Učenici Srpske škole u Luganu imali su priliku da učestvuju na jedinstvenoj radionici vizantijskog portreta, održanoj u saradnji sa Radionicom za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić iz Beograda i udruženjem Serbinfo. Ovaj događaj okupio je decu različitog uzrasta oko zajedničkog cilja – upoznavanja sa bogatim duhovnim i kulturnim nasleđem srpskog naroda kroz umetnost.
Tokom radionice, mališani su se upoznali sa osnovama ikonopisanja i pravilima vizantijskog likovnog izraza. Kroz praktičan rad, učenici su učili: kako se gradi lik u vizantijskom stilu, koje su specifične tehnike i simbolika u sakralnoj umetnosti, zašto su ikone i vizantijski portreti važan deo pravoslavne tradicije.
Posebno je dragoceno što su deca na neposredan, kreativan i njima blizak način mogla da dožive spoj vere, tradicije i umetnosti. Na taj način, škola ne samo da čuva jezik i identitet, već i produbljuje osećaj pripadnosti i povezanosti sa maticom.
Organizacija radionice ne bi bila moguća bez posvećenosti i podrške pojedinaca i institucija. Zato se upućuje posebna zahvalnost učiteljici Zorici Aleksić na trudu, ljubavi prema deci i istrajnosti u organizaciji ovakvih aktivnosti.
Zahvalnost pripada i ocu Marku Kneževiću iz crkvene opštine Ticino na datom blagoslovu i podršci, koji su od velikog značaja za očuvanje duhovnog života srpske zajednice u Švajcarskoj.
Udruženje Serbinfo i Radionica za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić pokazali su još jednom koliko saradnja između dijaspore i umetnika iz Srbije može da donese konkretne i lepe rezultate. Ovakvi projekti doprinose tome da deca odrastaju sa svešću o svojim korenima, ali i sa samopouzdanjem da tu tradiciju dalje nose i razvijaju.
Na kraju, najlepši utisak ostavljaju upravo deca – njihova radoznalost, strpljenje, kreativnost i ponos kada pred sobom ugledaju rad koji su sami stvorili. Organizatori poručuju da je ovo tek početak i da se u budućnosti planira još sličnih radionica i sadržaja koji spajaju umetnost, veru i identitet srpske zajednice u Švajcarskoj.
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj raspisalo je konkurs za nagradu za najbolji master i bečelor rad za 2025. godinu, pod nazivom “Best Thesis Award 2025”. Ukupni nagradni fond iznosi 1000 švajcarskih franaka, a cilj je da se istaknu najbolji studentski radovi povezani sa Srbijom i regionom jugoistočne Evrope, kao i radovi članova udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj.
Pravo učešća imaju radovi koji su odbranjeni na nekoj od švajcarskih visokoškolskih ustanova (univerzitet ili visoka škola) tokom jesenjeg semestra 2024. ili prolećnog semestra 2025. godine. Jedan od uslova je da završni rad ima ocenu najmanje 5.5.
Konkurs je otvoren za dve grupe kandidata:
studente koji su članovi udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj
autore radova koji se tematski bave Srbijom ili širim prostorom jugoistočne Evrope
Potrebna dokumentacija
Kandidati treba da pošalju kompletnu dokumentaciju najkasnije do 22. decembra 2025. godine:
Propratno pismo (najviše 1 stranica), koje uključuje:
Naslov rada i nivo studija
Kratko obrazloženje (½ stranice) zašto rad zaslužuje nagradu
Kratak sažetak rada (½ stranice)
Biografija (najviše 2 stranice)
Ceo rad u PDF ili Word formatu
Opciono: Pisani komentar mentora ili profesora
Za sva dodatna pitanja, zainteresovani se mogu obratiti na e-mail adresu udruženja: info@akademsko.ch.
Selekcija i dodela nagrade
Kandidati će o rezultatima konkursa biti obavešteni tokom proleća 2026. godine. Dobitnici nagrade biće pozvani da predstave svoj rad na posebnom događaju koji će organizovati Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj. Radi očuvanja transparentnosti, članovi žirija koji su direktno mentorisali rad ili su u bliskoj saradnji sa kandidatom, biće izuzeti iz odlučivanja o tom konkretnom radu.
Stručni žiri čine:
dr Valentina Petrović
dr Ivan Živadinović
dr Luka Petrović
dr Denis Vučkovac
Luka Popadić
Tomislav Petrović
Ovaj konkurs predstavlja značajnu priliku za studente koji studiraju u Švajcarskoj, a koji su vezani za srpsku zajednicu ili se u svom akademskom radu bave temama iz Srbije i regiona. Nagrada “Best Thesis Award 2025” ne samo da podstiče akademsku izvrsnost, već jača i veze između srpske dijaspore, nauke i društva u Švajcarskoj.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, svečano je otvorio u Cirihu 26. Dečju smotru srpskog foklora. Ova tradicionalna manifestacija okupila je brojne goste, roditelje, predstavnike kulturno-umetničkih društava i mlade fokloraše, predstavljajući snažan primer negovanja srpske kulture van granica matice.
Smotra je više od kulturnog događaja – ona je most koji povezuje generacije i kontinente, čuvajući srpski identitet kroz igru, pesmu, muziku i nošnje. Mladi učesnici pokazali su izuzetan talenat i ljubav prema tradiciji, potvrđujući da srpska kultura u dijaspori živi i prenosi se na nove generacije.
Na svečanom otvaranju, Kokanović je poručio: „Draga deco, vi ste najbolji ambasadori naše tradicije. Svaki korak, svaki zvuk i svaki vez na nošnji deo su velikog mozaika srpskog nasleđa.“
Posebna zahvalnost upućena je roditeljima, nastavnicima foklora i svim entuzijastima koji neumorno rade na očuvanju kulture, kao i domaćinima koji su doprineli uspešnoj organizaciji manifestacije.
Smotra je ujedno i prilika za jačanje zajedništva, očuvanje kulturnih korena i gradnju prijateljstva u zemlji koja sve više postaje drugi dom našoj dijaspori. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu nastaviće da podržava programe koji jačaju identitet naših ljudi u rasejanju.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, boravi u poseti Srbima u Švajcarskoj, gde je održao sastanak sa predstavnicima srpskih udruženja koja deluju u ovoj zemlji. Na sastanku su razmotreni tekući projekti, ključni izazovi sa kojima se zajednica suočava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje i podrške srpskoj dijaspori.
Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na unapređenje kulturnih i obrazovnih programa koji su od suštinskog značaja za očuvanje jezika, kulture i identiteta među mlađim generacijama. U tom kontekstu, sagovornici su razgovarali o jačanju dopunske nastave na srpskom jeziku, većoj dostupnosti sadržaja na maternjem jeziku i uključivanju dece i mladih u programe koji neguju nacionalni identitet.
Predstavnici srpskih udruženja ukazali su na potrebu bolje međusobne povezanosti organizacija koje okupljaju Srbe širom Švajcarske, kako bi se zajedničke inicijative efikasnije sprovodile i kako bi se potencijal zajednice bolje iskoristio. Razmatrane su i ideje za umrežavanje udruženja, organizovanje zajedničkih manifestacija i jačanje prisustva srpske zajednice u javnom i kulturnom životu Švajcarske.
Kokanović je istakao da je kontinuirana institucionalna podrška dijaspori jedan od prioriteta države, naglašavajući da se kroz zajedničko delovanje mogu stvoriti još snažniji mehanizmi za očuvanje kulturnog nasleđa, jačanje zajedništva i afirmaciju srpskog naroda u inostranstvu. On je izrazio uverenje da će konkretni dogovori sa sastanka rezultirati novim projektima i vidljivijim prisustvom srpske zajednice u društvu zemlje domaćina.
Ova poseta ocenjena je kao važan korak ka daljem osnaživanju saradnje između matice i dijaspore i potvrda da veza sa Srbima u inostranstvu ostaje živa, snažna i trajno usmerena ka zajedničkom napretku.
U Ambasadi Republike Srbije u Bernu 26. oktobra 2025. godine održana je svečanost na kojoj su učenici prvog i drugog razreda srpske dopunske škole u Švajcarskoj dobili „Nacionalnu čitanku” – izdanje Ministarstva prosvete Republike Srbije namenjeno negovanju srpskog jezika, kulture i tradicije.
Program je započeo intoniranjem himne „Bože pravde”, nakon čega su najmlađi pripremili kratku priredbu posvećenu lepoti srpske reči i vrednostima koje povezuju generacije. Usledilo je svečano uručenje čitanki, uz iskrene osmehe i radost učenika, kao najlepšu potvrdu da knjiga i danas ostaje ključ znanja i pripadnosti.
Prisutne je pozdravila konzulka Republike Srbije Nataša Božović, ističući značaj da srpski jezik živi i raste i van granica matice. Koordinatorka nastave Biljana Dimitrijević zahvalila je Ministarstvu prosvete na podršci, kao i učenicima, roditeljima i nastavnicima na predanosti očuvanju srpske reči.
Svečanost je završena zajedničkim fotografisanjem, kao simbolom ponosa i zajedništva. Događaj u Bernu još jednom je potvrdio da je škola na maternjem jeziku važan oslonac deci i porodicama u dijaspori — most koji spaja korene, savremenost i budućnost.
U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održana je svečanost posvećena čitanju i očuvanju jezika i tradicije. Učenici, roditelji i nastavnici zajedno su obeležili „praznik knjige“, uz podelu Nacionalne čitanke „Riznice“, poklona Ministarstva prosvete Republike Srbije.
„Riznice“ su osmišljene da podstaknu svest o kulturnom, duhovnom i naučnom nasleđu Srbije, neguju srpski jezik i tradiciju, ali i promovišu poštovanje različitosti i međusobno uvažavanje. Zbirka donosi priče, pesme i legende, susrete sa znamenitim ličnostima poput Svetog Save, Nikole Tesle i Stevana Mokranjca, kao i teme o igrama, običajima i prirodnim lepotama.
Poseban pečat događaju dali su učenici srpske dopunske škole „Sveti vladika Nikolaj Žički“ iz kantona Lucern. Učenice Nina, Nika, Una i Atina priredile su scenski prikaz koji je publici — kroz igru i reč — približio ideju da knjige istovremeno otvaraju prozor u svet i vraćaju nas korenima.
Podela čitanki simbolično je potvrdila poverenje i brigu za budućnost najmlađih: svaka priča i pesma dobijena tog popodneva zamišljena je kao nit koja povezuje generacije, jezik i običaje, podstičući radoznalost i ljubav prema učenju.
Na kraju programa knjige su ponete kućama, a, kako se navodi u objavi, „u srcima su ostale reči“ — podsetnik na toplinu susreta i motiv da se nastavi sa čitanjem, učenjem i stvaranjem.
„Sav med mi isto izgleda.” Ta rečenica, koju Nikola Rodić često čuje od kupaca u Švajcarskoj, sažima jednu od najčešćih nedoumica potrošača: kako razlikovati kvalitetan, lokalni med od industrijskih mešavina sa polica supermarketa? Rodić, osnivač pčelarske kuće Rodić Honig iz Prattelna (Basel-Landschaft), kroz svoje višegodišnje iskustvo nudi praktičan vodič za snalaženje na prepunom tržištu meda.
Etiketa otkriva više nego što mislite
Prvi trag nalazi se već na tegli. Oznaka „Mischung von Honig aus EU und nicht-EU-Ländern“ znači da je med mešan iz ko zna koliko zemalja. „To nije nužno loše, ali nije ono što tražim kada želim da probam švajcarski med“, kaže Rodić.
Suprotno tome, „Schweizer Honig“ garantuje da je nektar prikupljen u Švajcarskoj. Još preciznije su regionalne oznake poput „Berner Honig“, „Basler Honig“ ili čak naziv sela — što je poreklo uži, to je veća šansa da je proizvod autentičan i dosledan.
Kristalizacija je znak prirodnosti
„Vaš med kristališe brže od onog iz prodavnice“, primetio je nedavno jedan kupac. Za Rodića je to — kompliment. Prirodan med, naročito suncokretov, kristališe za nekoliko meseci i postaje kremast, gotovo kao maslac. Med koji ostaje tečan godinama često je termički obrađen na visokim temperaturama, što može umanjiti nutritivne i aromatske kvalitete.
Miris koji ne laže
Dobar med ima karakter. Planinski med miriše na divlje cveće i trave, suncokretov ima suptilnu, gotovo vanilastu notu. „Ako med ne miriše ni na šta, oprez“, upozorava Rodić, prisećajući se tezge na pijaci u Bazelu gde je prodavac nudio „naš med“ iz — Alzasa. „To je već bio prvi znak upozorenja, a drugi je bio nedostatak mirisa.“
Koliko košta kvalitet
Iako „skuplje znači bolje“ nije univerzalno pravilo, cena meda u Švajcarskoj često prati realne troškove malih pčelara: košnice, rad, pakovanje, sertifikate. Racionalan raspon za kvalitetan lokalni med kreće se oko 15–25 CHF po kilogramu, u zavisnosti od regije i tipa. Jeftinije opcije mogu upućivati na mešavine ili industrijsku obradu.
Gde kupovati
Najbolje iskustvo, kaže Rodić, dolazi direktno od pčelara: „Razgovor kaže više od etikete — čujete odakle pčele sakupljaju nektar i vidite kako se med čuva.“
Druga dobra adresa su lokalne pijace. Prodavci koji su stalno prisutni obično održavaju kvalitet i otvoreni su za pitanja. Plus: mogućnost degustacije pre kupovine.
Nema „najboljeg“ meda — postoji vaš ukus
„Za tost biram kremasti suncokretov; za čaj ili desert volim tamniji, šumski med intenzivnijeg ukusa“, kaže Rodić. Savet je jednostavan: probajte različite proizvođače, posećujte pijace, razgovarajte sa pčelarima. Kada pronađete nekoga kome verujete — ostanite verni.
Nikola Rodić je osnivač pčelarske kuće Rodić Honig iz Prattelna, Basel-Landschaft. Nakon preseljenja iz Srbije u Švajcarsku, posvetio se tradicionalnom pčelarstvu, kombinujući iskustvo iz domovine sa švajcarskim standardima kvaliteta.
Jezik nije samo sredstvo komunikacije – on je deo identiteta, kulture i nasleđa svake zajednice. Kako dijaspora sa Balkana u Švajcarskoj koristi svoj maternji jezik, i kakvu ulogu on igra u svakodnevnom životu? Ovo su neka od ključnih pitanja istraživanja Univerziteta u Cirihu, koja se bavi proučavanjem jezika balkanske dijaspore u Švajcarskoj.
Kako biste pomogli u ovom važnom istraživanju, pozivamo sve pripadnike dijaspore iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske da učestvuju u popunjavanju upitnika.
Trenutno je dostupan na nemačkom jeziku, a uskoro će biti dostupne i verzije na italijanskom, francuskom i srpskom jeziku.
Ovo istraživanje ima za cilj da pruži dublji uvid u načine na koje dijaspora očuva i koristi svoj jezik, kako u privatnom tako i u javnom životu. Kristijana naglašava da što više ljudi učestvuje, to će rezultati biti relevantniji i korisniji za razumevanje jezičkih trendova među balkanskom dijasporom.
Ako želite da podržite ovo istraživanje, podelite link sa svojim prijateljima, porodicom i poznanicima u dijaspori. Svaka popunjena anketa doprinosi boljem razumevanju uloge jezika u migracionim zajednicama.
Više informacija možete pronaći i na priloženom plakatu koji je pripremljen za objave na društvenim mrežama.
Hvala vam na učešću i doprinosu ovom važnom istraživanju!
Jelena Angelovski i Andrijana Adamović, Foto: Vlada Angelovski
U organizaciji Umetničkog centra SOKO, Univerzitetska biblioteka u Bazelu bila je domaćin nezaboravne književne večeri posvećene delima Jelene Angelovski, doktorke književnosti. Na ovom događaju, autorka je predstavila svoja dva poznata dela – roman za mlade „Mika“ i zbirku humorističkih beležaka „Štelovanje glave“, u kojima su univerzalne teme odrastanja, identiteta i prilagođavanja prikazane na dubok i duhovit način.
Univerzalne teme u delu „Mika“
Roman „Mika“, koji se bavi izazovima odrastanja u inostranstvu, traženjem identiteta i otkrivanjem lične „super-moći“, već je osvojio brojne regionalne nagrade za najbolju dečju knjigu. Jelena Angelovski je istakla kako svaki čitalac ovu knjigu doživljava na svoj način, što je, prema njenim rečima, odlika kvalitetne književnosti. „Mika“ na univerzalan način osvetljava pitanja uklapanja u novi svet i prevazilaženja različitih izazova, što ga čini posebno bliskim čitaocima iz dijaspore.
Humor u svakodnevnim situacijama
S druge strane, „Štelovanje glave“ je zbirka humorističkih beležaka koje prikazuju autorkino iskustvo prilagođavanja životu u Švajcarskoj. Jelena Angelovski kroz duhovite priče o izazovima nove sredine uspeva da nasmeje i dotakne publiku, dok nas podseća na univerzalnost ljudskih iskustava. Knjiga je nastala iz njenih popularnih objava na društvenim mrežama, koje su često izazivale oduševljenje i prepoznavanje kod pratilaca.
Razgovor o književnosti i identitetu
Promociju je otvorila predsednica UC SOKO, Andrijana Adamović, koja je kroz spontan razgovor sa autorkom otkrila detalje o nastanku knjiga, inspiracijama i temama koje obrađuju. „Knjige Jelene Angelovski govore o suštini našeg uklapanja u svet koji se razlikuje od onog na koji smo navikli. Publika se smejala, prepoznavala i vraćala sopstvenim iskustvima tokom celog događaja“, istakla je Adamović.
Poseban ambijent i topla atmosfera
Za ovaj poseban događaj, sala za predavanja Univerzitetske biblioteke u Bazelu transformisana je u romantični kutak zahvaljujući kreativnosti Maje Rajić Petrović iz UC SOKO. Slavica Veselinović, dugogodišnja bibliotekarka, dala je poseban doprinos organizaciji, otvarajući vrata biblioteke za ovu več neobičnog književnog susreta. „Veče je proteklo u izuzetno toploj atmosferi. Publika je uživala u odlomcima iz knjiga, a priče su delovale univerzalno – kao da su deo života svakog od nas“, rekla je Veselinović.
Snaga književnih susreta
Jelena Angelovski nije nepoznata publici u Bazelu. U prošlosti je držala predavanja o srpskoj epskoj tradiciji i učestvovala u performansima Umetničkog centra SOKO. Ovaj događaj, međutim, bio je još jedan dokaz da književnost ima moć da inspiriše, povezuje ljude i pruži trenutke zajedništva i prepoznavanja. „Susreti sa publikom u Bazelu uvek su dirljivi i obogaćujući. Ovakvi događaji daju smisao našim svakodnevnim naporima“, zaključila je Angelovski.
Promocija knjiga Jelene Angelovski u Bazelu još jednom je pokazala da umetnost i književnost imaju univerzalnu moć da nas inspirišu i podsećaju na ono što nas sve spaja, bez obzira na razlike i udaljenosti.
Udruženje likovnih umetnika “Uroš Predić” Švajcarska obeležilo je jubilej, 30 godina postojanja, brojnim kulturnim događajima u Bazelu koje su zajednički nazvali “Identit?”. Prvo je svečano otvorena izložba kojoj je pored aktivnih članova prisustvovala i Vesna Pantić, istoričar umetnosti, osnivač i nekadašnji kurator udruženja. Muzički gosti bili su Klassik Nuevo.
Dan posle otvaranja izložbe u galerijskom prostoru održan je mini turnir Srpskog šahovskog kluba SORAB iz Bazela, sledećeg vikenda organizovane su likovna radionica za odrasle i poseta đaka srpske dopunske škole. Priređen je mali sajam knjiga uz književno veče Udruženja srpskih pisaca Švajcarske i nastup Umetničkog centra SOKO.
Udruženje “Uroš Predić” je pokušalo da u jednoj nedelji spoji i poveže što više pojedinaca i udruženja dijaspore univerzalnom temom identiteta. Na mnogim jezicima reč identitet počinje isto, ali se završava različito, zato na kraju nezavršene reči stoji znak pitanja. Umetnici su postavili pitanja: ko smo mi posle toliko godina u inostranstvu, koje su naše lične priče, šta nam je nametnuto ili nije? Identitet za svakoga znači nešto drugo, ujedno uvek nas deli, ali i sve spaja. Pored odgovora na pitanje kroz slike, fotografije i skulpture, umetnici su na ovu temu odgovorili i pisanom rečju na plakatima, na kojima su na različitim jezicima ispisane lične misli o identitetu.
– Jedan od ciljeva našeg udruženja jeste povezivanje naših umetnika u dijaspori. Godinama upoznajemo i spajamo ljude. Rađaju se nova poznanstva, projekti, dešavanja i divna dela. Čak i kada ona nastavljaju da žive van okvira naših aktivnosti, mi smo srećni, jer smo pokrenuli nešto. Želja nam je bila da za jubilej povežemo ne samo pojedince sa publikom, već i da umrežimo više udruženja dijaspore. Našu galeriju smo za vreme izložbe ustupili udruženjima kako bismo povezali likovnu umetnost sa drugim aktivnostima. Srećan sam da smo uspeli u tome. Energiju koju smo stvorili osetili su svi, kao i posetioci izložbe, i ona nam daje podstrek za nove kreativne ideje i sličnu vrstu saradnje u budućnosti. Ovom prilikom posebno bih zahvalio Saši Stahinoviću iz MI Helvetia, koji se zainteresovao za naš projekat i podržao nas medijski – navodi Dejan Milić, predsednik Udruženja likovnih umetnika “Uroš Predić”.
Kulminacija ove nedelje umetnosti i sabornosti u Bazelu bilo je književno veče u izložbenoj galeriji koju su svojim glasovima dodatno oplemenili “sokolići” iz Umetničkog centra SOKO i Marta Adamović na violini uz klavirsku pratnju Erike Firkal.
Ovaj događaj okupio je ljubitelje umetnosti i književnosti, s posebnim naglaskom na saradnju između pisaca, slikara i umetničkih centara, a Udruženje srpskih pisaca Švajcarske predstavilo je jubilarni 20. zbornik “Zaveštanja”. Članovi USPŠ Snežana Milanović, Dragan Mihailović, Monika Aleksia, Mirjana Cvijanović, Biljana Mihajlović, Snežana Petrović, Zdravko Lazarević, Mirjana Drljača i Daliborka Šišmanović Kepčija predstavili su svoja dela brojnoj publici.
Žaklina Marković Mitić, predsednica druženja srpskih pisaca Švajcarske, osvrnula se na uspešnu saradnju.
– Povezivanje književnosti i slikarstva u zborniku “Zaveštanja” ove godine predstavlja značajan korak u zajedničkim nastojanjima da proširimo granice kreativnog izražavanja. Saradnja sa Udruženjem “Uroš Predić” donela je jedinstvenu sinergiju reči i slike, a ovakvi projekti ne samo da nas podstiču na stvaranje, već i omogućavaju da naša dela dopru do šire publike. Verujem da zajednički rad doprinosi jačanju kulturne scene srpske dijaspore i inspiriše nas za buduće poduhvate.
Andrijana Adamović, čelnica UC SOKO, ističe da su privilegovani što je Udruženje “Uroš Predić” izabralo Bazel da u njemu obeleži jubilej.
– Zahvaljujući tome mogli smo da prisustvujemo svim događajima koji su u sklopu izložbe organizovani. Otvaranje izložbe je bilo veličanstveno, a cela moja porodica je pohađala kurs slikanja. Na književnoj večeri USPŠ pevala je dečja grupa Umetničkog centra SOKO. Imali smo priliku da spojimo snage naših udruženja i pokažemo koliko je sabornost važna za kulturnu scenu. Atmosfera je bila neverovatna, a ovo pokazuje koliko zajedno možemo postići i koliko je umetnost moćna u povezivanju ljudi.
