Anastas Jovanović, Srbi oko pevača, oko 1845, iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na sledeće književno veče 16. maja 2021. godine. Ovog puta razgovaraće se o srpskoj epskoj narodnoj poeziji.
Specijalni gost je dr Danijela Popović Nikolić, vanredni profesor na Departmanu za srpsku i komparativnu književnostFilozofskog fakulteta u Nišu. Sa njom ćemo razgovarati o nekim od najznačajnijih pesama naše narodne epske poezije, kao što su: „Kneževa večera“, „Kosovka Devojka” „Stari Vujadin“, „Smrt Majke Jugovića“, „Početak bune protiv dahija“.
U nedelju 21. marta održali smo treće po redu književno veče našeg udruženja, na kome smo razgovarali o Mihajlu Pupinu i njegovoj autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Kao što smo najavili, specijalni gost Aleksandra Ninković Tašić pričala nam je o životu našeg velikog naučnika, o njegovim delima i dobročinstvima. Ona nam je ispričala o brojnim Pupinovim manje poznatim gestovima i upotpunila nam sliku o njemu koju smo stvorili iz knjige.
Veče je, kao i do sada, bilo otvoreno za sve, pa smo imali i brojne učesnike van udruženja. Zbog pandemije korona virusa održali smo ga preko Zoom platforme. Naš član i učesnik Andrija Stojković opisao je svoje utiske:
Za mene lično je značajno kako je Pupin povezan sa Švajcarskom. On kao „žutokljunac“ u Americi radi prvo kod švajcarskih iseljenika na domaćinstvu, gde uči engleski. Njegovo prvo putovanje kući za Idvor u Srbiji vodi ga preko Lucerna, gde se zaljubljuje u švajcarske Alpe. Umesto da odmah krene svojoj majci, koju nije video jedanaest godina, ostaje u centralnoj Švajcarskoj i osvaja vrhove Rigi, Pilatus i Titlis u roku od samo dve nedelje. On označava Švajcarsku kao najviše slobodarsku državu u Evropi i inspirisan je borbom Viljema Tela protiv Habsburške Monarhije. Na drugom putovanju kroz Švajcarsku sa suprugom, na planinskom prevoju Furka pronalazi ideju o dodatnim kalemovima u žičnoj telegrafiji (Pupinov kalem).
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj nastoji da i ubuduće organizuje književne večeri uz pristustvo stručnjaka iz oblasti književosti, jezika i kulture. Da biste učestvovali pišite nam na literaturkreis (at) serbischeakademiker.ch.
Ivan Milinković je našim sunarodnicima širom sveta poznat kao pevač sa zlatnim glasom. Samostalnu karijeru gradi biranim repertoarom, pesmama koje publika voli i rado sluša. Ovih dana promoviše se pesma popularnog pevača pod nazivom „Siva magla“, čiji tekst je napisala Violeta Aleksić iz Ciriha.
Mnogobrojna publika koja prati njegov rad još od 1986. godine, kada je osvojio prvo mesto na takmičenju narodne muzike u Pirotu, kao i na takmičenju mladih operskih pevača u Beogradu gde je 1993. godine osvojio četvrto mesto, voli njegov glas i pesme. Prva nagrada na takmičenju mladih operskih pevača u Pjongjangu u Koreji 1995. godine bila je ponos, kako samog pevača, tako i cele nacije koju je tada predstavljao. Treba dodati i da je Ivan Milinković neko ko odlično poznaje scenu Narodnog dramskog pozorišta. Kad se sve to sabere nije ni čudo što je svaka pesma koju je otpevao ostala živa legenda.
Ivan kaže da je „Siva magla“ pesma koja ima patinu prošlih vremena.
„Dopala mi se na prvu loptu jer je ličila na osobu sa karakterom. Tu je sve bilo na mestu. Čista emocija koja je autoru izašla iz pera u dahu. Neostvarena ljubav je tema mnogih pesama a poznato je da pesnici pišu najlepše pesme kada se nađu u situaciji tog duševnog bola. Međutim, sam aranžman podseća na neku vrstu moderne sevdalinke, bliža je srcu. Spot je urađen u duhu prošlih vremena i prijatno sam iznenađen komentarima koji svakodnevno stižu. Mislim da će se mnogi pronaći u pesmi. Muziku i aranžman za ovu numeru napisao je Dragan Ristić Kal, a tekst je napisala Violeta Aleksić koja već preko tri decenije živi i stvara u Cirihu“, rekao je Ivan Milinković.
Pesnikinja i urednica Radio Kruga u Švajcarskoj, Violeta Aleksić kaže da je pesma zaista nastala u dahu pre nekoliko godina, u Dietikonu u Švajcarskoj.
„Pokazala sam je Draganu Ristiću Kalu, frontmenu grupe Kal koji je bio oduševljen i rekao da je ovoj pesmi suđeno da postane hit. Kada sam čula da će moju pesmu otpevati Ivan Milinković, bila sam toliko srećna, jer jedino neko sa tolikom emocijom u glasu i može da dočara ljubavnu pesmu. Ivan je u nju udahnuo život i ponosna sam što je odbrao moju pesmu“, kaže Violeta Aleksić.
Ivan Milinković je rekao da se rade još tri pesme kada će i prvi samostalni album biti gotov. „Siva magla“ se trenutno promoviše širom Srbije i regiona, a veliki broj obožavaoca u Švajcarskoj sa nestrpljenjem iščekuje druženje sa Ivanom i njegovim pesmama.
Članovi redakcije srpskog radija „Mladost“ iz Araua obeležavaju svoj značajni jubilej 25.godina emitovanja na srpskom jeziku.
Pre ravno dvadeset pet godina, odnosno 1. aprila 1997. godine, emitovana je prva srpska radio-emisija sa švajcarskog radija kanala „K“ u Arau.
Grupa entuzijasta, u želji da se i srpska reč čuje, već svih ovih minulih godina radi u interesu srpske populacije koja živi i radi u rasejanju, čuvajući srpsku reč, jeziki bogatu kulturnu baštinu. Redovno, svakog četvrtka, u terminu od 20 do 21 sat, na frekvenciji 94,9 mega herca donosimo nove informacije iz oblasti javnog i društvenog života.
Promovišući srpsku kulturu i tradiciju, ali i potrebu da se uključimo u multimedijalne i multikulturalne tokove, prihvatili smose ovog značajnog i odgovornog posla da sa mnogo patriotizma i ljubavi prema svom rodu, bez ikakvih materijalnih nadoknada realizujemoveliki broj časova „živog“ programa.
Radio „Mladost“ se posebno ponosi velikim brojem gostiju, koji su učestvovali u našim emisijama, počev od predstavnika klubova, KUD-ova, diplomata, pesnika, glumaca, pevača, sportista i mnogih drugih. Poseban prostor izdvajamo za decu, roditelje i profesore Dopunske nastavena srpskom jeziku, sa željom da se ovaj važan segment obrazovanja populariše i okupi što veći broj naše dece, nauči ih maternjem jeziku i razvije ljubav prema otadžbini kaže za naš portal Anđelka Krasojević glavni i odgovorni urednik ovog srpskog glasila i dodaje, da je godinama srpskom radiju „Mladost“ iz Araua zaštitni znak najavna numera «Svilen konac» i odjavna špica muzička numera „Nizamski rastanak“.
Ponosni smo na značajni jubilej i postojanja našeg radija kao i želji da on traje još mnogo godina, ali i da ga preuzmu mlađe generacije i sačuvaju od zaborava, nadam se i očekujem da tako i bude, naglašava Andjelka i podsećauvažene slušaoceda je njihov uređivački tim na samom početku rada, već naredne 1998. godine proglašen najboljim u konkurenciji od 22 strane redakcije Kanala „K“, te bi se i ovoga puta htela da zahvalili svima onima koji su dali doprinos njihovimemisijama, u svim prethodnim godinama kako bi onebile zanimljive, interesantne i sadržajne, ali i njihovimdragim slušaocima koji su bili uz njih i svojim pozitivnim pohvalama ali i kritikama doprineli da im emisije budu što bolje i kvalitetnije. Prvi urednik radija „Mladost“ bio je pokojni Milana Šmitran koga se uvek rado i sa pijetetom sećaju objašnjava glavna urednica ovog radija.
Članovi redakcije radija „Mladost“ su: Danijela Glišić, Zoran Mihajlović – Hari i Anđelka Krasojevic, pomažu i čitaju uvodnu špicu na srpskom Marica Stanišić i na nemačkom ReljaGlišić.
I za kraj,tvrdi naša sagovornika,da sa pravommoguposle svih ovih godina, predanog rada zaključiti da su čuvali i sačuvali srpsku reč našvajcarskom medijskom polju.
Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche objavio je autorski tekst Andrije Stojkovića na temu proteklih izbora na Kosovu i Metohiji, a kao repliku na članak Alfreda Hera (Alfred Heer) poslanika Narodne partije Švajcarske SVP/UDC (Knospen der Hoffnung im Kosovo, Weltwoche Nr. 07.21).
Autorski tekst Andrije Stojkovića prenosimo u celosti:
Kosovo i Metohija treba da budu kao Švajcarska
Da bi se očuvao mir, Kosovu i Metohiji bi bio potreban srpski kanton. Švajcarska je, nažalost, propustila da bude posrednik u dolaženju do takvog rešenja.
Raduje nas da Alfred Her (Heer), osnivač kosovsko-švajcarske privredne komore, otvoreno i racionalno opisuje činjenice u vezi sa opštim stanjem na Kosovu i Metohiji (švajcarski nedeljnik Veltvohe br. 7/21). On, pre svega, ističe značaj ekonomskog razvoja. Pritom je hrabra njegova izjava da je za to potrebno mirovno rešenje.
Time potvrđuje bojazni svih kritičara jednostranog proglašenja nezavisnosti, koje se dogodilo pre trinaest godina – da je to bila neodrživa i preuranjena odluka. I dalje nerazrešen status stvara mnogo problema, a rešava malo toga. Može se, na primer, pomenuti članstvo KiM u Uefi, koje jedva da je bilo moguće, i to samo zahvaljujući „majstorstvu zapadne rabulistike” (nemački list Frankfurter algemajne cajtung).
Nerešen status odgovoran je za to što mnogo mladih Albanaca razmišlja o napuštanju KiM i odlasku u zapadnu Evropu, a u nuždi za to koriste i srpski pasoš, koji ne zahteva vizu. A tek onih 200 000 Srba, proteranih 1999. godine, ni ne pomišlja da se vrati. Čak više od dvadeset godina nakon kraja rata trupe KFOR-a moraju da čuvaju srpski manastir Visoki Dečani, koji je izgrađen oko 1330. godine posle Hrista, a stanovnici srpskih enklava na jugu Kosova i Metohije su ugroženi.
Klintonov spomenik u Prištini
Alfred Her nam objašnjava da su SAD vojnom silom proizvele činjenice. Tako nas, na primer, u Prištini pozdravlja i maše nam spomenik bivšem američkom predsedniku Klintonu – kao da tamo ne postoji sopstvena istorija. Na Kosovu i Metohiji se nalazi i jedna od najvećih američkih vojnih baza u Evropi. To dvoje mogu se smatrati simbolima modernog kolonijalizma i stoga se KiM može nazvati američkim protektoratom, kako piše Her. Međutim, bez tog kolonijalizma nikada ne bi bila proglašena nezavisnost. U tom smislu su protivrečni antikolonijalistički izborni slogani Albina Kurtija, pobednika na izborima.
Jasno je kao dan da EU ‘ne može davati takt’. I dalje pet njenih članica Kosovo i Metohiju priznaju samo kao autonomnu pokrajinu u okviru državnog suvereniteta Srbije. Španija ne može prihvatiti jednostrano otcepljenje, jer bi inače nastale nove države na Pirinejskom poluostrvu. Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 i dalje važi, tako da je članstvo Kosova kao države u toj svetskoj organizaciji moguće samo uz saglasnost Rusije i Kine, što je, međutim, u bliskoj budućnosti praktično nemoguće. Uz to treba napomenuti da je veliki broj država povukao svoja priznanja, tako da njegovu nezavisnost priznaje manje od sto država.
A da li je miran dogovor u interesu sila zaštitnica? Malo verovatno, inače bi Amerikanci dali prednost Ibrahimu Rugovi i njegovom pacifističkom otporu pre 25 godina. A mogućnost direktnog sporazuma između Albanaca i Srba onda i sada vidi se na primeru sporazuma o obrazovanju između Rugove i Slobodana Miloševića iz 1996. godine.
Pretpostavlja se da je američki pritisak, koji je proizašao iz geopolitičke računice, prethodio švajcarskom priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti – prerano i protiv tradicije ove neutralne države. Otvaranje arhiva će to osvetliti, ukoliko se dokumentacija ne ‘izgubi’, kao što je bilo sa nekim dokazima ili svedocima trgovine organima na sudu za ratne zločine u Hagu.
Međutim, broj priznanja i povlačenja priznanja nije bitan. Severni Kipar je kao državu priznala jedino Turska, a ipak je to posebna oblast Evropske unije. Bitno je rešenje, sa kojim obe strane na kraju mogu živeti zajedno u miru, sa kojim se sprečava scenario, kakav je viđen nedavno u Nagorno-Karabahu ili 1995. godine u Krajini u Hrvatskoj. A može se i obrnuti pitanje: Šta je potrebno omogućiti da se reprezentacije Kosova i Srbije zajedno takmiče u fudbalu, na primer u Švajcarskoj?
Što pre pristupiti Evropskoj uniji
Idealna bi bila mirovna konferencija u švajcarskom Birgenštoku. Na njoj bi neutralna Švajcarska posredovala da dođe do sporazuma Beograda i Prištine, a obezbeđivali bi je – između ostalog – švajcarski vojnici srpskih i albanskih korena. Ali Švajcarska je, nažalost, propustila priliku da se predstavi kao nezavisna strana kojoj je stalo do rešenja.
Koje bi bilo održivo i mirovno rešenje? Možda federativna, kantonska struktura Kosova i Metohije po uzoru na Švajcarsku. Sa jednim srpskim kantonom na KiM, koji bi obuhvatio sve crkve, manastire i njihovu imovinu. U njemu bi se mogli očuvati interesi srpskog stanovništva. Za uzvrat bi Kosovo uz pomoć Srbije moglo da se učlani u sve međunarodne organizacije i bez članstva u UN.
Sledeći korak bi bilo hitno pristupanje Kosova i Srbije Evropskoj uniji, u kojoj granice ionako ne znače mnogo. Onda bi se Alfred Her mnogo lakše založio za jak privredni rast na toj teritoriji, a u kosovsko-švajcarsku privrednu komoru bi se učlanili i Srbi.
Andrija Stojković (31) vuče srpske korene sa Kosova i Metohije, oficir je Švajcarske armije i inženjer.
Die Schweizer Wochenzeitung Die Weltwoche veröffentlichte einen Artikel von Andrija Stojković zum Thema der letzten Parlamentswahlen in Kosovo, als Replik auf den Artikel von Alfred Heer, Nationalrat der Schweizer Volkspartei SVP (Knospen der Hoffnung im Kosovo, Die Weltwoche Nr. 07.21).
Der vollständige Artikel von Andrija Stojković:
Kosovo soll werden wie die Schweiz
Damit der Frieden gewahrt bleibt, bräuchte das Kosovo einen serbischen Kanton. Leider hat es die Schweiz verpasst, eine solche Lösung zu vermitteln.
Es ist erfreulich, wie sachlich und offen Alfred Heer als Gründer der Handelskammer Kosovo–Schweiz die Fakten zur allgemeinen Lage im Kosovo beschreibt (Weltwoche Nr. 7/21). Er hebt vor allem die Bedeutung der wirtschaftlichen Entwicklung hervor. Mutig ist dabei seine Aussage, dass es dazu eine Friedenslösung braucht.
Damit bestätigt er die Befürchtungen aller Kritiker der einseitigen Unabhängigkeitserklärung von vor dreizehn Jahren, dass dies keine nachhaltige und eine viel zu verfrühte Entscheidung war. Der weiterhin ungeklärte Status schafft mehr Probleme, als er löst. Als Beispiel kann die Uefa-Mitgliedschaft des Kosovo erwähnt werden, die nur dank eines «Meisterwerks abendländischer Rabulistik» (FAZ) überhaupt möglich wurde.
Der ungelöste Status ist dafür verantwortlich, dass viele junge Albaner an eine Ausreise aus dem Kosovo nach Westeuropa denken, notfalls auch mit dem visabefreiten serbischen Pass. Die 200 000 vertriebenen Serben von 1999 denken erst recht nicht daran zurückzukehren. Kfor-Truppen müssen über zwanzig Jahre nach Kriegsende immer noch das serbische Kloster Visoki Decani, erbaut um 1330 nach Christus, beschützen. Die Einwohner serbischer Enklaven im Süden des Kosovo werden bedroht.
Clinton-Statue in Pristina
Wie Heer erläutert, haben die USA mit Militärgewalt Fakten geschaffen. So grüsst heute in Pristina eine winkende Statue des amerikanischen Ex-Präsidenten Bill Clinton, als ob man keine eigene Geschichte hätte. Im Kosovo steht eine der grössten Militärbasen der USA in Europa. Beides kann man als Symbole des modernen Kolonialismus sehen und daher das Kosovo als amerikanisches Protektorat bezeichnen, wie Heer schreibt. Doch ohne diesen Kolonialismus wäre es nie zu einer Unabhängigkeitserklärung gekommen. So gesehen sind die antikolonialistischen Wahlparolen von Wahlsieger Albin Kurti widersprüchlich.
Dass die EU «keine Impulse» setzen kann, liegt auf der Hand. Fünf EU-Staaten erkennen das Kosovo weiterhin als autonome Provinz innerhalb der staatlichen Souveränität Serbiens an. Spanien kann keine einseitige Abspaltung akzeptieren, sonst würden neue Staaten auf der Iberischen Halbinsel entstehen. Die Uno-Resolution 1244 gilt weiterhin, so dass eine Uno-Mitgliedschaft des Kosovo als Staat nur mit Einverständnis Russlands und Chinas möglich ist, was wiederum in naher Zukunft praktisch ausgeschlossen ist. Viele Staaten haben zudem die Anerkennung des Kosovo zurückgezogen, so dass dessen Unabhängigkeit von weniger als hundert Staaten anerkannt wird.
Ist eine friedliche Einigung im Interesse der Schutzmächte? Wohl kaum, sonst hätten die Amerikaner auf Ibrahim Rugova und seinen nichtmilitärischen Widerstand vor 25 Jahren gesetzt. Dass ein direktes Abkommen zwischen Albanern und Serben möglich war und ist, sieht man am Beispiel des Bildungsabkommens zwischen Rugova und Slobodan Milosevic von 1996.
Vermutlich auf amerikanischen Druck, der aus geopolitischem Kalkül entstand, folgte die Anerkennung der einseitigen Unabhängigkeitserklärung auch seitens der Schweiz – viel zu früh und entgegen den Gepflogenheiten eines neutralen Landes. Die Öffnung der Archive wird uns mehr Klarheit verschaffen, falls die Unterlagen nicht «verlorengehen» wie gewisse Beweise oder Zeugen zum Organhandel beim Kriegsverbrechertribunal in Den Haag.
Aber es geht nicht um die Anzahl der Anerkennungen und Aberkennungen; Nordzypern wird nur durch die Türkei als Staat anerkannt und ist trotzdem ein Sondergebiet der EU. Es geht um eine Lösung, bei der beide Seiten am Ende friedlich zusammenleben können. Und bei der ein Szenario wie jüngst in Berg-Karabach oder 1995 in der Krajina in Kroatien verhindert wird. Oder anders gefragt: Was braucht es, dass die Fussballmannschaften des Kosovo und Serbiens miteinander beispielsweise in der Schweiz Fussball spielen können?
Schnellstmöglicher Beitritt zur EU
Eine Friedenskonferenz auf dem Bürgenstock wäre ideal gewesen. Die neutrale Schweiz hätte eine Einigung zwischen Belgrad und Pristina vermittelt, bewacht und beschützt unter anderem von serbisch- und albanischstämmigen Soldaten in Schweizer Armeeuniformen. Doch leider hat es die Schweiz verpasst, sich als lösungsorientierte und unabhängige Seite zu präsentieren.
Was wäre eine mögliche nachhaltige und friedliche Lösung? Vermutlich eine föderative, kantonale Struktur des Kosovo nach Schweizer Vorbild. Mit einem serbischen Kanton im Kosovo, der alle Kirchen und Klostergüter mit einbeziehen würde. Darin könnten die Interessen der serbischen Bevölkerung gewahrt werden. Im Gegenzug dürfte das Kosovo mit Hilfe Serbiens wohl allen internationalen Organisationen beitreten, auch ohne Uno-Mitgliedschaft.
Der nächste Schritt wäre der schnellstmögliche Beitritt des Kosovo und Serbiens zur EU, in der die Grenzen ohnehin keine grosse Rolle mehr spielen. Alfred Heer könnte sich dann viel einfacher für ein starkes Wirtschaftswachstum im Kosovo einsetzen, und der Handelskammer Kosovo–Schweiz würden auch Serben beitreten.
Andrija Stojkovic, 31, hat serbische Wurzeln im Kosovo, ist Offizier der Schweizer Armee und Ingenieur.
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na treće po redu književno veče, koje će se održati 21. Marta 2021. godine u 18 časova, preko online platforme Zoom. Tema književne večeri je knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka” Mihajla Pupina. Ovog puta pecijalni gost biće Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i odličan poznavalac Pupinovog života i dela. Aleksandra je prikupila preko 30’000 dokumenata arhivske građe o Pupinu. Ona je autor “Zvezdobrojaca” i drugih knjiga o njemu i ostalim istaknutim srpskim naučnicima, kao i nekoliko izložbi na tu temu. Za svoj doprinos jačanju Pupinovog nasleđa i istorije srpske nauke dobila je brojne nagrade, kao i titulu Viteza srpske kulture.
Književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj održavaju se svakog drugog meseca, i imaju za cilj da kroz druženje vrate jezik i književnost u naše živote. Na svakoj književnoj večeri, osim razgovora o piscu i delu, takođe razmenjujemo i lične utiske i razgovaramo o citatima ili anegdotama pisca koji su nam ostavili poseban utisak. Sve zainteresovane pozivamo da nam unapred pošalju svoje utiske – citate, pasuse iz knjige ili slično – kako bismo na okupljanju pričali o njima.
Za predstojeće veče, koje je, kao i uvek, otvoreno za sve, možete se prijaviti mejlom na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch.
Dva jezika, dve kulture, dve domovine. Ovo je svakodnevnica za veliki broj dece koja žive u Švajcarskoj, između ostalih i za Merisu iz Srbije.
U dečijem programu “Mini zwei Dihei” na kanalu SRF, redovno se prikazuju kratki portreti u kojima deca, koja vode poreklo iz neke druge zemlje, opisuju svoj život u Švajcarskoj.
Ove sezone prikazana je i epizoda sa Merisom iz Srbije.
Trećini dece koja živi u Švajcarskoj odrastanje sa dva jezika i dve kluture je svakodnovnica. U ovom programu SRF prikazuje kako deca doživljavaju i žive kulturnu raznolikost kod kuće i zašto im je zanimljivo što imaju dve domovine.
Povodom predstojećeg Dana državnosti Republike Srbije, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj g. Goran Bradić obratio se putem video poruke koju možete pogledati na sledećem linku.
Prenosimo vam u celosti obraćanje ambasadora g. Gorana Bradića:
Poštovane dame i gospodo, ekselencije,
cenjene koleginice i kolege,
Petnaesti februar je Dan državnosti Republike Srbije. Toga dana obeležavamo dva važna događaja iz istorije koje čuvamo u sećanju. Godine 1804. podignut je Prvi srpski ustanak protiv Otomanske imperije, a trideset godina kasnije Srbija dobija svoj prvi Ustav.
Prošle godine smo u našoj ambasadi u Bernu zajedno slavili i imali prilike da nazdravimo čašom dobrog vina ili rakije. Sada zbog pandemije to možemo da učinimo virtuelno.
Prošla 2020. godina je počela uobičajeno i bila je, uprkos pandemiji, i velikim problemima vrlo uspešna godina, u kojoj su Srbija i Švajcarska, produbile i poboljšale političke i ekonomske odnose. Realizovano je više bilateralnih poseta na najvišem političkom nivou, kao i brojnih poslovnih kontakata.
Vlada Srbije je finansijskim paketom od 6 milijardi evra, što predstavja 12,7 % BDP, pomogla građanima, i privredi da prebrode krizu. Tako je, statistički gledano, u poređenju sa zemljama regiona, ali i EU, Srbija postigla najbolje ekonomske rezultate. Pad BDP iznosio je ispod 1%, što, pod poznatim okolnostima, predstavlja dobar rezultat. Nezaposlenost, kao i javni dug zemlje, (ispod 60% BDP) su ostali na niskom nivou, što predstavlja vrlo zapažen rezultat.
Robna razmena između Srbije i Švajcarske dostigla je u prošloj godini vrednost veću od 500 miliona franaka. Srpski izvoz porastao je 10,7% , a švajcarski 2,1%. Zajedno smo realizovali više projekata u naučnoj i ekonomskoj oblasti.
Dozvolite mi da se zajedno osvrnemo na godinu 2020.
Četrnaestog januara sam predao akreditivna pisma predsednici Švajcarske konfederacije gospođi Simoneti Somarugi. Nakon novogodišnjeg prijema za diplomatski kor u Bernu, usledio je 50. Svetski ekonomski forum u Davosu, gde je bilo prisutno oko 3.000 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, kao i drugih brojnih gostiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se u prva tri dana foruma sa mnogobrojnim učesnicima i gostima. Premijerka Srbije Ana Brnabić je imala brojne razgovore sa učesnicima Foruma u drugoj polovini ovog jednonedeljnog događaja.
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i njen zamenik Branko Stamenković razgovarali su u februaru u Bernu sa resornim kolegama Mihaelom Lauberom i Žakom Rejrodom o saradnji u oblasti pravosuđa.
Pored sastanaka sa ambasadorima drugih država, u Bernu imao sam nastupne posete i kod generalnog direktora Univerzalne poštanske unije (UPU) Bišara Huseina, kao i kod generalnog sekretara Međudržavne organizacije za internacionalni železnički saobraćaj (OTIF) Volfganga Kupera.
Veoma korisni i intersantni su bili i razgovori sa državnom sekretarkom švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova gospođom Kristinom Marti, kao i sa državnim sekretarom Sekratarijata za migracije Mariom Gatikerom.
Kontakti sa poslovnim udruženjima Švajcarske su za nas od velikog značaja. O mogućnostima unapređenja ekonomske saradnje razgovarali smo sa predstavnicima Švajcarske razvojne pomoći (SDC), Švajcarske privredne komore za Jugoistočnu Evropu, Economiesuisse, i Switzerland Global Enterprise u Cirihu.
Međunarodni konzern Barry Callebaut, sa sedištem u Švajcarskoj, je početkom godine u Novom sadu započeo izgradnju nove fabrike čokolade u vrednosti od 50 miliona EUR.
Firma Regent Lighting iz Bazela dogovorila je u martu sa gradskim vlastima u Svilajncu otvaranje pogona za proizvodnju rasvete u vrednosti od 8 miliona eura.
Negovanju naše kulture i učenju srpskog jezika pridajemo veliki značaj. U okviru inicijative za očuvanje ćiriličnog pisma „ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ organizovali smo početkom marta, u Ambasadi, interesantnu promociju dečije knjige.
Važan događaj predstavljalo je otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu, devetog juna predhodne godine, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić, kao i švajcarskog ambasadora u Beogradu Filipa Gea.
Ovaj i još tri naučno-tehnološka parka u Srbiji realizuju se zahvaljujući saradnji i finansijskoj podršci Švajcarske Konfederacije.
Realizovao sam sredinom godine interesantnu posetu redakciji Internet-njuz-portala NAU.CH
Imao sam sredinom jula veliku čast da budem gost gradonačelnika Berna Aleka fon Grafenrida i njegovog tima. Gradonačenlik Beograda Prof. dr Zoran Radojičić učestvovao je početkom oktobra sa saradnicima na međunarodnoj konferenciji UN u Ženevi. Nakon toga posetio je, na poziv gradonačelnika Berna glavni grad Švajcarske. Delegacija iz Beograda je, takođe, obišla modernu elektranu „Energieforsthaus“ u Bernu.
Početkom novembra je predsednica Nacionalnog saveta švajcarskog Saveznog parlamenta Izabela More posetila Beograd, gde je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne Skupštine Ivicom Dačićem,premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim. Tom prilikom obišla je gradove Niš i Paraćin, gde se realizuju zajednički srpsko-švajcarski projekti.
Zahvaljujući inicijativi Ambasade i podršci poslanika saveznog parlamenta, gospođe Kriste Markvalder i gospodina Kristijana Imarka, 17. decembra prošle godine je oformljena nova parlamentarna Grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija, koja trenutno ima deset poslanika.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, sa velikim ponosom mogu ovom prilikom da kažem da je Srbija među prve tri zemlje u Evropi, koje su počele masovno vakcinisanje stanovništva. U pogledu broja stanovnika, koji su do sada dobili vakcine, Srbija je na drugom mestu u Evropi.
Premierka Srbije Ana Brnabić primila je 24. decembra 2020. u Beogradu, kao prva predsednica vlade jedne zemlje u Evropi,
vakcinu protiv COVID-19. Srbija je do sada nabavila kako Pfizer Biontech, takođe i ruske Sputnjik V i kineske Sinofarm vakcine. U narednom periodu očekujemo isporuke vakcina i drugih proizvođača, sa nadom da što pre pobedimo pandemiju.
Ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim građanima za strpljenje, razumevanje i podršku u ovom teškom periodu, kao i da poželim sve najbolje povodom Dana državnosti.
Uvaženi i dragi zemljaci, srećan vam Dan državnosti Sretenje!
Goran Bradić, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na treće književno veče 21. marta 2021. godine. Ovaj put, tema večeri je knjiga Mihajla Pupina, „Sa pašnjaka do naučenjaka“, za koju je ovaj naš naučnik dobio Pulicerovu nagradu.
Književno veče se održava svakog drugog meseca, i ima za cilj da kroz druženje vrati jezik i književnost u naše živote.
Tema prethodne, duge po redu, književne večeri bila je knjiga Miloša Crnjanskog „Seobe“. Kao Srbima u stranoj zemlji ova knjiga i ovaj pisac su za nas naročito značajni. Veoma aktivna rasprava učesnika te večeri je to i potvrdila. Pored uobičajene diskusije, pridružila se kao sepcijalni gost Vesna Kapor, prozni pisac, književni kritičar, urednica književnog programa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu i dobitnica nagrade Miloš Crnjanski.
Razgovor je kao i prethodni put, zbog pandemije vođen preko Zoom platforme, i bio je otvoren za sve one koji su se prethodno prijavili za učešće.
Ovim susretima zato želimo da se podsetimo bogatstva svog jezika, i da odvojimo vreme za književna dela koja su ostavila trag.
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj, poziva sve zainteresovane da pošalju citate ili pasuse knjige koji su im se posebno dopali ili ostavili utisak. Na književnoj večeri će se pored priče o piscu i o knjizi, pričati i o poslatim utiscima i citatima. Na prethodnim okupljanjima su baš ti lični utisci uvek inspirisali živu raspravu i zanimljive večeri.
Kao i do sada, i ovo književno veče će se održati preko interneta, za više informacija i kako bi ste se prijavili za učešće pošaljite mejl na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch
Ambasada Republike Srbije u Bernu obaveštava sve državljane Srbije u Švajcarskoj da će usled novih mera koje je propisalo Savezno veće Švajcarske Konfederacije, a koje stupaju na snagu od ponedeljka 18.01.2021. do nedelje 28.02.2021. godine, biti neophodno zakazivanje termina za SVE konzularne usluge osim za preuzimanje gotovih pasoša i izdavanje sprovodnica.
Termini se mogu zakazati na broj telefona 031 352 6353, od 08 do 16 časova svakog radnog dana.
Ambasada Republike Srbije u Bernu se zahvaljuje na razumevanju i apeluje na sve sugrađane da se pridržavaju propisanih mera.
Minulog vikenda u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održana je prva sednica Nastavničkog veća kojoj je prisustvovalo svih 14 nastavnika koji izvode nastavu na srpskom jeziku u Švajcarskoj, kao i koordinatorka nastave Biljana Bukinac.
Na početku sastanka nastavnike je pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Goran Bradić, poželevši im srećnu i uspešnu novu školsku godinu. Ambasador je izrazio spremnost Ambasade da uvek pruži punu podršku radu Srpske dopunske škole i naglasio njenu važnost za očuvanje identiteta. Tokom četvoročasovnog sastanka razmatrane su važne teme koje se tiču organizacije nastave, trenutnog statusa srpske škole i nastavnika koji u njoj rade i okolnostima u kojima postoji i radi škola na srpskom jeziku.
„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasada RS u Bernu i Generalni konzulat RS u Cirihu su tokom leta ostvarili intenzivnu i efikasnu saradnju u vezi sa organizacijom obrazovno-vaspitnog rada u Švajcarskoj koja je rezultirala prijemom dva nova nastavnika i uspešnim početkom nove školske godine. Sa velikim zadovoljstvom možemo konstatovati da beležimo povećanje broja učenika što je rezultat zalaganja i angažovanja pre svega nastavnika, ali i Ambasade i Ministarstva prosvete. Posebno smo zahvalni Savetu roditelja Centralne Švajcarske, čijim zalaganjem i trudom ove školske godine imamo 30 novih učenika samo iz te oblasti. Posebno želim da naglasim motivisanost nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u ne uvek povoljnim uslovima i koji posvećeno sprovode misiju očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, čime se savakako neguje i čuva srpski identitet“, istakla je koordinatorka Biljana Bukinac.
Kroz konstruktivne razgovore i argumentovane stavove, iznesene su nove ideje o daljem unapređivanju kvaliteta nastave i promocije rada srpske škole. Približavanje i predstavljanje rada srpske škole roditeljima i učenicima preko različitih društvenih mreža i internet stranica srpske zajednice u Švajcarskoj takođe je jedan od načina da se privuče što veći broj učenika.
Podsećanja radi, Srpska dopunska škola u Švajcarskoj broji oko 1200 učenika i 14 nastavnika koji su raspoređeni po školama koje pokrivaju skoro celu teritoriju Švajcarske konfederacije. Detaljne informacije o kantonima gde se održava nastava na srpskom jeziku, kao i o nastavnicima koji vode nastavu, mogu se pronaći na sledećem linku.
Ukoliko neko živi u nekom delu Švajcarske gde nema mogućnost pohađanja Srpske dopunske škole, trebalo bi da se prijave nekom od nastanika kako bi se oformile nove grupe u tom okruženju.
Nastavnici Srpske dopunske škole su: Jelena Angelovski (Cirih), Milja Stević (Cirih), Ivana Petković (Cirih i Šafhauzen), Aleksandar Nikolić (Cirih i Sankt Galen), Jelena Todorović Lazić (Argau), Nataša Prica (Bern, Soloturn), Andrijana Adamović (Bazel), Gordana Nikolić (Bazel i Argau), Ana Bojičić (Cug, Obvalden, Lucern, Švic), Marija Gaćinović (Turgau, Sankt Galen), Nataša Malešević (Tićino), Jelena Mitrović (Bern, Argau, Uri, Ženeva), Snežana Šaronjić (Vo, Friburg), Mira Tomić (Vale).
Serbinfo.ch 
