Prvo Nastavničko veće Srpske dopunske škole u Švajcarskoj

0

Minulog vikenda u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održana je prva sednica Nastavničkog veća kojoj je prisustvovalo svih 14 nastavnika koji izvode nastavu na srpskom jeziku u Švajcarskoj, kao i koordinatorka nastave Biljana Bukinac.

Na početku sastanka nastavnike je pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Goran Bradić, poželevši im srećnu i uspešnu novu školsku godinu. Ambasador je izrazio spremnost Ambasade da uvek pruži punu podršku radu Srpske dopunske škole i naglasio njenu važnost za očuvanje identiteta. Tokom četvoročasovnog sastanka razmatrane su važne teme koje se tiču organizacije nastave, trenutnog statusa srpske škole i nastavnika koji u njoj rade i okolnostima u kojima postoji i radi škola na srpskom jeziku.

„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasada RS u Bernu i Generalni konzulat RS u Cirihu su tokom leta ostvarili intenzivnu i efikasnu saradnju u vezi sa organizacijom obrazovno-vaspitnog rada u Švajcarskoj koja je rezultirala prijemom dva nova nastavnika i uspešnim početkom nove školske godine. Sa velikim zadovoljstvom možemo konstatovati da beležimo povećanje broja učenika što je rezultat zalaganja i angažovanja pre svega nastavnika, ali i Ambasade i Ministarstva prosvete. Posebno smo zahvalni Savetu roditelja Centralne Švajcarske, čijim zalaganjem i trudom ove školske godine imamo 30 novih učenika samo iz te oblasti. Posebno želim da naglasim motivisanost nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u ne uvek povoljnim uslovima i koji posvećeno sprovode misiju očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, čime se savakako neguje i čuva srpski identitet“, istakla je koordinatorka Biljana Bukinac.

Kroz konstruktivne razgovore i argumentovane stavove, iznesene su nove ideje o daljem unapređivanju kvaliteta nastave i promocije rada srpske škole. Približavanje i predstavljanje rada srpske škole roditeljima i učenicima preko različitih društvenih mreža i internet stranica srpske zajednice u Švajcarskoj takođe je jedan od načina da se privuče što veći broj učenika.

Podsećanja radi, Srpska dopunska škola u Švajcarskoj broji oko 1200 učenika i 14 nastavnika koji su raspoređeni po školama koje pokrivaju skoro celu teritoriju Švajcarske konfederacije. Detaljne informacije o kantonima gde se održava nastava na srpskom jeziku, kao i o nastavnicima koji vode nastavu, mogu se pronaći na sledećem linku.

Ukoliko neko živi u nekom delu Švajcarske gde nema mogućnost pohađanja Srpske dopunske škole, trebalo bi da se prijave nekom od nastanika kako bi se oformile nove grupe u tom okruženju.

Nastavnici Srpske dopunske škole su: Jelena Angelovski (Cirih), Milja Stević (Cirih), Ivana Petković (Cirih i Šafhauzen), Aleksandar Nikolić (Cirih i Sankt Galen), Jelena Todorović Lazić (Argau), Nataša Prica (Bern, Soloturn), Andrijana Adamović (Bazel), Gordana Nikolić (Bazel i Argau), Ana Bojičić (Cug, Obvalden, Lucern, Švic), Marija Gaćinović (Turgau, Sankt Galen), Nataša Malešević (Tićino), Jelena Mitrović (Bern, Argau, Uri, Ženeva), Snežana Šaronjić (Vo, Friburg), Mira Tomić (Vale).

Udruženje likovnih umetnika Uroš Predić iz Švajcarske najavljuje izložbe u matici

0

Godinu dana nakon velike izložbe povodom proslave četvrt veka postojanja, koju je svojevremeno novinarka Tamara Drezgić zabeležila za emisiju RTS-a „Srbija na vezi – Portreti“, likovni umetnici dijaspore u Švajcarskoj sastali su se, uz poštovanje mera zaštite, na redovnoj jesenjoj skupštini.

Uprkos problematičnom periodu izazvanim aktuelnom pandemijom, umetnici ovog udruženja, osim što su poslednjih godinu dana pojedinačno stvarali za predstojeće izložbe, takođe su bili aktivni i u zajedničkim projektima putem digitalnih medija.

Tako je, na primer, udruženje ozvaničilo svoj novi logotip, koji je za udruženje osmislio srpski renomirani grafički dizajner i fotograf Marko Stamatovic.

Uprkos neobičnom periodu udruženju su se pridružili petoro novih članova.
Udruženje Uroš Predić aktuelno broji dvadeset umetnika, koji praktikuju različite tehnike kroz raznolike stilove i teme.

Na aktuelnoj instagram stranici, koja je takođe konstruisana za vreme totalne samoizolacije, a u cilju održavanja kontakta sa publikom, članovi udruženja predstavljaju se porukama u modernim kolažima, naivnom umetnošću, uljem na platnu, fotografijom, skulpturama u kamenu i u raku tehnici, animiranim kolažima, akrilom… Između ostalog, i samom autoprortretu Uroša Predića i autoportretima nekolicini drugih srpskih poznatih slikara, u najkritičnijem trenutku svetske zdravstvene situacije, modernom tehnikom, montirali su maske, kako bi skrenuli pažnju na samoodgovornost i važnost poštovanja mera zaštita svakog od nas.

Nakon ovogodišnje skupštine, predsednik udruženja, gospodin Dejan Milić, najavljuje planirane projekte u Kući Đure Jakšića u Beogradu, kao i saradnju sa Maticom iseljenika.

Takođe je na sednici usvojen pilot projekat „Uroš u školskoj klupi“. Ovaj projekat će kroz ponudu organizovanja nastavnih jedinica u oblasti umetnosti, kao i likovnih takmičenja, srpskim dopunskim školama u Švajcarskoj, nastojati da deci iz dijaspore približi istoriju srpske umetnosti, srpsku savremenu umetnost, ali i fond reči iz oblasti likovne kulture.

Vesti online/Ana Milić

Emisija Radio Krug proslavila dve godine postojanja

0

Snažnim umetničkim sponama povezujete Srbe i strance na svim meridijanima darujući nam radost, poručuje se u brojnim čestitkama neumornoj posadi sa Kanala K.

Emisija RADIO KRUG proslavila je drugi rođendan! Rođena je 16. septembra 2018, zajedničkom idejom Tanje Radojević i Violete Aleksić, na talasima Kanala K, medijske kuće u švajcarskom gradu Arau. Kanal K, medijska kuća koja traje više od tri decenije, „dom“ je migrantskih emisija u Kompas delu. Ima ih oko 17.

KRUG krije poruku kulturna razmena umetničkih grupa, što opisuje i programsku šemu emisije koja je za kratko vreme osvojila srca ne samo naših sunarodnika, već i ljubitelja umetnosti širom sveta.

Ekipa se stalno mešala, a uz stalne članove ima saradnike, dopisnike i prijatelje. Trenutnu posadu čine: Violeta Aleksić, Tanja Radojević, Miroslav Dinić, Jovan Arsenijević, Ljiljana Crnić, Katarina Radulović, Peđa Ristić, Snežana Neff i Harald Ambul…

Izgradnja mostova kulture glavni je zadatak neumorne družine koju ni korona nije sprečila da emituju program od kuće, ne remeteći kontinuitet.

– „Vesti“, najtiražniji list srpske dijaspore, napravile su neverovatno uspešnu priču, izveštavajući o ljudima iz rasejanja. Vi ste nam bili uzor za ovo što radimo jer treba učiti od najboljih. Tanjino i moje dugogodišnje novinarsko iskustvo motivisalo nas je da pre dve godine uplovimo u ove vode. Ubrzo smo počeli da dobijamo podršku video-porukama. Nije mala stvar što nas je na samom početku podržao legendarni Zoran Modli.

Javljali su se ljudi sa svih meridijana iz Evrope, Amerike, Argentine. Zahvaqujući tome dobili smo još jednu emisiju, tako da se dva puta po 60 minuta u etru Kanala K RADIO KRUG čuje i na srpskom i na svim svetskim jezicima. Zahvalni smo svima, a na prvom mestu redakciji Kanala K koja ima veliku ulogu u svemu ovome – ističe Violeta Aleksić.

Tanja Radojević dodaje da im je upravo sve to davalo snagu i podsticalo kreativnost:
– Nedavno smo imali u gostima i nacionalnu televizuju Švajcarkse – SRF1 koji su za emisiju „Schweiz aktuel“ napravili prilog o našem radu u vreme pandemije… Izveštavali smo o stanju i u matici i u Švajcarskoj. Pratimo sve događaje iz kulture, što daje doprinos integraciji, a istovremeno i predstavljamo svoj narod.

Radio Krug je jedan od organizatora raznih kulturnih događaja, promocija predavanja, rok žurki, mini-koncerata u Srpskom kulturnom društvu i Volkshausu – Gradskoj kući u Cirihu. Krug je izveštavao sa lica mesta, i veliki je prijatelj „Vesti“.

Čestitkama se pridružuju i članovi redakcije portala Serbinfo.ch i žele puno uspeha u daljem radu i saradnji.

 

Vladimir Miletić za Vesti: Prijateljstvo od davnina

0

Spone Švajcarske i Srbije duboko su ukorenjene u prošlosti. Naš čuveni pisac Ljuba Nenadović je letnji raspust proveo obilazeći švajcarske Alpe nakon čega je napisao i knjigu o „savezu različitosti“ u ovoj zemlji.

Nikolas Dokaset De Moreza, plemić i inženjer iz Iverdona, još u 18. veku je projektovao Beogradsku tvrđavu. Tu su i general Mihajlo A. Miloradović, koji je rame uz rame sa velikim ruskim feldmaršalom Suvorovim oslobađao Švajcarsku od Napoleona kao i, naravno, Mileva Marić, Srpkinja iz Kaća, supruga Alberta Ajnštajna, prva žena koja je studirala fiziku na Politehnici u Cirihu. Jovan Dučić, Nikola Pašić i vladika Nikolaj Velimirović, koji su takođe deo života proveli u ovoj alpskoj zemlji. O velikom prijatelju Srba Arčibaldu Rajsu mnogo toga je rečeno i napisano.

Nesporno je da se Švajcarska i Srbija poznaju već duže vreme. Podsećanje na ove veze misija je Vladimira Miletića iz Lugana, koji je 2014. osnovao informativni portal Serbinfo.ch, sa idejom da izgradi most između Švajcarske i Srbije.

– Iz priča iz prošlosti, koje možete pronaći na našem portalu, možemo shvatiti kako su Švajcarska i Srbija već odavno ujedinjene – priča Miletić za „Vesti“.

Kada je Vladimir pre deset godina napustio Beograd, da bi stigao u Tićino – „zbog ljubavi, ali prelazak iz jednog višemilionskog grada u mali grad poput Lugana, bio je veoma čudan“ – govorio je samo srpski i engleski jezik. Italijanski je naučio sam. U Srbiji je studirao političke nauke, bio je jedan od osnivača i potpredsednik organizacije Kraljeva omladina, koja je bila pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića.

– Prvi meseci u Tićinu su bili teški. Tada sam shvatio koliko je važno da mi Srbi koji tu živimo bolje razumemo Švajcarsku i samim tim koliko je dragoceno bilo i da Švajcarci bolje upoznaju Srbiju i našu kulturu.

Danas na portalu Serbinfo.ch možete pronaći (skoro) sve. Istorijske članke, korisne informacije za osobe koje su tek došle u Švajcarsku, od procedure za dobijanje dozvola za boravak, preko iznajmljivanja stanova, do pronalaženja posla. Mogu se pronaći i informacije o švajcarskom političkom sistemu, administrativnom uređenju, aktuelnim narodnim inicijativama ili referedumima. Sve je prevedeno na srpski jezik.

– Svake godine u Švajcarsku dolaze novi državljani Srbije, pre svega u okviru spajanja porodice. Mnogi mladi ljudi koji žive ovde često za bračnog partnera biraju osobe koje žive u Srbiji. Zbog svih njih postoji Serbinfo.ch – ukazuje Miletić.

U Švajcarskoj živi skoro 200.000 Srba. Mnogi su stigli 70-ih godina kao ekonomski migratni. Poslednjih godina stalno se povećava broj srpskih emigranata koji su dobili švajcarsko državljanstvo.

– Još uvek je previše Srba koji malo znaju o Švajcarskoj. Pogotovu oni stariji. Mnogi gledaju samo srpsku televiziju. Mlađi su apsolutno integrisani, ali ne učestvuju u političkom životu. Želimo da ih motivišemo, da glasaju, da se kandiduju, da budu glasani. Ima nas u svakom gradu, u svakoj opštini, a praktično nigde nemamo nijednog odbornika – napominje Vladimir.

O tome da li planira da se jednog dana vrati u Srbiju, Miletić kaže:

– Ja sam Srbin, supruga je Portugalka, upoznali smo se u Luganu, na pola puta od naših zemalja porekla. Naša deca su rođena i odrasla ovde. Italijanski je, pored srpskog i portugalskog koji govore, njihov maternji jezik. Uzimajući sve to u obzir, Švajcarska je sada naš dom.

Bauk diskriminacije

Na pitanje da li postoji diskriminacija, odnosno predrasude, odgovara:

– Postoji, generalno, prema svim strancima. Ne smemo se pretvarati da problemi s diskriminacijom, koji su povezani sa stranim prezimenom nisu svakodnevica. Uočava se diskriminacija na radnom mestu, poteškoće prilikom pronalaska posla, pa čak i prilikom iznajmljivanja smeštaja.

Različitost je bogatstvo

Serbinfo.ć takođe razgovara i sa Švajcarcima. Vladimir je 2016. organizovao kampanju za podizanje svesti, kako bi srpsku zajednicu predstavio švajcarskim stanovnicima. Tokom nedelje borbe protiv rasizma postavljeni su štandovi u centru Lugana i kampanja na socijalnim mrežama. Letak koji je korišćen za tu priliku prikazivao je završnicu -IĆ, koju je pratila fraza: „Različitost je jedna od vrednosti švajcarskog društva“.

Violeta Aleksić

Prijem u Uspenskom hramu u Cirihu

0

Pod pokroviteljstvom kantonalne organizacije Forum der Religionen, u sredu uveče je bio organizovan veličanstven prijem u Uspenskom hramu u Cirihu. Tema je bila: “Sveta tajna braka u Pravoslavnoj Crkvi”. Posebna je čast bila da Vladika Andrej aktivno učestvuje u diskusiji.

Program je otvorila gospođa Mirjam Läubli i upoznala sve prisutne sa aktivnostima ove večeri. Gospođa Aleksandra Pišteljić-Kević, predsednica Kola srpskih sestara je pozdravila Vladiku Andreja i sve prisutne i zahvalila se na časti da Srpska Crkva bude domaćin ovog skupa. Referenti su bili protojerej Branimir Petković i protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović koji su u kratkim informativnim crtama objasnili smisao Svete tajne venčanja u predanju Pravoslavne Crkve.

Između izlaganja je hor Uspenskog hrama “Bogorodičin” pevao odabrane crkvene pesme iz bogate muzičke baštine slovenskih naroda: “Svjati Bože” od Čajkovskog, “Oče naš” od Kedrova, “Dostojno jest” od Dineva, “Aliluja” i “Tebje poem” od Mokranjca. Usledile su veoma zanimljive diskusije koje su produbile večerašnju temu. Za ovu priliku su bili pozvani Adina i Đorđe Petrović koji su govorili o svom iskustvu, zaljubljenom paru jedne Švajcarkinje i jednog Srbina koji su odlučili da se crkveno venčaju.

Na kraju je Vladika Andrej održao lep govor o smislu integracije za budućnost naše Crkve na zapadu navodeći lepe primere iz istorije drugih naroda.

Nakon toga svi su bili pozvani na apero u crkvenoj sali, gde su imali priliku da nastave sa pričom uz pratnju lagane muzike na klaviru Sare Dimitrijević, učenice Muzičke gimnazije u Cirihu i članice podmladka crkvenog hora “Bogorodičin”. Čitav program je ispraćen snimkom Schweizer Radio SRF.

Počeo upis u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj

0

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije nudi mogućnost da i ove godine besplatno upišete Vaše dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj.

Nastavu izvode nastavnici izuzetne stručnosti, visoko motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rasu u dvojezičnom ili multijezičnom okruženju.

Ovo su samo neki od razloga zašto je Dopunska škola na srpskom jeziku pravi izvor za Vaše dete:

  1. upoznajte ga sa vrhunskim delima srpske književnosti i povećajte detetovo interesovanje za čitanje knjiga na srpskom jeziku, ćirilicom i latiniciom;
  2. porširujete njegovo znanje srpskog jezika i time povećavate njegove sposobnosti da svaki sledeći jezik nauči bolje i temeljnije (što su brojna naučna istraživanja potvrdila);
  3. sticanjem zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku omogućavate svom detetu i da, ukoliko to želi, nastavi školovanje u Srbiji;
  4. povećavate njegove perspektive pri izboru budućeg zanimanja;
  5. omogućavate Vašem detetu da se druži sa decom istog ili sličnog porekla, decom koja imaju dva maternja jezika, kao i drugom decom koja žele da uče srpski;
  6. pošto srpska škola organizuje i različite vannastavne aktivnosti (izleti, druženje i sportski dani..), omogućavate ne samo svom detetu već i sebi divne trenutke zajedničkog druženja i opuštanja.

Okrite još mnogo razloga zbog kojih vredi dete upisati u Dopunsku školu na srpskom jeziku i ne zaboravite: „Negujmo srpski jezik svaki dan po malo, jer srpski jezik nema nikoga drugog sem nas!“ (Duško Radović)

Za dodatne informacije obratite se koordinatorki Dopunske škole na srpskom jeziku, Biljani Bukinac, tel.: +49 163 172 86 84 ili biljana.bukinac@mpn.gov.rs

Prijava za upis učenika u Dopunsku školu na srpskom jeziku za školsku 2020/2021. godinu

Raspored nastave za školsku 2020/2021. godinu

Udruženje srpskih akademičara – Pokretačka snaga srpske zajednice u Švajcarskoj

0

U svakodnevnom životu često upotrebljavamo narodne izreke koje svojom mudrošću objašnjavaju svrhu svega u životu. Tako nam je poznata ona „Na mladima svet ostaje“, uz koju možemo da dodamo „Sve dolazi iz vaspitanja“, pre svega kada je reč o mladim ljudima koji su prošle godine osnovali Udruženje srpskih akademičara Švajcarske (USAŠ). Svi su uglavnom rođeni u ovoj alpskoj zemlji, ali ih krasi dobro vaspitanje i to što su odrasli na temeljima srpske zajednice u dijaspori. U želji da na pravi način doprinesu ugledu Srba u Švajcarskoj i ulepšaju sliku o našem narodu, mladi ljudi koji su tek izažli iz studentskih klupa osnovali su udruženje koje svima nama može da bude na ponos.

Nedavno je prošla godina dana od osnivanja, udruženje za sada okuplja pedesetak članova, a šestoro ih je u Upravnom odboru. Zainteresovanima i široj javnosti predstavili su se prošle godine na događaju koji su nazvali Fundament.

Marko Ćorić, predsednik udruženja Master (MSc) Wirtschaftsinformatik ZHAW

– Udruženje srpskih akademičara Švajcarske je osnovano 28. juna 2019. godine, a registrovani smo sa sedištem u Cirihu. Mi smo ambiciozno akademsko alumni udrženje, inače prvo srpsko te vrste u Švajcarskoj. Cilj nam je da okupimo sve visokoobrazovane osobe srpskog porekla ili akademičare koji su privrženi srpskoj kulturi, a potom i da ih na najboqi način organizujemo i tako doprinesemo srpskoj, ali i švajcarskoj zajednici – kaže Marko Ćorić, predsednik udruženja.

On navodi da se njihova vizija najbolje ogleda u rečenici: Akademičari srpskog porekla pod jednim krovom kao pokretačka snaga u Švajcarskoj.

– Udruženje se zalaže za sprovođenje inovativnih projekata radi unapređenja visokog obrazovawa i Srba i svih drugih stanovnika Švajcarske. Posebnu pažnju posvećujemo učešću na švajcarskim skupovima koji se bave srpskom kulturom, istorijom ili opštom naukom. Naši ciljevi su i umrežavanje srpskih akademičara u Švajcarskoj, promocija visokog obrazovanja među srpskim narodom u Švajcarskoj, kao i sponzorisanje radova ili projekata naučnog karaktera – dodaje Ćorić.

Naš sagovornik ističe da im je cilj i da postanu relevanta instanca u Švajcarskoj kada su u pitanju naučne teme o srpskoj kulturi, istoriji ili opštoj nauci.

– U svom osnovnom cilju, poboljšanju ugleda Srba u Švajcarskoj, blisku saradnju negujemo sa Udruženjem srpskih studenata Švajcarske, u kojem su skoro svi naši članovi bili tokom studiranja. Saradnja postoji na svim nivoima i po razliitim temama – kaže Marko Ćorić.

Trust mozgova

– Cilj nam je i da budemo prepoznati kao srpski „think-tank“ u Švajcarskoj – kaže Ćorić.
Tink-tenk (doslovno rezervoar misli) ili trust mozgova ili analitički centar je izraz koji podrazumeva formalnu ili neformalnu grupu naučnika, akademika ili vrhunskih stručnjaka za neku oblast koji redovno daju stručno mišljenje i savete određenom pojedincu, organizaciji ili celoj javnosti.

Diskusije uživo i onlajn

Udruženje organizuje događaje koji služe za umrežavanje, nauku i edukaciju. Sada su događaji prilagođeni situaciji. – Planirali smo mnogo, ali korona je prepreka. Ipak, zahvaljujući velikoj agilnosti i trudu članova osigurali smo normalno funkcionisanje udruženja i pored vanrednih mera koje su uvedene zbog pandemije korona virusa. Tako su na primer za neke događaje instalirane platforme za digitalni pristup članova i drugih zainteresovanih. Mi smo održali više puta takozvani Serbian Open. To je naša platforma za umre žavanje gde stručna osoba održi uvodni referat a onda se razgovara o aktuelnoj temi. Možemo da se pohvalimo da je među onima koji su učestvovali bilo i članova švajcarske nacionalne skupštine. Planirali smo i Serbian Lecture, ali nažalost i dva puta otkazali. Prvi put zbog korone, a onlajn predavanje prošle nedelje zbog prehlade predavača – kaže Ćorić.

On se nada da će projekti koje imaju u planu da ostvare posle leta imati bolju sudbinu.

Dostupni na svim mrežama

U skladu sa profilom ovih mladih ljudi sve informacije o radu udruženja su dostupne na njihovom sajtu i brojnim društvenim mrežama. Ko želi da im se pridruži može to da učini imejlom na: info@serbischeakademiker.ch, na Fejsbuku i Linkedinu: Verein Serbischer Akademiker Schweiz (VSAS), ili Instagramu: Serbische_akademik.

Osnova svega je svakako njihova Internet stranica: www.serbischeakademiker.ch

Violeta Aleksić
(Vesti, 23. jul 2020.)

Vladimir Miletić za NZZ am Sonntag — Mnogi Srbi se osećeju diskriminisano

0

Direktor projekta Serbinfo.ch Vladimir Miletić dao je izjavu za ugledni “Neue Zürcher Zeitung am Sonntag” u kojoj je komentarisao aktuelnu situaciju u Srbiji.

“Protesti u Beogradu, teško da će sprečiti nekoga da putuje u Srbiju.” izjavio je Miletić, dodavši da 90 procenata Srba koji žive u Švajcarskoj, ne dolazi iz urbanih sredina, već iz manjih mesta širom Srbije. U tim područijima i nema velikog broja zaraženih korona virusom, kao što je slučaj u Beogradu ili drugim većim gradovima.

Komentarišući situaciju u švajcarskom medijima proteklih nedelja, Miletić je istakao da Srbima u Švajcarskoj trenutno nije lako: “Mnogi Srbi se osećaju diskriminisanim jer se u medijima predstavlja, da su oni odgovorni za širenje virusa u Švajcarskoj.”

Bolnički kreveti iz Tićina za bolnice u Republici Srpskoj i Srbiji

0

U organizaciji Crkvene Opštine u Tićinu i Humanitarne Organizacije „Nemanjići“ iz Belincone kao i uz anganžovanje srpske zajednice u kantonu Tićinu, organizovana je humanitarna akcija prikupljanja i transporta specijalnih bolničkih kreveta i druge medicinske opreme za bolničke centre u Srbiji i Republici Srpskoj.

Zahvaljujući odličnoj saradnji sa zdravstvenim centrima u kantonu Tićino naša zajednica došla je u priliku da pomogne naše zdravstvene ustanove u otadžbini.

Preko 150 bolničkih kreveta je već stiglo u zdravstvene centre u Gradiški, Doboju, Užicu i Prijedoru. U narednim danima planirane su nove pošiljke i za druge gradove

Crkvena Opština u Tićinu i Humanitarna orgnaizacija „Nemanjići“ se posebno zahvaljuje g. Mići Vukiću iz Kijasa koji je svojim velikim trudom pomogao da se ova humanitarna akcija realizuje.

 

Saša Stajić izabran za predsednika parlamenta u Šlirenu (ZH)

0
© Sandra Ardizzone

Saša Stajić iz FDP/PLR je izabran za predsedika lokalnog parlamenta u Šlirenu u kantonu Cirih. Skupština opštine Šliren je zasedala juče uveče pod strogim merama opreza, zbog koronavirusa, i izabrala novog predsednika. 

Prenosimo deo intervjua koji je Stajić dao za  Limmattaler Zeitung.

 “Presrećan sam. Jedino mi je žao što moja supruga Suna i moje dvoje dece Stefan i Sanela nisu mogli da prisustvuju sednici kao posmatrači. Bez njih ne bih stigao tako daleko”, rekao je predsednik parlamenta Saša Stajić.

“Pre tačno 9007 dana, kada sam došao u Švajcarsku, nisam mogao ni da sanjam da će doći do ovog trenutka”, izjavio je Stajić.

Stajić je osvojio 27 od 31 važećih glasova od ukupno 34 predatih glasačkih listića.

Saša Stajić je prvi predsednik parlamenta koji je poreklom sa Balkana, ponosi se tom činjenicom i sebe vidi kao graditelja mostova između dve kulture.

“Moja karijera pokazuje kako se uspešno može integrisati u švajcarsko društvo, mislim da nekima služim kao primer”, ističe Stajić i dodaje da mu je neopisivo drago jer može, da ljudima koji imaju poreklo sa prostora bivše Jugoslavije, da jedan pozotivan primer.

Na pitanja novinara da li je u toku njegove političke karijere bilo predrasuda zbog njegovog porekla, odgovorio je da ih ima s vremena na vreme, “na primer kada sam se prijavo na konkurs za jedno radno mesto, rekli su mi da su moje kvalifikacije odlične, ali da mi je poreklo problematično”, ponavlja Stajić i dodaje da je za njega jako bitno da se iskaže veliko poštovanje za dobro integrisane strance.

Kada je 2011. godine izabran u lokalnu komisiju za građanska prava tek u drugom krugu, to je pipisivao svom “ić” u prezimenu.

“Bilo je to teško vreme i još uvek sam zahvalan našem lokalnom ogranku stranke i njenoj predsednici Barbari Angelsberger, na njenim postupcima u to vreme. Razmišljao sam da se povučem, jer sam smatrao da su male mogućnosti da budem izabran, ali su predsednica i stranka stali iza mene, predstavili me ostalim strankama i na kraju je došlo do izbora”. 

Saša Stajić je rođen u Srbiji 1973. godine, a u Švajcarsku je došao 1995. godine, gde je radio kao pica majstor i pomoćni radnik. Diplomirao je na studijima za poslovnu administraciju. Danas je šef komercijalnog odeljenja i član uprave u Sortimo Walter Rüegg. U Komisiju za građanska prava izabran je 2011. godine, a u lokalni parlament je ušao 2017. godine. Samo godinu dana kasnije postaje član kancelarije opštinskog veća, gde je izabran i za drugog potpredsednika. Pored toga, član je uprvnog odbora Privredne komore Šlirenena od proše godine. U slobodno vreme voli da igra tenis i da skija. Stajić je oženjen i ima dvoje odrasle dece. 

POSLEDNJE VESTI

3,230FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow