Novo Savezno veće podelilo resore

0
Foto: Reuters

Od početka januara, član Saveznog veća Ueli Maurer biće novi “ministar” finansija, umesto člana veća u ostavci Eveline Widmer-Schlumpf, dok je novoizabrani čalan veća i njegov partijski kolega Guy Parmelin preuzeo resor odbrane, civilne zaštite i sporta (DDPS).

Posle mnogo spekulacija oko podele resora nakon odlaska Eveline Widmer-Schlumpf, na kraju današnjeg sastanka Saveznog veća, proistekla je ova “mini revolucija” kompetentnosti koja ne iznenađuje previše.

Kao što je bilo i očekovano “stare” stranke su zadržale jedan ključni resor. Maurer je ostavio zadatak Parmelinu da završi sa reformom vojske, da bi uzeo resor koji između ostalog treba da se bavi i “Reformom III” kompanija, predmetom koji će se sledeće nedelje po prvi put naći ispred Saveta kantona.

Maurer, koji je diplomirani ekonomista, ne bi trebao da ima problema sa kretanjem kroz talase državnog budžeta. Prisustvo SVP/UDC u resoru finansija (DFF) obećava jedan određeni kontinuitet sa strogom politikom koju je sprovodila Widmer-Schlumpf poslednjih nekoliko godina.

Ona je nedavno predstavila program stabilizacije 2017-2019 koji predviđa manje rashode za skoro milijardu franaka godišnje da bi se nadoknadilo ne samo slabljenje ekonomske situacuje, već i uticaj reformi kompanija.

Tokom svoje prve konferencije za štampu ispred akreditovanih novinara, Guy Parmelin je izrazio želju da preuzme resor unutrašnjih poslova, koji je sada vodi socijalista Alain Berset. Takođe je izjavio da je zainteresovan za resor privrede, ali da je u svakom slučaju spreman za bili koji drugi resor. Sa obzirom na politiku SVP/UDC za  koju su pitanja bezbednosti od velike važnosti, prirodno je prisustvo njihovog predstavnika u DDPS.

Što se tiče ostalih resora, sve ostaje kao i do sada. Socijalisti vode unutrašnje poslove (DFI) Alain Berset, Policija i pravosuđe (DFGP) Simonetta Sommaruga, PLR Johann Schneider-Ammann resor ekonomije (DEFR) i Didier Burkhalter spoljne poslove (DFAE), PPD Doris Leuthard, resor životne sredine, transport, energija i komunikacije (DATEC).

Guy Parmelin je novi član Savezne vlade

0
BERN, 9.12.2015 - Bundesratwahl - Election du Conseil fédéral. Photo by Béatrice Devènes

Jedan od tri kandidata vladajuće SVP/UDC koji dolazi sa francuskog govornog pordučja, Guy Parmelin, izabran je danas za drugog predstavnika UDC/UDC u Saveznoj vladi, popunjavajući na taj način upražnjeno mesto ministra, nakon ostavke Eveline Widmer-Schlumpf. Nakon ovog glasanja Savezna vlada ima čak tri prestavnika sa francuskog govornog područja.

Kanton Tićino ostao je i ovog puta bez svog direktnog predstavnika u Saveznoj vladi, jer je njihov kandidat koji je takođe bio na lisiti SVP/UDC, Norman Gobbi osvojio samo 50 glasova u prvom krugu, i trideset u drugom, tako da je odmah našao u nepovoljnom položaju u odnosu na druga dva kadidata.

Parmelin je prvi predstavnik Kantona Vo, koji ulazi u Saveznu vladu nakon ostavke Jean-Pascal Delamuraz pre sedamnaest godina. Novi član vlade ima jasnu političku liniju koja je jako bliska vladajućoj SVP/UDC. Ima 56 godina i suvlasnik je farme od 36 hektara. U Savezni parlament ušao je 2003. godine i trenutno je predsednik Komisije za socijanu zaštitu i javno zdravlje.

Zanimljivost

Novi Savezni ministar Guy Parmelin – kao i njegove kolege imaće neto godišnju platu od 445.163 švajcarskih franaka, na koji se dodaje i dodatak za troškove od 30.000 franaka. Savezna vlada takođe plaća i troškove telefona, dok televizijku pretplatu (Bilag) plaćaju sami članovi vlade.

Svaki član Savezne vlade, kao i Savezni sekretar imaju pravo na dva vozila, jedno svečano i jedno za svakodnevnu upotrebu. Takođe dobijaju i godišnju voznu kartu za prvu klasu (prevoz koji najveći broj ministara najčešće koristi)

Odlazeći član Savezne vlade, Eveline Widmer-Schlumpf primaće penziju u iznosu od pola plate ili otprilike 220.000 švajacarskih franaka godišnje. Ovo pravilo važi za sve članove vlade koji su bili najmanje dve godine u vladi.

Najmanje 170 stranca je politički angažovano u Švajcarskoj

0

Male i srednje opštine već godinama ističu da je veliki izazov pronaći Švajcarce koji žele da se politički angažuju. Rešenje može da dođe u vidu stranaca koji žive u Švajcarskoj, navodi se u jednoj studiji “Avenir Suisse”.

Sva dosadašnja iskustva idu u korist ove varijante. Nijedna od opština koja je svojim stanovnicima strancima, omogućila da biraju i budu birani, ne želi da se se vrati u nazad i promeni odluku. Sa druge strane broj opština sa stanovnicima koji nisu starosedeoci, a angažovani su u izvršnoj vlasti je u stalnom porastu.

Autori studije međutim ističu da je broj mandata koji su dododeljeni strancima ostaje jako skroman u odnosu na ukupan broj mandata.

Od 317 opština koje su učestvovale u istraživanju, prisutno je 148 stranaca bez švajcarskog državljanstva u izvršnoj i 19 u zakonodavnoj vlasti. Realan broj je mnogo veći, imajući u vidu da skoro pola opština koje nude ovo pravo stranicama nije odgovorilo na anketu.

Dve trećine izabranih žive u opštinama sa manje od 5000 stanovnika, dok je većina (13 od 19) članova izvršne vlasti,  angažovano u mestima sa manje od 1000 stanovinika.

u 600 opština živi preko milion stanovnika koji su raspoređeni u u šest kantona: Vo, Fribur, Nešatel, Jura, Graubinden i Apencel Auseroden. Kantoni u nemačkom govornom području daju mogućnost samim opštinama da odobre ili ne izborno pravo strancima, za razliku od onih u farnkofonom delu.

Ministarka finansija Eveline Widmer-Schlumpf bez trećeg mandata

0
Foto: Ruben Sprich/Reuters

“Ljudi su me pitali kada ću da podnesem osta vku”, izjavila je minstarka na veoma posećenoj konferenciji za štampu u Bernu. U svom izlaganju dodala je da je odluku da se ne kandiduje za treći mandat donela nakon razgovora sa svojim prijateljima, kolegama i porodicom, tako da je sada pravi trenutak da se povuče.

“Postoje neke druge stvari u životu koje volim da radim, ali za koje u proteklih osam godina nisam imala vremena. Sada planiram da se bavim tim”.

Govoreći veoma opušteno i duhovito, Widmer-Schlumpf je izjavila da je odluko donela 19. oktobra, dan nakon Federalnih izbora, na koijima je njena stranka desnog centra, pala na 4,1% glasova. Što je dodatno uticalo na njeno mesto u kabinetu.

Ali to nije bio odlučujući faktor, izjavila je ministarka. Rad u Vladi je bio velika privilegija i uvek je uživala u svom poslu, ali to uvek ima svoju cenu. Taj posao je bio tret njenoj porodici.

Njen posao je sada završen, izjavila je, ukazujući na različite uspehe, uključujući tu i strategiju za Švajcarsku kao finansijski centar. “Ne mislim da sam radila moj posao tako loše”, zaključuje ministarka.

Sa druge strane Udruženje bankara Švajcarske je izjavilo da je Widmer-Schlumpf bila dostupan i fokusiran poslovni partner. Ona je na vreme uočila da će automatska razmena informacija postati priznata norma.

Widmer-Schlumpf se pobrinula da novinarima ne bude dosadno, ali ipak nije dala nikakve detaljne planove za budućnst, osim da če pratiti politiku “iz daljine”.

Ona se nada da će veliki problemi sa kojima se suočava Švajcarska biti rešeni, a ne samo kontrolisani kao do sada.

Sibel Arslan: Prvi poslanik kurdskog porekla u Švajcarskom parlamentu

0
Foto: Nils Fisch

Sibel Arlsan je rođena u Turskoj, 1980 godine a u Švajcarsku se preselila sa 11 godina. Završila je pravno na Univerzitetu u Bazelu, a od marta 2015. godine radi kao pravnik u Odeljenju za sigurnost, Kantona Bazel.

Pored nemačkog i engleskog jezika govori tečno francuski i francuski. Predsednik je udruženja za Interkulturalnu gerontologiju (VIA).

Na izborima u oktobru uspela je da osigura svoje mesto u Federalnom parlamantu Švajcarske, kao jedna od najmlađih poslanika ali i prva poslanica kurdskog porekla u istoriji Švajcarske.

Već deset godina se bavi politikom i pre pet godina je izabrana za poslanika u Parlamentu Kantona Bazel.

“Počela sam da se bavim politikom jer sam shvatila da jedna trećina građana švajcarske nema prava glasa, i da donosi odluke, radi se o imigrantima, mladima.”

Zastupa levičarsku politiku i jedan je od glasnogovorinika druge generacije stranaca u švajcarskoj.

“Često se govori o tome, da osobe koje odluče da žive u Švajcarskoj, moraju aktivnije da se uključe u politički život, ali kako bi to bilo izvodljivo, moramo da olakšamo procedure za dobijanje švajcarskog državljanstva.”

Izbornu kampanju vodila je sa veoma ograničenim budžetom, uz pomoć volontera.

Pobeda UDC na Federalnim izborima

0
infografia variante

Na ključnim mestima potrebni su desničari, tako su glasali Švajcarci. Na izborima za federalni parlament koji su se održali u nedelju 18. oktobra, istorijska pobeda UDC, zajedno sa PLR koji napreduje. “Gubitnici” su sve ostale partije, počevši od PS. Sa druge strane ekološke stranke su doživele kolaps, tako da je delegacija “zelenih” smanjena za trećinu, a “zelenih” liberala za pola.

Kako se često događa, analitičari per d izbore, zbog raznovrsnosti izbornih sistema na kantonalnim nivoima predvideli su rast PLR, ali su im promakle prave vesti, a to je povratak snage

Sada je poslanička grupa UDC broji 65 poslanika, nijedna partija do sada nije mogla da računa na taj broj poslanika. Procenat od 29,5% bice najvisi od kada je uveden proporcijalni sistem 1919. godine. Prethodni rekord takođe drži UDC, 28,9% osvojenih na izborima 2007. godine.

Pozitivan trend zabeležila je i PLR, ma da su njeni lideri nadali nešto većem procentu. Sa osvojenih 16,3% mogu da računaju na 33 mandata. Philipp Müller i njegova stranka preokrenuli su negativni trend koji počeo 1979. godine, kada se na čelu stranke nalazio Fulvio Pelli.

PPD je na ovim izborima osvojila 27 mandata, najmanje u svojoj istoriji, dok je PS izgubila 3 mandata i ostala sa 43 poslanika. Na levoj strani takođe trpe i “zeleni” koji su sa 10 poslanika spali na 5, sa procentom od 6,9%. Njihovi “rođaci”, “zeleni” liberali su trakođe prepolovljeni sa 12 na 6 mandata.

article23_2_larg

Tobiolo Gianella: „PLR se uvek borila za ekonomsku slobodu i socijalnu pravdu“

0

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Gianella: Imam odličan odnos sa strancima iz tog regiona koji su došli u našu zemlju. Regija koja je nažalost doživela jedan tragični i naslilni građanski rat, koji je bio jedan od posledica promene geopolitičkog konteksta u to vreme, pada komunizma u SSSR-u, a potom u u svim ostalim satelistkim državama Svovjetskog Saveza devedesetih godina. Još uvek se dobro sećam, tokom srednje škole, dolaska nekoliko učenika iz tog regiona. Imam nekoliko prijatelja i sa svima njima jedan odličan odnos. Želeo bih posebno da spomenem jednog sa kojim sam podelio svoje godine studija na Univerzitetu u Luganu i kojem sam bio kum kada se oženio pre nekoliko godina. Kao njega, poznajem još nekoliko ljudi sa tih prostora, i moram da kažem da su svi integrisani u naš društveni, ekonomski i kluturološki sistem.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integracionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Gianella: Tićino je poznat po svojoj gostoljubivosti prema drugim narodima. Takođe smatramo da je naša zemlja imala posebna osećanja u tom pogledu. Moramo se setiti 8. septembra 1943. godine, kada smo prohvatili mnoge italijane koji su bežali od nacističko-fašističkog režima u Italiji. Mnogi od njih su našli utočište u Luganu, a neki od njih su nakon toga aktivno učestovali u osnivanju Republike Italije pre njene političke, socijalne i ekonomske rekonstrukcije.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Gianella: Posao koji obavljaju mediji je veoma poseban. Uvek je štampa objavljivala, na primer, užasne slike ratova, genocida ili drugih sličnih događaja. Medijski i novinarski izbor je potpuno subjekitavan i oni su ti koji moraju da budu odgovorni za ono što objavljiju. Nakon toga je na čitaocu da samostalno bude u stanju da proceni efekte, posebno da ne padne pod njihov uticaj u tom pogledu. Govorim o jednoj odgovornosti i sposobnosti za kritičku i objektivnu procenu od strane čitaoca. Verujem da je ova procena od ključnog značaja i da je moguće precizno prepoznati osobe koja je učinila neko ilegalno delo.

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Gianella: Veoma je važno i to daje legitimitet svim društveno – političkim slojevima. Oni imaju jednu intenacionalnu težinu, za razliku od onih koji su zauvek ostali u okviru nacionalnih granica. Ovo obogaćivanje je značajno i važno kada se donose nove ideje koje nebi trebale da budu subjektivne.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Gianella: Mislim da je davanje glasačkog prava na opštinskom nivou jedna dobra stvar. Jasno je da se ta mogućnost treba dati osobama koje izvesno vreme žive u jednoj opštini. Dokaz da posltiji konkretna vezanost sa javne institucije.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Gianella: Hvala vam što imate poštovanje i poverenje u mene, i hvala vam na optimizmu koji se oseća u ovom pitanju. Ako budem izabran u Federalni parlament biće moje prvo političko iskustvo na tom nivou i za mene bi to bila veoma velika stvar. Hipotetički odgovaram, da ću veoma pozitivno proceniti svaki zakon koji ide u pravcu bolje i veće integracije stranaca u našoj zemlji. I definitivno nikad, ali nikad neću odobriti ekstrmno nacionalne predloge od strane UDC, na ove teme. Rešenja u politici se traže i nalaze u kroz jedan pravi koncenzus stavova, a ne kroz ekstremnu polarizaciju ideja.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Gianella: Za mene politika znači strast, odlučnost i posvećenost za stanovnike našeg kantona. Takođe znači i slušanje, i traženje najboljih rešenja za narod u našoj zemlji. Nažalost, mi političari nemamo čarobni štapić Harija Potera za rešavanje problema, ali bi trebali da imamo dozu zdravog razuma i inteligencije da se potrudimo da razumemo koji su problemi koji pogađaju našu zemlju.
Izazov Federalnog parlamenta, predstavlja politički i lični rast i posvećenost da se borim za slobodu naše zemlje, mislim na ekonomsku, idividualnu, poslovnu i društvenu. U stvari neke političke stranke koje nemaju u srcu našu zemlju, pokušavaju da unište naš sistem – zemlja koja je 200 godina kreirala i kerira društveno ekonomsko blagostanje. PLR koju imam čast da predstavljam na ovim Federalnim izborima uvek je branila ove teme: ekonomska sloboda i socijalna pravda.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Gianella: Postoje tri teme koje su važne za mene.
1. Ekonomija i zapošljavanje. Svaranje kvalitetnih radnih mesta  pristojnih plata za stanovnike, jednake plate za žene i muškarce, fer i ravnorpavno oporezivanje građana i privrednih subjekata, ograničenje javne potrošnje.
2. Saobraćaj. Završetak koridora A12-A13, konsolidacija tunela Gotardo imajući u vidu trenutni kapacitet saobraćaja, produžavanje linije Alptranisit južno od Lugana, povezivanje brze linije Lugano – Milano kroz javno-privatna partnerstva, ne zaboravljajući aerodorom Lugano koji zahteva jačanje.
3. Javno-privatna partnerstva predstavljaju jednu zajedničku formu koja stvara saradnjom države sa privatnom kompanijom u cilju upravljanja jednim jeavnim servisom. Javno-privatno partnerstvo je instrument koji je povezan sa modernom reformom javne uprave. Različite studije naglašavaju kako su ova partnerstva prednost za javnu upravu, ali i za celu zajednicu. Njihovo pravilno korišćenje omogućava javnim preduzećima uštedu i do 20-30% na ukupnu cenu projekta. Kao član javno udruženja javno-privatnog partnerstva sa sedištem u Cirihu, uveren sam da će u bliskoj budućnosti ova sinegrija biti od strateške i ključne važnosti za naš kanton i našu zemlju. Dovoljno je samo videti neke primere kao što je izgradnja najnovijih stadiona u švajcarskoj ili novog konferencijskog centra na Univerzitetu u Lozani. Takođe i u Tićinu ima velikih potenicjala za primenu, mislim na Filmsku kuću u Lokarnu, Sportski centar u Luganu ili halu za hokej u Valascia.


PLR. Liberali
Predsednik:  Philipp Müller, poslanik saveznog veća
120 000 članova ¦ osnovana 1894; ujedinjenje 2009 ¦ www.plr.ch

PLR__Liberali se bore za «slobodu, koheziju, i inovacije»i za društvo koje prožima samoopredeljenje i preuzimanje individualne odgovornosti. Ona će raditi za Švajcarsku gde kultura, jezici i regioni dolaze zajedno da dobrovoljno formiraju zajednicu. Ona takođe promiviše inovacije u toku, podržana od strane Federacije i bez ograničenja. Didijer Burkhalter i Johan Šnajder Aman predstavljaju liberalnu snagu u Saveznom veću.
Tražimo:
•  Sigurnost radnih mesta. PLR želi da svi ljudi koji žive u Švajcarskoj imaju koristi od buduće perspektive. To znači, pre svega, da imaju posao. Poslovi se nisu stvorili politikom, već brojna mala, srednja i velika preduzeća. Mi se obavezujemoo u korist finansijskog i industrijskog centra Švajcarske. Tražimo bolje škole, niže poreze i liberalnom pristupu pri donošenju zakona o radu. Podržavamo bilateralni pristup kroz rigoroznu, ali fer migracionu politiku, bolju infrastrukturu i promociju žena i starijih osoba u radnom veku.
• Socijalno osiguranje zdravlja. AI i osiguranje za slučaj nezaposlenosti su nagomilali ogromne dugove u milijardama franaka. U roku od nekoliko godina takođe i AVS rizikuje istu sudbinu. Moramo sprečiti da se to desi! Potrebne su reforme svih osiguranja i socijalnih i penzionih fondova kako bi se osigurali prihodi u budućnosti.
• Manje birokratije. Mnogo obaveza i zabrana svakodnevno ograničavanju našu slobodu i svake godine koštaju milijarde franaka naša mala i srednja preduzeća. Individualna inicijativa i preduzetništva su otežana. Mi Liberali želimo više ekspeditivno jednostavna pravila i procedure.

Marco Romano: „PPD se bori za Švajcarsku koja pobeđuje“

0

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Romano: Ne volim da generalizujem. U svakoj grupi ljudi postoje različite realnosti. Treba biti objektivan a ne banalizovati. Treba oceniti pojedince, a ne grupe. Gledajući navedenu realnost, priznajući da nisam dovoljno upoznat, mislim da danas možemo da istaknemo uspešan proces integracije za veliku većinu ljudi. Zajednica koja je prisutna i aktivna u Švajcarskoj, koja zna još uvek da održava svoje običaje zemlje porekla (milsim na mnogobrojne susrete i kulturne manifestacije), uz poštovanje zemlje koja ih je ugostila. Kao i u svakoj socijalnoj grupi ima pojedinaca koji nisu spospobni da se integrišu i nisu spremni da poštuju pravila zajedničkog života. Takvo ponašanje zaslužuje osudu, ali to se naravno ne odnosi na celu zajednicu.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Romano: Mislim da se radi dobar posao. Integracija je u osnovi jedan individualni proces, koji u velikoj meri zavisi od pojedinca. Ona zahteva volju i posvećenost. Jasno je i da sredina koja je povoljna, pomaže i ubrzava sam proces. Projekti koji su započeti u Tićinu su svakako korisni i zanimljivi. Verujem da je centralni element dobro poznavanje jednog od nacionalnih jezika i u tom smeru treba uložiti sve potrebne resurse.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Romano: Naravno. današnja realnost koja je ispunjena medijima, posebno u Tićinu teži da naglasi pojedinačne negativne priče na račun globalne realnosti. “Good news, no news” kaže se u žargonu. U tom smislu važno je da same zajednice sa migrantskom pozadinom, kada se organizuju, treba da nastoje da aktivno ističu svoje priče o uspehu

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Romano: Od ključnog značaja, kako za osobe koje imaju migrantsko poreklo tako i za “DOC” Švajcarce. Direktna demokratija u Švajcarskoj živi samo uz učešće svih realnosti u zemlji. Glasati i birati je pravo, ali i obaveza zbog poštovanja onih koji i danas daju svoje živote da bi uspostavili demokratske vrednosti. Neučestvovati je greška i nedostatak poštovanja ključnog elementa Švajcarske. Ako se nebaviš politikom, politika će se baviti tobom, tako da je bolje aktivno učestvovati u političkom životu.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Romano: Protiv sam glasačkog prava za strance, na svim nivoima. Verujem da je davanje glasačkog prava, glasati, birati i biti biran, realizacija procesa integracije koja prerasta u državljanstvo. Bez državljanstva, ja ne mislim da je prikladno odobriti politička prava. U današnjem globalističkom svetu, i sa sve većim brojem ljudi koji se kreću i menjaju svoja prebivališta, mislim da je učestovovanje u jednom demokratskom sistemu neke zemlje treba imati utemeljenje, državljanstvo je apsolutno neophodno.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Romano: Neisam u politici da bi davao prednost jednoj relnosti više nego drugoj. Zauzimam se za Švajcarsku sa fokusom na Tićino. Sebe smatram pragmatičnom osobom koja je inspirisana vrednostima koje su ovu zemlju učinili velikom: neutralnost, federalizam, solidarnost, odgovornost, slobode, kao i spremnost da zajedno poštujemo različitosti. Član sam Federalnog parlamenta od 2011. godine i član komisije za bezbednost i političke institucije. Odlučan sam i posvećen Tićinu koji treba da bude saslušan i poštovan u Bernu.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Romano: PPD se bori za Švajcarsku koja pobeđuje, pogodnu za život porodice i jaku u svojim vrednistima. U ovih mojih prvih četiri godine u Bernu, neki od mojih predloga su prihvaćeni, koji su pružili zadovoljstvo u prvom mandatu, dok za će za druge prodloge biti potreban i drugi mandat. Da bi ste bili uspešni potrebna je većina, koja se gradi radeći, pokazujući stručnost i sticanjem kredibiliteta. Drugi mandat bi mi dozvolio da nastavim, sa još više snage, sa drugim bitnim temama. Mislim na mere zaštite tržišta rada, i “odbrana italijanizma” u Švajcarskoj. U društvu koje teži da favorizuje zaduživanje i profit, potrebna je politika koja ume da ostane fokusirana ka ravnoteži i održava umereno reaogvanje kao vrednosti ljudskog bića.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Romano: U narednih četiri godine treba sporovesti inicijativu protiv masovne imigracije i održati konstruktivne odnose sa zemljama u okruženju i ostatku Evrope. Realizovanje energetske reforme i penzionog sistema. Ostati snažan po pitanju nacionalne kohezije koja je važna za ravnotežu između gradova periferija. Zatim, tu su pitanja veoma relevantna za Tićino, kao što su mobilnost, bezbednost, stabilnost socijalnih osiguranja, degradacija tržišta rada u pojedinim sektorima.
Volim Švajcarsku, volim Tićino, zahvaljujući vama moći ću da nastavim moj trud u Federalnom parlamentu!


PPD Demokratska stranka
Predsednik:  Christophe Darbellay, poslanik saveznog veća
100 000 članova ¦ osnovana 1912 ¦ www.ppd.ch

ppd_Pažnja Demokratske stranke, stranke privrede sa socijalliberalnom orijentacijom je fokusirana na porodicu i srednju klasu. U potrazi za ravnotežom između pojedinca i zajednice kao i između lične odgovornosti i solidarnosti, stranka vidi koegzistenciju u svetlu ljudskih propisa. PPD, koja se bori za bezbednost i sigurnost naše zemlje, zastupljena je u Saveznom Savetu od strane Doris Leuthard, šef Saveznog ministarstva za zaštitu životne sredine, saobraćaja, energetike i komunikacija. Naši prioriteti:

• Porodica: čini osnovu naše zajednice i stoga zahteva optimalne okvire, koji uključuju različite aspekte saglasnosti između posla i porodice, budžetsko oporezivanje koje sadrži visoku kupovnu moć.

• Ekonomija: Mi stvaramo i garantujemo siguran posao i blagostanje zahvaljujući inovacijama. Da bi promovisali finansijsko tržište Švajcarske i naših malih i srednjih preduzeća, PPD se obavezuje u korist fiskalnog okruženja, dopunjen od strane infrastrukture i obrazovnih ponuda prve klase.

• Socijalna zaštita: PPD smatra da održivo finansiranje i bezbednost društvene mreže predstavlja najveći izazov u narednim godinama. U tom cilju, predlažemo usmerene reforme, bez dodataka ili smanjenja nerealnog rezultata.

• Politika životne sredine: Integritet stvaranja i stoga politička klima i razvoj životne sredine oduvek je pripadala centralnim pitanjima PPD-a koja se fokusira na kombinaciji ekologije i ekonomije.

Nicolas Fransioli: „Komunistička paritja je veoma aktivna u borbi protiv diskriminacije i ksenofobije“

0

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Fransioli: Ne mislim da postoje posebni problemi u integraciji vezani za zajednice koje dolaze sa Balkana. Kulturne razlike treba prevazići ujedinjavanjem da bi se ostvariolo vise socijalnih prava. Obrnuto “rat izmedju siromasnih” šteti kako tićinezima tako i stranicma.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Fransioli: Za jednu bolju integraciju treba promovisati bolju ponudu u pogledu obrazovanja formacije, socijalnih centara i radnih mesta sa adekvatnom platom u odnosu na lokalne troškove života.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Fransioli: Sigurno medije imaju bitnu ulogu u promovisanju razlika između zajednica stranaca, dajući poseban prostor slučajevima gde su stranaci umešani u krivična dela izbegavajući pozitivne vesti koje po njima nisu interesantne. Pored činjenice da se procenat krivičnih dela u švajcarskoj smanjio, mi smatramo da između jednog švajcarskog kriminalca ili stranca nema razlike, i zakon treba da se primenjuje jednako za sve, bez razlika.

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Fransioli: Praćenje političkog života u kantonu je važan bez obzira na državljanstvo. Od toga zavisi budoćnost svih onih koji žive u Tićinu, bez obzira na pasoš koji poseduju. Za strance to svakako može da bude način da upoznaju stvarnost u kojoj žive, ali takođe može doneti politici, jedan pogled na probleme sa kojima se suočavaju zajednice stranaca. Što se tiče Komunističke partije imamo u našim redovima drugove koji dolaza iz različitih delova sveta, koji takođe imaju i rukovodeća mesta. Ja takođe imam čileansko državljanstvo.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Fransioli: Moja partija i ja smo za davanje prava glasa strancima. U kantonu Griđoni, gde su opštine autonomne u ovoj oblasti, upravo je jedan odbornik Komunističke partije predložio uvođenje glasačkih prava strancima u opštini Roveredo, upravo zato što verujemo da svako ko živi, radi, plaća porez ovde, mora da ima prava da se i njegov glas čuje.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Fransioli: Komunistička partija je veoma aktivna u borbi protiv diskriminacije i ksenofobije, i uopšte je uvek na strani svih onij delova populacije koji su zbog razloga svog porekla, ekonomske situacije u nepovoljnom položaju. Takođe smo jedina stranka u Tićinu koja se izjasnila protiv rata i imerijalizma, protivimo se bilo kakvoj saradnji Švajcarske sa NATO i imamo u našem programu zahtev za povlačenje Švajcarskog kontigneta sa Kosova (SWISSCOY). Komunistička partija ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti ove srpske pokrajine i protivimo se vojonim okupacijama suverenih zemalja.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Fransioli: Imigrant koji radi i ima prblema da finansiski izdrži do kraja meseca može u naći Komunističkoj partiji jednu snagu koja se bori za poboljšanje uslova života radnika, bez obzira odakle dolaze. Komunistička partija se takođe zalaže, za razliku od drugih, i da se bori protiv uzroka koji dovode migrante da naprave taj težak izbor i napuste svoju zemlju, ratovi, političke destabilizacije, eksploatacije ekonomskih i ljudskih resursa od strane zapadnih zemalja.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Fransioli: Tema koje mi je najbliža je ekonomska promocija Tićina i Švajcarske. Mislim da se na duži period ne može misliti na borbu protiv pritiska na smanjenja zarada, bez pružanja mogućnosti kreiranja novih kvalitetnih radnih mesta, koja mogu da omoguće odgovarajuće zarade. Postoji veliki broj projekata za Tićino koji u Bernu trebaju biti snažnije promovisani. Na primer, projekat biomedicinskih čvorišta u Belinconi u saradnji sa Medicinskim fakultetom i Institutom za onkologiju, sa obližnjim insdustrijskim parkom, može pomoći da se kreiraju kvalitetna radna mesta u oblasti hemijie i medicine koja mogu pomoći u naučnom istraživanju na visokom nivou. Kao nastavak ove veoma važne bitke za radnike, biće predložen razvoj železničkog logističkog centra visoke vrednosti, koji bi mogao jednog dana postati centar od evropskog značaja za automatsko upravljanje vozovima.

Tiziano Galeazzi: „Kada bi mogli, stranci bi glasali UDC“

0

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Galeazzi: Moje generalno mišljenje na tu temu, a ono naravno uključuje i strance sa područja Balkana ostaje uvek isto. Ako jedna osoba želi da se preseli u neku drugu državu ili zajednicu, treba da prihvati navike, običaje i poštiovati zakone koji su na snazi u toj zemlji. Što sam i ja sam činio godinama kada sam živeo u Nemačkoj, Engleskoj i Americi.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Galeazzi: Vrlo je teško odgovoriti na to pitanje sa nekoliko reči, ako ostavimo po strani da o tome treba da se govori na Federealnom nivou. U svakom slučaju ovde u Tićinu postoji volja da se poboljša integraziona politika, ali ta volja ne treba da bude jednostrana, već i stranci trebaju da ulože više napora. To na žalost još uvek nije tako, tako da je manevarski prostor veoma širok.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Galeazzi: Mislim da mediji treba da rade iskreno svoj posao bez predrasuda i političkih sklonosti. Takođe smatram da sama zajednica stranaca koja je “pogođena” nekim slučajem, treba da reaguje unutar zajednice, kako se ti slučajevi ne bi ponovili i predstavili celu zajednicu kao opasnu ili ne integrisanu. To treba da bude timski rad. Zanm da postoje udruženja stranaca. To je mesto na kome bi trebali da se poprave odnosi.

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Galeazzi: Postoji razlog zašto imaju švajcarski pasoš. Dakle ako su odlučili da postanu Švajcarci, treba da to ozbiljno da prihvate, a ne samo zbog različitih benificija. U svakom slučaju ja čvrsto zastupam ideju da treba imati samo jedan pasoš, ne dva ili tri. Ili si ovde ili si tamo.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Galeazzi: Ne. Ne podržavam u bilo kom kontekstu mogućnost da srtanci imaju pravo glasa. Kao i drugi narodi na svetu. Ja bez američkog, engleskog ili drugog pasoša ne mogu da glasam u tim zemljama. Svako ko živi decenijama u švajcarskoj sa stranim pasošem, znači da ne želi da postane Švajcarac.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Galeazzi: Gledajući posao koji treba obaviti u Federalnom parlamentu, mogu da pomognem oko nekih tema koje su važne za mene. Koristi bi trebalo da imaju kako švajcarci, tako i stranci. na primer bezbednost Švajcarske je još uvek veoma “slaba”. Pogledajte vojsku i Bezbednosne službe.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Galeazzi: Zvuči čudno, ali sam imao mnogo zanimljivih diskusija i predloga sa strancima koji žive u Švajcarskoj. I sa onima koji su skoro došli i sa onima koji su već duže vreme tu. Moram da vam kažem da sam ostao zapanjen kada sam čuo da kada bi mogli da glasaju, glasali bi UDC.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Galeazzi: Ja sam potpukovnik u Švajcarskoj vojsci. Odbrana ove zemlje i njena reforma su mi važni. U današnje vreme ne možemo dozvoliti da smanjimo bezbednost.
Danas, Švajcarska se i dalje previše oslanja na strane armije i njihove informacije. Mi ne možemo dozvoliti da švajcarska levica oslabi vojsku kao što je uradila sa bankarskom tajnom. Vreme je da ih zaustavimo pre nego što ova zemlja uništi i dovede u potpuno sirmoštvo.


UDC ⁄ SVP Demokratska narodna stranka
Predsednik: Toni Brunner
90 000 članova ¦ osnovana 1917 ¦ www.svp.ch

udcNarodna stranka se zalaže za dosledno nezavisnu, neutralnu Švajcarsku i protiv pristupanja EU. Da bi se osigurala ispravnost ekonomije i sigurnosti radnih mesta od suštinskog značaja za državu je vitalnost, da je odlikuju ispravne finansije, porezi i da sadrži visoku pravnu sigurnost: finansijska i dužnička kriza koja je pogodila Evropu je dokaz. U februaru 2014. godine Narod i Kantoni prihvatili su Ustavni amandman koji za cilj ima da se omogući da naša zemlja ponovo upravlja samostalno sa imigracijama. Sada moramo da ga sprovedemo u skladu sa našim radnicima i našim društvenim sistemom koji nisu preterano naglašeni. Pored toga, kriminal i zloupotreba azila sada su uobičajena pojava.

Narodna stranka je posvećena poboljšanju bezbednosti, pozivajući na proterivanje stranih kriminalaca i pooštravanje Krivičnog zakonika.

Sa ovom jasnom politikom, osnovanom na građanskim vrednostima, UDC namerava da obezbedi prosperitet za našu zemlju, radna mesta i sigurnu budućnost u potpunoj slobodi.
Ueli Maurer predstavlja UDC u Saveznom veću. Ali stranka nije uključena u Vladine odgovornosti s obzirom na svoju jačinu. Ona se nada da će na izborima 2015. godine uspeti da ispravi tu nervanotežu.

POSLEDNJE VESTI

1,959FansLike
215FollowersFollow
80FollowersFollow