Direktor projekta Serbinfo.ch Vladimir Miletić dao je izjavu za ugledni “Neue Zürcher Zeitung am Sonntag” u kojoj je komentarisao aktuelnu situaciju u Srbiji.
“Protesti u Beogradu, teško da će sprečiti nekoga da putuje u Srbiju.” izjavio je Miletić, dodavši da90 procenata Srba koji žive u Švajcarskoj, ne dolazi iz urbanih sredina, već iz manjih mesta širom Srbije. U tim područijima i nema velikog broja zaraženih korona virusom, kao što je slučaj u Beogradu ili drugim većim gradovima.
Komentarišući situaciju u švajcarskom medijima proteklih nedelja, Miletić je istakao da Srbima u Švajcarskoj trenutno nije lako: “Mnogi Srbi se osećaju diskriminisanim jer se u medijima predstavlja, da su oni odgovorni za širenje virusa u Švajcarskoj.”
Ovog vikenda u Svetouspenskom hramu na Švamedingenu, u Cirihu, srpska zajednica se oprostila od generalnog konzula Zorana Jeremića, koji odlazi u penziju. Inicijatori ovog događaja bili su Stojan Stevanović i dr Čedomir Papović, ispred udruženja Srpskih privrednika Švajcarske, „Korena“ i SPKD Prosvjete, a u saradnji sa Srpskom pravoslavnom opštinom Cirih i mnogim drugim udruženjima.
Srpska zajednica u Švajcarskoj se oduvek trudila da u saradnji sa konzularnim korom osmisli što kvalitetniji i zanimljiviji društveni život svojim sunarodnicima, radeći na tome da se naša kultura i jezik očuva i prenese na pokolenja koja su rođena u ovoj zemlji. Mnogo divnih ljudi pamtimo iz tih redova. Međutim, imati tu čast i zadovoljstvo da sarađujemo i učimo od diplomate takvog kova kao što je Zoran Jeremić, je privilegija.
Nakon šest godina diplomatskog rada u Švajcarskoj došlo je vreme za odlazak u zasluženu penziju. Ovog vikenda u Svetouspenskom hramu na Švamedingenu, u Cirihu organizovano je oproštajno veče sa ovim velikim diplomatom.
Skup je započeo molitvom Oče naš i blagoslovom oca Branimira Petkovića i oca Miroslava Simjonovića, nastavilo pesmom Nikole Grbića Grbe Ovo je Srbija koju su izveli Danijela Bjelica, sopran i Rade Jovanović, vokalni solista i muzičar, a potom se okupljenima obratio dr Čedomir Papović.
„Hvala svima koji ste učestvovali u organizaciji ovog događaja. Večeras se nalazimo na mestu gde smo se mnogo puta sastajali, a povod je ispraćaj našeg konzula, našeg prijatelja Zorana Jeremića. Iskustvo Zorana Jeremića ne samo u kozularnim uslugama, već i u svemu što se ticalo svih nas, svima nama je bila dragocena. Ovo nisu hvalospevi, svi ovde prisutni znamo koliko nam je značila svaka mudra reč Zorana Jeremića. Sve manifestacije, projekti, organizacije ne bi bile tako uspešne, da i on nije bio uz nas. Nekad savetom, nekad samo slušanjem ali uvek prisutan, davao nam je snagu i veru da istrajemo. Danas, kada je došao čas da se pozdravimo sa našim, ne samo konzulom, već i prijateljom, imam utisak da je vreme sa njim proletelo i kao da je oduvek bio sa nama, ovde.
Verujem da svi ovde prisutni mislimo isto, čovek se teško rastaje od prijatelja i nije patetika ako kažem da nam već sada nedostaje, prosto će biti teško navići se da Zoran Jeremić nije više u Švajcarskoj. U ime svih naših sunarodnika, vaših i naših prijatelja, dece koja su mnogo puta svoja školska svedočansktva dobijala u vašem prisustvu, brojnih umetnika kojima ste dali vetar u jedra stvaralaštva i svojom pažnjom nam pokazali da ovo sve što godinama radimo nije bilo uzalud, za sve pohvale i podršku, konstruktivne kritike i mudre savete, veliko Vam hvala!“, rekao je Papović.
U ime svih prisutnih dr Čedomir Papović je konzulu za uspomenu i dugo sećanje na dane provedene u Švajcarskoj predao poklon – ikonu, rad oca Miroslava Simjonovića. Otac Miroslav je poklonio Jeremiću svoju tek odštampanu autorsku knjigu, a ambasador Bradić je u ime sećanja poklonio zanilmljivu knjugu o Alpima uz reči:
„Nama, koji se bavimo ovim poslom, rastanci i sastanci su sastavni deo našeg života. Ova knjiga podseća ne samo na lepotu Alpa, nego i na sve vrhove i doline našeg posla. Želimo našem Zoranu Jeremiću mnogo sreće i zdravlja u penzinerskim danima, njegov trag je nezbrisiv.“
Dirnut rečima svih prisutnih, lepim poklonima, kao i pozdravima, gospodin Jeremić se obratio skupu.
„Drage kolege, dragi organizatori skupa, oče Miroslave, hvala svima koji ste došli ovde večeras, time pokazujemo da vreme provedeno zajedno nije bilo uzalud. Zahvaljujem gospođi Danijeli Bjelici i gospodinu Radetu Jovanoviću na večerašnjem divnom pevanju, uvek ste tu da uveličate sve naše događaje i molim vas da nastavite i dalje ukoliko je to moguće. Predlažem da napravite tradiciju da konzula koji bude dolazio i odlazio dočekate i ispratite ovde u našoj crkvi, da vidi narod, svoj narod…jer tako se stvaraju uslovi za saradnju i povezivanje.
Zahvaljujem se svima koji su radili naš zajednički posao, a to je očuvanje kulture, umetnosti, jezika, pisma, folklora, privrede i istorije. Zadovoljan sam što smo i mi i crkva radili na istom zadatku, a to je zajedništvo. Trudite se da što više uđete u švajcarske strukture, organizacije, političku scenu ove zemlje. Jako je bitno predstaviti našu zemlju u prvim redovima. Biće i uspeha i teških vremena, velika iskušenja nas čekaju, ali ne treba prestati pričati o svojoj zemlji stanovnicima ove zemlje, to je promovisanje kulture ali i suživot sa domaćinima.
Morate znati jedno – nema više Arčibalda Rajsa, a trebaće nam mnogo takvih ljudi – sad ste vi svi Arčibald Rajs i pred vama je velika odgovornost. Zajedno je to moguće. Koristim priliku da se zahvalim mojoj dragoj supruzi Ljiljani koja je sve vreme mog radnog veka bila moja velika podrška, zajedno smo 50 godina. Delimo izazove i radosti ovog posla. Nije bila samo tu za mene, već i za vas. Vraćamo se svojoj deci svojim unucima.
Čovek, kada odlazi uvek se jednim okom raduje, a drugim plače, a tako je i sada…Žao mi je što veliki broj dragih prijatelja ostavljam, ali mi je takođe drago što ću uskoro zagrliti svoje unučiće. Rastajemo se ali ja nemam osećaj da odlazim, ostaćemo u kontaktu i eto, doviđenja u Beogradu…“, obratio se prisutnima Zoran Jeremić.
Puno lepih reči moglo se čuti o ovom diplomati te večeri, a ambasador Republike Srbije u Bernu Goran Bradić je rekao:
„Imao sam tu čast, privilegiju, sreću da dugo radim sa gospodinom Jeremićem. Naime, on je bio 8 godina konzul u Salcburgu dok sam ja bio ambasador u Beču. U Švajcarsku sam došao u decembru prošle godine i imali smo vremena nekoliko meseci da opet sarađujemo. Ostaće jedna velika praznina, mesto koje nije lako popuniti, pogotovu zbog tolikog iskustva, znanja…Želim mu puno zdravlja i sreće, da uživa sa svojom prodicom, ali takođe moram reći da mi je žao što ostajemo bez doajena diplomatije u Švajcarskoj. Možda ne bi bilo loše da svoje znanje prenese na mlađe kolege u Diplomatskoj akademiji“.
Nakon predaje poklona, u svečanoj sali su se prolamali aplauzi zahvalnosti Zoranu i Ljiljani Jeremić. Program je završen sa još nekoliko izvornih pesama iz Srbije, ali su se u svečanoj sali Svetouspenskog hrama još neko vreme čuli smeh, šale i prepričavale zajedničke uspomene.
U organizaciji Crkvene Opštine u Tićinu i Humanitarne Organizacije „Nemanjići“ iz Belincone kao i uz anganžovanje srpske zajednice u kantonu Tićinu, organizovana je humanitarna akcija prikupljanja i transporta specijalnih bolničkih kreveta i druge medicinske opreme za bolničke centre u Srbiji i Republici Srpskoj.
Zahvaljujući odličnoj saradnji sa zdravstvenim centrima u kantonu Tićino naša zajednica došla je u priliku da pomogne naše zdravstvene ustanove u otadžbini.
Preko 150 bolničkih kreveta je već stiglo u zdravstvene centre u Gradiški, Doboju, Užicu i Prijedoru. U narednim danima planirane su nove pošiljke i za druge gradove
Crkvena Opština u Tićinu i Humanitarna orgnaizacija „Nemanjići“ se posebno zahvaljuje g. Mići Vukiću iz Kijasa koji je svojim velikim trudom pomogao da se ova humanitarna akcija realizuje.
Saša Stajić iz FDP/PLR je izabran za predsedika lokalnog parlamenta u Šlirenu u kantonu Cirih. Skupština opštine Šliren je zasedala juče uveče pod strogim merama opreza, zbog koronavirusa, i izabrala novog predsednika.
Prenosimo deo intervjua koji je Stajić dao zaLimmattaler Zeitung.
“Presrećan sam. Jedino mi je žao što moja supruga Suna i moje dvoje dece Stefan i Sanela nisu mogli da prisustvuju sednici kao posmatrači. Bez njih ne bih stigao tako daleko”, rekao je predsednik parlamenta Saša Stajić.
“Pre tačno 9007 dana, kada sam došao u Švajcarsku, nisam mogao ni da sanjam da će doći do ovog trenutka”, izjavio je Stajić.
Stajić je osvojio 27 od 31 važećih glasova od ukupno 34 predatih glasačkih listića.
Saša Stajić je prvi predsednik parlamenta koji je poreklom sa Balkana, ponosi se tom činjenicom i sebe vidi kao graditelja mostova između dve kulture.
“Moja karijera pokazuje kako se uspešno može integrisati u švajcarsko društvo, mislim da nekima služim kao primer”, ističe Stajić i dodaje da mu je neopisivo drago jer može, da ljudima koji imaju poreklo sa prostora bivše Jugoslavije, da jedan pozotivan primer.
Na pitanja novinara da li je u toku njegove političke karijere bilo predrasuda zbog njegovog porekla, odgovorio je da ih ima s vremena na vreme, “na primer kada sam se prijavo na konkurs za jedno radno mesto, rekli su mi da su moje kvalifikacije odlične, ali da mi je poreklo problematično”, ponavlja Stajić i dodaje da je za njega jako bitno da se iskaže veliko poštovanje za dobro integrisane strance.
Kada je 2011. godine izabran u lokalnu komisiju za građanska prava tek u drugom krugu, to je pipisivao svom “ić” u prezimenu.
“Bilo je to teško vreme i još uvek sam zahvalan našem lokalnom ogranku stranke i njenoj predsednici Barbari Angelsberger, na njenim postupcima u to vreme. Razmišljao sam da se povučem, jer sam smatrao da su male mogućnosti da budem izabran, ali su predsednica i stranka stali iza mene, predstavili me ostalim strankama i na kraju je došlo do izbora”.
Saša Stajić je rođen u Srbiji 1973. godine, a u Švajcarsku je došao 1995. godine, gde je radio kao pica majstor i pomoćni radnik. Diplomirao je na studijima za poslovnu administraciju. Danas je šef komercijalnog odeljenja i član uprave u Sortimo Walter Rüegg. U Komisiju za građanska prava izabran je 2011. godine, a u lokalni parlament je ušao 2017. godine. Samo godinu dana kasnije postaje člankancelarije opštinskog veća, gde je izabran i za drugog potpredsednika. Pored toga, član je uprvnog odbora Privredne komore Šlirenena od proše godine. U slobodno vreme voli da igra tenis i da skija. Stajić je oženjen i ima dvoje odrasle dece.
Slobodan Despot: Ćutim kao zaliven (Foto: Julia Baburina)
Ništa me ne plaši, ništa mi ne fali. Sem jednog. Nedostaje mi Srbija
Sedim na balkonu, slušam cvrkut proleća u tihom predgrađu bez automobila pod prečistim plavim nebom. Grmljavina aviona koji sleću na ženevski aerodrom je utihla, a gugutke su se vratile. Nekako se i ovaj hladni beton savremenih zgrada za švajcarsku činovničku klasu – ušuškao. Zečevi i lisice već se viđaju po parkovima. Ako se ovo čudo produži, pomislim, ovaj Morž, nekada pretrpani gradić, ličiće na opusteli Pripjat kod Černobilja, danas carstvo zelenila i zveri.
Ovako Slobodan Despot (1967), pisac našeg porekla koji od detinjstva živi u Švajcarskoj, opisuje deo svog dana u karantinu. Autor je desetak eseja, monografija i putopisa, kao i dva romana objavljena kod francuskog izdavača „Galimara”: „Med” (LeMiel, nagrada za evropsku književnost, 2014, srpski prevod izašao kod „Geopoetike”) i „Plavi zrak” (LeRayonbleu, 2017, nagrada Casanova) . Njemu rad u osami nije stran, a opisujući svoj karantin, dodaje da ustaje kasno i da prvi put u životu spava po osam sati.
– Duplim dozama nadoknađujem dugogodišnje bdenje. Posle molitve pola sata vežbam, pa se okupam ledenom vodom. Doručkujemo, pa do kasnog popodneva radimo i čitamo, u potpunoj tišini. Ručak smo izbacili. Predveče obavezna šetnja kroz obližnja polja žustrim hodom, idealno manje od sata za tih sedam kilometara. Sem kad se zaustavimo kod seljaka radi jaja ili vina. Sreća naša: jaja čvrsta i krupna kao guščija, vino izvrsno. Večera lagana, posna. Nikad toliko zeleni, sveže, na pari ili u čorbama. Kad sam gladovao na Bajkalu, priviđale su mi se određene namirnice, i samo one: avokado, jaje, jabuka, maslina i maslinovo ulje, limun. Sada, tri godine kasnije, uviđam da mi je sopstveno telo prepisalo recept samoodbrane. Ujutro još progutam poput tablete pola čena belog luka – priča Despot i dodaje da mu se čini da nikad nije bio toliko zdrav. S pedeset i dve godine, lakše se kreće nego kad mu je bilo trideset, priznaje. Na Uskrs su se svi porodično, s roditeljima, okupili kod njegovog brata i tvrdi da ga je mesnati ručak ošamutio.
– Svestan sam koliko smo srećni. Švajcarske vlasti su po svom običaju rešile da ništa ne rešavaju. Zatvorile su firme i škole, a narodu preporučile da boravi kod kuće i ne izlazi bez razloga. Revnosni Švajcarci to primaju kao ukaz. Policiji otkucavaju veseljake kojih je više od petoro na balkonu. Stepen poslušnosti ovde, kako mi reče oficir iz generalštaba, može se porediti samo s kineskim, no bez diktature. Za to vreme u susednoj Francuskoj vlada haos i apsurd. Šetače i džogere love helikopterima dok se radni narod bez maski gomila u metroima i vozovima, a arapska predgrađa noću šenluče kao da se ništa ne dešava. Patrolna kola rešetaju vatrometnim raketama i raznom pirotehnikom – kaže Despot, čija interesovanja su široka, što najbolje potvrđuje njegova biografija.
Od 1991. do 2004. radio je za poznatu izdavačku kuću Vladimira Dimitrijevića L’Age d’Homme, prvo kao prevodilac, a zatim i kao pomoćnik direktora. Godine 2006. osnovao je sopstvenu izdavačku kuću Xenia, a od 2015. uređuje elektronski nedeljnik na francuskom jeziku Antipresse.net
O svojim danima u karantinu dodaje još ovo:
– Zahvalan sam. Igram skrebl sa kćerkama na netu, ponekad ih i posećujem. Neke stare strepnje sasvim su iščezle. Ćutim kao zaliven. Kroz slušalice ponekad propuštam Arvo Perta ili Hoakina Rodriga, Kuprena ili Betovena, Nila Dajmonda ili Sendi Deni, zvukove vremena koja se vratiti neće. Da li sam ikad bio tako spokojan? Uveče gledamo stari film ili seriju na Netfliksu. TV virolozi, eksel-proroci i drugi sejači panike nam nisu potrebni. Osećam se kao sportista pred važnom utakmicom ili vojnik uoči bitke.
Kaže da ne zna šta nas to čeka, ali da „valja biti spreman”.
– Jednom u životu video sam tako potpuno otvoren put pred sobom, no to je bilo lična stvar, a sada se to bespuće prostire pred svima nama. Ništa me ne plaši, ništa mi ne fali. Sem jednog. Nedostaje mi Srbija – dodaje na kraju.
Vlada Srbije je usvojila rebalans budžeta za 2020. godinu u koji je uračunat paket pomoći privredi i građanima od 5,1 milijarde evra, kako bi se ublažile posledice epidemije koronavirusa i Uredbu o isplati 100 evra svim punoletnim građanima koji žele da dobiju taj novac, a uplata će početi 15. maja.
Pravo na državnu pomoć od 100 evra imaju i srpski državljani koji žive u inostranstvu. Oni koji nemaju račun u banci u Srbiji neće imati nikakve dodatne obaveze po tom pitanju jer će im država isti i otvoriti.
Uslov za steknu pravo na uplatu od oko 11.800 dinara biće da se prijave. Prva mogućnost za prijavu biće online preko portala Uprave za trezor, a druga mogućnost je telefonom na brojeve koji će biti blagovoremeno objavljeni.
Podaci koji će biti obavezno navesti u prijavi su ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj računa u banci.
Oni koji nemaju račun u banci, imaće mogućnost da to navedu u prijavi i država će im po automatizmu otvoriti račun i obavestiti ih o tome.
Jaja se po tradicionalnom običaju farbaju za Uskrs i to je jedan od najlepših događaja za čitavu porodicu. U Švajcarskoj se za vreme Uskrsa pojede ogromna količina jaja i stoga je veoma važno da se prilikom kupovine, obrati pažnja na njihov kvalitet kao i zemlju porekla proizvoda.
Kokoške nosilje, koje se uzgajaju u organskoj sredini, hrane se hranom visokog kvaliteta i bez hormona, što im omogućava prirodan razvoj. Samim tim i njihova jaja su većeg kvaliteta. U Švajcarskoj je zabranjeno gajenje kokošaka u kavezu.
Kao i svaka druga hrana i jaja moraju da odgovore higijenskimkarakteristima (rok trajanja). Pored toga što se klasifikuju po težini od 73g do 52g, sa veličinama ako onima koji se na primer koriste kod garderobe, XL, L, M i S.
Kako „čitati“ jaje
U Švajcarskoj sva jaja imaju specifičan znak, takozvani KOD, koji je obavezan i u Evroskoj Uniji, pomoću kojeg potrošači mogu saznati na koji način su uzgajane kokoške, zemlju porekla, firmu to jest uzgajivača i rok trajanja. Na samom jajetu mora biti vidljiv broj, u vidu pečata, koji saopštava sledeće o jajetu:
Prvi broj KOD-a označava:
– 0: organsko gajenje kokošaka
– 1: gajenje u pripodi (Freilandhaltung)
– 2: gajenje na čvrstim podlogama (farma) (Bodenhaltung)
– 3: gajenje u kavezu (Käfighaltung)
Skraćenica predstavlja zemlju porekla (CH = Švajcarska), a zatim indentifikacioni kod farme.
Na primer KOD 0-CH-999 znači da je do jaje iz organskog uzgoja, proizvedeno u Švajcarskoj od strane Hansa Mustera, 9999 Musterhausen.
Ostali brojevi, na pečatu jajeta, je datum tj. rok upotrebe jajeta. Ukoliko kupujete već ofarbana jaja, KOD proizvoda možete pronaći na ambalaži.
Farbati jaja na prirodan način
Prilikom kupovine već ofarbanih jaja, vreba najveća opasnost, jer se ona, uglavnom, farbaju bojama koje sadrže hemijske supstance. Ove farbe za jaja, osim što na ljusci ostavljaju boju, utiču i na samo jaje što ujedno može biti štetno za čovekov organizam.
Svi koji žele da ofarbaju uskršnja jaja na zdrav način, mogu to učiniti sa prirodnim biljkama i začinima.
Obilje boja iz prirode
Određene vrste povrća, voćnih bobica i začina daju čitavu paletu divnih boja i različitih tonova. U tom slučaju vodi za kuvanje treba dodati određene delova biljaka, bobice ili sokove. Evo nekoliko primera:
ŽUTA – cvetovi kamilice, maslačka, kurkuma u prahu, list breze, kora limuna ili narandže NARANDŽASTA – crvena aleva paprika, ljuske crnog luka CRVENA – sok od cvekle iz konzerve, smrznute maline, borovnice, kupine, ljuske crvenog luka, brusnice, čaj od šipka SMEĐA – list i ljuska oraha, list hmelja, kora drveta šljive, ljuske crnog luka, jaka crna kafa ili crni čaj PLAVA – sok od borovnice, listovi crvenog kupusa ZELENA – listovi spanaća, kopriva, zeleni čaj, listovi nane BORDO – sušeni cvetovi kantariona
Pripremanje tečnosti za kuvanje:
Usitnjene delove biljki, kore i bobice voća potopiti u vodu za kuvanje, pustiti da odstoje jedno vreme, zatim sve to dobro prokuvati, a onda procediti kroz gazu, sito ili filter za kafu. U tako pripremljenoj tečnosti se kuvaju jaja.
Prilikom izbora jaja vodite računa o kvalitetu. Najbolje je da koristite jaja iz organske proizvodnje. Prepoznaćete ih tako što ćete voditi računa da na kodu na pakovanju prva cifra bude nula.
Osim toga u pojedinim švajcarskim prodavnicama možete kupiti BIO boje za farbanje jaja, koje ne sadrže hemijske supstance.
Da li ste znal da postoje i posebne vrste kokošaka, čija su jaja već “ofarbana”. One nose prirodno ofarbana jaja u različtim bojama, kao što su zelena, roza i braon jaje.
Kragujevčanin koji gotovo 30 godina živi i radi u Švajcarskoj, Zoran Obradović Kiza zajedno sa svojom suprugom donirao je tri respiratora Srbiji. Na ovaj korak se odlučio kaže jer želi da pomogne svojoj zemlji.
Kako bi pomogao Srbiji u borbi protiv Korona virusa, Kragujevčanin Zoran Obradović Kiza, koji već tri decenije živi i radi u Švajcarskoj odlučio je zajedno sa svojom suprugom da donira tri respiratora našoj zemlji.
„Respiratore sam dobio od prijatelja iz jedne švajcarske firme pre početka pandemije Korona virusa. Kada je virus počeo da se širi i stigao u Srbiji rešio sam da ih doniram. Zahvaljujući Ambasadi Srbije u Švajcarskoj i ambasadoru Goranu Bradiću, koji se maksimalno zauzeo da nam pomogne u isporuci respiratora, poslali smo ih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Vrednost ove donacije nije ni bitna, koliko je zapravo važno da će pomoći u spašavanju života. Najbitnije je da su respiratori stigli u Srbiju i da će pomoći zaraženima Korona virusom“, izjavio je za Zoran Obradović.
Ovaj Kragujevčanin, koji radi na jednoj privatnoj klinici u Bazelu kao ekspert za intenzivnu negu, na ovaj korak se odlučio jer je želeo da pomogne svojoj zemlj. Pored toga, uputio je i jedan apel građanima, s obzirom na to da je i sam bio zaražen Koronavirusom.
„Vezan sam za Srbiju. Srbija je deo mene. Imam dosta prijatelja i rođaka tu i sasvim je prirodno da ako je neko u takvoj situaciji da sam tu da pomognem. Pošto sam bio zaražen Korona virusom, ali sam srećom imao blaže simptome, apelovao bih na građane da se paze, izbegavaju kontakt sa drugim ljudima i poštuju mere i savete nadležnih, jer je to jedini način da se spreči širenje ovog virusa“, kaže Obradović.
Inače, ovo nije prvi put da Zoran Obradović pomaže Srbiji i Kragujevcu. Kako kaže, devedesetih godina je donirao kragujevačkom Kliničkom centru ortopedska pomagala, pre par godina i respirator i dva operaciona stola, a ovdašnjem Fakultetu medicinskih nauka i inkubator za ćelije. Dodaje i da je volontirao u jednoj švajcarskoj humanitarnoj organizaciji, koja, između ostalog, pomaže i ljudima u Srbiji, preko koje je pre nekoliko godina za Prijepolje obezbeđeno sanitetsko vozilo.
Zbog donacije respiratora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tokom jučerašnjeg obraćanja javnosti zahvalio Zoranu Obradoviću i njegovoj supruzi.
Stojan Stevanović, koji u Švajcarskoj živi 32 godine, odlučio je da svu svoju imovinu stavi na raspolaganje ljudima koji su se našli u bezizlaznoj situaciji zbog koronavirus. On je dao na raspolaganje svoje hotele u Švajcarskoj i objekat u Republici Srpskoj za besplatni smještaj onih koji su se usred epidemije virusa našli na ulici.
„Svi ljudi iz Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH koji su u bezizlaznoj situaciji i neizvjesnosti u vrijeme epidemije virusa mogu da mi se jave, sve dok se ne snađu ili dok u njihovim zemljama traje vanredna situacija. Mogu im pomoći, jer sve što imam ja – imaće i oni“, rekao je za novnisku agenicuju Srna ovaj humani čovek.
Stevanović je poslednjih nekoliko dana bio u kontaktu sa ambasadorima Bosne i Hercegovine i Srbije i kaoko ističe, i ako mu je nuđena nadoknada za smeštaj, odlučio je da te ljude besplatno primi u svoje hotele.
„Meni nije važno ko su ti ljudi niti koje su nacionalnosti. Važno je da su se oni našli u nevolji, da nemaju kuda i da ne mogu da se vrate kućama. U Švajcarskoj su ljudi preko noći ostali bez posla, bez igdje ičega“, navodi Stevanović, koji u gradu Švic, nedaleko od Lucerna, poseduje hotele „Kristal“ i „Helvecija“ koji može da primi 150 gostiju.
Stevanović objašnjava da će ih smestiti u hotelskim sobama, da ima dovoljno ležajeva u dva hotela i da će oni ostati tu sve dok se ne snađu, odnosno dok traje vanredna situacija.
„Prema onome što sam saznao od ambasadora Srbije, šezdesetak ljudi trenutno nema gdje da se smjesti, to su ljudi koji su ovdje boravili i radili uglavnom na `crno`“, naglašava Stevanović.
On kaže da je sa ambasadorima BiH i Srbije u Švajcarskoj dogovarao smještaj za „225 ljudi koji su se kod njih prijavili na čekanju“. Stojan napominje da je važno da se ti ljudi ne povlače po ulici, odnosno po nekim baštama na minus dva-tri stepena i da dođu kod njega, jer su mu hoteli sada u novonastaloj situaciji prazni.
„Ne mogu kao čovjek dozvoliti da neko spava pod mostovima, a moji hoteli su prazni od 27. januara od kad je ovdje sve pozatvarano. Moj posao, koji je 90 odsto vezan za Kinu i poslovne ljude iz ove zemlje, takođe je stao, i sada su svi kapaciteti prazni“, napominje Stevanović.
On napominje i da je svu svoju imovinu, sve apartmane hotela „Helvecija“ u majevičkom rodnom mestu Lopare, dao u iste svrhe dok traje vanredno stanje u njegovoj zemlji, a obezbiedio je svojim transportom i dušeke iz Sarajeva.
“Sve smo dali na raspolaganje i u Švajcarskoj i u Loparama, – sve što imamo moja porodica i ja. Samo da se sve ovo završi”, poručuje Stevanović.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će sutra jedan avion odleteti za Berlin, a potom narednih dana za Abu Dabi i Maltu, kako bi vratio građane Srbije.
Šef srpske diplomatije kaže da građani koji su na udaljenim destinacijama treba da se približe do najbližeg aerodromima do koga se organizuju letovi.
Ministar spoljnih poslova je već rekao da gotovo da nema naših državljana zarobljenih na aerodromima po svetu a ostali će u zemlju biti vraćani po prioritetima.
„Ono što je bilo najurgentnije, mi smo to rešili. Posle današnjeg dana kada se reši začepljenje na granici Austrije i Mađarske i u Sloveniji, oni bi do kraja dana trebalo da se vrate, jer je napravljen humanitarni koridor. Sutra je let za Berlin, danas je za London, drugi let za Los Anđeles u stvari treba da doveze opremu za zdravstvo, nije za putnike“, rekao je ministar Dačić. Da li će biti letova za Ameriku to je pitanje za sagledavanje šta su nam prioriteti, rekao je ministar.
„Sutra ide let za Berlin i on će dovesti naše zdravstvene radnike između ostalog. U avionu ima 170 mesta, ne znam da li će biti skroz popunjen ali verujem da će biti dosta zainteresovanih. U proseku će ići jedan let dnevno, jer svi putnici moraju da se testiraju po povratku. U narednom periodu, ono što smo dogovorili sa predsednikom biće Abu Dabi, tu dolazi veliki broj naših turista, i moj je savet, ako mogu sa Tajlanda, Indonezije, da se približe do Abu Dabija, Dohe i Istanbula, to je jedini način da organizujemo prevoz“, istakao je Dačić.
Kada je reč o turistima, kako kaže ministar, i oni će biti sagledani, ali prioritet su studenti, zdravstveni radnici koji se vraćaju, bolesni koji se nalaze u inostranstvu i oni koji su se zatekli na službenim putevima. „Mi smo imali mogućnost da prevezemo ljude iz Dohe, došlo je 13 ljudi sa Balija, ali je 40 ostalo, trebalo je svi da dođu. Katar ervejs koja je organizovala letove nije nam se obratila, niko neće da vozi besplatno. Ne treba nama avion, mi nećemo ići na Tajland, ali Abu Dabi, Doha, Istanbul, Moskva, Pariz je nešto što treba raditi u narednom periodu“, rekao je ministar.
O tome odakle kreće prvi let najbolje je da se naši građani informišu preko diplomatsko konzularnih predstavništva u tim zemljama. „U narednim danima biće Abu Dabi, Berlin i Malta ali moraju da budu svesni, nisu urgentne stvari, niko nije na aerodromu, reč je o ljudima koji su ostali bez posla, kao što je u slučaju Malte, a turisti sačekali da im prođu aranžmani. Ulažemo maksimalni napor ali to mora da bude organizovani napor, mi ne naplaćujemo karte „, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
