Na Dan državnosti, ugledni švajcarski dnevnik Corriere del Ticino objavio je opširan prilog posvećen Srbiji i srpskoj zajednici u Kantonu Tićino, izdvojivši za ovu temu dve cele stranice. U središtu objave nalazi se opsežan intervju sa ambasadorom Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, dr Ivanom Trifunovićem, u kojem se govori o odnosima Srbije i Švajcarske, ulozi dijaspore, kao i o značaju očuvanja identiteta i povezivanja zajednice sa maticom.
Pored razgovora sa ambasadorom, tekst donosi i prateće intervjue i izjave koje dodatno osvetljavaju prisustvo, doprinos i organizovanost srpske zajednice u Tićinu — uključujući sagovornike dr Mariju Stojadinović i paroha Marka Kneževića, koji iz svojih perspektiva govore o životu zajednice, kulturi, duhovnosti i svakodnevnim izazovima i prilikama.
U nastavku donosimo prevod intervjua i prevod pratećeg teksta.
Srpska zajednica u Tićinu, savršeno integrisana, sačuvala je istinski „balkanski“ duh: vesela je, strastvena, voli igre i sport, religiozna kao što to samo pravoslavni hrišćani umeju da budu, sa onim evocirajućim obredima na staroslovenskom, pomalo kao tridentska misa kod katolika. Ukratko, sve je vrlo i iskreno „slovensko“. To predstavlja veliki kulturni doprinos i osećanja za naš kraj. Kada se slušaju usmena kazivanja jednog tićinskog Srbina, atmosfera odmah postaje ona obavijajuća koju prenose sveće, žute voštane sveće koje se pale ispred ikonostasa. Kakvo čudo!
„Da, mi smo takvi – kaže nam Marija Stojadinović, već dvadeset godina u Tićinu. Lepota naše zajednice, koja je već stigla do četvrte generacije, jeste u tome što je veoma dobro integrisana, a istovremeno čuva višestolećne tradicije. Srbi u Tićinu rade u svim sektorima: u zdravstvu, ja sam i sama porodični lekar, u građevinarstvu, zanatstvu, trgovini i ugostiteljstvu, kao moj muž do nedavno. Drugi rade u banci ili u opštini.“ Zapravo, prvi dolasci Srba u Tićino bili su znatno pre ratova devedesetih godina. Integracija je bila spora, ali uspešna. Većina Srba u Tićinu danas ima državljanstvo. „Moji srpsko-tićineski pacijenti stariji od 60 godina, priča Marija, traže od mene da im objasnim njihove patologije na srpskom, ali mladi žele da im govorim samo na italijanskom. Potpuno su integrisani. Za mene je put bio malo teži: došla sam ovde sa 27 godina, morala sam tek da naučim italijanski jezik, da mi se diplome medicine priznaju u Lozani… Ali sve je prošlo dobro: uvek sam bila prihvaćena i priznata, nikada nisam imala ni najblaži slučaj diskriminacije.“
Marija nam daje i jedan detalj koji otkriva određenu društvenu tendenciju: „U poslednje vreme, svadbe na koje me pozivaju su mešovite. Naravno, radi se o građanskim ceremonijama, ali nakon njih slede velika slavlja u Srbiji, uvek u avgustu.“ Tendencija, međutim, među mladima srpsko-tićineskog porekla, jeste da se u Srbiju vraćaju ređe nego njihovi roditelji. Svakako, privlačnost velikih pravoslavnih verskih praznika ipak se oseća, bar nekoliko puta godišnje. A za to je i Tićino dobro organizovano.
„Imamo dve crkve – objašnjava nam otac Marko Knežević, sveštenik srpske pravoslavne zajednice u Tićinu. Glavna, koju delimo sa katolicima, jeste crkva Svetog Jovana u Belinzoni, gde služimo tri liturgije mesečno, plus one radnim danima kada je praznik nekog sveca. Zatim je tu Sveti Roko u Luganu, jedna liturgija mesečno, isključivo iz organizacionih razloga. Ukupno je uključeno hiljadu srpsko-tićinskih porodica. Ali među vernicima imamo i Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare, Makedonce i švajcarske pravoslavce.“ Srpsko-pravoslavna zajednica u Tićinu je, između ostalog, član Radne zajednice hrišćanskih crkava u Kantonu Tićino (CLCCT). U svakom slučaju, procenjuje se da srpska zajednica u Tićinu broji do deset hiljada ljudi. U crkvi u Belinzoni, jednom mesečno, održavaju se časovi veronauke za decu i odrasle. Uz odobrenje katolika, tamo je postavljen značajan ikonostas poznatog umetnika Gorana Jovića. „Voleli bismo da organizujemo – kaže otac Marko – i druge inicijative posvećene umetnosti.“
Tu je i pitanje srpskog doprinosa tićinskoj kulturi. Udruženja kao što su Sveti Sava u Belinzoni, Desanka Maksimović u Luganu, sportski FK Drina, kao i organizovana Serbinfo Vladimira Miletića, obezbeđuju niz informacija i pre svega događaja i večeri, od muzičkih do književnih, pa sve do sočnih gastronomskih, koji uspevaju da uključe i oduševe čak i najtradicionalnije Tićineze. Što se tiče kulturne razmene među kantonima, dovoljno je reći da su prošle subote u Tićinu bile delegacije srpskih zajednica iz Ciriha, Soloturna i Cuga.
Razgovor vodio: Tomi Kapelini Corriere del Ticino, 14.02.2026
U toploj i nadahnutoj atmosferi, učenici škole „Zmaj“ u Herisauu, u Švajcarskoj, ugostili su Žaklinu Marković Mitić, pesnikinju i proznog pisca, i pesnikinju Elu Kulić, aktivne članice Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. One su održale poetsku radionicu posvećenu lepoti pisane reči i snazi izražavanja na maternjem jeziku.
Kroz razgovor, zajednički rad i čitanje poezije, govorile su o tome kako nastaje pesma – od prve misli i osećaja do stiha koji ostaje zapisan. Učenicima su približile ideju da je poezija prostor slobode, mašte i hrabrosti da se izrazi ono što se ponekad ne izgovara naglas. Radionica je protekla u kreativnoj i podsticajnoj atmosferi, uz mnoštvo pitanja, osmeha i prvih napisanih stihova.
Cilj posete bio je da se deca podstaknu da pišu – da veruju svojoj mašti i neguju srpski jezik kroz stvaralaštvo. Za decu u rasejanju to predstavlja poseban izazov. Svi oni pohađaju škole na nemačkom jeziku, čitaju i pišu prvenstveno na nemačkom, dok je srpski jezik najčešće vezan za porodični dom i dopunsku nastavu. Upravo zato važno je pružiti im dodatnu podršku i pokazati da pisanje na maternjem jeziku nije samo učenje, već i čuvanje identiteta, emocija i osećaja pripadnosti.
Učenica Kalina svoje utiske o susretu opisala je u rimi sledećim rečima:
Za mene je radionica kao igraonica. Smišljala se rima, zabava je bila svima. Od srca hvala, Ela i Žaklina, vaša Kalina.
Škola „Zmaj“, domaćin ovog susreta, već godinama se posvećeno bavi očuvanjem i razvojem našeg jezika i kulture u Švajcarskoj. U okviru škole jezika za sve uzraste i nivoe – od jaslica i predškolskog uzrasta, preko školskog i tinejdžerskog doba, do odraslih polaznika – pruža se mogućnost učenja srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika, kako za početnike, tako i za one koji žele da svoje znanje usavrše. Pored redovne nastave organizuju se i kursevi kreativnog pisanja, srpske kulture i dramski klubovi. Škola se nalazi u Cirihu, kao i u nekoliko mesta istočne Švajcarske, uz mogućnost onlajn saradnje.
Za ovu posebnu priliku, Ela Kulić i Žaklina Marković Mitić napisale su zajedničku pesmu pod nazivom „Rečima granice briši“. Pesma je nastala kao dar učenicima i trajna uspomena na susret ispunjen poezijom i stvaralačkom energijom. Svakom detetu poklonjen je po jedan odštampani primerak pesme, sa željom da ih podseća da neguju maštu, veruju svojim mislima i hrabro pretaču osećanja u stihove.
U svečanoj atmosferi Espo centra u Bellinzoni, Udruženje „Sveti Sava“ iz Bellinzone obeležilo je veliki jubilej – 30 godina postojanja i rada. Proslava, koja je okupila više od 900 posetilaca, bila je istovremeno i emotivan podsetnik na put zajednice od osnivanja 16. maja 1996. godine, kao i potvrda da udruženje i danas ima važnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta, tradicije i zajedništva Srba u kantonu Tićino.
Centralni deo večeri obeležila su obraćanja visokih gostiju. Kao specijalni gost jubileja prisutnima se obratio ambasador Republike Srbije Dr Ivan Trifunović, istakavši značaj udruženja dijaspore kao mosta između zemlje porekla i države u kojoj naši ljudi žive i rade, uz poruku podrške daljem radu udruženja.
Skupu su se obratili i gradonačelnik Belincone Mario Branda, kao i gradonačelnik Arbedo-Castione Luigi Decarli, koji su istakli doprinos udruženja lokalnoj zajednici kroz kulturne aktivnosti, humanitarni rad i integraciju, uz poštovanje različitosti koje obogaćuju društveni život regiona. Poslanica Kantonalnog parlamenta Sara Demir naglasila je važnost udruženja koja doprinose društvenoj koheziji i neguju interkulturalni dijalog. Sara Demir je nakon proslave podelila i lični utisak, ističući da su ovakva okupljanja „uvek trenutak velike radosti i druželjubivosti“, uz zahvalnost domaćinima na toplom prijemu i organizaciji.
Među brojnim zvanicama bili su i predstavnici Srpske pravoslavne crkvene zajednice u Tićinu – sveštenik Marko Knežević, kao i predsednik Crkvene opštine Milenko Spasojević. Jubileju su prisustvovali i predstavnici ostalih srpskih udruženja iz Tićina, kao i predstavnici sportskih i medijskih organizacija, među kojima su Humanitarna organizacija „Nemanjići“, FK Drina i portal Serbinfo, čime je proslava dobila dodatnu dimenziju zajedničkog okupljanja i umrežavanja srpske zajednice u kantonu.
Poseban trenutak večeri bio je posvećen i zahvalnosti onima koji su tri decenije nosili udruženje. Uputili su se izrazi priznanja predsedniku Udruženja Željku Milićeviću, članovima uprave i svim volonterima koji danas čine okosnicu rada „Svetog Save“, ali i svim prethodnim aktivistima i članovima koji su kroz godine, često tiho i bez velike pompe, ulagali vreme, energiju i srce kako bi udruženje opstalo i napredovalo. Naglašeno je da je upravo kontinuitet zajedničkog rada, solidarnosti i spremnosti da se pomogne – od prvih generacija osnivača do današnjih članova – omogućio da „Sveti Sava“ već 30 godina bude mesto okupljanja, podrške i čuvanja srpske tradicije u Belinconi i širom Tićina.
Nakon zvaničnih obraćanja usledio je bogat kulturno-umetnički program, u kojem su nastupila društva iz različitih delova Švajcarske. Publika je posebno pozdravila goste iz SKUD „Desanka Maksimović“ iz Lugana, zatim KUD „Opanak“ – Sierre, KUD „Sloga“ Cirih, KUD „Petar Kočić“ Soloturn i KUD „Ras“ Lucern. Igre, pesme i koreografije iz različitih krajeva srpskog etničkog prostora pretvorile su jubilarno veče u pravu smotru tradicije i mladalačke energije.
Nakon uspešnog učešća na Svetosavskoj akademiji, održanoj pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkvene opštine iz Sent Galena 25. januara, učenici Dopunske škole na srpskom jeziku iz Altštetena nastavili su svetosavsko praznovanje u duhu zajedništva, kulture i tradicije.
Na poziv Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“, učenici su 31. januara bili gosti na obeležavanju klupske slave. U okviru prigodnog programa, zajedno sa decom iz folklornog ansambla, predstavili su se prisutnim gostima recitacijama o Svetom Savi, kao i izvođenjem Himne Svetom Savi i pesme „Deca neba“.
Svojim nastupom učenici su još jednom pokazali spremnost da uče i usavršavaju srpski jezik, ali i da neguju kulturu i tradiciju svog naroda u dijaspori. Ovakvi susreti, osim što doprinose očuvanju identiteta, jačaju i osećaj pripadnosti i povezanosti najmlađih sa korenima i nasleđem.
Obeležavanje školske slave predstavlja važan deo vaspitno-obrazovnog rada dopunske škole, jer podstiče očuvanje jezičkog i kulturnog identiteta, kao i jačanje veze dece sa nacionalnom tradicijom i vrednostima koje Sveti Sava simbolizuje.
Na poluostrvu Au–Wädenswil, kraj Ciriškog jezera, u ponedeljak 19. januara, na veliki praznik Bogojavljenja, održano je tradicionalno plivanje za Časni krst u organizaciji Srpska pravoslavna crkvenaopština Cirih i Bratstvo Bogojavljenskih sokolova.
Ovaj događaj, koji se iz godine u godinu okuplja sve veći broj vernika, predstavlja snažan izraz vere i čuvanja pravoslavne tradicije, u spomen na Bogojavljenje Gospodnje i krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu od strane Svetog Jovana Krstitelja.
U prisustvu velikog broja vernog naroda, među kojima je bio i značajan broj dece, u plivanju je učestvovalo više od 30 hrabrih plivača koji su se, uprkos minusu i ledenoj vodi, okupali u Ciriškom jezeru. Uslov za učešće bilo je blagovremeno prijavljivanje nakon Večernje službe u hramu Svete Trojice, uoči praznika.
Plivanje je blagoslovio Episkop Andrej, koji je svima čestitao praznik tradicionalnim pozdravom „Bog se javi!“, nakon čega je usledio čin osvećenja bogojavljenske vodice. U bogosluženju su sasluživali protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović, protojerej Branimirom Petković i đakon Vladimir Mihajlović.
Po završenoj molitvi, Vladika je dao znak plivačima koji su u tom trenutku ušli u hladne vode jezera, vođeni verom, ljubavlju i zavetom očuvanja tradicije. Iako cilj plivanja nije takmičenje, već simbolično svedočenje vere, prvi do Časnog krsta doplivao je brat Ivan Serpuhovitin (35) iz Zvornika, koji je po sedmi put zaredom učestvovao u ovom bogojavljenskom sabranju.
Događaj je protekao u najboljem redu, uz snažan osećaj zajedništva i duhovne radosti među svim prisutnima. Nakon plivanja, bratstvo hrama Svete Trojice organizovalo je svečani ručak, tokom kojeg su svim učesnicima uručene gramate kao znak zahvalnosti, blagoslova i uspomene na ovaj veliki praznik.
U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održan je radni skup kojem je prisustvovalo više od 50 predsednika i predstavnika srpskih udruženja i klubova koji deluju u Švajcarskoj.
Prisutnima su se obratili ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Ivan Trifunović, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu Nj. E. Mihajlo Šaulić, kao i ekspert u Direkciji za imigracije i integraciju pri Državnom sekretarijatu za migracije Švajcarske (SEM), gospođa Melani Šmuc (Mélanie Schmutz).
Skup je pozdravnim obraćanjem otvorio generalni konzul Šaulić, koji je u uvodnom izlaganju izrazio zahvalnost predstavnicima udruženja na dosadašnjoj uspešnoj saradnji, uz želju da ona bude nastavljena i unapređena u narednom periodu. Tom prilikom istakao je da srpska udruženja u Švajcarskoj imaju značajnu ulogu u predstavljanju Republike Srbije u najboljem svetlu pred građanima i institucijama zemlje domaćina, doprinoseći jačanju međusobnog razumevanja i poverenja.
Ambasador Trifunović je u svom obraćanju naglasio značaj zajedništva i međusobne saradnje srpskih udruženja, kao i važnost njihovog umrežavanja. On je ponudio podršku Ambasade u organizaciji budućih aktivnosti i inicijativa, ističući da srpska dijaspora u Švajcarskoj predstavlja snažan most koji povezuje dve države. Posebno je ukazao na veliki doprinos dijaspore ekonomskom razvoju Republike Srbije, kao i na visok stepen integracije naših građana u švajcarsko društvo. Istovremeno je pohvalio činjenicu da pripadnici srpske zajednice neguju i čuvaju srpski jezik, kulturu i običaje. Ambasador je najavio da će 2026. godine biti obeleženo 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, predstavio deo planiranih aktivnosti Ambasade i pozvao prisutne predstavnike udruženja da aktivno učestvuju u obeležavanju ovog značajnog jubileja.
Gospođa Melani Šmuc je predstavila osnovne elemente integracione politike Švajcarske i u kratkoj prezentaciji ukazala na konkretne mogućnosti za unapređenje saradnje udruženja dijaspore sa kantonalnim i saveznim institucijama, naglasivši značaj konstruktivnog dijaloga i partnerstva.
Nakon navedenih obraćanja, svaki od prisutnih predstavnika imao je priliku da se kratko predstavi, iznese oblasti delovanja svog udruženja, kao i planove za buduće aktivnosti. U nastavku skupa organizovana je diskusija tokom koje su učesnici postavljali pitanja govornicima i razmenjivali mišljenja o temama od zajedničkog interesa.
Skup je završen svečanim banketom, tokom kojeg su zvanice u neformalnoj atmosferi imale priliku da nastave razgovore, razmene kontakte i dodatno unaprede međusobnu saradnju.
Ceo događaj protekao je u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi, uz izraženu spremnost svih učesnika za dalje jačanje saradnje između diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije i srpske zajednice u Švajcarskoj.
U prazničnoj atmosferi, u Šafhauzenu je održana edukativno-kreativna radionica pod nazivom „Božićna trpeza“, posvećena upoznavanju dece sa božićnim i novogodišnjim običajima, sa posebnim akcentom na tradicionalnu prazničnu ishranu.
U uvodnom delu radionice razgovaralo se o značaju posne trpeze na Badnji dan i mrsne trpeze na Božić. Učenici su imali priliku da se upoznaju sa razlikama između posnih i mrsnih jela, kao i sa simbolikom pojedinih namirnica koje imaju važno mesto u božićnim običajima. Posebna pažnja posvećena je značenju pripreme hrane kao dela porodične i verske tradicije.
Nakon razgovora, usledio je praktični deo radionice u kojem su deca samostalno pripremala posnu zakusku. Ova aktivnost podstakla je timski rad, kreativnost i razvijanje radnih navika, ali i pružila priliku učenicima da kroz praktičan rad učvrste stečeno znanje.
Po svečanom postavljanju stola, usledilo je posebno iznenađenje – dolazak Deda Mraza, koji je učenicima podelio poklončiće. Program je nastavljen kratkim prazničnim nastupom dece posvećenim Novoj godini i Božiću. Na kraju su učenici od učiteljice dobili i simboličan, ali koristan poklon – obeleživač za knjigu sa planom učenja, osmišljen kao pomoć u boljoj organizaciji školskih obaveza i razvoju samostalnosti.
Radionica je završena zajedničkom degustacijom pripremljene posne zakuske. Tokom čitavog događaja vladala je topla, praznična i podsticajna atmosfera, a učenici su pokazali veliko interesovanje, radost i aktivno učešće.
Radionica „Božićna trpeza“ u potpunosti je ostvarila svoje ciljeve – očuvanje tradicije, razvoj praktičnih veština, jačanje osećaja zajedništva i stvaranje pozitivnog prazničnog raspoloženja među najmlađima.
Učenici Srpske škole u Luganu imali su priliku da učestvuju na jedinstvenoj radionici vizantijskog portreta, održanoj u saradnji sa Radionicom za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić iz Beograda i udruženjem Serbinfo. Ovaj događaj okupio je decu različitog uzrasta oko zajedničkog cilja – upoznavanja sa bogatim duhovnim i kulturnim nasleđem srpskog naroda kroz umetnost.
Tokom radionice, mališani su se upoznali sa osnovama ikonopisanja i pravilima vizantijskog likovnog izraza. Kroz praktičan rad, učenici su učili: kako se gradi lik u vizantijskom stilu, koje su specifične tehnike i simbolika u sakralnoj umetnosti, zašto su ikone i vizantijski portreti važan deo pravoslavne tradicije.
Posebno je dragoceno što su deca na neposredan, kreativan i njima blizak način mogla da dožive spoj vere, tradicije i umetnosti. Na taj način, škola ne samo da čuva jezik i identitet, već i produbljuje osećaj pripadnosti i povezanosti sa maticom.
Organizacija radionice ne bi bila moguća bez posvećenosti i podrške pojedinaca i institucija. Zato se upućuje posebna zahvalnost učiteljici Zorici Aleksić na trudu, ljubavi prema deci i istrajnosti u organizaciji ovakvih aktivnosti.
Zahvalnost pripada i ocu Marku Kneževiću iz crkvene opštine Ticino na datom blagoslovu i podršci, koji su od velikog značaja za očuvanje duhovnog života srpske zajednice u Švajcarskoj.
Udruženje Serbinfo i Radionica za sakralnu umetnost i ikonografiju Jelene Piletić pokazali su još jednom koliko saradnja između dijaspore i umetnika iz Srbije može da donese konkretne i lepe rezultate. Ovakvi projekti doprinose tome da deca odrastaju sa svešću o svojim korenima, ali i sa samopouzdanjem da tu tradiciju dalje nose i razvijaju.
Na kraju, najlepši utisak ostavljaju upravo deca – njihova radoznalost, strpljenje, kreativnost i ponos kada pred sobom ugledaju rad koji su sami stvorili. Organizatori poručuju da je ovo tek početak i da se u budućnosti planira još sličnih radionica i sadržaja koji spajaju umetnost, veru i identitet srpske zajednice u Švajcarskoj.
Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj raspisalo je konkurs za nagradu za najbolji master i bečelor rad za 2025. godinu, pod nazivom “Best Thesis Award 2025”. Ukupni nagradni fond iznosi 1000 švajcarskih franaka, a cilj je da se istaknu najbolji studentski radovi povezani sa Srbijom i regionom jugoistočne Evrope, kao i radovi članova udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj.
Pravo učešća imaju radovi koji su odbranjeni na nekoj od švajcarskih visokoškolskih ustanova (univerzitet ili visoka škola) tokom jesenjeg semestra 2024. ili prolećnog semestra 2025. godine. Jedan od uslova je da završni rad ima ocenu najmanje 5.5.
Konkurs je otvoren za dve grupe kandidata:
studente koji su članovi udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj
autore radova koji se tematski bave Srbijom ili širim prostorom jugoistočne Evrope
Potrebna dokumentacija
Kandidati treba da pošalju kompletnu dokumentaciju najkasnije do 22. decembra 2025. godine:
Propratno pismo (najviše 1 stranica), koje uključuje:
Naslov rada i nivo studija
Kratko obrazloženje (½ stranice) zašto rad zaslužuje nagradu
Kratak sažetak rada (½ stranice)
Biografija (najviše 2 stranice)
Ceo rad u PDF ili Word formatu
Opciono: Pisani komentar mentora ili profesora
Za sva dodatna pitanja, zainteresovani se mogu obratiti na e-mail adresu udruženja: info@akademsko.ch.
Selekcija i dodela nagrade
Kandidati će o rezultatima konkursa biti obavešteni tokom proleća 2026. godine. Dobitnici nagrade biće pozvani da predstave svoj rad na posebnom događaju koji će organizovati Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj. Radi očuvanja transparentnosti, članovi žirija koji su direktno mentorisali rad ili su u bliskoj saradnji sa kandidatom, biće izuzeti iz odlučivanja o tom konkretnom radu.
Stručni žiri čine:
dr Valentina Petrović
dr Ivan Živadinović
dr Luka Petrović
dr Denis Vučkovac
Luka Popadić
Tomislav Petrović
Ovaj konkurs predstavlja značajnu priliku za studente koji studiraju u Švajcarskoj, a koji su vezani za srpsku zajednicu ili se u svom akademskom radu bave temama iz Srbije i regiona. Nagrada “Best Thesis Award 2025” ne samo da podstiče akademsku izvrsnost, već jača i veze između srpske dijaspore, nauke i društva u Švajcarskoj.
