Plaćena reklama

Vidovdanska proslava srpske dopunske škole u Lucernu

0

Prošle nedelje 26. juna 2022 u Lucernu održana je Vidovdanska proslava u organizaciji Udruženje roditelja centralne Švajcarske i Srpske dopunske škole.

Proslava je počela dečijim predstavama KUD-a Ras i Nikola Tesla.
Mališani su nastupili sa tradicionalnim srpskim narodim igrama i pesmama. Zatim su srpska deca izvela predstavu Boj na Kosovu, koju je režirala Margita Tot. Predstava srpskog dečijeg pozorišta je bila glavni deo proslave.

Margita Tot, čestitamo na uspešnoj predstavi u Lucernu. Da li su mladi glumci odigrali kako ste zajedno vežbali, da li je sve išlo po scenariju?

Hvala na čestitkama! Snalazili smo se kako smo znali i umeli za prostor i vežbu. To nije lako, jer srpska udruženja nemaju u svakom gradu svoj prostor, već se često iznajmljuju. Ali, od srca se zahvaljujem Ocu Draganu iz Perlena, jer smo ovu predstavu sve vreme uvežbavali u prostorijama pri pravoslavnoj crkvi u Perlenu. Mladi glumci nekada dodaju i svoje reči ako nečeg ne mogu da se sete i u tome i jeste čar pozorišta. Dali su sve od sebe i bili su sjajni!

Kako se zovu mladi glumci, kako ste do njih došli i podelili im uloge? Jeste li održali neku vrstu kastinga?

Ne održavamo kasting za glumce, poprilično smo otvoreni za saradnju sa svom decom. Neka su rodjena za glumu, a neka su stidljiva i možda ne pričaju baš najbolje srpski, ali se zato vremenom opuste i otvore, tako da kroz glumu grade i samopouzdanje. Decu sam upoznala preko Udrzuženja roditelja centralne Švajcarske.

Uloge su tumačili:

Jana Mićanović / Princeza Olivera
Jelena Srećković / Carica Milica
Maksimilijan Milojević / Narator
Eva Gjorgjevska / Pesnikinja Jefimija
Aleksa Pajić / Bajazit, Muratov sin
Bogdan Lazarević / Car Lazar
Palve Lazarević / Sultan Murat
Novak Pajić / Miloš Obilić

Boj na Kosovu je jako teška i zahtevna tema. Da li ste i kako prilagodili izvorne tekstove za decu?

Boj na Kosovu je sama po sebi zahtevna tema, ali sam gledala sam da prilagodim deci i da svi što bolje razumeju. Da se jasno i glasno čuje šta pričaju, da tekst ima težinu ali da može svako da ga isprati. Deca su to sjajno izvela.

Šta su dalji planovi dečijeg pozorišta? Turneja ili neka nova predstava?

Planovi su da pozorište zaživi još više. Sledeće je u planu predstava koja će biti šaljivog i edukativnog karaktera. Plan je za sada da nastupamo uz folkloraše i druga udruženja, da se čuje za nas, a vremenom će nadam se naše pozorištance rasti i biti poznatije.

Kako druga udruženja ili KUD-a mogu da vas kontaktiraju u vezi sa dečijm pozorištem?

Uvek se možete obratiti bilo kome ko je član Udruženja roditelja centralne Švajcarske. Takođe možete nas kontaktirati preko FB grupe Srpska škola ZentralSchweiz i naše internetstranice serbische-schule.ch. I takodje rado ćemo primiti zainteresovanu decu za glumu!

Publika je pažljivo pratila dečije pozorište i sa velikim aplauzom ispratila mlade glumce. U nastavku proslave Aleksa Koljančić iz Udruženja Srpskih Studenata predstavio je rad studenta. Za kraj malim maturantima su dodeljene diplome od strane učiteljice Ane Bojičić.

Andrija Stojković

Samit poslovne dijaspore u Cirihu

0

Udruženje srpskih privredinka Švajcarske (USPŠ), održaće 13. i 14. maja 2022. godine Samit poslovne dijaspore u gradskoj hali Dietikon pored Ciriha (Stadthalle Dietikon).

Ciljevi Samita su podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i Matice. 

Tokom dva dana trajanja Samita, u okvoru Privrednog sajma i Ekonomskog foruma sastaće se švajcarske i srpske kompanije iz sektora energetike, informacionih tehnologija, medicine i nekretnina.

Na Ekonomskom forumu govoriće se o informacionim tehnologijama, preciznije na temu kako će dijaspora i pandemija podstaći srpsko-švajcarsko preduzetništvo, kao i o Blockchain-u i njegovim tehnološkim izazovima i mogućnostima, NFTs-u i o projektu Limos4. 

Deo Foruma biće posvećen i medicini, na kome će se prisutnima obratiti Dr. Vladimir Cmiljanović, osnivač Swissrocekts & Rocketvax, koji će govoriti o razvoju druge generacije vakcina protiv Covid-19. Dok će o razovju poslovanja u digitalnom zdravstu govoriti stručnjak i gostujući govornik iz kompanije Veemedo.

Investicije i smernice za izgradnju solarnog parka, kao i o implementaciji regulatornog modela kantona Cirih u energetskom sektoru, biće jedna od tema energetskog dela Foruma. 

Na Forumu će se govoriti i o aktuelnoj situaciji nekretnina u Švajcarskoj, kao i o švajcarskom projektu Swiss Residence — King’s Fountain Dedinje u Begradu.

Samit će otvoriti Ambasador Republike Srbije u Bernu, Nj.E. gospodin Goran Bradić, zajedno sa Oliverom Bertšingerom (Oliver Bertschinger) ispred SEC Privredne komore Švajcarska — Centralna Evropa.

Četvriti po redu Samit srpskih privredinka biće održan nakon pauze zbog pandemijskih restrikcija. Prethodni Samiti su održani 2016., 2017. i 2018. godine.

Detaljnije informacija o Samitu kao i ažuriranu agendu, možete pronaći na sajtu Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, i na www.summit2022.ch

Prijavljivanje za glasanje na predstojećim izborima u Srbiji ukoliko živite u Švajcarskoj do 12. marta

0
Foto Serbinfo.ch © Drago S.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da će na predstojećim izborima glasati u Švajcarskoj.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti i odštampati ovde.

U zahtevu obavezno moraju biti popunjeni svi podaci kao i oni o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima tačnije, mesto gde želi da glasa – na primer: Ambasada R. Srbije u Bernu, Generalni kozulat R. Srbije u Cirihu ili na biračkom mestu u Luganu (Tićino).

Uz prijavu mora biti dostavljena kopija važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

Prijave za glasanje u Švajcarskoj u zavisnosti od mesta glasanja možete poslati na:

Kao i lično u Ambasadi (svakog radnog dana od 9.00 do 13.00 časova) bez zakazivanja termina, ili putem pošte – adresa: Botschaft der Republik Serbien, Seminarstrasse 5, 3006 Bern.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Detaljnije informacije možete pronaći u uputstvu za glasanje koje je objavila Ambasade Republike Srbije u Bernu

Udruženje srpskih studenata pobeđuje krizu

0

U leto 2020. stanje u Udruženju srpskih studenata (USS) je bilo teško. Kovid kriza je sprečavala okupljanja članova, broj članova je bio u padu, a većina članova starog odbora se povukla. Tamara Savić, master studentkinja prava i menadžmenta na ZHAW, i članica odbora USS-a je bila zabrinuta za udruženje, i plašila se da će se ugasiti. Odbor se sastojao od ukupno četiri člana. Pored nje, u odboru je bio predsednik Dejan Milojević, doktorand mašinstva na ETH Cirihu, blagajnik Aleksa Koljančić student ekonomskog prava na ZHAW, i Manojlo Mitrović student informatike na HSLU. Milka Tadić, student prava na Univerzitetu u Cirihu, je bila finansijski revizor.

Poslovima udruženja su pristupili energično, tražeći načina kako da nadigraju novonastalu situaciju. Organizovali su onlajn komunikaciju među članovima, događaje su izmestili iz zatvorenih prostorija na jezera i planine, pa je i tradicionalni Meetić&Greetić takođe održavan na otvorenom. Ipak, imajući u vidu ispitne obaveze na univerzitetu, i dalje su bili veoma angažovani: osim organizacije događaja, trebalo je promeniti ime na nemačkom u skladu sa novim rodno neutralnim gramatičkim pravilima, promeniti logo udruženja, predstavljati udruženje pred univerzitetom i voditi naloge na društvenim mrežama. Pomoć su potražili među sopstvenim članovima. Organizovali su zajedničke radne sednice preko interneta, i zajedno su crtali ideje za novi logo, a članovi su preuzeli i druge obaveze na sebe.

Sve je kulminiralo prošlog vikenda, na generalnoj skupštini udruženja. Promenjeno je ime na nemačkom u „Verein serbischer Studierender“, i usvojen novi logo sa skraćenicom udruženja, nacrtan po uzoru na šare Pirotskih ćilima i Zmijanjskih vezova. Kada su podvukli crtu, bilo je deset događaja, među kojima i izlet u planine, roštilj na jezeru, žurka, dan brucoša, i slava udruženja sveti Fotije Carigradski. Udruženje je skoro dupliralo broj članova. Novi članovi su na skupštini rekli da su u udruženju osetili samo ljubav i dobro raspoloženje. Nisu ostali samo na lepim rečima: ove godine je bilo najviše prijava za rad u odboru. Prijava je bilo toliko da su Tamara Savić, Dejan Milojević i Manojlo Mitrović odlučili da se povuku iz odbora i oslobode mesta za mlađe kolege. Upravo ovo Tamara vidi kao najveći uspeh odlazećeg odbora: to što je velikom broju članova toliko stalo do udruženja da žele preuzmu na sebe odgovornost da udruženje i dalje živi i radi.

Udruženje srpskih studenata je pravi primer i inspiracija kako udruženja ne moraju samo da prežive ovu društvenu krizu hibernirajući, već da mogu da izađu iz krize složniji, jači i brojniji. Ono sada ima preko šezdeset članova, mahom studenata Univerziteta u Cirihu i ETH Ciriha, ali i studenata Univerziteta u Bernu, Univerziteta u Bazela, Univerziteta u Lucernu i drugih.

Udruženje srpskih studenata je jedino zvanično udruženje srpskih studenata u Švajcarskoj i proslavilo je petu godinu rada. Ciljevi udruženja su povezivanje srpskih studenata ili studenata sa srpskim korenima u Cirihu i celoj Švajcarskoj, druženje sa univerzitetskim kolegama, zajedničko učenje, i očuvanja maternjeg jezika i kulture. Ono okuplja studente poreklom iz cele Srbije, Republike Srpske i regiona. Više informacija o udruženju i članstvu možete naći ovde: http://srpskistudenti.ch/sr/pocetna/.

Novi odbor USS-a čine:

  • Predsednik: Nikola Tomić, student računarstva UZH
  • Potpredsednik: Nikola Adamović , student ekonomije UZH
  • Finansije: Aleksa Koljančić, student ekonomskog prava ZHAW
  • Spoljni poslovi i društveni mediji: Anđela Ivetić, studentkinja psihologije UZH, i Tatjana Ivetić, studentkinja geografije UZH
  • Komunikacija: Vladimir Kojović, student komunikacija UZH
  • Ljudski resursi: Branislav Milutinović, student ekonomske informatike UZH
  • Finansijski revizor: Tijana Jovanović, studentkinja prava UZH

Luka Petrović i Andrija Stojković za Serbinfo.ch

 

Ambasador Bradić sa srpskom IT-dijasporom

0

Ambasada Srbije u Bernu i Srpsko-švajcarska poslovna mreža (Serbian Swiss Business Network / SSBN) organizovali su ove nedelje prvi „Serbian Tech Day“, na kojem je učestvovalo oko 40 vlasnika firmi iz oblasti IT, programera i softver-inženjera, istraživača, studenata na masteru, kao i medicinskih stručnjaka koji se bave povezivanjem informatike sa medicinskim istraživanjima iz cele Švajcarske.

Ambasador Goran Bradić je u obraćanju prisutnima istakao nameru da se naši stručnjaci i preduzetnici na ovakvim skupovima međusobno upoznaju, da se zajedno što bolje umrežimo i jedni drugima pomognemo, a da glavni cilj treba da bude proširenje saradnje između Srbije i Švajcarske u oblasti visokih tehnologija – da oni koji u Srbiji već imaju firme prošire svoje poslovanje, a da oni koji to još nisu učinili, uz iskustva i preporuke kolega, kao i pomoć Ambasade i institucija u Srbiji, krenu u osnivanje start-apova i preduzeća u otadžbini. Još veću korist i Srbija i Švajcarska bi imala da se u buduće projekte uključi i što veći broj švajcarskih poslovnih partnera, jer takva sinergija je do sada pokazala i najbolje rezultate.

Ambasador Bradić je podsetio na značaj IT-sektora u Srbiji, u kojem radi blizu 35.000 ljudi, pri čemu je vrednost prodaje tih usluga inostranim partnerima sa oko 1,9 milijardi evra dostigla udeo od 10,6 % ukupnog izvoza Srbije. Upravo u razmeni usluga sa Švajcarskom, srpske firme ostvaruju značajan suficit, u prošloj godini 182 mil. evra, dok je u razmeni roba „plus“ od 145 mil. evra bio na strani Švajcarske. Ukupna razmena roba i usluga između dve zemlje je, uprkos nepovoljnim okolnostima usled globalne pandemije, u 2020. godini zabeležila rast od nekoliko procenata i dostigla nivo od 1,1 milijardi evra, a podaci za tekuću godinu ukazuju da će pozitivan trend ostati zabeležen i u 2021. godini.

Predstavnici SSBN-a, Marija Srbljin i Nikola Čutura, zahvalili su se na saradnji i podršci Ambasade u organizovanju okupljanja preduzetnika, koji su za sada u neformalnom formatu okupljeni na društvenoj mreži Linked-In. Izrazili su želju da se u dogledno vreme zajednički organizuje okupljanje iz sektora medicine i finansijskog sektora.

Festival srpskog folklora u Švajcarskoj

0

U Gradskoj hali u Dietikonu, kanton Cirih, Savez srpskog folklora Švajcarske je, posle dve godine pauze uzrokovane pandemijom COVID-19, organizovao folklorni festival. Festival je zvanično otvorio Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Gujon je istakao da Uprava već dugi niz godina podržava folklorne manifestacije i udruženja, ali da je ova godina posebna po tome što je prvi put u prethodnih sedamnaest godina finansirana kupovina narodnih nošnji za decu i to u iznosu od oko 45.000 evra.

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

Nazvao je folklor sportom sa dušom, izrazivši divljenje energiji s kojom mladi naraštaji neguju tradiciju i nastupaju na sceni.

Srpsko kolo je, kako je naveo, ono što povezuje Srbe preko svih meridijana, i nešto što će obavezno naučiti i svoju decu.

Konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić, pozdravio je prisutne u ime Ambasade i ambasadora Gorana Bradića, istakavši da su slična dešavanja žila kucavica naših ljudi u rasejanju, a da je ovo najnovije dokaz da udruženja polako izlaze iz krize izazvane pandemijom.

Konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić

Podvukao je podršku udruženjima zbog bogatstva kulturnog nasleđa koje ostavljaju u amanet budućim generacijama, i pozvao roditelje da upisuju decu u Dopunsku školu na srpskom jeziku koja je besplatna, u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Podsetio je, takođe, da se na sajtu Ambasade mogu pronaći mnoge korisne informacije oko upisa učenika u Dopunske škole, ali i uvek ažurne informacije u vezi sa COVID-19 režimom ulaska u Srbiju i Švajcarsku.

Okupljenima su se obratili i domaćin, predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske, Nenad Milenković, kao i protojerej SPC u Cirihu Branimir Petković, dok je bio prisutan i predstavnik Generalnog konzulata Republike Srbije u Cirihu, vicekonzul Živorad Petrović.

Manifestacija, koja je otvorena intoniranjem himne „Bože pravde“, okupila je trinaest kulturno-umetničkih društava, i čak 638 učesnika, pred preko 1.000 gledalaca.

Dejan Dojčinović CEO tutti.ch – Dobra ideja uvek nađe novac

0
Dejan Dojčinović, CEO tutti.ch

Vodimo razgovor sa Dejanom Dojčinovićem, CEO firme i portala tutti.ch. Ovaj portaj je jedan od najvećih portala za male oglase u Švajcarskoj sa preko 15 miliona poseta svakog meseca.

Šta je poslednja stvar koju ste Vi kupili preko tutti.ch? Da li trenutno nešto prodajete preko vašeg portala?

Poslednja stvar koju sam kupio na tutti.ch je iPad. Inače, najčešće deci kupujem igračke. Trenutno prodajem stari iPhone i nekoliko dečijih igračaka. 

Mali oglasi su besplatni za korisnike. Tutti.ch ne zarađuje novac na taj način. Kako se finansira portal i koliko imate zaposlenih?

tutti.ch je besplatna platforma i prvenstveno se finansira putem reklama. Pored toga nudimo i usluge koje se naplaćuju korisnicima koji žele veću vidljivost svojih oglasa ili koji profesionalno koriste naš portal. Danas tutti.ch zapošljava međunarodni tim od oko 60 ljudi, od kojih je većina u Cirihu.

Od kada radite za portal? Kada ste izabrani za izvršnog direktora (CEO)?

Pridružio sam se portalu tutti.ch u januaru 2013. godine, kako bih postavio monetizaciju na portalu. Prvobitno je bilo zamišljeno kao honorarno radno mesto, dok sam ja razvijao moju kompaniju u Beogradu. Međutim, onda sam se “zaljubio” u tutti.ch i ostao do danas. Na poziciji izvršnog direktora (CEO) nalazim se od januara 2018. godine. 

Mnogi ne znaju da je tutti.ch jako povezan sa Beogradom. Šta sve tačno radite u Srbiji i da li ste zadovoljni?

Kompanija (InterVenture) koju sam suosnovao u Srbiji nudi usluge formiranja timova za razvoj softvera. tutti.ch i naša matična kompanija TX Group sarađuju od 2016. godine sa ovom kompanijom i trenutno zapošljavaju preko 100 ljudi u Beogradu. 

Beogradski tutti.ch tim trenutno se sastoji od 7 ljudi koji rade na proširenju portala. Prezadovoljni smo saradnjom sa kolegama u Srbiji.

Odrastali ste u Lucernu, završili gimnaziju i ekonomski fakultet u Cirihu i postali izvršni direktor jedne velike kompanije. Zvuči kao san i želja svakog roditelja. Dali su vaši roditelji ponosni na vas?

U međuvremenu jesu definitivno, ali to nije bilo uvek tako. Moji roditelji su zamišljali klasičnu karijeru u nekoj velikoj korporaciji, osiguranju ili banci, i nisu uvek pozdravljali preduzetništvo i moju spremnost da rizikujem. Ali na kraju je sve ispalo dobro i mislim da su veoma ponosni.

U vreme vaših gimnazijskih dana u Lucernu, na prostoru bivše Jugoslavije buktao je rat. Da li ste imali neke neprijatne situacije kao Srbin u tom trenutku? Da li je možda bilo neke vrste diskriminacije zbog porekla?

Devedesete godine nisu bile prijatne za ljude sa Balkana koji su živeli u Švajcarskoj. U to vreme bio je veliki talas migranata koji su dolazili sa naših prostora i Švajcarci nisu bili baš srećni zbog toga. Na primer, zbog mog porekla, retko su me puštali u klubove i zato samo uglavnom odlazio na srpske zabave i u srpske barove. Ali nakon više od 20 godina, situacija je sasvim drugačija i više ne osećam veliku diskriminaciju.

Da li je bilo i neuspeha u vašem profesionalnom životu? Kako je to uticalo na vas?

Naravno da je bilo i neuspeha, to je deo života. Na primer 2008. godine pokrenuo sam posao sa nameštajem koji je imao malo uspeha i nakon samo dve godine morao sam da zatvorim firmu. Učio sam iz takvih neuspeha koji su me motivisali da sledeći put budem bolji. Najvažnije da se prihvati neuspeh, i da se krene u nove izazove.

Koji je Vaš savet posetiocima našeg portala kako da postanu preduzetnici? Šta je prvi korak?

“Preduzetnik preduzima i ne prepušta“ to je bila moja najvažnija lekcija — naučite da razlikujete šta nije i šta jeste preduzetnik. Imati ideju i prepustiti je drugima da je realizuju suprotno je preduzetništvu. U principu, sve što je potrebno je biti proaktivan i preuzeti inicijativu. Sve ostalo naučiš usput.

Prvi korak je naravno ideja ali ne sme da se zaustavi samo na ideji. Pre nego što počnete neki biznis plan treba istraživati tržište. To je danas veoma lako moguće preko interneta. Mnogi ljudi se žale za nedostatak novca, ali dobra ideja uvek je našla novac. Morate biti odlučan i da znate da postavljate prava pitanja. 

Vi ste i vlasnik portala radiostanica.com, prvi onlajn radio portal koja pušta muziku sa prostora Balkana. Koju muziku volite Vi da slušate? Koja bi bila Vaša muzička želja za kraj?

Ja sam neko ko može da sluša skoro svaku vrstu muzike. Na primer, takođe jako volim da slušam grčku ili izraelsku muziku. Ali nema ništa tako dobro poput starog EX-YU roka ili balade. Divlje Jagode — Jedina moja.

Andrija Stojković, Serbinfo.ch

Izabrana nova uprava Udruženja srpskih pisaca Švajcarske

0

U subotu 12.06.2021. godine u Ucvilu održana je izborna skupština Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Udruženjem koje traje skroro 18. godina već osam poslednjih godina uspešno je predsedavao Milisav Đurić. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu na čelu sa novim predsednikom Savom Ilićem.

Nakon odabira radnog predsedništva sastanak je počeo po tačkama dnevnog reda. Izveštaj o radu u proteklom periodu i izveštaj o stanju blagajne prihvaćen je jednoglasno. Milisav Đurić je pre početka odabira nove uprave rekao da nakon osam godina rukovodstva zeli da se zahvali udruženju na dosadašnjem radu ali da on želi da se povuče sa mesta predsednika.

Situacija u poslednje dve godine je bila teška, no u prkos svemu udruženje je uspelo da radi na novom zborniku Zaveštanja, koji je jedinstven po tome što svake godine izlazi na ćiriličnom pismu a koji pored naših članova ima goste pisce iz čitavog sveta. Danas udruženje broji 32 aktivna člana. Ni broj pasivnih članova kao i ljubitelja rada Udrženja nije mali. Želim nakon osam i po godina da vam kažem da ću ostati član uduženja ali se neću kandidovati za upravni odbor jer smatram da nakon toliko vremena treba neko drugi da stane na čelo naše družine. Želim svima da se zahvalim na podršci i svemu što smo zajedno uradili za dobrobit našeg udruženja, trudio sam se da se maksimalno posvetim ovoj našoj instituciji koju stvaramo srcem godinama. Bilo je i teških trenutaka ali mnogo više lepih, ljutski je grešiti jer greši samo onaj koji radi ali smo svojim postojanjem dokazali da istrajnost, posvećenost i ljubav prema očuvanju našeg identiteta što pokazuje i zbornik Zaveštanje. Na taj način smo se i zaveštali da pokolenjima prosleđujemo slovo postojanja. Novoj upravi želim od srca da nastave u istom duhu, tu sam da pomognem uvek kad treba. – rekao je Đurić.

Nakon izlaganja Đurića  prešlo se na izbor nove uprave. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu:

  • Sava Ilić, predsednik
  • Snežana Petrović, potpredsednik
  • Snežana Milanović, sekretar
  • Katarina Bošnjaković Petrović, blagajna
  • Ela Kulić, medijske mreže
  • Monika Rajlić, medijske mreže
  • Mile Gostić, član uprave

Novi predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, Sava Ilić  se zahvalio svima na glasovima i obratio se članovima:

Dugo sam u udruženju, prošli smo mnogo toga zajedno. Zbog prirode svog posla teško je prihvatiti bilo šta drugo, ali tako je kako je, prihvatam vaš predlog i trudiću se da istim stopama hodamo, kao što je radila i ranija uprava. Bez fleksibilnosti i odgovrnosti se ne postiže ništa, rad i kontinuitet kao i uzajamna podrša čine društvo a udruženje je pokazalo upravo svojim trajanjem da je to moguće.Uz vašu pomoć, kao što rekoh trudiću se da Udruženju, koje i jeste institucija a koju potpisuje naš zbornik Zaveštanja, dam maksimum. Hvala vam na poverenju, zajedno možemo sve. – rekao je Ilić.

Na sastanku su predstavljeni i novi članovi udruženja kojima su dodeljene i članske karte . Udruženje je požeželo dobrodošlicu novim članovima: Dragici Anđelić Đokić, Ljiljani Lukić, Mirjani Drljača i Zoranu M. Gajiću.

Violeta Aleksić

Fudbalski klub Republika Srpska – Složno rešavaju sve

0

Fudbalski klub «Republika Srpska» nalazi se u gradu Šlirenu. Od tada pa do danas svojim radom i angažovanjem, koji beleže brojne utakmice svih kategorija fudbala, nižu uspehe. O njima se priča u celoj Švajcarskoj kako među našim sunarodnicima tako i među švajcarcima.

Klub broji preko 200. članova od čega su 100 aktivnih članova koji učestvuju u takmičenjima dok su ostali prijatelji, sponzori i pasivni članovi kluba. Aktivni članovi podeljeni su na Prvi tim, seniore, veterane i juniore.

Upravni odbor na čelu sa predsednikom Goranom Novakovićem, trudi se da bude na raspolaganju svim članovima, kako timu tako i pojedincima.Zajednički rešavaju svaku problematiku. Timski i složno, kako kaže Novaković.

Ideja o fudbalskom klubu rodila se davne 2000 godine. Predsednik kluba Goran Novaković se priseća kako je sve počelo:

Devedestih godina je postojao klub Jugoslavija.Nakon svih nedaća devedestih godina koje su propratile kako našu zemlju tako i dijasporu, 2000. Godine je došlo do raspada kluba Jugoslavija od čega su kasnije nastala tri kluba Srbija,Palermo i Republika Srpska.Ljudima iz Republike Srpske je bila želja da ovaj klub i nazovu po svojoj zemlji i tako je nastala ova naša družina divnih ljudi.

Uprkos situaciji koja nas je sve zadesila sa pandemijom, ovaj klub niže uspehe svojih ciljeva , na čelu tema je vredna uprava koja funkcioniiše jedinstveno:

Upravni odbor broji 13 članova. Čast mi je što sam izabran za predsednika ovog kluba, svestan naravno da je to kako izazov tako i odgovornost. Preko dvesta članova broji naš klub a taj broj stalno raste jer nam se ljudi stalno javljaju .Verovatno taj naš duh i dobra energija ostavljaju lep utisak i tu je verovatno i odgovor što i u prkos koroni i poštovanju svih mera predostrožnosti, bili smo na terenu, aktivni i vredni.Najleše od svega je to naše druženje gde su sve generacije zastupljene od dece do veteranja, što se kaže od 7 do 77. godina.

Godinama učestvujemo na brojnim fudbalskim turnirima, kako takmičarskog tako i prijateljskog karaktera. Ovu godinu, kao što rekoh uprkos koroni, pamtićemo po mogobrojnim uspešnim utakmicama koje su donele pobede, bilo je i onih gde smo imali i poraze ali takve utakmice su takođe najbolji časovi fudbala na otvorenom, da bi se sledeći put bolje igralo.Za uspešno trajanje potrebni su i porazi i uspesi. Sreća da je poraza zaista bilo malo na sreću. – kaže Goran Novaković

U upravnom odboru su Novaković Goran, Vuković Goran, Stojan Cvjetinović, Petar Maksić, Ljubo Nikolić, Ivica Petrović, Boban Stojković, Igor Vojnović, Michal Malach, Daragan Mitrović, Čedomir Papović, Čedo Vasiljević i Savo Mitrović.

Juniori ovog kluba takođe beleže pobede i napredak. Cilj im je veći rang takmičenja.

Pnosni smo na naše najmlađe.Juniori su zabeležili važne pobede. Tu su i nagrade, recimo navesću dve nagrade. Strahinja Mijatović medalja za najboljeg igrača, Jovan Maksimović medalja za najboljeg golmana. U ovoj godini uspeli smo da po prvi put u našem klubu, osnujemo i žensku ekipu fudbala. Tim broji dvadeset devojčica od 7 do 16 godina, broj će biti i veći jer je interesovanje ogromno. Cilj nam je da imamo dva ženska takmičarska tima do sledeće godine – rekao je Novaković

Covid 19 je najviše problema doneo prvom timu. To im je, kako kaže Goran, bio i najveći problem u protekloj godini. U nizu pobeda  na utakmicama prekid sezone takmičenja ih je zaustavio i usporio ulazak u drugu ligu:

Spremno i željno očekujemo novu sezonu, u kojoj nam je cilj da iz treće lige idemo za lestvicu iznad. Spremni smo za nove pobede. – kaže Goran 

Početak nove sozene biće krajem avgusta do tada će se članovi fudbalksog kluba Republika Srpska družiti na treninzima i u prijateljskim utakmicama.

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane ljubtelje fudabal da nam se pridruže od juniora do veterana, svi su dobro došli. Informacije o učlanjenju mogu se videti na našoj zvaničnoj internet stranici fudbalski klub Republika Srpska, takođe smo prisutni na fejsbuku, instagramu ili direktno u Šlirenu na adresu: FC Republika Srpska, Bernerstrase 331, 8048 Cirih, Juhof 2. Tu smo od ponedeljka do nedelje, od 16 časova pa nadalje. Treninzi nam se sastoje iz tri poluvremena, prvo i drugo poluvreme igra, i treće najbitnije druženje. – kaže Novaković i dodaje:

Veterani 40 i 50 plus  su naši stubovi kluba. Tim 40 plus je svoju grupu doveo do zavidnog nivoa, oni su otišli za lestvicu iznad dosadašnjeg ranga, dok tim 50 plus taj rezultat dostigao još prošle godine. Rekao sam malopre da su oni stubovi kluba, misleći na to da većina ljudi iz te kategorije pomaže i drži klub na stabilnim nogama u smislu logistike kao i moralne i finansijske podrške, a bez dobre logistike se ne može ništa. Ovom prilikom se zahvaljujem svim članovima kluba na podršci i pomoći, naravno velika zahvalnost prema našim sponzorima koji su zu nas i zahvaljujući kojih postojimo. Jako nam je važno što nas i ovdašnji mediji podržavaju, kao što je to slučaj sa Vestima a tu je i ovdašnji Radio KRUG. Svi zajedno smo jedan klub koji ponosno nosi ime Republika Srpska. – kaže Novaković

Klub Republika Srpska je otvoren za sve ljubitelje fudbala, svaki novi član je dobrodošao. Druženje sa ovim divnim ljudima ne nosi sa sobom samo onu poznatu izreku «U zdravom telu, zdrav duh», već i onu «pored pesme i sport nas je održao – njemu hvala».

Jako je važno da se i naša poruka čuje i prenese na mlada pokolenja jer kultura našeg naroda pored pesama i igara ima i kulturu sporta. Da je to tako svedoče na ovim prostorima imena naših sunarodnika koja su ušla i u Švajcarsku istoriju fudbala. A uspeh svakog našeg pojedinca je uspeh svih nas. Timski i složno je jedini način da uradimo mnogo toga. Timski i složno je i slogan našeg fudbalskog kluba Republika Srpska. – rekao je Goran.

Violeta Aleksić

Motivisana nastavnica maternjeg jezika o svom iskustvu i radu u srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj

0

Naša sagovornica, Jelena Angelovski, studirala je, magistrirala i doktorirala na srpskoj književnosti, ali je veći deo života provela predajući srpski jezik đacima osnovne škole, najpre u Pančevu, a od 2018. godine u školama u Švajcarskoj. Trenutno živi sa porodicom u jednom malom mestu nedaleko od Ciriha.

Pravi je primer nastavnika kao ključnog činioca u sticanju znanja, zato verujemo da će njena priča motivisati mnoge da ne odustaju od svojih želja i principa, čak i onda kada napuste domovinu.

Kako ste se odlučili za poziv nastavnik?

Bilo mi je jako važno da studiram ono što volim, a to je bila i danas jeste književnost. Kao studentkinja nisam imala ideju da ću raditi u školi, to je bio tek jedan od poslova do kojeg sam slučajno došla posle fakulteta.
Ostala sam u njemu zbog dva razloga. Prvi je što i dalje nema utisak da idem na posao kad idem u školu, već je to jedan stalni, pokretni praznik života i neponovljiva razmena energija. Drugi je to što svoj posao doživljavam kao važnu misiju koja daje smisao svakom mom danu.

Koji je bio povod Vašeg dolaska u Švajcarsku?

Pre nego što sam došla radila sam trinaest godina u osnovnoj školi i prošla kroz manje-više sve bitne faze tog rada, što me je dovelo do potrebe da probam nešto ne sasvim novo , dakle nešto u čemu će mi stečeno znanje i iskustvo biti od koristi, a opet dovoljno nepoznato i izazovno da mi otvori mogućnost za razvoj. Istovremeno, moj muž i ja poželeli smo da promenimo okruženje i da ponudimo svojoj više ne tako maloj deci iskustvo promene perspektive i života u drugačijem svetu jer verujemo da je to izuzetno dragocen doprinos odrastanju. Posao u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku pojavio se kao idealna prilika da nastavim da radim ono što najbolje umem i najviše volim, a da time istovremeno omogućim svojoj porodici jednu veliku avanturu.

Da li ste i koliko morali da menjate svoj princip rada da biste se prilagodili radu u- Nastavi na srpskom jeziku u inostranstvu?

Nastava srpskog jezika u inostranstvu zahteva iskusnog nastavnika, u to sam sada apsolutno uverena. To, međutim, nije dovoljni. Heterogenost grupa me odnosi se samo na spoj više uzrasta i nivoa, već i nivo znanja jezika, pri čemu se to raslojavanje često i ukršta, u smislu da možemo imati mlađu decu koja bolje govore, zajedno sa starijom koja su praktično negovornici. Drugi izazov je motivacija- naša škola nije obavezna, ne podrazumeva se, a opet se po ozbiljnosti pristupa i ciljevima poklapa sa zahtevima obavezne škole. Pritom, kod nas đaci dolaze kasno popodne, uveče ili subotom, dakle u vreme kada je potrebno uložiti poseban napor ne bi li se aktivirali i sa pažnjom i interesovanjem učestvovali na času. Uzevši u obzir te izazove s jedne strane, i ogromne razlike između školskog sistema Srbije, iz koje mi dolazimo, i švajcarskog sistema, u kojem su naši đaci stasali, usudila bih se da kažem da je moj princip rada, u smislu osnovnih načela, naravno isti, ali su se metode, oblici i tehnike rada u velikoj meri izmenile i prilagodile specifičnim uslovima nastave.

Sada nakon tri godine iskustva, koje su te ogromene razlike u sistemu rada koje biste istakli? Koje biste prednosti dali školi u matici, a koje ovoj u dijaspori?

Ta dva sistema razlikuju se kao nebo i zemlja i to je jasno i mojim kolegama, ali i roditeljima đaka koji su se školovali u Srbiji. Za mene je najupadljivija razlika vezana za stepen samostalnosti učenika, odnosno uloga nastavnika u procesu učenja u tradicionalnom smislu. Takozvani frontalni pristup, koji podrazumeva nastavnika koji stoji pred đacima i priča im, ovde je maltene potpuno skrajnut i apsolutna prednost data je podsticanju učenika da do odgovara dođu samostalno ili u grupi, uz jedva primetne intervencije nastavnika. Trudim se da iskoristim spremnost svojih đaka da zaista vredno i samostalno rade, ali očigledno je da im nedostaje i da im neko priča, jer se tako uči. Živa reč, uverena sam, nema zamenu u vaspitno- obrazivnom procesu, a srpski školski sistem još uvek na njoj počiva, što smatram velikim kvalitetom.

Druga bitna razlika vezana je za obim gradiva. Često ćete čuti žalbe roditelja u Švajcarskoj o otme da se brinu da im deca neće stići dovoljno široko opšte obrazovanje budući da vide da je školsko gradivo svedeno na neke prilično sužene teme. I ja to, naravno, vidim, i budući da i moja deca idu u tu školi, povremeno delim slične bojazni, pogotovo jer sam, slično kao i ostali roditelji, izašla iz našeg sistema, koji nam je upravo taj sveobuhvatni i širok pristup obrazovanju kao razvoju opšte kulture omogućio.

Međutim, moramo biti svesni- današnja škola ne priprema decu za naš, već za njihov svet, svet koji se tolikom brzinom menja da je na kreatorima školskih programa nepojmljiva odgovornost da na neki način pretopstave koje će veštine i znanja biti našoj deci potrebene u budućnosti. Ono što vidim i što me umiruje, to je da je ovdašnji školski sistem oblikovan pažljivo do detalja i da ništa nije prepušteno slučaju, kao i to da se velika briga poklanja tome da se deca u školi osećaju srećno, opušteno, motivisano i da se pripreme ne samo u intelektualnom, već i u praktičnom smislu za život koji ih čeka.

Kao nedostatak vidim često svođenje učitelja na mašine za korigovanje zadataka i izostavljanje njihove ljudske dimenzije i ličnog odnosa sa đacima, od koja često zavisi zaista mnogo u dečjem školovanju. To se trudim da nadoknadim svojim učenicima, jer sam ideju o važnosti ličnosti učitelja i njegovog odnosa sa đacima ponela kao jedan od temeljnih kvaliteta iz srpskog školskog sistema.

Kakvi su dalji planovi sa sve popularnijim serijalom “Čitam, slušam i razumem”?

Taj serijal nastao je na početku pandemije za potrebe mojih đaka koji su dobijali zadatke da pročitaju neke priče. Bila su im potrebna objašnjenja nepoznatih reči, ja im nisam bila pri ruci, a roditelji su bili već dovoljno sludjeni svojim poslom i zahtevima onlajn nastave u švajcarskoj školi. Snimila sam nekoliko priča sa objašnjenim rečima, tako da ih i deca koja slabo razumeju srpski mogu pratiti. To im se jako dopalo. Onda sam poslala i nekim svojim prijateljima iz inostranstva da puste svojoj deci, i tako je krenulo. Veliku zahvalnost dugujem svom mužu koji brine o tome kako snimci izgledaju i zvuče, što zaista mnogo utiče na prijem kod mlađe publike. Planiramo da nastavimo da snimamo priče za ovaj serjial, ali i da pokrenemo još dva nova: jedan u kojem ću čitati narodne epske pesme na način koji će ih približiti deci našeg vremena, i još jedan na kojem ću pokušati da pomognem đacima koji imaju teškoća sa pisanjem različitih vrsta tekstova.

Osvrnula bih se i na Vaš blog “Štelovanje glave” koji je nama, starijima, izuzetno inspirativan i duhovit, čitaoce zanima od kada postoji i koji je povod njegovog stvaranje?

Blog je nastao od objava sa fejsbuka koje sam počela da pišem kada sam se doselila ovde. Imala sam potrebu da neke svoje utiske podelim sa prijateljima, ali i da ih sredim sama sa sobom, pa su te beleške ličile na kombinaciju pisama i dnevnika. Za moju porodicu i prijatelje iz Srbije to je bila možda prilika da saznaju nešto o razlikama kojih nisu bili svesni, prijatelji odavde prepoznali su se u mnogim situacijama, a ja sam to doživela kao neku vrstu terapije kojom sam lečila sve šokove promene sredine ispisujući ih kao komična iskustva.

Mnoga od tih komičnih iskustava su upravo Vaše anegdote sa učenicima, lično meni su najzanimljivije Burž Kalifa, Šurnjaja, I-Jot-I, Maternji jezik, koje preporučujem našim čitaocima jer ih neće ostaviti ravnodušnim.

https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/burz-kalifa/ https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/surnjaja/ https://stelovanjeglave.com/2019/12/04/maternji-jezik/ https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/i-jot-i/

Za sam kraj razgovora volela bih da nam kažete da li i nad čim najviše lamentirate u godinama od kada ste ovde?

Nisam tip osobe koja lamentira. Ima stvari koje me raduju, ima stvari koje me rastuže, ali gledam da ne žalim zbog odluka koje sam donela. Ako se neka ispostavi kao pogrešna, promeniću je, a ako ne želim da je promenim, onda nije ni vredna lamenta.

Milica Savić, Serbinfo.ch

POSLEDNJE VESTI