Jučerašnji protesti u Beogradu upisali su se kao jedan od najznačajnijih događaja u novijoj istoriji Srbije. Prema izveštajima pet vodećih švajcarskih medija, građani različitih generacija, profesija i društvenih slojeva mobilisali su se kako bi izrazili nezadovoljstvo režimom predsednika Aleksandra Vučića, optužujući vlast za duboku korupciju, zloupotrebu moći i neuspeh da osigura osnovne demokratske principe.

Tages-Anzeiger:
“Protesti protiv predsednika Vučića – Srpska omladina trese Beograd. Da li dolazi do obračuna?“
(Proteste gegen Präsident Vucic Die serbische Jugend bringt Belgrad zum Beben. Kommt es jetzt zum Showdown?)

Tages-Anzeiger ističe da je protest u Beogradu, održan juče, bio najveći do sada u istoriji Balkana. Prema ovom izveštaju, demonstracije nisu samo lokalni odgovor već su odjeknule širom Srbije.

Masovna mobilizacija građana, ljudi iz svih krajeva zemlje – od studenata i srednjoškolaca, preko roditelja, pa sve do univerzitetskih profesora – učestvovali su u protestu, čime se stvorio utisak da je ceo narod ustao protiv autokratskog režima.

Na ulicama Beograda zabeleženi su prizori gde su demonstranti dočekivani aplauzom i toplinom, posebno emotivan trenutak bio je doček dolaska učesnika iz udaljenih gradova, gde su mnogi plakali od radosti.

Rušenje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je stradalo 15 osoba, opisan je kao “dominostein” – događaj koji je rasplamsao masovni otpor prema vlasti, a optužbe o korupciji i neodgovornosti su dosegle vrhunac.

Vučić je, kako piše Tages-Anziger, optužio opoziciju za planiranje „obojene revolucije“ uz navode da dobija podršku iz Moskve i Vašingtona. Njegov nastup, koji je bio sve manje uverljiv, dodatno je oslikan kroz kontrast između masovnih protesta i pokušaja vlasti da diskredituje proteste.

Neue Zürcher Zeitung:
“Velike demonstracije u Beogradu – Srpski protestni pokret nastavlja da jača“
(Grosskundgebung in Belgrad: Die serbische Protestbewegung gewinnt weiter an Kraft)

Prema Neue Zürcher Zeitung, protestni pokret u Srbiji ne gubi na zamahu, već naprotiv – postaje sve snažniji, naglašavajući da se broj demonstranata iz dana u dan povećava, što ukazuje na sve veći otpor građana prema autoritarnom režimu. Sve veći broj učesnika na ulicama Beograda signalizira da građani ne prihvataju status quo.

Iako su protesti masovni, demonstranti se trude da izbegnu nasilje i haos. Ovaj aspekt ukazuje na zrelu organizaciju protesta, gde se slogani i poruke prenose jasno, a cilj je dostići promene kroz miran otpor.

Vučićev utisak nemoći, istaknut u ovom članku, dodatno oslikava kontrast između očekivanja građana i načina na koji vlast pokušava da upravlja situacijom.

Blick:
„Stotine hiljada demonstriraju protiv srpske vlade“
(Hunderttausende demonstrieren gegen serbische Regierung)

Blick u svom tekstu stavlja akcenat na brojčanu snagu protesta, naglašavajući da, iako službene brojke navode oko 107.000 učesnika, stvarni broj demonstranata dostiže stotine hiljada.

Dok službene institucije prikazuju niže brojke, nezavisni posmatrači i dron snimci jasno pokazuju da su ulice Beograda bile preplavljene ogromnom masom ljudi.

Iako je većina protesta protekla mirno, zabeležen je incident kada je automobil namerno ušao u gomilu demonstranata, što je rezultiralo povredama nekoliko mladih, a vozač je odmah uhapšen. Takođe, prisustvo proruski nastrojenih i ultranacionalističkih grupa dodatno je pojačalo tenzije.

Između ostalog, jedan od učesnika, Slobodan Horvat, izjavio je da je ovo „kraj režima“, što ukazuje na duboku nespremnost građana da nastave sa trenutnim političkim stanjem.

Le Temps:
“U Beogradu, najveća manifestacija u istoriji Srbije“
(A Belgrade, la plus grande manifestation de l’histoire de la Serbie)

Le Temps je u svom izveštaju istakao veličinu i simboliku protesta, podsećajući na ključne istorijske prekretnice u srpskoj politici.

Medij opisuje kako je satima velika masa demonstranata preplavljivala Beograd, čime se ovaj protest poredi sa istorijskim događajima poput onih iz perioda pada Slobodana Miloševića.

Iako je jutro počelo sunčano, brzo je ustupilo mesto blagoj, ali upornoj kiši, što nije sprečilo građane da svojim prisustvom ukažu da ništa više neće biti isto.

Uprkos pretnjama nasilja, protest je protekao mirno, a demonstranti su ostali posvećeni poruci da je potrebna istinska demokratska transformacija.

Corriere Del Ticino:
„«Pumpaj, Pumpaj»: maxi-manifestacija Beograda protiv korupcije“
(«Pumpaj, Pumpaj»: la maxi-manifestazione di Belgrado contro la corruzione)

Corriere Del Ticino naglašava kontrast između zvaničnih podataka i stvarnog broja učesnika, kao i simboliku slogana koji je postao zaštitni znak protesta:

Procene pokazuju da je broj demonstranata mogao dostići između 275 i 325 hiljada, što drastično nadmašuje zvaničnih 107.000. Ova razlika ukazuje na to da su zvanične brojke, možda zbog političkih pritisaka, podcenjene.

Slogan „Pumpaj, Pumpaj“ korišćen je kao poziv građanima da „pojačaju pritisak“ na vlast. Pored toga, referenca na tragični incident u Novom Sadu („15 za 15“) dodatno je osnažila zahtev za pravdom, naglašavajući da je kolaps infrastrukture posledica sistemske korupcije.

Prisustvo različitih društvenih slojeva. Na ulicama Beograda mogli su se videti kako se na jednom mestu susreću seljaci, studenti, radnici i penzioneri, svi ujedinjeni protiv režima koji, prema protestnim porukama, koristi mrežu korumpiranih odnosa kako bi zadržao vlast.

Iako je većina manifestacije protekla bez većih incidenata, prisustvo navodnih proruski nastrojenih grupa i ultranacionalista, koji su čak postavljali barrikade, ukazuje na to da je politička borba u Srbiji izuzetno kompleksna i puna kontradikcija.

Pisanje švajcarskih medija jasno pokazuju da su protesti u Beogradu mnogo više od običnih demonstracija – oni su simbol dubokih društvenih podela i izraza nezadovoljstva koje se gomila decenijama. Svaki medij, bilo da se fokusira na broj učesnika, emotivne prizore, političke optužbe ili simboliku tragedije u Novom Sadu, prenosi poruku da građani Srbije više nisu spremni da prihvate korumpiran sistem i autokratski stil vladavine.

Bez obzira na pokušaje vlasti da diskredituje proteste kroz manipulaciju brojkama i optužbama o planovima za obojenu revoluciju, javnost je jasna – vreme je za istinske promene, transparentnost i vladavinu prava. Dok se politička scena i dalje polarizuje, masovni izlazak na ulice postaje znak nove generacije koja zahteva odgovornost i demokratske reforme.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Bernu sa predsednicom Švajcarske Konfederacije Violom Amherd, sa kojom je razgovarao o unapređenju bilateralne saradnje, jačanju ekonomskih odnosa i aktuelnim globalnim izazovima.

„Možemo mnogo još da radimo na povećanju trgovinske razmene. Veoma sam srećan što danas dobijamo potvrdu da će Švajcarska da učestvuje na Ekspo 2027“, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Kako je naveo, tokom sastanka su razmotrene mogućnosti za jačanje ekonomskih odnosa, posebno u oblastima investicija, inovacija i održivog razvoja.

„Osvrnuli smo se i na saradnju u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije i razgovarali o zajedničkom radu na projektima koji doprinose zelenoj tranziciji i energetskoj efikasnosti. Razmenili smo iskustva u oblastima dobrog upravljanja i vladavine prava“, naveo je Vučić.

Dodao je da se zahvalio Švajcarskoj na konstruktivnoj podršci, kako evropskim integracijama Srbije, tako i u razvoju naše zemlje i naglasio važnost dijaloga i partnerstva u jačanju regionalne stabilnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je novinarima da je u Švajcarskoj imao veoma dobre sastanke i istakao da će Švajcarska učestvovati na izložbi Ekspo 2027. u Beogradu, kao i da očekuje da predsednica te zemlje Viola Amherd poseti Srbiju sledeće godine.

Vučić je zahvalio predsednici Amherd i ministru pravde i unutrašnjih poslova Beatu Jansu sa kojma je, kako je rekao, razgovarao o veoma važnim temama.

„Ono što je najvažnija vest, čini mi se, uz različite strukturalne, ekonomske i političke stvari, jeste da će Švajcarska učestvovati na Ekspu 2027. godine i to sa radošću saopštavam našim građanima. U međuvremenu ćemo raditi na svim važnim pitanjima, od migracija, dovođenja većeg broja švajcarskih investitora u Srbiju, ali i srpskih investitora u Švajcarsku, kojih već ima. Govorili smo o našem narodu koji živi u Švajcarskoj, njih 73.000 ima švajcarsko državljanstvo“, rekao je Vučić.

Dodao je da je još ukupno 56.000 u različitim periodima u prošlosti podnelo zahtev za državljanstvo Švajcarske.

„Ti ljudi su most, deo njih je već počeo da se vraća u Srbiju i nadamo se da će taj broj biti još veći u narednom periodu. U svakom slučaju, zahvalan sam švajcarskim zvaničnicima na izuzetnom gostoprimstvu i verujem da ćemo u svim sferama društvenog života moći da unapredimo naše odnose“, rekao je Vučić.

Preneo je novinarima da je rekao Violi Amherd da ona ima otvoren poziv da dođe u Srbiju i podsetio da su se već dva puta sreli ove godine na bilateralnim sastancima u Engleskoj i u Ženevi prilikom posete Cernu. „Ovo je treći put, tako da verujem da sledeće godine ona dolazi u Beograd“, rekao je Vučić.

Uvodni tekst najnovijeg izdanja švajcarskog magazina „Veltvohe“, vlasnik i glavni urednik Rožer Kepel, posvetio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koga je ugostio i na tribini „Ciriški govor“, opisujući ga kao čoveka mira i graditelja mostova koji svojom pojavom podseća koliko bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas u Cirihu na tribini „Ciriški govor“, čiji je domaćin vlasnik i glavni urednik magazina Veltvohe, Rožer Kepel, koji je predsednika Vučića predstavio učesnicima, poželeo mu dobrodošlicu i zahvalio na učešću.

Živimo u vremenu kada ljudi ne slušaju jedni druge.

● Moramo da radimo još marljivije, što će biti vrlo teško. U svim našim zemljama, širom Evrope, ljudi žele da žive bolje iz godine u godinu, ali da rade manje.

● Kada je reč o stepenu razvoja u regionu Zapadnog Balkana, mi smo danas na ubedljivo prvom mestu ispred svih.

● Imam veliku bojazan da ćemo imati još težu situaciju u Evropi. Evropa mora da donese više strateških odluka nego što je to do sada bio slučaj. Verujem da će biti u stanju da to učini.

● Naš posao je da modernizujemo našu zemlju, da je demokratizujemo, a ekonomija je pogonska sila za mene i moju zemlju i ja se nadam da će više Švajcaraca dolaziti u Srbiju, kao i da će mnogo naših ljudi koji ovde žive doneti svoje znanje ili da će se i sami vratiti u Srbiju, na čemu bismo im bili duboko zahvalni.

● Na kraju, ekonomija uvek pobeđuje, a ja verujem da Švajcarci to znaju bolje nego mnogi u svetu.

Rožer Kepel rekao je da ga predsednik Vučić impresionira otkako su se upoznali i otkada ga je intervjuisao, jer je, prema njegovim rečima, Vučić čovek koji „priča mekim glasom u vremenu kada svi viču“.

„Vučiću, Vi ste čovek mira, a Srbija je izuzetno zanimjiva zemlja, sa bogatom istorijom, u središtu Evrope, između zapada i istoka, uvek suočena sa teškim situacijama. Srbija je hrišćanska nacija i Srbija je branila vekovima hrišćanstvo u Evropi“, rekao je Kepel.

On je dodao da mu Vučić ponekad deluje kao umetnik na užetu, koji pokušava da ne padne, iako svi pokušavaju da ga guraju dole.

„Nastavite da balansirate i dalje, balans je cilj i Švajcarske“, istakao je Kepel.

Druga po redu tribina „Ciriški govor“ održava se u hotelu „Dolder Grand“ u Cirihu, a među prisutnima je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za švajcarski list „Veltvohe“ da je za Kosovo i Metohiju potrebno kompromisno rešenje i da ne može biti jednostranog rešenja prema kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi gube sve.