U intervjuu za švajcarski Blick, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je niz tema – od ekonomskog razvoja i plata do odnosa sa Zapadom i uloge dijaspore. Ipak, najveću pažnju javnosti privukla je njegova poruka o Srbima koji žive u Švajcarskoj.
„Trebalo bi da pokušamo da vratimo Srbe iz Švajcarske“, izjavio je Vučić u razgovoru za ovaj list.
Kako navodi Blick, ova izjava dolazi u trenutku kada Srbija već godinama beleži odlazak radne snage, dok istovremeno pokušava da ojača ekonomiju i privuče investicije.
Švajcarska je jedna od ključnih zemalja kada je reč o srpskoj dijaspori – desetine hiljada ljudi poreklom iz Srbije tamo žive i rade, često uz stabilne prihode i visok životni standard. Upravo zbog toga, pitanje njihovog eventualnog povratka nosi i političku i ekonomsku težinu.
Vučić je u intervjuu naglasio da povratak nije moguć bez konkretnih promena u Srbiji. Kako prenosi Blick, predsednik je poručio:
„Moramo da ponudimo bolje uslove, veće plate i sigurniju budućnost.“
On je ukazao da država radi na jačanju ekonomije, ali i da je potrebno vreme kako bi razlika u standardu u odnosu na Zapad bila smanjena.
Iako poruka o povratku Srba iz Švajcarske ima snažan simbolički značaj, Blick ukazuje da je njena realizacija neizvesna.
Mnogi pripadnici dijaspore već su duboko integrisani u švajcarsko društvo, imaju stabilne poslove i uređene životne uslove. Zbog toga analitičari ističu da bi za masovniji povratak bile potrebne dugoročne i konkretne reforme u Srbiji.
U okviru inicijative „Zajedno za dijasporu“, u Švajcarskoj će biti održana značajna tribina posvećena jačanju saradnje između dijaspore i matice, kao i unapređenju poslovnih i investicionih mogućnosti u Republici Srbiji.
Događaj se organizuje u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije, odnosno Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, uz podršku Alta banka.
Fokus na povezivanju i investicijama
Cilj tribine je dodatno povezivanje srpske dijaspore sa institucijama i privredom u Srbiji, kao i predstavljanje konkretnih mogućnosti za investiranje i pokretanje poslovnih aktivnosti. Organizatori naglašavaju važnost jačanja ekonomskih veza i stvaranja platforme za direktnu komunikaciju između privrednika iz dijaspore i relevantnih institucija iz Srbije.
Ovakvi susreti predstavljaju priliku da se razmene iskustva, identifikuju potencijalni projekti i podstakne aktivnije učešće dijaspore u ekonomskom razvoju Srbije.
Detalji događaja
Tribina će biti održana u nedelja, 22. marta 2026. godine u 14:00 časova; Lokacija: Restaurant Föhrenwäldli, Brunaustrasse 194, 8951 Weiningen
Poziv privrednicima i zajednici
Organizatori pozivaju sve zainteresovane privrednike, predstavnike dijaspore i građane da prisustvuju ovom događaju i aktivno učestvuju u diskusiji o budućim pravcima saradnje.
Tribina „Zajedno za dijasporu“ još jednom potvrđuje značaj dijaspore kao važnog mosta između Srbije i sveta, ali i kao ključnog faktora u ekonomskom i društvenom razvoju zemlje.
Više od 2000 posetilaca, stotine mladih igračica i igrača, kao i folklorni ansambli iz cele Švajcarske, pretvorili su u subotu uveče gradsku halu u Dietikonu u živo mesto okupljanja srpske zajednice. 28. Smotra srpskog folklora u Švajcarskoj još jednom je pokazala koliko je srpska dijaspora snažno ukorenjena u društvenom i kulturnom životu zemlje.
Manifestaciju je otvorio domaćin i organizator večeri, predsednik Saveza srpskog folklora u Švajcarskoj, Nenad Milenković. U svom pozdravnom govoru zahvalio je brojnim folklornim društvima, volonterima i publici na podršci ovoj manifestaciji koja već skoro tri decenije okuplja srpska kulturna društva iz svih delova Švajcarske. Odlična organizacija i veliko interesovanje publike još jednom su potvrdili značaj njegovog dugogodišnjeg angažmana u očuvanju srpske tradicije u dijaspori.
Posebnu težinu ovogodišnjem događaju dalo je prisustvo predstavnika švajcarske politike. Po prvi put je jedna poslanica Nacionalnog saveta prisustvovala Smotri i obratila se publici – što predstavlja posebno priznanje srpskoj zajednici i njenoj ulozi u švajcarskom društvu.
Savezna poslanica Tereza Šlepfer (SVP) u svom obraćanju istakla je značaj tradicionalne švajcarske neutralnosti u vremenu rastućih međunarodnih tenzija. Stabilnost, politička pouzdanost i društvena kohezija, naglasila je, predstavljaju ključne vrednosti koje već decenijama oblikuju Švajcarsku.
Ona je ujedno podsetila i na značajan jubilej koji se obeležava ove godine: 110 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Švajcarske. Srpska zajednica u Švajcarskoj, istakla je Šlepfer, predstavlja važan most između ove dve zemlje.
Govoreći o integraciji, naglasila je da Srbi u Švajcarskoj predstavljaju primer uspešne integracije – angažovani u privrednom životu, aktivni u udruženjima i u svakodnevnom društvenom životu, dok istovremeno neguju svoje kulturne korene.
Nakon njenog obraćanja, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu, Mihajlo Šaulić, zvanično je najavio performanse. U svom govoru istakao je ulogu folklornih društava koja već decenijama okupljaju mlade generacije i kroz igru, muziku i zajedništvo čuvaju kulturno nasleđe srpskog naroda u dijaspori.
U centru večeri bili su nastupi ansambala. Ukupno 14 folklornih grupa iz cele Švajcarske predstavilo je igre iz različitih krajeva Srbije i Balkana – od juga Srbije i niškog kraja, preko Srema, pa sve do tradicija istočne Srbije. Bogato izvezene nošnje, precizne koreografije i energija mladih igrača pokazali su koliko se sa posvećenošću neguje ova tradicija.
Smotra je, međutim, mnogo više od scenskog programa. Ona je ujedno i veliki društveni susret na kojem se porodice, prijatelji i podržavaoci okupljaju iz svih delova Švajcarske. Zastave, pesma i oduševljenje publike stvorili su atmosferu koja je mestimično podsećala na veliko sportsko takmičenje.
Upravo ta povezanost tradicije, zajedništva i savremenog života u Švajcarskoj daje ovoj manifestaciji poseban značaj. Smotra srpskog folklora pokazuje da kulturni identitet i uspešna integracija nisu u suprotnosti – naprotiv, mogu se međusobno jačati.
Veče u Dietikonu tako je još jednom postalo vidljiv dokaz da je srpska zajednica dobro integrisan i aktivan deo švajcarskog društva – zajednica koja čuva svoje kulturne korene i istovremeno aktivno učestvuje u životu zemlje u kojoj živi.
Jedan od najvećih kulturnih događaja srpske zajednice u Švajcarskoj, 28. Festival srpskog folklora u Švajcarskoj, biće održan u subotu, 14. marta 2026. godine, sa početkom u 18 časova, u Stadthalle Dietikon.
Očekuje se dolazak više od 3.000 posetilaca, kao i nastup oko dvadeset folklornih ansambala iz cele Švajcarske, uz stotine mladih igrača koji će publici predstaviti bogatstvo tradicionalnih igara, muzike i narodnih nošnji iz različitih krajeva Srbije i Balkana.
Festival, koji organizuje Savez srpskog folklora u Švajcarskoj, i ove godine biće prilika da se na jednom mestu okupe porodice, prijatelji i članovi srpske zajednice iz različitih delova zemlje, ali i svi ljubitelji folklora i kulturne tradicije.
Pored scenskog programa, organizatori ističu da festival ima i širi društveni značaj, jer pokazuje kako mlađe generacije, odrastajući u multikulturnom okruženju Švajcarske, čuvaju jezik, običaje i kulturno nasleđe svojih porodica.
Posebnu draž događaju daje i atmosfera po kojoj je ovaj festival prepoznatljiv – puna energije, boja, muzike i podrške publice, koja svojim ansamblima pruža podršku gotovo kao na velikim sportskim takmičenjima. Upravo zbog toga festival iz godine u godinu privlači veliku pažnju publike i medija.
Nakon zvaničnog programa, planirano je i zajedničko slavlje uz specijalitete balkanske kuhinje, što će dodatno upotpuniti veče posvećeno tradiciji, zajedništvu i kulturnom identitetu.
Organizatori pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju ovoj velikoj manifestaciji i uživaju u večeri folklora, muzike i druženja.
Detalji događaja:
Manifestacija:28. Festival srpskog folklora u Švajcarskoj Datum: subota, 14. mart 2026. Vreme: 18.00 Mesto: Stadthalle Dietikon, Dietikon Organizator: Savez srpskog folklora u Švajcarskoj
Udruženje srpskih privrednika u Švajcarskoj (USPS) svečano je i dostojanstveno obeležilo svoju krsnu slavu – „sveti Teodor Tiron“ / Teodorovu subotu, u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu, u prisustvu brojnih zvanica iz Švajcarske, Austrije, Srbije, Republike Srpske i regiona.
Čin osvećenja i sečenja slavskog kolača izvršio je Njegovo Preosveštenstvo Gospodin Andrej, Episkop švajcarski, italijanski i malteški. U svojoj nadahnutoj besedi, u ime blagodati Gospoda Isusa Hrista, Vladika je istakao da preduzetništvo nije samo ekonomska kategorija, već i duhovna odgovornost. Naglasio je da su lideri i privrednici pozvani da budu primer društvu – kako u Švajcarskoj, tako i u Matici – jer njihova odgovornost, moralnost i stvaralačka energija oblikuju zajednicu u celini.
Svečanosti je prisustvovao i Njegova Ekselencija Dr Ivan Trifunović, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj, sa saradnicima iz Generalnog konzulata Republike Srbije u Cirihu, potvrdivši institucionalnu podršku i značaj organizovane srpske poslovne zajednice u Švajcarskoj kao mosta saradnje između dijaspore i Republike Srbije.
Posebnu međunarodnu dimenziju događaju dao je specijalni gost iz Austrije, prof. Dr. Dr. Wolfgang Rohrbach, ugledni univerzitetski profesor i istaknuti istoričar ekonomske misli, kao i korifej spajalačke diplomatije između D/A/CH prostora i Srbije i regiona, sa više od šest decenija aktivnog delovanja na polju evropskog povezivanja. Profesor Rohrbach, čiji su porodični koreni srpski, u svom obraćanju zahvalio je na toplom prijemu i istakao značaj srpske zajednice u Švajcarskoj kao stabilnog mosta između država i kultura. Tom prilikom najavljeno je njegovo ekskluzivno predavanje u Cirihu tokom 2026. godine. U njegovoj pratnji bio je Dr Dejan Jelić, predsednik Srpsko-austrijskog društva.
Slavu su uveličali i predsednik Srpskog Kulturnog Saveza Švajcarske Zvonimir „Zvonko“ Jovanović, kao i predstavnici Udruženja srpskih studenata Švajcarske predvođeni Markom Jelićem, sa kojima je potvrđena dugoročna saradnja i strateško povezivanje mladih akademskih kadrova sa srpskom poslovnom zajednicom.
Među počasnim gostima iz Srbije bio je i nas najpoznatiji biznis – kulturni moderator i promoter Milorad „Miša“ Ćirić, zajedno sa drugim predstavnicima privrednog i javnog života.
Domaćin i kum Slave 2026, Bojan Ilić, zajedno sa Upravom USPS poželeo je dobrodošlicu prisutnima. U svom obraćanju naglasio je da USPS ostaje most saradnje između srpske poslovne zajednice u Švajcarskoj, matice Srbije i Republike Srpske, kao i važan faktor povezivanja i umrežavanja uspešnih pojedinaca iz svih udruženja i saveza. Istakao je da samo zajedničkim delovanjem, vođeni sloganom „Samo sloga Srbina spasava“, možemo ostvarivati još snažnije i uspešnije rezultate – gde god živeli.
Predsednik USPS, Stojan Stevanović, zahvalio se članovima i prijateljima Udruženja na kontinuiranoj podršci i doprinosu radu organizacije, naglasivši da su jedinstvo, profesionalizam i međusobno poverenje temelj daljeg razvoja Udruženja.
U svečanom delu programa objavljeno je da je kumstvo za narednu godinu preuzela preduzetnica Olivera Ilić iz Oftringena, koja će biti domaćin Slave USPS 2027. godine.
U duhu zajedništva i kontinuiteta tradicije izražena je zajednička želja da Slava USPS ostane trajno mesto okupljanja budućih generacija srpskih privrednika, kao simbol vere, odgovornosti i međusobnog poštovanja.
Uprava USPS zahvaljuje svim gostima, sveštenstvu Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu, kao i sunarodnicima u dijaspori širom Švajcarske na podršci i doprinosu uspešnoj organizaciji ovog značajnog događaja.
Slava USPS 2026 još jednom je potvrdila da srpska poslovna zajednica u Švajcarskoj predstavlja snažan primer odgovornog liderstva, institucionalne stabilnosti i evropskog povezivanja.
Na Dan državnosti, ugledni švajcarski dnevnik Corriere del Ticino objavio je opširan prilog posvećen Srbiji i srpskoj zajednici u Kantonu Tićino, izdvojivši za ovu temu dve cele stranice. U središtu objave nalazi se opsežan intervju sa ambasadorom Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, dr Ivanom Trifunovićem, u kojem se govori o odnosima Srbije i Švajcarske, ulozi dijaspore, kao i o značaju očuvanja identiteta i povezivanja zajednice sa maticom.
Pored razgovora sa ambasadorom, tekst donosi i prateće intervjue i izjave koje dodatno osvetljavaju prisustvo, doprinos i organizovanost srpske zajednice u Tićinu — uključujući sagovornike dr Mariju Stojadinović i paroha Marka Kneževića, koji iz svojih perspektiva govore o životu zajednice, kulturi, duhovnosti i svakodnevnim izazovima i prilikama.
U nastavku donosimo prevod intervjua i prevod pratećeg teksta.
Srpska zajednica u Tićinu, savršeno integrisana, sačuvala je istinski „balkanski“ duh: vesela je, strastvena, voli igre i sport, religiozna kao što to samo pravoslavni hrišćani umeju da budu, sa onim evocirajućim obredima na staroslovenskom, pomalo kao tridentska misa kod katolika. Ukratko, sve je vrlo i iskreno „slovensko“. To predstavlja veliki kulturni doprinos i osećanja za naš kraj. Kada se slušaju usmena kazivanja jednog tićinskog Srbina, atmosfera odmah postaje ona obavijajuća koju prenose sveće, žute voštane sveće koje se pale ispred ikonostasa. Kakvo čudo!
„Da, mi smo takvi – kaže nam Marija Stojadinović, već dvadeset godina u Tićinu. Lepota naše zajednice, koja je već stigla do četvrte generacije, jeste u tome što je veoma dobro integrisana, a istovremeno čuva višestolećne tradicije. Srbi u Tićinu rade u svim sektorima: u zdravstvu, ja sam i sama porodični lekar, u građevinarstvu, zanatstvu, trgovini i ugostiteljstvu, kao moj muž do nedavno. Drugi rade u banci ili u opštini.“ Zapravo, prvi dolasci Srba u Tićino bili su znatno pre ratova devedesetih godina. Integracija je bila spora, ali uspešna. Većina Srba u Tićinu danas ima državljanstvo. „Moji srpsko-tićineski pacijenti stariji od 60 godina, priča Marija, traže od mene da im objasnim njihove patologije na srpskom, ali mladi žele da im govorim samo na italijanskom. Potpuno su integrisani. Za mene je put bio malo teži: došla sam ovde sa 27 godina, morala sam tek da naučim italijanski jezik, da mi se diplome medicine priznaju u Lozani… Ali sve je prošlo dobro: uvek sam bila prihvaćena i priznata, nikada nisam imala ni najblaži slučaj diskriminacije.“
Marija nam daje i jedan detalj koji otkriva određenu društvenu tendenciju: „U poslednje vreme, svadbe na koje me pozivaju su mešovite. Naravno, radi se o građanskim ceremonijama, ali nakon njih slede velika slavlja u Srbiji, uvek u avgustu.“ Tendencija, međutim, među mladima srpsko-tićineskog porekla, jeste da se u Srbiju vraćaju ređe nego njihovi roditelji. Svakako, privlačnost velikih pravoslavnih verskih praznika ipak se oseća, bar nekoliko puta godišnje. A za to je i Tićino dobro organizovano.
„Imamo dve crkve – objašnjava nam otac Marko Knežević, sveštenik srpske pravoslavne zajednice u Tićinu. Glavna, koju delimo sa katolicima, jeste crkva Svetog Jovana u Belinzoni, gde služimo tri liturgije mesečno, plus one radnim danima kada je praznik nekog sveca. Zatim je tu Sveti Roko u Luganu, jedna liturgija mesečno, isključivo iz organizacionih razloga. Ukupno je uključeno hiljadu srpsko-tićinskih porodica. Ali među vernicima imamo i Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare, Makedonce i švajcarske pravoslavce.“ Srpsko-pravoslavna zajednica u Tićinu je, između ostalog, član Radne zajednice hrišćanskih crkava u Kantonu Tićino (CLCCT). U svakom slučaju, procenjuje se da srpska zajednica u Tićinu broji do deset hiljada ljudi. U crkvi u Belinzoni, jednom mesečno, održavaju se časovi veronauke za decu i odrasle. Uz odobrenje katolika, tamo je postavljen značajan ikonostas poznatog umetnika Gorana Jovića. „Voleli bismo da organizujemo – kaže otac Marko – i druge inicijative posvećene umetnosti.“
Tu je i pitanje srpskog doprinosa tićinskoj kulturi. Udruženja kao što su Sveti Sava u Belinzoni, Desanka Maksimović u Luganu, sportski FK Drina, kao i organizovana Serbinfo Vladimira Miletića, obezbeđuju niz informacija i pre svega događaja i večeri, od muzičkih do književnih, pa sve do sočnih gastronomskih, koji uspevaju da uključe i oduševe čak i najtradicionalnije Tićineze. Što se tiče kulturne razmene među kantonima, dovoljno je reći da su prošle subote u Tićinu bile delegacije srpskih zajednica iz Ciriha, Soloturna i Cuga.
Razgovor vodio: Tomi Kapelini Corriere del Ticino, 14.02.2026
U toploj i nadahnutoj atmosferi, učenici škole „Zmaj“ u Herisauu, u Švajcarskoj, ugostili su Žaklinu Marković Mitić, pesnikinju i proznog pisca, i pesnikinju Elu Kulić, aktivne članice Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. One su održale poetsku radionicu posvećenu lepoti pisane reči i snazi izražavanja na maternjem jeziku.
Kroz razgovor, zajednički rad i čitanje poezije, govorile su o tome kako nastaje pesma – od prve misli i osećaja do stiha koji ostaje zapisan. Učenicima su približile ideju da je poezija prostor slobode, mašte i hrabrosti da se izrazi ono što se ponekad ne izgovara naglas. Radionica je protekla u kreativnoj i podsticajnoj atmosferi, uz mnoštvo pitanja, osmeha i prvih napisanih stihova.
Cilj posete bio je da se deca podstaknu da pišu – da veruju svojoj mašti i neguju srpski jezik kroz stvaralaštvo. Za decu u rasejanju to predstavlja poseban izazov. Svi oni pohađaju škole na nemačkom jeziku, čitaju i pišu prvenstveno na nemačkom, dok je srpski jezik najčešće vezan za porodični dom i dopunsku nastavu. Upravo zato važno je pružiti im dodatnu podršku i pokazati da pisanje na maternjem jeziku nije samo učenje, već i čuvanje identiteta, emocija i osećaja pripadnosti.
Učenica Kalina svoje utiske o susretu opisala je u rimi sledećim rečima:
Za mene je radionica kao igraonica. Smišljala se rima, zabava je bila svima. Od srca hvala, Ela i Žaklina, vaša Kalina.
Škola „Zmaj“, domaćin ovog susreta, već godinama se posvećeno bavi očuvanjem i razvojem našeg jezika i kulture u Švajcarskoj. U okviru škole jezika za sve uzraste i nivoe – od jaslica i predškolskog uzrasta, preko školskog i tinejdžerskog doba, do odraslih polaznika – pruža se mogućnost učenja srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika, kako za početnike, tako i za one koji žele da svoje znanje usavrše. Pored redovne nastave organizuju se i kursevi kreativnog pisanja, srpske kulture i dramski klubovi. Škola se nalazi u Cirihu, kao i u nekoliko mesta istočne Švajcarske, uz mogućnost onlajn saradnje.
Za ovu posebnu priliku, Ela Kulić i Žaklina Marković Mitić napisale su zajedničku pesmu pod nazivom „Rečima granice briši“. Pesma je nastala kao dar učenicima i trajna uspomena na susret ispunjen poezijom i stvaralačkom energijom. Svakom detetu poklonjen je po jedan odštampani primerak pesme, sa željom da ih podseća da neguju maštu, veruju svojim mislima i hrabro pretaču osećanja u stihove.
U svečanoj atmosferi Espo centra u Bellinzoni, Udruženje „Sveti Sava“ iz Bellinzone obeležilo je veliki jubilej – 30 godina postojanja i rada. Proslava, koja je okupila više od 900 posetilaca, bila je istovremeno i emotivan podsetnik na put zajednice od osnivanja 16. maja 1996. godine, kao i potvrda da udruženje i danas ima važnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta, tradicije i zajedništva Srba u kantonu Tićino.
Centralni deo večeri obeležila su obraćanja visokih gostiju. Kao specijalni gost jubileja prisutnima se obratio ambasador Republike Srbije Dr Ivan Trifunović, istakavši značaj udruženja dijaspore kao mosta između zemlje porekla i države u kojoj naši ljudi žive i rade, uz poruku podrške daljem radu udruženja.
Skupu su se obratili i gradonačelnik Belincone Mario Branda, kao i gradonačelnik Arbedo-Castione Luigi Decarli, koji su istakli doprinos udruženja lokalnoj zajednici kroz kulturne aktivnosti, humanitarni rad i integraciju, uz poštovanje različitosti koje obogaćuju društveni život regiona. Poslanica Kantonalnog parlamenta Sara Demir naglasila je važnost udruženja koja doprinose društvenoj koheziji i neguju interkulturalni dijalog. Sara Demir je nakon proslave podelila i lični utisak, ističući da su ovakva okupljanja „uvek trenutak velike radosti i druželjubivosti“, uz zahvalnost domaćinima na toplom prijemu i organizaciji.
Među brojnim zvanicama bili su i predstavnici Srpske pravoslavne crkvene zajednice u Tićinu – sveštenik Marko Knežević, kao i predsednik Crkvene opštine Milenko Spasojević. Jubileju su prisustvovali i predstavnici ostalih srpskih udruženja iz Tićina, kao i predstavnici sportskih i medijskih organizacija, među kojima su Humanitarna organizacija „Nemanjići“, FK Drina i portal Serbinfo, čime je proslava dobila dodatnu dimenziju zajedničkog okupljanja i umrežavanja srpske zajednice u kantonu.
Poseban trenutak večeri bio je posvećen i zahvalnosti onima koji su tri decenije nosili udruženje. Uputili su se izrazi priznanja predsedniku Udruženja Željku Milićeviću, članovima uprave i svim volonterima koji danas čine okosnicu rada „Svetog Save“, ali i svim prethodnim aktivistima i članovima koji su kroz godine, često tiho i bez velike pompe, ulagali vreme, energiju i srce kako bi udruženje opstalo i napredovalo. Naglašeno je da je upravo kontinuitet zajedničkog rada, solidarnosti i spremnosti da se pomogne – od prvih generacija osnivača do današnjih članova – omogućio da „Sveti Sava“ već 30 godina bude mesto okupljanja, podrške i čuvanja srpske tradicije u Belinconi i širom Tićina.
Nakon zvaničnih obraćanja usledio je bogat kulturno-umetnički program, u kojem su nastupila društva iz različitih delova Švajcarske. Publika je posebno pozdravila goste iz SKUD „Desanka Maksimović“ iz Lugana, zatim KUD „Opanak“ – Sierre, KUD „Sloga“ Cirih, KUD „Petar Kočić“ Soloturn i KUD „Ras“ Lucern. Igre, pesme i koreografije iz različitih krajeva srpskog etničkog prostora pretvorile su jubilarno veče u pravu smotru tradicije i mladalačke energije.
Nakon uspešnog učešća na Svetosavskoj akademiji, održanoj pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkvene opštine iz Sent Galena 25. januara, učenici Dopunske škole na srpskom jeziku iz Altštetena nastavili su svetosavsko praznovanje u duhu zajedništva, kulture i tradicije.
Na poziv Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“, učenici su 31. januara bili gosti na obeležavanju klupske slave. U okviru prigodnog programa, zajedno sa decom iz folklornog ansambla, predstavili su se prisutnim gostima recitacijama o Svetom Savi, kao i izvođenjem Himne Svetom Savi i pesme „Deca neba“.
Svojim nastupom učenici su još jednom pokazali spremnost da uče i usavršavaju srpski jezik, ali i da neguju kulturu i tradiciju svog naroda u dijaspori. Ovakvi susreti, osim što doprinose očuvanju identiteta, jačaju i osećaj pripadnosti i povezanosti najmlađih sa korenima i nasleđem.
Obeležavanje školske slave predstavlja važan deo vaspitno-obrazovnog rada dopunske škole, jer podstiče očuvanje jezičkog i kulturnog identiteta, kao i jačanje veze dece sa nacionalnom tradicijom i vrednostima koje Sveti Sava simbolizuje.
