dobila priznanje „Biznis dama godine“ u kategoriji društveno odgovorno poslovanje.

Aleksandar Vučić novi predsednik Srbije

Foto: FoNet/Imre Szabo

U Srbiji su u dvadeset časova u nedelju zatvorena biračka mesta na predsedničkim izborima na kojima je pravo glasa imalo 6.724.949 upisanih birača.

Prema rezultatima RIK-a na osnovu 91,65 odsto obrađenog materijala, Aleksandar Vučić je na predsedničkim izborima osvojio 55,13 odsto glasova. Slede Saša Janković sa 16,25, Luka Maksimović sa 9,43, Vuk Jeremić sa 5,64 i Vojislav Šešelj sa 4,47 odsto.

Ostali kandidati su zajedno osvojili 7,41 odsto glasova. Na izborima za predsednika glasalo je 54,55 odsto upisanih u birački spisak.

Švajcarska se predstavlja Donaldu Trampu

Po uzoru na jednu holandsku televizijsku emisiju, humoristička emisija koja je emitovana na švajcarskom SRF, napravila je video klip na kome su emitovane sve “osobine” po kojima Švajcarska može da zauzme drugo mesto posle Trampove Amerike.

Švajcarska je zemlja sa najlepšim oblinama u Evropi, ima lepe planine, tretira loše žene i dala im je pravo glasa tek 1970-ih, u nekim kantonima čak 1990. Ima najjaču vojsku na svetu, od kojih najhrabriji čuvaju i samog Papu. Švajcarska je izmislila Brexit i mrzi Evropsku uniju.

Da li će ove i ostale prednosti i pohvale na snimku ubediti Donalda Trampa da se izjansi “Švajcarska druga”? Konkurencija za osvajanje drugog mesta je vrlo teška. Pored Holandije pojavile su se i druge zemlje koje su u međuvremenu ušle u “trku”.

U međuvremenu, svako može da proceni, svojim očima da li je video poruka švajcarske ima sve atribute koji su potrebni da šarmiraju Donalda Trampa.

Referendum 12. februar 2017

© Serbinfo.ch (photo: Drago S.)

U Švajcarskoj će se 12. februara 2017. godine održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni su dobili na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji jednom popunjen može biti poslati nazad poštom, ili lično predat u nedelju 12. februara 2017. na svom glasačkom mestu.

Teme za glasanje na federalnom nivou:

1. Savezna uredba u pojednostavljenoj naturalizaciji stranaca treće generacije

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi koja se odnosi na pojednostavljenje procesa naturalizacije stranaca treće generacije.

O čemu se radi?
Mladim strancim čija porodica živi u Švajcarskoj generacijama i koji su dobro integrisani u švajcarsko društvo, mora biti omogućena pojednostavljeni proces naturalizacije. Ovakva odluka Parlamenta podrazumeva promenu Saveznog Ustava.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine koja se odnosi na olakšanu naturalizaciju stranaca treće generacije?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 122 glasova za i 75 protiv, uzdržanih nije bilo. Skupština kantona sa 25 protiv 19, bez uzdržanih.

2. Savezna uredba o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciji saobraćaja (FOSTRA)

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja (FOSTRA).

O čemu se radi?
Uredba ima za cilj da obezbedi sredstva za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja. Fond koji se osniva na neodređeno vreme, služi da se reše problemi kapaciteta nacionalnih puteva, kako bi se osiguralo funkcionisanje i odrćavanje istih i kofinansirali projekti aglomeracije.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine o osnivanju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 146 glasova za i 48 protiv i 4 uzdržanih. Skupština kantona sa 41 protiv 1, 2 uzdržana.

3.  Zakon o III poreskoj refermi preduzeća

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Zakonu o trećoj poreskoj reformi preduzeća.

O čemu se radi?
Treća reforma oporezivanja preduzeća potiskuje smanjeno oporezivanje holding kompanija, sa delimičnim ili potpunim sedištem u Švajcarskoj. Zahvaljujući novim merama, pojačava se konkurentnost Švajcarske i stvara Kantonima političko-finansijski prostor za manevre.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Savezni zakon od 17. juna 2016. godine fiskalnim merama za jačanje konkurentnosti poslovnog tržišta Švajcarske. (Zakon o III poreskoj reformi preduzeća)?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 139 glasova, 55 protiv i 2 uzdržana. Skupština kantona sa 29 prema 10, 4 uzdržana.


Teme za glasanje u Kantonu Ticino

1. Pravna zaštita životinja

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.

O čemu se radi?
Kanonalna Vlada usvojila je 10. oktobra 2016. godine predlog promene Kantonalnog Ustava koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
Ova izmena proističe od usvajanja parlamentarne inicijative koja se odnosi na osetljivost našeg društva prema životinjskom svetu.
U našem pravnom sistemu centralne teme zaštite životinja su pokrivene Federalnim zakonima, pre svega Ustavnom odredbom (član 80) .

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene kanotnalnog Ustava (član 14, stav 1)?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 10. oktobra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa DA za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

2.  Smanjenje broja sudija za prinudne mere

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na smanjenje broja sudija za prinudne mere.

O čemu se radi?
20. septembra 2016. godine, Kantonalna vlada usvojila je promene Zakona o pravosudnoj organizaciji, koja predviđa smanjenje broja sudija za prinudne mere. Sa sadašnjih 4 na 3.
Stupanjem na snagu švajcarskog Zakona o krivičnom postupku, 1. januara 2011. godine, Kantonalna vlada je odlučula da ujedini oblast mera prinude sa onima koje se tiču primene kazne, spajanjem nadležnih sudija.

Nakon pet godina rada, a posebno imajući u vidu pozitivnu ocenu aktivnosti koje obavljaju sudije, Kantonalna vlada je predložila Kantonalnoj skupštini smanjenje broja sudija, što bi dovelo do godišnje uštede od 256.000 franaka. Mera koja će će pomoći oporavku javnih finansija i omogući uravnoteženi budžet do 2019. godine.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmenu Zakona o pravosudnoj organizaciji od 20. septembra 2016. godine.

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

3. Finansiranje usluga kućne nege

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na izmene zakona o finansiranju usluga kućne nege.

O čemu se radi?
Revizija zakona o kome se glasa, predviđa finansijsko opterećenje za kanton od 20% i opštine od 80% u sektoru usluga zaštite i kućne nege (SACD) u iznosu od 2,5 miliona franaka. Ovo smanjenje, koje može biti primenjeno i od samih predstavnika sektora, mora biti konkretizovano do 2019. godine, kroz mere racionalizacije potrošnje. Ukoliko racionalizacija troškova nije u potpuneosti realizovana od strane SACD, biće uvedeno, kao i u drugim kantonima, delimično plaćanje usluga od strane samih korisnika usluga, koji su trenutno besplanti.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o pomoći i kućnoj nezi od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o pomoći i kućnoj nezi.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

4. Ograničenja za neka socijalna davanja 

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na ograničenja na neka socijalna davanja.

O čemu se radi?
Promena zakona o kome se glasa, predviđa regulisanje pravednije raspodelu socijalnih davanja kantona, u zavisnosti od broja članova porodice.
Od 1. januara 2017. godine, granica za pristupanje socijanim davanjima, pevećavaće se srazmerno broju članova domaćinstva. Za osobe koje žive same iznos ostaje isti. Za porodice, za roditelja ostaje nepromenjen, sa sledećeg člana se neznatno smanjuje, dok je pa progresivan počevši od trećeg člana porodice.
Ova promena predstavlja važan prvi korak ka reorjentaciji porodične politike kantona.

Pitanje koje će biti na lisitiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja, od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

 

Nenad Stojanović protiv zakona o primeni inicijative od 9. februara

© Ti-Press

Politikolog Nenad Stojanović pokrenuo je referendum protiv zakona o primeni narodne inicijative od 9. februara, odobrene od strane Parlamenta tokom nedavnog zimskog zasedanja.

Stojanović je sam putem svog tviter (twitter) naloga objavio ovu vest. Potrebno je 50.000 potpisa koji moraju biti sakupljeni do 7. aprila 2017. godine. Uz vest je takođe objavljen i obrazac za prikupljanje potpisa. Stojanović nastupa kao privatno lice bez podrške bilo koje političke organizacije. U izjavi za Švajcarsku agneciju Tages-Anzeiger, istakao je da “narod mora da odluči”.

Po njegovom mišljenju, glasanje je “apsolutno neophodno”, jer bi u suprotnom SVP/UDC mogao da se žali godinama da se narodna volja ne poštuje. “Bez referenduma, rizikujemo da populistički političari neprestano vređaju Parlament u narednim godinama”, dodao je Stojanović.

On se nada da će njegova akcija biti podržana od strane organizacija i parlamentaraca. On je posebno uputio apel organizaciji “Operation Libero”, pokreta mladih akademika koji je nastao nakon usvajanja inicijative SVP/UDC “protiv masovne imigracije”. Bivši poslanik PS je takože ukazao da če otvoriti i jedan web sajt, kao i da će samostalno sakupljati potpise na ulici.

Zakon o primeni inicijative SVP/UDC odobrene 9. februara 2014. godine , objavljen je juče u Federalnom službenom listu. Da bi se održao predloženi referendum, Stojanović ima 100 dana da za prikupljnje neophodnih 50.000 potpisa koji trebaju biti overeni od strane opštine.

Sa druge strane SVP/UDC je već zapretio da će pokrenuti narodnu inicijativu da raskine sporazum o Slobodnom kretanju lica sa Evropskom unijom, ukoliko Federalni savet ne primeni novi član ustava kao što je izglasano na narodnoj inicijativi 9. februara 2014. godine.

POSLEDNJE VESTI

1,660FansLike
207FollowersFollow
79FollowersFollow