Vladimir Miletić za NZZ am Sonntag — Mnogi Srbi se osećeju diskriminisano

0

Direktor projekta Serbinfo.ch Vladimir Miletić dao je izjavu za ugledni “Neue Zürcher Zeitung am Sonntag” u kojoj je komentarisao aktuelnu situaciju u Srbiji.

“Protesti u Beogradu, teško da će sprečiti nekoga da putuje u Srbiju.” izjavio je Miletić, dodavši da 90 procenata Srba koji žive u Švajcarskoj, ne dolazi iz urbanih sredina, već iz manjih mesta širom Srbije. U tim područijima i nema velikog broja zaraženih korona virusom, kao što je slučaj u Beogradu ili drugim većim gradovima.

Komentarišući situaciju u švajcarskom medijima proteklih nedelja, Miletić je istakao da Srbima u Švajcarskoj trenutno nije lako: “Mnogi Srbi se osećaju diskriminisanim jer se u medijima predstavlja, da su oni odgovorni za širenje virusa u Švajcarskoj.”

Bolnički kreveti iz Tićina za bolnice u Republici Srpskoj i Srbiji

0

U organizaciji Crkvene Opštine u Tićinu i Humanitarne Organizacije „Nemanjići“ iz Belincone kao i uz anganžovanje srpske zajednice u kantonu Tićinu, organizovana je humanitarna akcija prikupljanja i transporta specijalnih bolničkih kreveta i druge medicinske opreme za bolničke centre u Srbiji i Republici Srpskoj.

Zahvaljujući odličnoj saradnji sa zdravstvenim centrima u kantonu Tićino naša zajednica došla je u priliku da pomogne naše zdravstvene ustanove u otadžbini.

Preko 150 bolničkih kreveta je već stiglo u zdravstvene centre u Gradiški, Doboju, Užicu i Prijedoru. U narednim danima planirane su nove pošiljke i za druge gradove

Crkvena Opština u Tićinu i Humanitarna orgnaizacija „Nemanjići“ se posebno zahvaljuje g. Mići Vukiću iz Kijasa koji je svojim velikim trudom pomogao da se ova humanitarna akcija realizuje.

 

Saša Stajić izabran za predsednika parlamenta u Šlirenu (ZH)

0
© Sandra Ardizzone

Saša Stajić iz FDP/PLR je izabran za predsedika lokalnog parlamenta u Šlirenu u kantonu Cirih. Skupština opštine Šliren je zasedala juče uveče pod strogim merama opreza, zbog koronavirusa, i izabrala novog predsednika. 

Prenosimo deo intervjua koji je Stajić dao za  Limmattaler Zeitung.

 “Presrećan sam. Jedino mi je žao što moja supruga Suna i moje dvoje dece Stefan i Sanela nisu mogli da prisustvuju sednici kao posmatrači. Bez njih ne bih stigao tako daleko”, rekao je predsednik parlamenta Saša Stajić.

“Pre tačno 9007 dana, kada sam došao u Švajcarsku, nisam mogao ni da sanjam da će doći do ovog trenutka”, izjavio je Stajić.

Stajić je osvojio 27 od 31 važećih glasova od ukupno 34 predatih glasačkih listića.

Saša Stajić je prvi predsednik parlamenta koji je poreklom sa Balkana, ponosi se tom činjenicom i sebe vidi kao graditelja mostova između dve kulture.

“Moja karijera pokazuje kako se uspešno može integrisati u švajcarsko društvo, mislim da nekima služim kao primer”, ističe Stajić i dodaje da mu je neopisivo drago jer može, da ljudima koji imaju poreklo sa prostora bivše Jugoslavije, da jedan pozotivan primer.

Na pitanja novinara da li je u toku njegove političke karijere bilo predrasuda zbog njegovog porekla, odgovorio je da ih ima s vremena na vreme, “na primer kada sam se prijavo na konkurs za jedno radno mesto, rekli su mi da su moje kvalifikacije odlične, ali da mi je poreklo problematično”, ponavlja Stajić i dodaje da je za njega jako bitno da se iskaže veliko poštovanje za dobro integrisane strance.

Kada je 2011. godine izabran u lokalnu komisiju za građanska prava tek u drugom krugu, to je pipisivao svom “ić” u prezimenu.

“Bilo je to teško vreme i još uvek sam zahvalan našem lokalnom ogranku stranke i njenoj predsednici Barbari Angelsberger, na njenim postupcima u to vreme. Razmišljao sam da se povučem, jer sam smatrao da su male mogućnosti da budem izabran, ali su predsednica i stranka stali iza mene, predstavili me ostalim strankama i na kraju je došlo do izbora”. 

Saša Stajić je rođen u Srbiji 1973. godine, a u Švajcarsku je došao 1995. godine, gde je radio kao pica majstor i pomoćni radnik. Diplomirao je na studijima za poslovnu administraciju. Danas je šef komercijalnog odeljenja i član uprave u Sortimo Walter Rüegg. U Komisiju za građanska prava izabran je 2011. godine, a u lokalni parlament je ušao 2017. godine. Samo godinu dana kasnije postaje član kancelarije opštinskog veća, gde je izabran i za drugog potpredsednika. Pored toga, član je uprvnog odbora Privredne komore Šlirenena od proše godine. U slobodno vreme voli da igra tenis i da skija. Stajić je oženjen i ima dvoje odrasle dece. 

Slobodan Despot: Revnosni Švajcarci primaju preporuke kao ukaz

0
Slobodan Despot: Ćutim kao zaliven (Foto: Julia Baburina)

Ništa me ne plaši, ništa mi ne fali. Sem jednog. Nedostaje mi Srbija

Sedim na balkonu, slušam cvrkut proleća u tihom predgrađu bez automobila pod prečistim plavim nebom. Grmljavina aviona koji sleću na ženevski aerodrom je utihla, a gugutke su se vratile. Nekako se i ovaj hladni beton savremenih zgrada za švajcarsku činovničku klasu – ušuškao. Zečevi i lisice već se viđaju po parkovima. Ako se ovo čudo produži, pomislim, ovaj Morž, nekada pretrpani gradić, ličiće na opusteli Pripjat kod Černobilja, danas carstvo zelenila i zveri.

Ovako Slobodan Despot (1967), pisac našeg porekla koji od detinjstva živi u Švajcarskoj, opisuje deo svog dana u karantinu. Autor je desetak eseja, monografija i putopisa, kao i dva romana objavljena kod francuskog izdavača „Galimara”: „Med” (Le Miel, nagrada za evropsku književnost, 2014, srpski prevod izašao kod „Geopoetike”) i „Plavi zrak” (Le Rayon bleu, 2017, nagrada Casanova) . Njemu rad u osami nije stran, a opisujući svoj karantin, dodaje da ustaje kasno i da prvi put u životu spava po osam sati.

– Duplim dozama nadoknađujem dugogodišnje bdenje. Posle molitve pola sata vežbam, pa se okupam ledenom vodom. Doručkujemo, pa do kasnog popodneva radimo i čitamo, u potpunoj tišini. Ručak smo izbacili. Predveče obavezna šetnja kroz obližnja polja žustrim hodom, idealno manje od sata za tih sedam kilometara. Sem kad se zaustavimo kod seljaka radi jaja ili vina. Sreća naša: jaja čvrsta i krupna kao guščija, vino izvrsno. Večera lagana, posna. Nikad toliko zeleni, sveže, na pari ili u čorbama. Kad sam gladovao na Bajkalu, priviđale su mi se određene namirnice, i samo one: avokado, jaje, jabuka, maslina i maslinovo ulje, limun. Sada, tri godine kasnije, uviđam da mi je sopstveno telo prepisalo recept samoodbrane. Ujutro još progutam poput tablete pola čena belog luka – priča Despot i dodaje da mu se čini da nikad nije bio toliko zdrav. S pedeset i dve godine, lakše se kreće nego kad mu je bilo trideset, priznaje. Na Uskrs su se svi porodično, s roditeljima, okupili kod njegovog brata i tvrdi da ga je mesnati ručak ošamutio.

– Svestan sam koliko smo srećni. Švajcarske vlasti su po svom običaju rešile da ništa ne rešavaju. Zatvorile su firme i škole, a narodu preporučile da boravi kod kuće i ne izlazi bez razloga. Revnosni Švajcarci to primaju kao ukaz. Policiji otkucavaju veseljake kojih je više od petoro na balkonu. Stepen poslušnosti ovde, kako mi reče oficir iz generalštaba, može se porediti samo s kineskim, no bez diktature. Za to vreme u susednoj Francuskoj vlada haos i apsurd. Šetače i džogere love helikopterima dok se radni narod bez maski gomila u metroima i vozovima, a arapska predgrađa noću šenluče kao da se ništa ne dešava. Patrolna kola rešetaju vatrometnim raketama i raznom pirotehnikom – kaže Despot, čija interesovanja su široka, što najbolje potvrđuje njegova biografija.

Od 1991. do 2004. radio je za poznatu izdavačku kuću Vladimira Dimitrijevića L’Age d’Homme, prvo kao prevodilac, a zatim i kao pomoćnik direktora. Godine 2006. osnovao je sopstvenu izdavačku kuću Xenia, a od 2015. uređuje elektronski nedeljnik na francuskom jeziku Antipresse.net

O svojim danima u karantinu dodaje još ovo:

– Zahvalan sam. Igram skrebl sa kćerkama na netu, ponekad ih i posećujem. Neke stare strepnje sasvim su iščezle. Ćutim kao zaliven. Kroz slušalice ponekad propuštam Arvo Perta ili Hoakina Rodriga, Kuprena ili Betovena, Nila Dajmonda ili Sendi Deni, zvukove vremena koja se vratiti neće. Da li sam ikad bio tako spokojan? Uveče gledamo stari film ili seriju na Netfliksu. TV virolozi, eksel-proroci i drugi sejači panike nam nisu potrebni. Osećam se kao sportista pred važnom utakmicom ili vojnik uoči bitke.

Kaže da ne zna šta nas to čeka, ali da „valja biti spreman”.

– Jednom u životu video sam tako potpuno otvoren put pred sobom, no to je bilo lična stvar, a sada se to bespuće prostire pred svima nama. Ništa me ne plaši, ništa mi ne fali. Sem jednog. Nedostaje mi Srbija – dodaje na kraju.

Zdrava uskršnja jaja u Švajcarskoj: Kupovina i farbanje

0

Jaja se po tradicionalnom običaju farbaju za Uskrs i to je jedan od najlepših događaja za čitavu porodicu. U Švajcarskoj se za vreme Uskrsa pojede ogromna količina jaja i stoga je veoma važno da se prilikom kupovine, obrati pažnja na njihov kvalitet kao i zemlju porekla proizvoda.

Kokoške nosilje, koje se uzgajaju u organskoj sredini, hrane se hranom visokog kvaliteta i bez hormona, što im omogućava prirodan razvoj. Samim tim i njihova jaja su većeg kvaliteta. U Švajcarskoj je zabranjeno gajenje kokošaka u kavezu.

Kao i svaka druga hrana i jaja moraju da odgovore higijenskim  karakteristima (rok trajanja). Pored toga što se klasifikuju po težini od 73g do 52g, sa veličinama ako onima koji se na primer koriste kod garderobe, XL, L, M i S.

Kako „čitati“ jaje

U Švajcarskoj sva jaja imaju specifičan znak, takozvani KOD, koji je obavezan i u Evroskoj Uniji,  pomoću kojeg potrošači mogu saznati na koji način su uzgajane kokoške, zemlju porekla, firmu to jest uzgajivača i rok trajanja. Na samom jajetu mora biti vidljiv broj, u vidu pečata, koji saopštava sledeće o jajetu:

Prvi broj KOD-a označava:
– 0: organsko gajenje kokošaka
– 1: gajenje u pripodi (Freilandhaltung)
– 2: gajenje na čvrstim podlogama (farma) (Bodenhaltung)
– 3: gajenje u kavezu (Käfighaltung)

Skraćenica predstavlja zemlju porekla (CH = Švajcarska), a zatim indentifikacioni kod farme.

Na primer KOD 0-CH-999 znači da je do jaje iz organskog uzgoja, proizvedeno u Švajcarskoj od strane Hansa Mustera, 9999 Musterhausen.

Ostali brojevi, na pečatu jajeta, je datum tj. rok upotrebe jajeta. Ukoliko kupujete već ofarbana jaja, KOD proizvoda možete pronaći na ambalaži.

Farbati jaja na prirodan način

Prilikom kupovine već ofarbanih jaja, vreba najveća opasnost, jer se ona, uglavnom, farbaju bojama koje sadrže hemijske supstance. Ove farbe za jaja, osim što na ljusci ostavljaju boju, utiču i na samo jaje što ujedno može biti štetno za čovekov organizam.

Svi koji žele da ofarbaju uskršnja jaja na zdrav način, mogu to učiniti sa prirodnim biljkama i začinima.

Obilje boja iz prirode

Određene vrste povrća, voćnih bobica i začina daju čitavu paletu divnih boja i različitih tonova. U tom slučaju vodi za kuvanje treba dodati određene delova biljaka, bobice ili sokove. Evo nekoliko primera:

ŽUTA – cvetovi kamilice, maslačka, kurkuma u prahu, list breze, kora limuna ili narandže
NARANDŽASTA – crvena aleva paprika, ljuske crnog luka
CRVENA – sok od cvekle iz konzerve, smrznute maline, borovnice, kupine, ljuske crvenog luka, brusnice, čaj od šipka
SMEĐA – list i ljuska oraha, list hmelja, kora drveta šljive, ljuske crnog luka, jaka crna kafa ili crni čaj
PLAVA – sok od borovnice, listovi crvenog kupusa
ZELENA – listovi spanaća, kopriva, zeleni čaj, listovi nane
BORDO – sušeni cvetovi kantariona

Pripremanje tečnosti za kuvanje:

Usitnjene delove biljki, kore i bobice voća potopiti u vodu za kuvanje, pustiti da odstoje jedno vreme, zatim sve to dobro prokuvati, a onda procediti kroz gazu, sito ili filter za kafu. U tako pripremljenoj tečnosti se kuvaju jaja.

Prilikom izbora jaja vodite računa o kvalitetu. Najbolje je da koristite jaja iz organske proizvodnje. Prepoznaćete ih tako što ćete voditi računa da na kodu na pakovanju prva cifra bude nula.

Osim toga u pojedinim švajcarskim prodavnicama možete kupiti BIO boje za farbanje jaja, koje ne sadrže hemijske supstance.

Da li ste znal da postoje i posebne vrste kokošaka, čija su jaja već “ofarbana”. One nose prirodno ofarbana jaja u različtim bojama, kao što su zelena, roza i braon jaje.

Kragujevčanin iz Švajcarske donirao tri respiratora Srbiji

0
Foto: Zoran Obradović / Privatna arhiva

Kragujevčanin koji gotovo 30 godina živi i radi u Švajcarskoj, Zoran Obradović Kiza zajedno sa svojom suprugom donirao je tri respiratora Srbiji. Na ovaj korak se odlučio kaže jer želi da pomogne svojoj zemlji.

Kako bi pomogao Srbiji u borbi protiv Korona virusa, Kragujevčanin Zoran Obradović Kiza, koji već tri decenije živi i radi u Švajcarskoj odlučio je zajedno sa svojom suprugom da donira tri respiratora našoj zemlji.

„Respiratore sam dobio od prijatelja iz jedne švajcarske firme pre početka pandemije Korona virusa. Kada je virus počeo da se širi i stigao u Srbiji rešio sam da ih doniram. Zahvaljujući Ambasadi Srbije u Švajcarskoj i ambasadoru Goranu Bradiću, koji se maksimalno zauzeo da nam pomogne u isporuci respiratora, poslali smo ih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Vrednost ove donacije nije ni bitna, koliko je zapravo važno da će pomoći u spašavanju života. Najbitnije je da su respiratori stigli u Srbiju i da će pomoći zaraženima Korona virusom“, izjavio je za Zoran Obradović.

Ovaj Kragujevčanin, koji radi na jednoj privatnoj klinici u Bazelu kao ekspert za intenzivnu negu, na ovaj korak se odlučio jer je želeo da pomogne svojoj zemlj. Pored toga, uputio je i jedan apel građanima, s obzirom na to da je i sam bio zaražen Koronavirusom.

„Vezan sam za Srbiju. Srbija je deo mene. Imam dosta prijatelja i rođaka tu i sasvim je prirodno da ako je neko u takvoj situaciji da sam tu da pomognem. Pošto sam bio zaražen Korona virusom, ali sam srećom imao blaže simptome, apelovao bih na građane da se paze, izbegavaju kontakt sa drugim ljudima i poštuju mere i savete nadležnih, jer je to jedini način da se spreči širenje ovog virusa“, kaže Obradović.

Inače, ovo nije prvi put da Zoran Obradović pomaže Srbiji i Kragujevcu. Kako kaže, devedesetih godina je donirao kragujevačkom Kliničkom centru ortopedska pomagala, pre par godina i respirator i dva operaciona stola, a ovdašnjem Fakultetu medicinskih nauka i inkubator za ćelije. Dodaje i da je volontirao u jednoj švajcarskoj humanitarnoj organizaciji, koja, između ostalog, pomaže i ljudima u Srbiji, preko koje je pre nekoliko godina za Prijepolje obezbeđeno sanitetsko vozilo.

Zbog donacije respiratora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tokom jučerašnjeg obraćanja javnosti zahvalio Zoranu Obradoviću i njegovoj supruzi.

Srbin stavio na raspolaganje svoje hotele u Švajcarskoj

0

Stojan Stevanović, koji u Švajcarskoj živi 32 godine, odlučio je da svu svoju imovinu stavi na raspolaganje ljudima koji su se našli u bezizlaznoj situaciji zbog koronavirus. On je dao na raspolaganje svoje hotele u Švajcarskoj i objekat u Republici Srpskoj za besplatni smještaj onih koji su se usred epidemije virusa našli na ulici.

„Svi ljudi iz Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH koji su u bezizlaznoj situaciji i neizvjesnosti u vrijeme epidemije virusa mogu da mi se jave, sve dok se ne snađu ili dok u njihovim zemljama traje vanredna situacija. Mogu im pomoći, jer sve što imam ja – imaće i oni“, rekao je za novnisku agenicuju Srna ovaj humani čovek.

Stevanović je poslednjih nekoliko dana bio u kontaktu sa ambasadorima Bosne i Hercegovine i Srbije i kaoko ističe, i ako mu je nuđena nadoknada za smeštaj, odlučio je da te ljude besplatno primi u svoje hotele.

„Meni nije važno ko su ti ljudi niti koje su nacionalnosti. Važno je da su se oni našli u nevolji, da nemaju kuda i da ne mogu da se vrate kućama. U Švajcarskoj su ljudi preko noći ostali bez posla, bez igdje ičega“, navodi Stevanović, koji u gradu Švic, nedaleko od Lucerna, poseduje hotele „Kristal“ i „Helvecija“ koji može da primi 150 gostiju.

Stevanović objašnjava da će ih smestiti u hotelskim sobama, da ima dovoljno ležajeva u dva hotela i da će oni ostati tu sve dok se ne snađu, odnosno dok traje vanredna situacija.

„Prema onome što sam saznao od ambasadora Srbije, šezdesetak ljudi trenutno nema gdje da se smjesti, to su ljudi koji su ovdje boravili i radili uglavnom na `crno`“, naglašava Stevanović.

On kaže da je sa ambasadorima BiH i Srbije u Švajcarskoj dogovarao smještaj za „225 ljudi koji su se kod njih prijavili na čekanju“. Stojan napominje da je važno da se ti ljudi ne povlače po ulici, odnosno po nekim baštama na minus dva-tri stepena i da dođu kod njega, jer su mu hoteli sada u novonastaloj situaciji prazni.

„Ne mogu kao čovjek dozvoliti da neko spava pod mostovima, a moji hoteli su prazni od 27. januara od kad je ovdje sve pozatvarano. Moj posao, koji je 90 odsto vezan za Kinu i poslovne ljude iz ove zemlje, takođe je stao, i sada su svi kapaciteti prazni“, napominje Stevanović.

On napominje i da je svu svoju imovinu, sve apartmane hotela „Helvecija“ u majevičkom rodnom mestu Lopare, dao u iste svrhe dok traje vanredno stanje u njegovoj zemlji, a obezbiedio je svojim transportom i dušeke iz Sarajeva.

“Sve smo dali na raspolaganje i u Švajcarskoj i u Loparama, – sve što imamo moja porodica i ja. Samo da se sve ovo završi”, poručuje Stevanović.

Bogojavljensko plivanje za časni krst na jezeru u Roršahu

0

Tradicionalno i ove godine hladna voda i niska temperatura nije smetala vernicima koji su na bodenskom jezeru kraj Rošarha (Rorschah) na Bogojavljenje zaplivali u trci za časni krst, običaj koji u srpskom narodu ima dugogodišnju tradiciju.

Aleksandar Lukić iz Ciriha je prvi doplivao do časnog krsta. Plivalo se 33 metara, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista.

Plivanje je posmatralo preko 1000 ljudi.

U Švajcarskoj živi 61.304 državljana Srbije

0
(tvsvizzera)

Od početka februara do kraja juna 2019. godine, imigracija u okviru stalno nastanjenih stranaca u Švajcarskoj iznosila je 63.333 osobe, što predstavlja pad od 1,8 procenata u odnosu na isti period prethodoh godina. Iz EU/EFTA pristiglo je 44.321 osoba dok je ostalih 19 012 imigiralo iz trećih zemalja. Samim tim imigracija je opala za 3,9 odsto. 

Glavni razlog za migraciju ostaje zasnivanje radnog odnosa, kako za kratkoročne boravke tako i za dugoročne. 68.036 građana država članica EU imigriralo je u Švajcarsku radi zapošljavanja, što predstavlja smanjenje od 2,1 procenata u odnosu na kraj juna 2018. godine.

U istom vremenskom periodu, spajanje porodice predstavljalo je 28% imigracije koja se trajno nastanjuje. 17.010 osoba stiglo je u Švajcarsku tokom prve polovine 2019. godine od kojih 21,4% članova porodice nekog švajcarskog državljanina.

Krajem juna 2019. godine u Švajcarskoj je živelo 2.096.182 stranaca, od čega 323.384 Italijana, 308.532 Nemaca, 265.501 Portugalaca, 137.514 Francuza, 61.304 državljana Srbije. 

50 godina Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj

0

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa austrijsko-švajcarskog, Gospodina Andreja, u hramu Svete Trojice u Cirihu 15. juna 2019. godine, priređena je svečana Akademija povodom 800-godišnjice autokefalnosti SPC i 50-godišnjice njenog prisustva u Švajcarskoj, kao i povodom proslavljanja hramovne slave. Akademiji je prethodilo praznično večernje bogosluženje koje je služio nastojatelj hrama Svete Trojice protojerej Branimir Petković, uz sasluženje protosinđela Mardarija, igumana manastira Svetog Jovana Bogoslova u selu Poganovo, Eparhija niška, protojereja-stavrofora dr Miroslava Simijonovića i protojereja-stavrofora Simeuna Prodanovića iz Svetouspenjskog hrama u Cirihu, jereja Đorđe Lukića i đakona Ivana Tolića. Pevnicu je predvodio Episkop Andrej zajedno sa sveštenstvom i doktorantom Milanom Kostreševićem.

Nakon večernjeg bogosluženja, usledio je program Akademije koji je pripremljen trudom i zalaganjem uprave i sveštenstva oba hrama. Program je otvorio Episkop Andrej svojom prigodnom besedom, a usledili su nastupi horova: Stevan Mokranjac i Bogorodičin, kao i oba ciriška dečija hora. Deca iz Uspenjskog hrama su izveli premijernu predstavu, autora o. Miroslava Simijonovića, pod nazivom „Ispraćaj kosovskih junaka“, dok su deca iz Svetotrojičinog hrama izveli predstavu „ Crkva kroz vekove“. Nakon Akademije za sve prisutne upriličeno je posluženje u crkvenoj sali.

Sutradan, na Praznik Silaska Svetog Duha na Apostole, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej, služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju. Episkopu su sasluživali nastojatelj hrama protojerej Branimir Petković, protosinđel Mardarije, protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović iz Uspenjskog hrama u Cirihu, jerej Đorđe Lukić, sabrat hrama Svete Trojice i đakon Ivan Tolić iz Iverdona. Čtečevi na ovoj veličanstvenoj Službi bili su doktoranti, ipođakon Saša Branisavljević, g. Milan Kostrešević i g. Vedran Grmuša. Odgovarao je hramovni hor Stevan Mokranjac pod vođstvom dirigenta Vernera Dudlia. Veliki broj vernika, dece i odraslih, pristupio je Svetoj Čaši i iz ruku svog Arhipastira pričestio se Časnim i Životvornim Darovima.

U svojoj bogonadahnutoj besedi, Vladika Andrej propovedao je o smislu i značaju Praznika. Posle kolenopreklonih molitava i pletenja venčića, kao što je običaj na praznik Pedesetnice, Preosvećeni Vladika je osveštao slavski kolač i žito, koje su u slavu Božiju pripremili kumovi ovogodišnje slave, članovi hora Stevan Mokranjac, koji su i sami proslavljali 50 godina svoga postojanja.

Hramovnu slavu su uveličali svojim prisustvom ambasador Bosne i Hercegovine u Bernu, Njegova Ekscelencija gospodin dr Boro Bronza, protinica Marijana Ćilerdžić, majka Vladike Andreja, predsednik srpskih privrednika u Švajcarskoj, gospodin Stojan Stevanović, predsednik Prosvjete, dr Čedomir Papović, predstavnici drugih konfesija kao i mnogi drugi ugledni i visoki gosti.

POSLEDNJE VESTI

2,829FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow