Plaćena reklama

Sastanak Generalnog konzula Republike Srbije u Cirihu Mihajla Šaulića sa direktorom portala Serbinfo.ch

0

Generalni konzul Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Mihajlo Šaulić sastao se sa direktorom srpskog informativnog portala “Serbinfo.ch” Vladimirom Miletićem.

Ovaj medijski portal srpske zajednice u Švajcarskoj, od 2014. godine, aktivno radi na predstavljanju Srbije, njenog kulturnog nasleđa i ekonomskog potencijala. Pored toga, objavljući informacije o dešavanjima u Švajcasrkoj na srpskom jeziku, radi i na približavanju i boljoj integraciji srpske zajednice u švajcarsko društvo.


Direktor portala “Serbinfo.ch“ upoznao je Generalnog konzula sa dosadašnjim aktivnostima i rezultatima rada, kao i planovima za naredni period. Konstatovano je da je neophodno da se nastavi sa radom kao u prethodnom periodu, kako bi se još uspešnije nastavilo sa predstavljanjem Srbije, ali i aktivnostima u smislu pravoremenog tačnog informisanja srpske zajednice u Švajcarskoj.

Dogovoreno je, takođe, da se radi i na povezivanju portala “Serbinfo.ch” sa, firmama, kao i srpskim privrednicima i udruženjima naše zajednice, kako bi se na najbolji način iskoristio potencijal srpske zajednice u Švajcarskoj.

Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu

0

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“.

Pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste da dobijemo što potpuniju sliku o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i popunite Upitnik.

U Cirihu održana osnivačka skupština Srpskog instituta u Švajcarskoj

0

U Švajcarskoj, u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu, proteklog vikenda osnovana je Osnivačka skupština Srpskog instituta u Švajcarskoj. „Novoosnovani Srpski institut  u Švajcarskoj je plod ranije zamišljene ideje da se osnuje jedna naučna ustanova koja će se baviti pitanjima nauke, kulture, istorije i umetnosti u kontekstu unapređenja srpsko-švajcarskih odnosa. Srpski institut je pravno samostalan, ali će se razvijati u saradnji sa Eparhijom austrijsko-švajcarskom, Ambasadom Republike Srbije u Švajcarskoj i Maticom srpskom iz Novog Sada” istaknuto je u Eparhiji austrijsko-švajcarskoj. Tim povodom se svima prisutnima obratio video porukom predsednik Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić i porukom akademik iz SANU, prof. dr Svetislav Božić.

Za počasnog predsednika Uprave izabran je vladika austrijsko-švajcarski Andrej, za predsednicu dr Joka Gordić sa još pet članova Upravnog odbora. Institut će imati pet odeljenja za: društvene i prirodne nauke, književnost (jezik i leksikografiju), umetnost (muzika, slikarstvo, vajarstvo, pozorište i folklor) i medije.

„Dr Saša Bjelić iz Šafhauzena je izabran od Uprave da vrši dužnost direktora instituta koji će u narednom periodu od 6 meseci da oformi koncept rada. Predstavnici kulturnih udruženja: Prosvjete, dr Čedomir Papović, Srpskog kulturnog saveza: Zvonko Jovanović, Miloš Damjanac, Boško Lopušina, i predsednik Saveza folklora: Nenad Milenković, predsednik udruženja Srpskih studenata na Ciriškom univerzitetu: Nikola Tomić, predstavnici Udruženja penzionera: Živorad Popov i Sreten Živković te nekoliko naših advokata i mladih naučnika na institutima u Švajcarskoj (koji su želeli da se njihova imena ne objavljuju) su svojim prisustvom podržali ovaj projekat”, dodato je u saopštenju Eparhije.

Dr Srđa Trifković, profesor, publicista politički savetnik, analitičar i istoričar održao je predavanje na temu „Potrebe osnivanja naučnih ustanova u dijaspori radi poboljšanja položaja Srpskog naroda u današnjem svetu”. On je u izjavi za Novosti rekao da će aktivnosti Instituta biti usmerene na interakciju sa švajcarskim institucijama – univerzitetima, medijima, naučnoistraživačkim institucijama, državnim organima, nevladinim sektorom i dr. – o životu srpske zajednice u Švajcarskoj ali i srpskog naroda u svim njemu matičnim državama, uključujući istorijski kontekst geopolitičkih dešavanja kao i aktuelne društveno-političke prilike na Zapadnom Balkanu. Institut će da razvija program za postizanje ovih ciljeva kroz izdavačke projekte, konferencije, predavanja, nastupe u medijima i na društvenim mrežama.

Vidovdanska proslava srpske dopunske škole u Lucernu

0

Prošle nedelje 26. juna 2022 u Lucernu održana je Vidovdanska proslava u organizaciji Udruženje roditelja centralne Švajcarske i Srpske dopunske škole.

Proslava je počela dečijim predstavama KUD-a Ras i Nikola Tesla.
Mališani su nastupili sa tradicionalnim srpskim narodim igrama i pesmama. Zatim su srpska deca izvela predstavu Boj na Kosovu, koju je režirala Margita Tot. Predstava srpskog dečijeg pozorišta je bila glavni deo proslave.

Margita Tot, čestitamo na uspešnoj predstavi u Lucernu. Da li su mladi glumci odigrali kako ste zajedno vežbali, da li je sve išlo po scenariju?

Hvala na čestitkama! Snalazili smo se kako smo znali i umeli za prostor i vežbu. To nije lako, jer srpska udruženja nemaju u svakom gradu svoj prostor, već se često iznajmljuju. Ali, od srca se zahvaljujem Ocu Draganu iz Perlena, jer smo ovu predstavu sve vreme uvežbavali u prostorijama pri pravoslavnoj crkvi u Perlenu. Mladi glumci nekada dodaju i svoje reči ako nečeg ne mogu da se sete i u tome i jeste čar pozorišta. Dali su sve od sebe i bili su sjajni!

Kako se zovu mladi glumci, kako ste do njih došli i podelili im uloge? Jeste li održali neku vrstu kastinga?

Ne održavamo kasting za glumce, poprilično smo otvoreni za saradnju sa svom decom. Neka su rodjena za glumu, a neka su stidljiva i možda ne pričaju baš najbolje srpski, ali se zato vremenom opuste i otvore, tako da kroz glumu grade i samopouzdanje. Decu sam upoznala preko Udrzuženja roditelja centralne Švajcarske.

Uloge su tumačili:

Jana Mićanović / Princeza Olivera
Jelena Srećković / Carica Milica
Maksimilijan Milojević / Narator
Eva Gjorgjevska / Pesnikinja Jefimija
Aleksa Pajić / Bajazit, Muratov sin
Bogdan Lazarević / Car Lazar
Palve Lazarević / Sultan Murat
Novak Pajić / Miloš Obilić

Boj na Kosovu je jako teška i zahtevna tema. Da li ste i kako prilagodili izvorne tekstove za decu?

Boj na Kosovu je sama po sebi zahtevna tema, ali sam gledala sam da prilagodim deci i da svi što bolje razumeju. Da se jasno i glasno čuje šta pričaju, da tekst ima težinu ali da može svako da ga isprati. Deca su to sjajno izvela.

Šta su dalji planovi dečijeg pozorišta? Turneja ili neka nova predstava?

Planovi su da pozorište zaživi još više. Sledeće je u planu predstava koja će biti šaljivog i edukativnog karaktera. Plan je za sada da nastupamo uz folkloraše i druga udruženja, da se čuje za nas, a vremenom će nadam se naše pozorištance rasti i biti poznatije.

Kako druga udruženja ili KUD-a mogu da vas kontaktiraju u vezi sa dečijm pozorištem?

Uvek se možete obratiti bilo kome ko je član Udruženja roditelja centralne Švajcarske. Takođe možete nas kontaktirati preko FB grupe Srpska škola ZentralSchweiz i naše internetstranice serbische-schule.ch. I takodje rado ćemo primiti zainteresovanu decu za glumu!

Publika je pažljivo pratila dečije pozorište i sa velikim aplauzom ispratila mlade glumce. U nastavku proslave Aleksa Koljančić iz Udruženja Srpskih Studenata predstavio je rad studenta. Za kraj malim maturantima su dodeljene diplome od strane učiteljice Ane Bojičić.

Andrija Stojković

Samit poslovne dijaspore u Cirihu

0

Udruženje srpskih privredinka Švajcarske (USPŠ), održaće 13. i 14. maja 2022. godine Samit poslovne dijaspore u gradskoj hali Dietikon pored Ciriha (Stadthalle Dietikon).

Ciljevi Samita su podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i Matice. 

Tokom dva dana trajanja Samita, u okvoru Privrednog sajma i Ekonomskog foruma sastaće se švajcarske i srpske kompanije iz sektora energetike, informacionih tehnologija, medicine i nekretnina.

Na Ekonomskom forumu govoriće se o informacionim tehnologijama, preciznije na temu kako će dijaspora i pandemija podstaći srpsko-švajcarsko preduzetništvo, kao i o Blockchain-u i njegovim tehnološkim izazovima i mogućnostima, NFTs-u i o projektu Limos4. 

Deo Foruma biće posvećen i medicini, na kome će se prisutnima obratiti Dr. Vladimir Cmiljanović, osnivač Swissrocekts & Rocketvax, koji će govoriti o razvoju druge generacije vakcina protiv Covid-19. Dok će o razovju poslovanja u digitalnom zdravstu govoriti stručnjak i gostujući govornik iz kompanije Veemedo.

Investicije i smernice za izgradnju solarnog parka, kao i o implementaciji regulatornog modela kantona Cirih u energetskom sektoru, biće jedna od tema energetskog dela Foruma. 

Na Forumu će se govoriti i o aktuelnoj situaciji nekretnina u Švajcarskoj, kao i o švajcarskom projektu Swiss Residence — King’s Fountain Dedinje u Begradu.

Samit će otvoriti Ambasador Republike Srbije u Bernu, Nj.E. gospodin Goran Bradić, zajedno sa Oliverom Bertšingerom (Oliver Bertschinger) ispred SEC Privredne komore Švajcarska — Centralna Evropa.

Četvriti po redu Samit srpskih privredinka biće održan nakon pauze zbog pandemijskih restrikcija. Prethodni Samiti su održani 2016., 2017. i 2018. godine.

Detaljnije informacija o Samitu kao i ažuriranu agendu, možete pronaći na sajtu Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, i na www.summit2022.ch

Prijavljivanje za glasanje na predstojećim izborima u Srbiji ukoliko živite u Švajcarskoj do 12. marta

0
Foto Serbinfo.ch © Drago S.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da će na predstojećim izborima glasati u Švajcarskoj.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti i odštampati ovde.

U zahtevu obavezno moraju biti popunjeni svi podaci kao i oni o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima tačnije, mesto gde želi da glasa – na primer: Ambasada R. Srbije u Bernu, Generalni kozulat R. Srbije u Cirihu ili na biračkom mestu u Luganu (Tićino).

Uz prijavu mora biti dostavljena kopija važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

Prijave za glasanje u Švajcarskoj u zavisnosti od mesta glasanja možete poslati na:

Kao i lično u Ambasadi (svakog radnog dana od 9.00 do 13.00 časova) bez zakazivanja termina, ili putem pošte – adresa: Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Detaljnije informacije možete pronaći u uputstvu za glasanje koje je objavila Ambasade Republike Srbije u Bernu

Udruženje srpskih studenata pobeđuje krizu

0

U leto 2020. stanje u Udruženju srpskih studenata (USS) je bilo teško. Kovid kriza je sprečavala okupljanja članova, broj članova je bio u padu, a većina članova starog odbora se povukla. Tamara Savić, master studentkinja prava i menadžmenta na ZHAW, i članica odbora USS-a je bila zabrinuta za udruženje, i plašila se da će se ugasiti. Odbor se sastojao od ukupno četiri člana. Pored nje, u odboru je bio predsednik Dejan Milojević, doktorand mašinstva na ETH Cirihu, blagajnik Aleksa Koljančić student ekonomskog prava na ZHAW, i Manojlo Mitrović student informatike na HSLU. Milka Tadić, student prava na Univerzitetu u Cirihu, je bila finansijski revizor.

Poslovima udruženja su pristupili energično, tražeći načina kako da nadigraju novonastalu situaciju. Organizovali su onlajn komunikaciju među članovima, događaje su izmestili iz zatvorenih prostorija na jezera i planine, pa je i tradicionalni Meetić&Greetić takođe održavan na otvorenom. Ipak, imajući u vidu ispitne obaveze na univerzitetu, i dalje su bili veoma angažovani: osim organizacije događaja, trebalo je promeniti ime na nemačkom u skladu sa novim rodno neutralnim gramatičkim pravilima, promeniti logo udruženja, predstavljati udruženje pred univerzitetom i voditi naloge na društvenim mrežama. Pomoć su potražili među sopstvenim članovima. Organizovali su zajedničke radne sednice preko interneta, i zajedno su crtali ideje za novi logo, a članovi su preuzeli i druge obaveze na sebe.

Sve je kulminiralo prošlog vikenda, na generalnoj skupštini udruženja. Promenjeno je ime na nemačkom u „Verein serbischer Studierender“, i usvojen novi logo sa skraćenicom udruženja, nacrtan po uzoru na šare Pirotskih ćilima i Zmijanjskih vezova. Kada su podvukli crtu, bilo je deset događaja, među kojima i izlet u planine, roštilj na jezeru, žurka, dan brucoša, i slava udruženja sveti Fotije Carigradski. Udruženje je skoro dupliralo broj članova. Novi članovi su na skupštini rekli da su u udruženju osetili samo ljubav i dobro raspoloženje. Nisu ostali samo na lepim rečima: ove godine je bilo najviše prijava za rad u odboru. Prijava je bilo toliko da su Tamara Savić, Dejan Milojević i Manojlo Mitrović odlučili da se povuku iz odbora i oslobode mesta za mlađe kolege. Upravo ovo Tamara vidi kao najveći uspeh odlazećeg odbora: to što je velikom broju članova toliko stalo do udruženja da žele preuzmu na sebe odgovornost da udruženje i dalje živi i radi.

Udruženje srpskih studenata je pravi primer i inspiracija kako udruženja ne moraju samo da prežive ovu društvenu krizu hibernirajući, već da mogu da izađu iz krize složniji, jači i brojniji. Ono sada ima preko šezdeset članova, mahom studenata Univerziteta u Cirihu i ETH Ciriha, ali i studenata Univerziteta u Bernu, Univerziteta u Bazela, Univerziteta u Lucernu i drugih.

Udruženje srpskih studenata je jedino zvanično udruženje srpskih studenata u Švajcarskoj i proslavilo je petu godinu rada. Ciljevi udruženja su povezivanje srpskih studenata ili studenata sa srpskim korenima u Cirihu i celoj Švajcarskoj, druženje sa univerzitetskim kolegama, zajedničko učenje, i očuvanja maternjeg jezika i kulture. Ono okuplja studente poreklom iz cele Srbije, Republike Srpske i regiona. Više informacija o udruženju i članstvu možete naći ovde: http://srpskistudenti.ch/sr/pocetna/.

Novi odbor USS-a čine:

  • Predsednik: Nikola Tomić, student računarstva UZH
  • Potpredsednik: Nikola Adamović , student ekonomije UZH
  • Finansije: Aleksa Koljančić, student ekonomskog prava ZHAW
  • Spoljni poslovi i društveni mediji: Anđela Ivetić, studentkinja psihologije UZH, i Tatjana Ivetić, studentkinja geografije UZH
  • Komunikacija: Vladimir Kojović, student komunikacija UZH
  • Ljudski resursi: Branislav Milutinović, student ekonomske informatike UZH
  • Finansijski revizor: Tijana Jovanović, studentkinja prava UZH

Luka Petrović i Andrija Stojković za Serbinfo.ch

 

Ambasador Bradić sa srpskom IT-dijasporom

0

Ambasada Srbije u Bernu i Srpsko-švajcarska poslovna mreža (Serbian Swiss Business Network / SSBN) organizovali su ove nedelje prvi „Serbian Tech Day“, na kojem je učestvovalo oko 40 vlasnika firmi iz oblasti IT, programera i softver-inženjera, istraživača, studenata na masteru, kao i medicinskih stručnjaka koji se bave povezivanjem informatike sa medicinskim istraživanjima iz cele Švajcarske.

Ambasador Goran Bradić je u obraćanju prisutnima istakao nameru da se naši stručnjaci i preduzetnici na ovakvim skupovima međusobno upoznaju, da se zajedno što bolje umrežimo i jedni drugima pomognemo, a da glavni cilj treba da bude proširenje saradnje između Srbije i Švajcarske u oblasti visokih tehnologija – da oni koji u Srbiji već imaju firme prošire svoje poslovanje, a da oni koji to još nisu učinili, uz iskustva i preporuke kolega, kao i pomoć Ambasade i institucija u Srbiji, krenu u osnivanje start-apova i preduzeća u otadžbini. Još veću korist i Srbija i Švajcarska bi imala da se u buduće projekte uključi i što veći broj švajcarskih poslovnih partnera, jer takva sinergija je do sada pokazala i najbolje rezultate.

Ambasador Bradić je podsetio na značaj IT-sektora u Srbiji, u kojem radi blizu 35.000 ljudi, pri čemu je vrednost prodaje tih usluga inostranim partnerima sa oko 1,9 milijardi evra dostigla udeo od 10,6 % ukupnog izvoza Srbije. Upravo u razmeni usluga sa Švajcarskom, srpske firme ostvaruju značajan suficit, u prošloj godini 182 mil. evra, dok je u razmeni roba „plus“ od 145 mil. evra bio na strani Švajcarske. Ukupna razmena roba i usluga između dve zemlje je, uprkos nepovoljnim okolnostima usled globalne pandemije, u 2020. godini zabeležila rast od nekoliko procenata i dostigla nivo od 1,1 milijardi evra, a podaci za tekuću godinu ukazuju da će pozitivan trend ostati zabeležen i u 2021. godini.

Predstavnici SSBN-a, Marija Srbljin i Nikola Čutura, zahvalili su se na saradnji i podršci Ambasade u organizovanju okupljanja preduzetnika, koji su za sada u neformalnom formatu okupljeni na društvenoj mreži Linked-In. Izrazili su želju da se u dogledno vreme zajednički organizuje okupljanje iz sektora medicine i finansijskog sektora.

Festival srpskog folklora u Švajcarskoj

0

U Gradskoj hali u Dietikonu, kanton Cirih, Savez srpskog folklora Švajcarske je, posle dve godine pauze uzrokovane pandemijom COVID-19, organizovao folklorni festival. Festival je zvanično otvorio Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Gujon je istakao da Uprava već dugi niz godina podržava folklorne manifestacije i udruženja, ali da je ova godina posebna po tome što je prvi put u prethodnih sedamnaest godina finansirana kupovina narodnih nošnji za decu i to u iznosu od oko 45.000 evra.

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

Nazvao je folklor sportom sa dušom, izrazivši divljenje energiji s kojom mladi naraštaji neguju tradiciju i nastupaju na sceni.

Srpsko kolo je, kako je naveo, ono što povezuje Srbe preko svih meridijana, i nešto što će obavezno naučiti i svoju decu.

Konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić, pozdravio je prisutne u ime Ambasade i ambasadora Gorana Bradića, istakavši da su slična dešavanja žila kucavica naših ljudi u rasejanju, a da je ovo najnovije dokaz da udruženja polako izlaze iz krize izazvane pandemijom.

Konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić

Podvukao je podršku udruženjima zbog bogatstva kulturnog nasleđa koje ostavljaju u amanet budućim generacijama, i pozvao roditelje da upisuju decu u Dopunsku školu na srpskom jeziku koja je besplatna, u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Podsetio je, takođe, da se na sajtu Ambasade mogu pronaći mnoge korisne informacije oko upisa učenika u Dopunske škole, ali i uvek ažurne informacije u vezi sa COVID-19 režimom ulaska u Srbiju i Švajcarsku.

Okupljenima su se obratili i domaćin, predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske, Nenad Milenković, kao i protojerej SPC u Cirihu Branimir Petković, dok je bio prisutan i predstavnik Generalnog konzulata Republike Srbije u Cirihu, vicekonzul Živorad Petrović.

Manifestacija, koja je otvorena intoniranjem himne „Bože pravde“, okupila je trinaest kulturno-umetničkih društava, i čak 638 učesnika, pred preko 1.000 gledalaca.

Dejan Dojčinović CEO tutti.ch – Dobra ideja uvek nađe novac

0
Dejan Dojčinović, CEO tutti.ch

Vodimo razgovor sa Dejanom Dojčinovićem, CEO firme i portala tutti.ch. Ovaj portaj je jedan od najvećih portala za male oglase u Švajcarskoj sa preko 15 miliona poseta svakog meseca.

Šta je poslednja stvar koju ste Vi kupili preko tutti.ch? Da li trenutno nešto prodajete preko vašeg portala?

Poslednja stvar koju sam kupio na tutti.ch je iPad. Inače, najčešće deci kupujem igračke. Trenutno prodajem stari iPhone i nekoliko dečijih igračaka. 

Mali oglasi su besplatni za korisnike. Tutti.ch ne zarađuje novac na taj način. Kako se finansira portal i koliko imate zaposlenih?

tutti.ch je besplatna platforma i prvenstveno se finansira putem reklama. Pored toga nudimo i usluge koje se naplaćuju korisnicima koji žele veću vidljivost svojih oglasa ili koji profesionalno koriste naš portal. Danas tutti.ch zapošljava međunarodni tim od oko 60 ljudi, od kojih je većina u Cirihu.

Od kada radite za portal? Kada ste izabrani za izvršnog direktora (CEO)?

Pridružio sam se portalu tutti.ch u januaru 2013. godine, kako bih postavio monetizaciju na portalu. Prvobitno je bilo zamišljeno kao honorarno radno mesto, dok sam ja razvijao moju kompaniju u Beogradu. Međutim, onda sam se “zaljubio” u tutti.ch i ostao do danas. Na poziciji izvršnog direktora (CEO) nalazim se od januara 2018. godine. 

Mnogi ne znaju da je tutti.ch jako povezan sa Beogradom. Šta sve tačno radite u Srbiji i da li ste zadovoljni?

Kompanija (InterVenture) koju sam suosnovao u Srbiji nudi usluge formiranja timova za razvoj softvera. tutti.ch i naša matična kompanija TX Group sarađuju od 2016. godine sa ovom kompanijom i trenutno zapošljavaju preko 100 ljudi u Beogradu. 

Beogradski tutti.ch tim trenutno se sastoji od 7 ljudi koji rade na proširenju portala. Prezadovoljni smo saradnjom sa kolegama u Srbiji.

Odrastali ste u Lucernu, završili gimnaziju i ekonomski fakultet u Cirihu i postali izvršni direktor jedne velike kompanije. Zvuči kao san i želja svakog roditelja. Dali su vaši roditelji ponosni na vas?

U međuvremenu jesu definitivno, ali to nije bilo uvek tako. Moji roditelji su zamišljali klasičnu karijeru u nekoj velikoj korporaciji, osiguranju ili banci, i nisu uvek pozdravljali preduzetništvo i moju spremnost da rizikujem. Ali na kraju je sve ispalo dobro i mislim da su veoma ponosni.

U vreme vaših gimnazijskih dana u Lucernu, na prostoru bivše Jugoslavije buktao je rat. Da li ste imali neke neprijatne situacije kao Srbin u tom trenutku? Da li je možda bilo neke vrste diskriminacije zbog porekla?

Devedesete godine nisu bile prijatne za ljude sa Balkana koji su živeli u Švajcarskoj. U to vreme bio je veliki talas migranata koji su dolazili sa naših prostora i Švajcarci nisu bili baš srećni zbog toga. Na primer, zbog mog porekla, retko su me puštali u klubove i zato samo uglavnom odlazio na srpske zabave i u srpske barove. Ali nakon više od 20 godina, situacija je sasvim drugačija i više ne osećam veliku diskriminaciju.

Da li je bilo i neuspeha u vašem profesionalnom životu? Kako je to uticalo na vas?

Naravno da je bilo i neuspeha, to je deo života. Na primer 2008. godine pokrenuo sam posao sa nameštajem koji je imao malo uspeha i nakon samo dve godine morao sam da zatvorim firmu. Učio sam iz takvih neuspeha koji su me motivisali da sledeći put budem bolji. Najvažnije da se prihvati neuspeh, i da se krene u nove izazove.

Koji je Vaš savet posetiocima našeg portala kako da postanu preduzetnici? Šta je prvi korak?

“Preduzetnik preduzima i ne prepušta“ to je bila moja najvažnija lekcija — naučite da razlikujete šta nije i šta jeste preduzetnik. Imati ideju i prepustiti je drugima da je realizuju suprotno je preduzetništvu. U principu, sve što je potrebno je biti proaktivan i preuzeti inicijativu. Sve ostalo naučiš usput.

Prvi korak je naravno ideja ali ne sme da se zaustavi samo na ideji. Pre nego što počnete neki biznis plan treba istraživati tržište. To je danas veoma lako moguće preko interneta. Mnogi ljudi se žale za nedostatak novca, ali dobra ideja uvek je našla novac. Morate biti odlučan i da znate da postavljate prava pitanja. 

Vi ste i vlasnik portala radiostanica.com, prvi onlajn radio portal koja pušta muziku sa prostora Balkana. Koju muziku volite Vi da slušate? Koja bi bila Vaša muzička želja za kraj?

Ja sam neko ko može da sluša skoro svaku vrstu muzike. Na primer, takođe jako volim da slušam grčku ili izraelsku muziku. Ali nema ništa tako dobro poput starog EX-YU roka ili balade. Divlje Jagode — Jedina moja.

Andrija Stojković, Serbinfo.ch

POSLEDNJE VESTI