Ovo može biti vaš baner

Iz Tićina bolnički kreveti zdravstvenim centrima u Ćupriji i Kragujevcu

0

Nova pošiljka specijalnih bolničkih kreveta sa elektronskim mehanizmima za podešavanje visine i nagiba i specijalnim bolničkim antidekubit dušecima stigla je u bolničke centre u Ćupriji i Kragujevcu.

Nadležne službe bolnice u Ćupriji preuzele su 38 bolničkih kreveta dok je u bolnički centar u Kragujevcu poslato 28 specijalnih hilrom (hilrom) kreveta.

Kao i sve prethodne i ova akcija je realizovana u organizaciji Humanitarnog udruženja iz Kjasa “Podrška za selo Bare” na čelu sa predsednikom udruženja g. Mićom Vukićem u saradnji sa H.O. Nemanjići i Crkvenom Opštinom “Sabora srba svetitelja” SPC iz Tićina, uz pomoć predsednika Crkvene Opštine SPC iz Milana g. Zdravka Mišanovića.

U prethodnim nedeljama ova udruženja realizovala su i isporuku medicinske opreme bolnici “Stefan Visoki” u Smederevskoj Palanci. Nadležne službe bolnice preuzele su 81 specijalni bolnički krevet i 5 kreveta za hitnu pomoć kao i raznu medicinsku opremu. Zahvaljujući ovim donacijama ove zdravstvene ustanove biće u mogućnosti da značajno poboljšaju kvalitet boravka pacijenata koji se nalaze na bolničkom lečenju.

Online književno veče o grčkom epskom spevu – Homer “Odiseja”

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj poziva na sledeće književno veče 25. jula 2021. godine. Tema večeri će biti biser antičke književnosti i jedna od najznačajnijih knjiga zapadne civilizacije, Homerova “Odiseja”.

Prethodno književno veče u organizaciji udruženja je takođe bilo posvećeno epskoj poeziji, konkretno srpskom epskom narodnom stvaralaštvu. Održano je 16. maja 2021. a specijalni gost udruženja bila je dr Danijela Popović Nikolić, vanredni profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu. Druženje je trajalo preko tri sata, a zainteresovani učesnici iz Švajcarske, Nemačke i Srbije su, osim predavanja, imali priliku i da naširoko razgovaraju o svim aspektima epske poezije koji su ih zaintrigirali. Profesorka Popović Nikolić je sa učesnicima razgovarala o nastanku, pozadini, kontekstu, prikupljanju i značenju epske narodne poezije. Između ostalog bilo je govora o radu Vuka Stefanovića Karadžića, kultu Svetog Save u epskom stvaralaštvu, simbolima paganskih božanstava i internacionalnim motivima u epici, Marku Kraljeviću u balkanskom kontekstu, ijekavskom narečju kojim je epska poezija kazivana i pisana, i odnosu velikana kao što su Grim i Gete prema srpskoj epskoj poeziji.

Učesnica te, do sada najduže književne večeri, Bojana Tiosavljević, je sabrala svoje utiske:

Rođena u Švajcarskoj, nikad u školi nisam čitala srpske epske pesme, niti su moji roditelji o njima pričali. Iz tog razloga se meni otvorio novi svet čitajući razne pesme. Sliku Kosovke devojke vidim na našem zidu i sada znam odakle potiče inspiracija za nju. Čula sam više o našim junacima, čitala razne mitove i saznala da su se Geteu svidele srpske pesme. Kako uzbudljivo! Pogotovu je fascinantno videti koliko su turcizmi bili korišćeni. Oni se i dan danas svakodnevno koriste u Novom Pazaru, odakle sam ja rodom. Ove pesme su za mene spojile prošlost i sadašnjost“.

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj nastoji da i ubuduće organizuje književne večeri uz pristustvo stručnjaka iz oblasti književosti, jezika i kulture. Da biste učestvovali pišite nam na literaturkreis (at) serbischeakademiker.ch.

Saša Stajić: Poziv našim sugrađanima da se uključe u politički život Švajcarske

0
© Limmattaler Zeitung

Pričamo sa gospodinom Sašom Stajićem (FDP/PLR), sada već bivšim predsednikom parlamenta Šlirena (Schlieren ZH). Nakon isteka mandata, prošlog meseca, predao je dužnost svom nasledniku i iskoristio priliku da se na zadnjoj sednici na srpskom jeziku obrati parlamentarcima grada.

Gospodine Stajiću, koje je vaše omiljeno mesto u Šlirenu? Kako biste Vi nekoga nagovorili da se preseli u opštinu u kojoj živite?

Najviše volim šetnje sa suprugom pored reke Limat (Limmat) i na brdu Šlieremer Berg (Schlieremer Berg), tako možemo da se odmorimo i malo pobegnemo od napornog radnog dana. 

Kako bih nekoga nagovorio da dodje u Šliren, pa Šliren nudi mnoge prednosti: blizina Ciriha, jako frekventna železnica, brz izlazak na auto-put i blizina aerodroma. U Šlirenu postoje 20’000 radnih mesta, a grad ima isto toliko stanovnika oko 20’000.

Da li postoji mogućnost političke fuzije ili ujedinjena između Šlirena i Ciriha? 

Da, ta mogućnost postoji teoretski, ali velika većina građana Šlirena su protiv takve ideje, kao i ja. Naravno, Šliren je jako povezan sa Cirihom, ali ne želimo da postanemo jedan okrug grada, nega da ostanemo samostalan grad! Šliren ima veliku istoriju, i nju želimo takođe da sačuvamo.

Skoro svaki drugi stanovnik Šlirena nema švajcarsko državljanstvo i nema pravo na politički glas. Da li je tom činjenicom demokratija ugrožena? Ko predstavlja te ljude u lokalnom parlamentu?

Ta činjenica je tačna, ali ne vidim da je demokratija ugrožena. Bar polovina od stranaca ispunjava kriterijume za Švajcarsko državljanstvo ali ga ne želi iz različitih razloga. Svako ko ima državljanstvo ima i određene obaveze kao na primer služenje vojske, i sa time dobija neke privilegije kao primer da učestvuje u političkom životu. Ali svako može da se uključi u rad lokalnih udruženja, koja svaka na svoj način utiču na politiku.

Verujem da su mnogi naši ljudi kao i drugi građani sa stranim “korenima” glasali za mene. Tako da na neki način direktno ili indirektno predstavljam te emigrantske grupe u lokalnom parlamentu.

Nažalost, mali broj naših ljudi ulazi u udruženja i aktivno radi na poboljšavanju društva. Nadam se da ovim pozivom mogu da ohrabrim sugrađane da preuzmu odgovornost i ne čekaju!

Živite od 1995. godine u Švajcarskoj, gde ste došli iz Gnjilana sa Kosova. Da li su postojale neke predrasude prema Švajcarcima kod Vas?

Bio sam kao dete u Nemačkoj kod oca, koji je neko vreme radio kao gastarbajter, znao sam manje-više šta me očekuje. Ali mi, supruga i ja sa prvim detetom, smo došli u Šliren ne kao gastarbajteri, nego da ostanemo ovde da živimo i da stvaramo naš život. 

Naravno da na početku čuješ jako puno različitih priča, koja su se vremenom pokazale netačnim. Jedna takva priča je da su Švajcarci više sebični i manje porodični ljudi nego mi sa prostora Balkana. Što zapravo nije tačno. Oni su ako ne više već isto tako porodični ljudi kao u Srbiji. Pre nego što donosite odluke o drugima treba, prvo te ljude upoznati kao i njihovu kulturu!

Sa druge strane starosedeoci u Švajcarskoj imaju predrasude prema strancima. Da li osećate neku promenu u stavovima zadnjih 25 godina?

To isto važi i za drugu stranu, zato treba i Švajcarcima starosedeocima dozvoliti da nas i našu kulturu upoznaju. 

Treba imati snage i hrabrosti učiniti taj prvi korak, a taj korak po mom mišljenju mora da krene od nas samih. Mogu svakome jako da preporučim da krene istim koracima. Samo malo samouverenja je potrebno.

Danas me naši ljudi kao i Švajcarci, nema tu razlike, pitaju za savete i mišljena, totalno ravnopravno, bez obzira gde sam rođen, kako se zovem i odakle dolazim.

Diplomirali ste na studijama za poslovnu administraciju. Kako ste to uspeli kao doseljenik? Da li ta diploma predstavlja neku vrstu prekretnice u vašem životu?

Sigurno da je diploma pomogla, ali za mene je važnije iskustvo. Diploma je kao vozačka, imate pravo da vozite auto, ali kako vozite to je već drugo pitanje. Studirao sam vanredno, pored posla, i veoma sam zahvalan mojoj porodici na velikoj i jakoj podršci. Bilo je puno odricanja i upornog rada.

Mnogi ljudi u ovom periodu ne putuju zbog pandemije. Kada ste Vi bili poslednji put u Srbiji? Kada planirate da putujete ponovo?

Poslednji put sam bio u oktobru prošle godine, planirano je da idemo sada u maju mesecu ali smo odložili zbog mera karantina za jun. Idemo u Niš kod mojih roditelja i mog brata. Jako nam je važno da provedemo vreme uz porodicu i da uživamo u tim retkim trenucima, kada smo svi na okupu. Inače imam jako veliku porodicu u Srbiji, sigurno preko 400 članova. 

Da li ste se vakcinisali ili planirate? U Švajcarskoj ili u Srbiji?

Ne još nisam, imam zakazan termin u junu ovde u Švajcarskoj.

Kako su lokalne političke partije zadovoljne sa vašim radom u gradskom parlamentu uprkos pandemiji? Da li imate neke više političke ambicije na nivou kantona Ciriha?

Za sada sam dobio samo pozitivne komentare, i sa leve i sa desne političke strane. Jako sam zadovoljan i jako ponosan! Podigli smo lestvicu rada parlamenta. Puno sam naučio u toku rada. Kao predsednik parlamenta moraš sve da saslušaš. Sada posle svega ako smem da dodam, možda sam ponekad mogao malo više biti strpljiv sa kolegama, koji su pričali o temama nezavisno do dnevnog reda. Tu sam možda ponekad malo prerano prekidao govornike, ako su išli predaleko od teme.

Što se daljih ambicija tiče, sve je otvoreno. Imam tek 47 godina, tako da ima još vremena za neke funkcije u izvršnoj vlasti, možda nekada, ako se stvore uslovi, i ako me građani Šlirena žele. Sledeći izbori za gradski parlament su početkom 2022 godine, pa videćemo. Nemam ambicije za kantonalni ili savezni nivo. Meni su važne konkretne stvari koje mogu na lokalu da promenim, a manje ideološka pitanja. 

Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch

Swiss Serbian Business Network organizuje novi Webinar – Gost Dejan Dojčinović (CEO tutti.ch)

0

Swiss Serbian Business Network (SSBN) tim, organizuje novi webinar koji će se održati 20. maja 2021. od 19 časova putem Zoom video konferencije.

Ovog puta, gost je gospodin Dejan Dojčinović, izvršni direktor u tutti.ch. Od njega ćemo saznati kako izgleda razvojni put do CEO pozicije i sa kakvim preprekama se susretao tokom svoje karijere.

Prijave su obavezne na sledećem linku i traju do 19. maja.

Trudimo se da približimo folklor najmlađima

0

U okviru serijala “Folklor u Švajcarskoj”, portal Serbinfo će se potruditi da u narednom periodu predstavi sva aktivna Kulturno umetnička društva u Švajcarskoj.

Danas predstavljamo KUD Nikola Tesla iz Lucerna i u novim prostorijama Udruženja govorimo sa potpredsednikom Savom Palackovićem.

G. Palacković, Vi ste od prvog dana osnivanja 1992. godine KUD Nikola Tesla – Lucern, kako se danas naziva,u udruženju na raznim funkcijama. Kako je došlo do osnivanja udruženja te 1992. godine? Da li se sećate tog perioda?

Oko 50 naših sugrađana je zasedalo u sali restorana Wichlern u Kriensu. Cilj nam je bio da kroz humanitarnu pomoć ublažimo ratne posledice na prostoriju bivše Jugoslavije. Sećam se da smo u jednoj akciji prikupili 50’000 franaka za jedan aparat za dijalizu, koji smo donirali iz Lucerna za Banjalučku bolnicu. Prvo smo imali šahovsku i karatsku sekciju. Tek 1998. godine se na moju inicijativu pridružio ostatak ugašenog jugoslovenskog KUD Omladinac, da bi stvorili i folklornu sekciju. 

Sada je KUD Nikola Tesla poznat upravo po folkloru. Zbog čega ste prestali da igrate šah u okviru udruženja?

Igrali smo na nivou centralne Švajcarske i čak jednu godinu u Švajcarskom državnom prvenstvu. Nažalost početkom dvehiljaditih godina smo se razišli. Neki se odselili, nekima je nedostajalo vremena zbog porodičnih obaveza. Ako mogu da pomenem Miodraga Aleksića, koji je preminuo prošle godine, bio je najjači šahista među nama. Nažalost i Jezdo Šućur je prekinuo 2014 da vodi karate sekciju, kada smo prestali da treniramo u centru Lucerna kod čuvenog Bundesplaca.

Međutim, svako ko ima volje i vremena da pokrene neku novu sekciju ili reaktivira staru, je dobro došao, pružamo sve infrastrukturne uslove i neophodnu pomoć.

Šta su dugoročni ciljevi udruženja? Koliko aktivnih članova broji vaše udruženje? Da li ste zadovoljni funkcionisanjem poslednjih godina?

Imamo oko 80 aktivnih igrača. Broj je konstantan poslednjih godina. Imamo kapacitete za još igrača. Tako smo i imali veteranski ansambl do 2018. godine, možda se opet aktivira. Ciljevi su dobro druženje i nega naše srpske kulture. Jako se trudimo za uspehe i pehari na takmičenju, na kojima često učestvujemo po celoj Švajcarskoj, pa i u našoj otadžbini. Svakako smo zadovoljni, imamo puno mladih i aktivnih članova, što je u suštini najbitnije.

Ima nekoliko sprskih udruženja u Švajcarskoj. Jedan član vaše uprave, Aleksa Koljančić, je i član studentskog udruženja. Sa kojim udruženjima najviše sarađujete?

Članovi smo u Savezu srpskog folklora Švajcarske. Savez organizuje svake godine seminar za obuku naših umetničkih rukovodilaca. U našem vlasništvu je srpska tradicionalna nošnja iz svih srpskih krajeva u vrednosti od oko 100’000 franaka, koju smo nabavljali od 1998. godine. Tako sarađujemo na primer sa SKUD VSK Schönenwerd, KUD Kikac Bazel i KUD Sloga iz Ciriha u iznajmljivanju nošnje. Jako važno je i razmena iskustva i podrška u pripremi koreografija. Naravno da se podrazumeva da idemo na druženja i zabave kod svih KUD – ova u goste, kao što i oni dolaze na naše fešte. Uvek smo otvoreni za saradnju sa bilo kim.

Želim da naglasim da imamo dobru saradnju sa lokalnim švajcarskim folklornim udruženjima, koja nam rado pokazuju njihovu tradicionalnu nošnju na našim zabavama.

Jako poznate su zabave u sali St. Michael u Littau, koje organizuje vaše udruženje. Kada će biti sledeća zabava? Kako ste funkcionisali protekle godine koja je prošla u znaku pandemije?

Mi planiramo sledeću zabavu u decembru ove godine, sala je već rezervisana. Optimisti smo da ćemo konačno moći da organizujemo veseli skup, naravno poštujući sve neophodne mere koje će tada biti na snazi. Pandemija je jako ograničila rad udruženja. Samo naši Teslići, naš omladinski ansambl, je imao probe. Prvi kadar je u ovoj pandemiji najduže patio, ali smo ga ipak mogli da sačuvamo. Naravno da bez organizacije zabava jedan dobar deo planiranih prihoda u kasi nedostaje, ali zahvaljujući rezervama možemo da premostimo ovaj period. 

Imate nove prostorije Udruženja. Da li ste mogli da njih koristite kao što ste planirali ili vam je pandemija i tu poremetila “kolo”?

Iznajmili smo prostorije prošlog leta. Pozitivno rečeno, imali smo dosta vremena da renoviramo prostor. Naravno da nismo iskoristili sve u meri kako smo to planirali, ali smo rešili infrastrukturalno pitanje za naredne godine. Naše udruženje ima sada savremen prostor, koji će nam biti kao drugi dom. Roštilj na terasi je spreman!

Veliki broj dece koja idu u Srpsku dopunsku školu ide i na folklor. Kako se razvijaju mlađe sekcije kod vas? Kako funkcioniše taj deo posla?

Jako puno truda ulažemo upravo oko naših najmlađih članova. Velika je konkurencija sa drugim aktivnostima, kao što je na primer fudbal kod dečaka. Jako smo srećni što sve veći broj bivših igrača, koji su u međuvremenu formirali svoje porodice, dovode svoju decu na folklor. Svakog januara imamo dan otvorenih vrata, gde predstavljamo svima zainteresovanima naše udruženje i uvežbamo prve korake i pevamo pesmice. Ove godine smo organizovali oko 200 novogodišnjih paketića za našu decu u Lucernu.

Birate novog predsednika na sledećoj generalnoj skupštini. Da li se vi kandidujete na mesto predsednika ili imate nekog mladog kandidata iz nove generacije? 

Ja se ne kandidujem, želja mi je da vođstvo udruženja preuzme neko mlađi, imamo dobre kandidate. Ostaću dalje uz društvo, moje znanje i iskustvo stoji na raspolaganju. Planiram da posvetim više pažnje i vremena mojim unucima ovde u Švajcarskoj.

Koje kolo vi volite da zaigrate? 

Ne igram, volim da slušam Užičko, ali mi je puno srce kada vidim našu decu na bini kako igraju.

Andrija Stojković

https://www.facebook.com/kudnikolateslaluzern

Online književno veče o srpskoj epskoj poeziji

0
Anastas Jovanović, Srbi oko pevača, oko 1845, iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na sledeće književno veče 16. maja 2021. godine. Ovog puta razgovaraće se o srpskoj epskoj narodnoj poeziji.

Specijalni gost je dr Danijela Popović Nikolić, vanredni profesor na Departmanu za srpsku i komparativnu književnost  Filozofskog fakulteta u Nišu. Sa njom ćemo razgovarati o nekim od najznačajnijih pesama naše narodne epske poezije, kao što su: „Kneževa večera“, „Kosovka Devojka” „Stari Vujadin“, „Smrt Majke Jugovića“, „Početak bune protiv dahija“.

U nedelju 21. marta održali smo treće po redu književno veče našeg udruženja, na kome smo razgovarali o Mihajlu Pupinu i njegovoj autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Kao što smo najavili, specijalni gost Aleksandra Ninković Tašić pričala nam je o životu našeg velikog naučnika, o njegovim delima i dobročinstvima. Ona nam je ispričala o brojnim Pupinovim manje poznatim gestovima i upotpunila nam sliku o njemu koju smo stvorili iz knjige.

Veče je, kao i do sada, bilo otvoreno za sve, pa smo imali i brojne učesnike van udruženja. Zbog pandemije korona virusa održali smo ga preko Zoom platforme. Naš član i učesnik Andrija Stojković opisao je svoje utiske:

Za mene lično je značajno kako je Pupin povezan sa Švajcarskom. On kao „žutokljunac“ u Americi radi prvo kod švajcarskih iseljenika na domaćinstvu, gde uči engleski. Njegovo prvo putovanje kući za Idvor u Srbiji vodi ga preko Lucerna, gde se zaljubljuje u švajcarske Alpe. Umesto da odmah krene svojoj majci, koju nije video jedanaest godina, ostaje u centralnoj Švajcarskoj i osvaja vrhove Rigi, Pilatus i Titlis u roku od samo dve nedelje. On označava Švajcarsku kao najviše slobodarsku državu u Evropi i inspirisan je borbom Viljema Tela protiv Habsburške Monarhije. Na drugom putovanju kroz Švajcarsku sa suprugom, na planinskom prevoju Furka pronalazi ideju o dodatnim kalemovima u žičnoj telegrafiji (Pupinov kalem).

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj nastoji da i ubuduće organizuje književne večeri uz pristustvo stručnjaka iz oblasti književosti, jezika i kulture. Da biste učestvovali pišite nam na literaturkreis (at) serbischeakademiker.ch.

Siva magla nastala u švajcarskim Alpima

0

Ivan Milinković je našim sunarodnicima širom sveta poznat kao pevač sa zlatnim glasom. Samostalnu karijeru gradi biranim repertoarom, pesmama koje publika voli i rado sluša. Ovih dana promoviše se pesma popularnog pevača pod nazivom “Siva magla”, čiji tekst je napisala Violeta Aleksić iz Ciriha.

Mnogobrojna publika koja prati njegov rad još od 1986. godine, kada je osvojio prvo mesto na takmičenju narodne muzike u Pirotu, kao i na takmičenju mladih operskih pevača u Beogradu gde je 1993. godine osvojio četvrto mesto, voli njegov glas i pesme. Prva nagrada na takmičenju mladih operskih pevača u Pjongjangu u Koreji 1995. godine bila je ponos, kako samog pevača, tako i cele nacije koju je tada predstavljao. Treba dodati i da je Ivan Milinković neko ko odlično poznaje scenu Narodnog dramskog pozorišta. Kad se sve to sabere nije ni čudo što je svaka pesma koju je otpevao ostala živa legenda.

Ivan kaže da je “Siva magla” pesma koja ima patinu prošlih vremena.

“Dopala mi se na prvu loptu jer je ličila na osobu sa karakterom. Tu je sve bilo na mestu. Čista emocija koja je autoru izašla iz pera u dahu. Neostvarena ljubav je tema mnogih pesama a poznato je da pesnici pišu najlepše pesme kada se nađu u situaciji tog duševnog bola. Međutim, sam aranžman podseća na neku vrstu moderne sevdalinke, bliža je srcu. Spot je urađen u duhu prošlih vremena i prijatno sam iznenađen komentarima koji svakodnevno stižu. Mislim da će se mnogi pronaći u pesmi. Muziku i aranžman za ovu numeru napisao je Dragan Ristić Kal, a tekst je napisala Violeta Aleksić koja već preko tri decenije živi i stvara u Cirihu”, rekao je Ivan Milinković.

Pesnikinja i urednica Radio Kruga u Švajcarskoj, Violeta Aleksić kaže da je pesma zaista nastala u dahu pre nekoliko godina, u Dietikonu u Švajcarskoj.

“Pokazala sam je Draganu Ristiću Kalu, frontmenu grupe Kal koji je bio oduševljen i rekao da je ovoj pesmi suđeno da postane hit. Kada sam čula da će moju pesmu otpevati Ivan Milinković, bila sam toliko srećna, jer jedino neko sa tolikom emocijom u glasu i može da dočara ljubavnu pesmu. Ivan je u nju udahnuo život i ponosna sam što je odbrao moju pesmu”, kaže Violeta Aleksić.

Ivan Milinković je rekao da se rade još tri pesme kada će i prvi samostalni album biti gotov. “Siva magla” se trenutno promoviše širom Srbije i regiona, a veliki broj obožavaoca u Švajcarskoj sa nestrpljenjem iščekuje druženje sa Ivanom i njegovim pesmama.

Radio “Mladost” iz Araua obeležava 25. godina postojanja

0

Članovi redakcije srpskog radija „Mladost“ iz Araua obeležavaju svoj značajni jubilej 25.godina emitovanja na srpskom jeziku.

Pre ravno dvadeset pet godina, odnosno 1. aprila 1997. godine, emitovana je prva srpska radio-emisija sa švajcarskog radija kanala “K” u Arau. 

Grupa entuzijasta, u želji da se i srpska reč čuje, već svih ovih minulih godina radi u interesu srpske populacije koja živi i radi u rasejanju, čuvajući srpsku reč, jezik i bogatu kulturnu baštinu. Redovno, svakog četvrtka, u terminu od 20 do 21 sat, na frekvenciji 94,9 mega herca donosimo nove informacije iz oblasti javnog i društvenog života.

Promovišući srpsku kulturu i tradiciju, ali i potrebu da se uključimo u multimedijalne i multikulturalne tokove, prihvatili smo  se ovog značajnog i odgovornog posla da sa mnogo patriotizma i ljubavi prema svom rodu, bez ikakvih materijalnih nadoknada realizujemo  veliki broj časova “živog” programa.

Radio “Mladost” se posebno ponosi velikim brojem gostiju, koji su učestvovali u našim emisijama, počev od predstavnika klubova, KUD-ova, diplomata, pesnika, glumaca, pevača, sportista i mnogih drugih. Poseban prostor izdvajamo za decu, roditelje i profesore Dopunske nastave  na srpskom jeziku, sa željom da se ovaj važan segment obrazovanja populariše i okupi što veći broj naše dece, nauči ih maternjem jeziku i razvije ljubav prema otadžbini kaže za naš portal Anđelka Krasojević glavni i odgovorni urednik ovog srpskog glasila i dodaje, da je godinama srpskom radiju “Mladost” iz Araua zaštitni znak najavna numera «Svilen konac» i odjavna špica muzička numera “Nizamski rastanak”.

Ponosni smo na značajni jubilej i postojanja našeg radija kao i želji da on traje još mnogo godina, ali i da ga preuzmu mlađe generacije i sačuvaju od zaborava, nadam se i očekujem da tako i bude, naglašava Andjelka i podseća uvažene slušaoce da je njihov   uređivački tim na samom početku rada, već naredne 1998. godine proglašen najboljim u konkurenciji od 22 strane redakcije Kanala “K”, te bi se i ovoga puta htela da zahvalili svima onima koji su dali doprinos njihovim  emisijama, u svim prethodnim godinama kako bi one bile zanimljive, interesantne i sadržajne, ali i njihovim dragim slušaocima koji su bili uz njih i svojim pozitivnim pohvalama ali i kritikama doprineli da im emisije budu što bolje i kvalitetnije. Prvi urednik radija „Mladost“ bio je pokojni Milana Šmitran koga se uvek rado i sa pijetetom sećaju objašnjava glavna urednica ovog radija.

Članovi redakcije radija “Mladost” su: Danijela Glišić, Zoran Mihajlović – Hari i Anđelka Krasojevic, pomažu i čitaju uvodnu špicu na srpskom Marica Stanišić i na nemačkom Relja  Glišić. 

I za kraj, tvrdi naša sagovornika, da sa pravom mogu posle svih ovih godina, predanog rada zaključiti da su čuvali i sačuvali srpsku reč na švajcarskom medijskom polju.

Andrija Stojković za “Weltwoche”: Švajcarska propustila priliku posredovanja u rešavanju kosovskog spora

0
Manastir Visoki Dečani © Serbinfo

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche objavio je autorski tekst Andrije Stojkovića na temu proteklih izbora na Kosovu i Metohiji, a kao repliku na članak Alfreda Hera (Alfred Heer) poslanika Narodne partije Švajcarske SVP/UDC (Knospen der Hoffnung im Kosovo, Weltwoche Nr. 07.21).

Autorski tekst Andrije Stojkovića prenosimo u celosti:

Kosovo i Metohija treba da budu kao Švajcarska

Da bi se očuvao mir, Kosovu i Metohiji bi bio potreban srpski kanton. Švajcarska je, nažalost, propustila da bude posrednik u dolaženju do takvog rešenja.

Raduje nas da Alfred Her (Heer), osnivač kosovsko-švajcarske privredne komore, otvoreno i racionalno opisuje činjenice u vezi sa opštim stanjem na Kosovu i Metohiji (švajcarski nedeljnik Veltvohe br. 7/21). On, pre svega, ističe značaj ekonomskog razvoja. Pritom je hrabra njegova izjava da je za to potrebno mirovno rešenje.

Time potvrđuje bojazni svih kritičara jednostranog proglašenja nezavisnosti, koje se dogodilo pre trinaest godina – da je to bila neodrživa i preuranjena odluka. I dalje nerazrešen status stvara mnogo problema, a rešava malo toga. Može se, na primer, pomenuti članstvo KiM u Uefi, koje jedva da je bilo moguće, i to samo zahvaljujući „majstorstvu zapadne rabulistike” (nemački list Frankfurter algemajne cajtung).

Nerešen status odgovoran je za to što mnogo mladih Albanaca razmišlja o napuštanju KiM i odlasku u zapadnu Evropu, a u nuždi za to koriste i srpski pasoš, koji ne zahteva vizu. A tek onih 200 000 Srba, proteranih 1999. godine, ni ne pomišlja da se vrati. Čak više od dvadeset godina nakon kraja rata trupe KFOR-a moraju da čuvaju srpski manastir Visoki Dečani, koji je izgrađen oko 1330. godine posle Hrista, a stanovnici srpskih enklava na jugu Kosova i Metohije su ugroženi.

Klintonov spomenik u Prištini

Alfred Her nam objašnjava da su SAD vojnom silom proizvele činjenice. Tako nas, na primer, u Prištini pozdravlja i maše nam spomenik bivšem američkom predsedniku Klintonu – kao da tamo ne postoji sopstvena istorija. Na Kosovu i Metohiji se nalazi i jedna od najvećih američkih vojnih baza u Evropi. To dvoje mogu se smatrati simbolima modernog kolonijalizma i stoga se KiM može nazvati američkim protektoratom, kako piše Her. Međutim, bez tog kolonijalizma nikada ne bi bila proglašena nezavisnost. U tom smislu su protivrečni antikolonijalistički izborni slogani Albina Kurtija, pobednika na izborima.

Jasno je kao dan da EU ‘ne može davati takt’. I dalje pet njenih članica Kosovo i Metohiju priznaju samo kao autonomnu pokrajinu u okviru državnog suvereniteta Srbije. Španija ne može prihvatiti jednostrano otcepljenje, jer bi inače nastale nove države na Pirinejskom poluostrvu. Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 i dalje važi, tako da je članstvo Kosova kao države u toj svetskoj organizaciji moguće samo uz saglasnost Rusije i Kine, što je, međutim, u bliskoj budućnosti praktično nemoguće. Uz to treba napomenuti da je veliki broj država povukao svoja priznanja, tako da njegovu nezavisnost priznaje manje od sto država.

A da li je miran dogovor u interesu sila zaštitnica? Malo verovatno, inače bi Amerikanci dali prednost Ibrahimu Rugovi i njegovom pacifističkom otporu pre 25 godina. A mogućnost direktnog sporazuma između Albanaca i Srba onda i sada vidi se na primeru sporazuma o obrazovanju između Rugove i Slobodana Miloševića iz 1996. godine.

Pretpostavlja se da je američki pritisak, koji je proizašao iz geopolitičke računice, prethodio švajcarskom priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti – prerano i protiv tradicije ove neutralne države. Otvaranje arhiva će to osvetliti, ukoliko se dokumentacija ne ‘izgubi’, kao što je bilo sa nekim dokazima ili svedocima trgovine organima na sudu za ratne zločine u Hagu.

Međutim, broj priznanja i povlačenja priznanja nije bitan. Severni Kipar je kao državu priznala jedino Turska, a ipak je to posebna oblast Evropske unije. Bitno je rešenje, sa kojim obe strane na kraju mogu živeti zajedno u miru, sa kojim se sprečava scenario, kakav je viđen nedavno u Nagorno-Karabahu ili 1995. godine u Krajini u Hrvatskoj. A može se i obrnuti pitanje: Šta je potrebno omogućiti da se reprezentacije Kosova i Srbije zajedno takmiče u fudbalu, na primer u Švajcarskoj?

Što pre pristupiti Evropskoj uniji

Idealna bi bila mirovna konferencija u švajcarskom Birgenštoku. Na njoj bi neutralna Švajcarska posredovala da dođe do sporazuma Beograda i Prištine, a obezbeđivali bi je – između ostalog – švajcarski vojnici srpskih i albanskih korena. Ali Švajcarska je, nažalost, propustila priliku da se predstavi kao nezavisna strana kojoj je stalo do rešenja.

Koje bi bilo održivo i mirovno rešenje? Možda federativna, kantonska struktura Kosova i Metohije po uzoru na Švajcarsku. Sa jednim srpskim kantonom na KiM, koji bi obuhvatio sve crkve, manastire i njihovu imovinu. U njemu bi se mogli očuvati interesi srpskog stanovništva. Za uzvrat bi Kosovo uz pomoć Srbije moglo da se učlani u sve međunarodne organizacije i bez članstva u UN.

Sledeći korak bi bilo hitno pristupanje Kosova i Srbije Evropskoj uniji, u kojoj granice ionako ne znače mnogo. Onda bi se Alfred Her mnogo lakše založio za jak privredni rast na toj teritoriji, a u kosovsko-švajcarsku privrednu komoru bi se učlanili i Srbi.

Andrija Stojković (31) vuče srpske korene sa Kosova i Metohije, oficir je Švajcarske armije i inženjer.

https://www.weltwoche.ch/ausgaben/2021-9/diese-woche/kosovo-soll-werden-wie-die-schweiz-die-weltwoche-ausgabe-9-2021.html

Die Schweizer Wochenzeitung Die Weltwoche veröffentlichte einen Artikel von Andrija Stojković zum Thema der letzten Parlamentswahlen in Kosovo, als Replik auf den Artikel von Alfred Heer, Nationalrat der Schweizer Volkspartei SVP (Knospen der Hoffnung im Kosovo, Die Weltwoche Nr. 07.21).

Der vollständige Artikel von Andrija Stojković:

Kosovo soll werden wie die Schweiz

Damit der Frieden gewahrt bleibt, bräuchte das Kosovo einen serbischen Kanton. Leider hat es die Schweiz verpasst, eine solche Lösung zu vermitteln.

Es ist erfreulich, wie sachlich und offen Alfred Heer als Gründer der Handelskammer Kosovo–Schweiz die Fakten zur allgemeinen Lage im Kosovo beschreibt (Weltwoche Nr. 7/21). Er hebt vor allem die Bedeutung der wirtschaftlichen Entwicklung hervor. Mutig ist dabei seine Aussage, dass es dazu eine Friedenslösung braucht.

Damit bestätigt er die Befürchtungen aller Kritiker der einseitigen Unabhängigkeitserklärung von vor dreizehn Jahren, dass dies keine nachhaltige und eine viel zu verfrühte Entscheidung war. Der weiterhin ungeklärte Status schafft mehr Probleme, als er löst. Als Beispiel kann die Uefa-Mitgliedschaft des Kosovo erwähnt werden, die nur dank eines «Meisterwerks abendländischer Rabulistik» (FAZ) überhaupt möglich wurde.

Der ungelöste Status ist dafür verantwortlich, dass viele junge Albaner an eine Ausreise aus dem Kosovo nach Westeuropa denken, notfalls auch mit dem visabefreiten serbischen Pass. Die 200 000 vertriebenen Serben von 1999 denken erst recht nicht daran zurückzukehren. Kfor-Truppen müssen über zwanzig Jahre nach Kriegsende immer noch das serbische Kloster Visoki Decani, erbaut um 1330 nach Christus, beschützen. Die Einwohner serbischer Enklaven im Süden des Kosovo werden bedroht.

Clinton-Statue in Pristina

Wie Heer erläutert, haben die USA mit Militärgewalt Fakten geschaffen. So grüsst heute in Pristina eine winkende Statue des amerikanischen Ex-Präsidenten Bill Clinton, als ob man keine eigene Geschichte hätte. Im Kosovo steht eine der grössten Militärbasen der USA in Europa. Beides kann man als Symbole des modernen Kolonialismus sehen und daher das Kosovo als amerikanisches Protektorat bezeichnen, wie Heer schreibt. Doch ohne diesen Kolonialismus wäre es nie zu einer Unabhängigkeitserklärung gekommen. So gesehen sind die antikolonialistischen Wahlparolen von Wahlsieger Albin Kurti widersprüchlich.

Dass die EU «keine Impulse» setzen kann, liegt auf der Hand. Fünf EU-Staaten erkennen das Kosovo weiterhin als autonome Provinz innerhalb der staatlichen Souveränität Serbiens an. Spanien kann keine einseitige Abspaltung akzeptieren, sonst würden neue Staaten auf der Iberischen Halbinsel entstehen. Die Uno-Resolution 1244 gilt weiterhin, so dass eine Uno-Mitgliedschaft des Kosovo als Staat nur mit Einverständnis Russlands und Chinas möglich ist, was wiederum in naher Zukunft praktisch ausgeschlossen ist. Viele Staaten haben zudem die Anerkennung des Kosovo zurückgezogen, so dass dessen Unabhängigkeit von weniger als hundert Staaten anerkannt wird.

Ist eine friedliche Einigung im Interesse der Schutzmächte? Wohl kaum, sonst hätten die Amerikaner auf Ibrahim Rugova und seinen nichtmilitärischen Widerstand vor 25 Jahren gesetzt. Dass ein direktes Abkommen zwischen Albanern und Serben möglich war und ist, sieht man am Beispiel des Bildungsabkommens zwischen Rugova und Slobodan Milosevic von 1996.

Vermutlich auf amerikanischen Druck, der aus geopolitischem Kalkül entstand, folgte die Anerkennung der einseitigen Unabhängigkeitserklärung auch seitens der Schweiz – viel zu früh und entgegen den Gepflogenheiten eines neutralen Landes. Die Öffnung der Archive wird uns mehr Klarheit verschaffen, falls die Unterlagen nicht «verlorengehen» wie gewisse Beweise oder Zeugen zum Organhandel beim Kriegsverbrechertribunal in Den Haag.

Aber es geht nicht um die Anzahl der Anerkennungen und Aberkennungen; Nordzypern wird nur durch die Türkei als Staat anerkannt und ist trotzdem ein Sondergebiet der EU. Es geht um eine Lösung, bei der beide Seiten am Ende friedlich zusammenleben können. Und bei der ein Szenario wie jüngst in Berg-Karabach oder 1995 in der Krajina in Kroatien verhindert wird. Oder anders gefragt: Was braucht es, dass die Fussballmannschaften des Kosovo und Serbiens miteinander beispielsweise in der Schweiz Fussball spielen können?

Schnellstmöglicher Beitritt zur EU

Eine Friedenskonferenz auf dem Bürgenstock wäre ideal gewesen. Die neutrale Schweiz hätte eine Einigung zwischen Belgrad und Pristina vermittelt, bewacht und beschützt unter anderem von serbisch- und albanischstämmigen Soldaten in Schweizer Armeeuniformen. Doch leider hat es die Schweiz verpasst, sich als lösungsorientierte und unabhängige Seite zu präsentieren.

Was wäre eine mögliche nachhaltige und friedliche Lösung? Vermutlich eine föderative, kantonale Struktur des Kosovo nach Schweizer Vorbild. Mit einem serbischen Kanton im Kosovo, der alle Kirchen und Klostergüter mit einbeziehen würde. Darin könnten die Interessen der serbischen Bevölkerung gewahrt werden. Im Gegenzug dürfte das Kosovo mit Hilfe Serbiens wohl allen internationalen Organisationen beitreten, auch ohne Uno-Mitgliedschaft.

Der nächste Schritt wäre der schnellstmögliche Beitritt des Kosovo und Serbiens zur EU, in der die Grenzen ohnehin keine grosse Rolle mehr spielen. Alfred Heer könnte sich dann viel einfacher für ein starkes Wirtschaftswachstum im Kosovo einsetzen, und der Handelskammer Kosovo–Schweiz würden auch Serben beitreten.

Andrija Stojkovic, 31, hat serbische Wurzeln im Kosovo, ist Offizier der Schweizer Armee und Ingenieur.

https://www.weltwoche.ch/ausgaben/2021-9/diese-woche/kosovo-soll-werden-wie-die-schweiz-die-weltwoche-ausgabe-9-2021.html

Aleksandra Ninković Tašić specijalni gost književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj

0

Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj Vas poziva na treće po redu književno veče, koje će se održati 21. Marta 2021. godine u 18 časova, preko online platforme Zoom. Tema književne večeri je knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka” Mihajla Pupina. Ovog puta pecijalni gost biće Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i odličan poznavalac Pupinovog života i dela. Aleksandra je prikupila preko 30’000 dokumenata arhivske građe o Pupinu. Ona je autor “Zvezdobrojaca” i drugih knjiga o njemu i ostalim istaknutim srpskim naučnicima, kao i nekoliko izložbi na tu temu. Za svoj doprinos jačanju Pupinovog nasleđa i istorije srpske nauke dobila je brojne nagrade, kao i titulu Viteza srpske kulture.

Književne večeri Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj održavaju se svakog drugog meseca, i imaju za cilj da kroz druženje vrate jezik i književnost u naše živote. Na svakoj književnoj večeri, osim razgovora o piscu i delu, takođe razmenjujemo i lične utiske i razgovaramo o citatima ili anegdotama pisca koji su nam ostavili poseban utisak. Sve zainteresovane pozivamo da nam unapred pošalju svoje utiske – citate, pasuse iz knjige ili slično – kako bismo na okupljanju pričali o njima.

Za predstojeće veče, koje je, kao i uvek, otvoreno za sve, možete se prijaviti mejlom na literaturkreis(at)serbischeakademiker.ch.

POSLEDNJE VESTI