Referendum 12. februar 2017

0
© Serbinfo.ch (photo: Drago S.)

U Švajcarskoj će se 12. februara 2017. godine održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni su dobili na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji jednom popunjen može biti poslati nazad poštom, ili lično predat u nedelju 12. februara 2017. na svom glasačkom mestu.

Teme za glasanje na federalnom nivou:

1. Savezna uredba u pojednostavljenoj naturalizaciji stranaca treće generacije

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi koja se odnosi na pojednostavljenje procesa naturalizacije stranaca treće generacije.

O čemu se radi?
Mladim strancim čija porodica živi u Švajcarskoj generacijama i koji su dobro integrisani u švajcarsko društvo, mora biti omogućena pojednostavljeni proces naturalizacije. Ovakva odluka Parlamenta podrazumeva promenu Saveznog Ustava.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine koja se odnosi na olakšanu naturalizaciju stranaca treće generacije?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 122 glasova za i 75 protiv, uzdržanih nije bilo. Skupština kantona sa 25 protiv 19, bez uzdržanih.

2. Savezna uredba o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciji saobraćaja (FOSTRA)

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja (FOSTRA).

O čemu se radi?
Uredba ima za cilj da obezbedi sredstva za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja. Fond koji se osniva na neodređeno vreme, služi da se reše problemi kapaciteta nacionalnih puteva, kako bi se osiguralo funkcionisanje i odrćavanje istih i kofinansirali projekti aglomeracije.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine o osnivanju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 146 glasova za i 48 protiv i 4 uzdržanih. Skupština kantona sa 41 protiv 1, 2 uzdržana.

3.  Zakon o III poreskoj refermi preduzeća

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Zakonu o trećoj poreskoj reformi preduzeća.

O čemu se radi?
Treća reforma oporezivanja preduzeća potiskuje smanjeno oporezivanje holding kompanija, sa delimičnim ili potpunim sedištem u Švajcarskoj. Zahvaljujući novim merama, pojačava se konkurentnost Švajcarske i stvara Kantonima političko-finansijski prostor za manevre.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Savezni zakon od 17. juna 2016. godine fiskalnim merama za jačanje konkurentnosti poslovnog tržišta Švajcarske. (Zakon o III poreskoj reformi preduzeća)?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 139 glasova, 55 protiv i 2 uzdržana. Skupština kantona sa 29 prema 10, 4 uzdržana.


Teme za glasanje u Kantonu Ticino

1. Pravna zaštita životinja

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.

O čemu se radi?
Kanonalna Vlada usvojila je 10. oktobra 2016. godine predlog promene Kantonalnog Ustava koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
Ova izmena proističe od usvajanja parlamentarne inicijative koja se odnosi na osetljivost našeg društva prema životinjskom svetu.
U našem pravnom sistemu centralne teme zaštite životinja su pokrivene Federalnim zakonima, pre svega Ustavnom odredbom (član 80) .

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene kanotnalnog Ustava (član 14, stav 1)?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 10. oktobra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa DA za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

2.  Smanjenje broja sudija za prinudne mere

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na smanjenje broja sudija za prinudne mere.

O čemu se radi?
20. septembra 2016. godine, Kantonalna vlada usvojila je promene Zakona o pravosudnoj organizaciji, koja predviđa smanjenje broja sudija za prinudne mere. Sa sadašnjih 4 na 3.
Stupanjem na snagu švajcarskog Zakona o krivičnom postupku, 1. januara 2011. godine, Kantonalna vlada je odlučula da ujedini oblast mera prinude sa onima koje se tiču primene kazne, spajanjem nadležnih sudija.

Nakon pet godina rada, a posebno imajući u vidu pozitivnu ocenu aktivnosti koje obavljaju sudije, Kantonalna vlada je predložila Kantonalnoj skupštini smanjenje broja sudija, što bi dovelo do godišnje uštede od 256.000 franaka. Mera koja će će pomoći oporavku javnih finansija i omogući uravnoteženi budžet do 2019. godine.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmenu Zakona o pravosudnoj organizaciji od 20. septembra 2016. godine.

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

3. Finansiranje usluga kućne nege

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na izmene zakona o finansiranju usluga kućne nege.

O čemu se radi?
Revizija zakona o kome se glasa, predviđa finansijsko opterećenje za kanton od 20% i opštine od 80% u sektoru usluga zaštite i kućne nege (SACD) u iznosu od 2,5 miliona franaka. Ovo smanjenje, koje može biti primenjeno i od samih predstavnika sektora, mora biti konkretizovano do 2019. godine, kroz mere racionalizacije potrošnje. Ukoliko racionalizacija troškova nije u potpuneosti realizovana od strane SACD, biće uvedeno, kao i u drugim kantonima, delimično plaćanje usluga od strane samih korisnika usluga, koji su trenutno besplanti.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o pomoći i kućnoj nezi od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o pomoći i kućnoj nezi.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

4. Ograničenja za neka socijalna davanja 

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na ograničenja na neka socijalna davanja.

O čemu se radi?
Promena zakona o kome se glasa, predviđa regulisanje pravednije raspodelu socijalnih davanja kantona, u zavisnosti od broja članova porodice.
Od 1. januara 2017. godine, granica za pristupanje socijanim davanjima, pevećavaće se srazmerno broju članova domaćinstva. Za osobe koje žive same iznos ostaje isti. Za porodice, za roditelja ostaje nepromenjen, sa sledećeg člana se neznatno smanjuje, dok je pa progresivan počevši od trećeg člana porodice.
Ova promena predstavlja važan prvi korak ka reorjentaciji porodične politike kantona.

Pitanje koje će biti na lisitiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja, od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

 

Nenad Stojanović protiv zakona o primeni inicijative od 9. februara

0
© Ti-Press

Politikolog Nenad Stojanović pokrenuo je referendum protiv zakona o primeni narodne inicijative od 9. februara, odobrene od strane Parlamenta tokom nedavnog zimskog zasedanja.

Stojanović je sam putem svog tviter (twitter) naloga objavio ovu vest. Potrebno je 50.000 potpisa koji moraju biti sakupljeni do 7. aprila 2017. godine. Uz vest je takođe objavljen i obrazac za prikupljanje potpisa. Stojanović nastupa kao privatno lice bez podrške bilo koje političke organizacije. U izjavi za Švajcarsku agneciju Tages-Anzeiger, istakao je da “narod mora da odluči”.

Po njegovom mišljenju, glasanje je “apsolutno neophodno”, jer bi u suprotnom SVP/UDC mogao da se žali godinama da se narodna volja ne poštuje. “Bez referenduma, rizikujemo da populistički političari neprestano vređaju Parlament u narednim godinama”, dodao je Stojanović.

On se nada da će njegova akcija biti podržana od strane organizacija i parlamentaraca. On je posebno uputio apel organizaciji “Operation Libero”, pokreta mladih akademika koji je nastao nakon usvajanja inicijative SVP/UDC “protiv masovne imigracije”. Bivši poslanik PS je takože ukazao da če otvoriti i jedan web sajt, kao i da će samostalno sakupljati potpise na ulici.

Zakon o primeni inicijative SVP/UDC odobrene 9. februara 2014. godine , objavljen je juče u Federalnom službenom listu. Da bi se održao predloženi referendum, Stojanović ima 100 dana da za prikupljnje neophodnih 50.000 potpisa koji trebaju biti overeni od strane opštine.

Sa druge strane SVP/UDC je već zapretio da će pokrenuti narodnu inicijativu da raskine sporazum o Slobodnom kretanju lica sa Evropskom unijom, ukoliko Federalni savet ne primeni novi član ustava kao što je izglasano na narodnoj inicijativi 9. februara 2014. godine.

Udvostručene švajcarske investicije u Srbiji

0

Oni su na ovom skupu razmenili ideje i mišljenja u oblasti nauke, tehnologije, društva i kulture, kako bi unapredili svoja znanja i primenili novostečena iskustva.

U odvojenom susretu, kojem je prisustvovala i ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, premijer Vučić i predsednik Šnajder Aman razgovarali su o saradnji dveju zemalja, naročito u oblasti reforme školstva i uvođenja dualnog sistema obrazovanja.

Vučić je obavestio švajcarskog predsednika o ekonomskim reformama u Srbiji i napretku Srbije na svetskoj „Duing biznis listi“, ali i o planovima za uvođenje sistema dualnog obrazovanja u srpsko školstvo.

On je izrazio zadovoljstvo stepenom saradnje sa švajcarskom Komisijom za tehnologiju i inovacije, koja je umnogome doprinela razvoju preduzetničkog duha u Švajcarskoj.

Današnje društvo se razvija u pravcu akademskog obrazovanja, što vodi većoj nezaposlenosti i zato je važno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, istakao je Šnajder Aman.

Tema razgovora bila je i ekonomska saradnja dveju zemalja. Premijer Vučić je naglasio da su u poslednje dve godine švajcarske investicije gotovo udvostručene i da iznose približno milijardu evra.

U Srbiji posluje 200 švajcarskih kompanija, koje zapošljavaju 9.000 ljudi, a naša zemlja čini sve kako bi poboljšala poslovnu klimu i privukla još više stranih investicija, istakao je on.

Doris Leuthard izabrana za predsednika Švajcarske konfederacije

0
REUTERS/Ruben Sprich

Doris Leuthard, inače iz redova PPD, počela je svoj govor na italijanskom jeziku, tvrdeći da je počastvavana ovim, za nju drugim po redu imenovanju. Dodala je da da će svu svoju snagu i napore usmeriti za Švajcarsku i njene građane.

Buduća predesdnica je nakon toga nastavila svoj govor na nemačkom i francuskom jeziku, navodeći izazove sa kojima se susreće Švajcarska, u pogledu međunarodnih događaja koji mugu imati uticaja na Konfederaciju, kao Brexit, digitalizacija, promene u SAD i migracija.

Švajcarski predsednik – Primus inter pares

Funkcija predsednika konfederacije je pokrevina na godišnjem nivou od strane članova vlade (ministara), uzimajući u obzir staž i starost.

Predsednički mandat traje godinu dana i on ne podrazumeva posebna ovlašćenja u odnosu na ostale ministre.

Predsednik Švajcarske vodi sednice Vlade i obavlja uglavnom predstavničke funkcije, u smislu prijema, konferencija i manifestacija.

Istakavši da “naša zemlja stoji dobro”, Lauthard je potvrdila da Švajcarska ekonomija može ostati jaka samo uz bilatelarne sporazume, socijanim programom koji funkcioniše, ne zaboravljajući istraživanja i obuku. Ministarka je takođe govorila u korist reforme penzionog sistema i borbi protiv klimatskih promena.

Doris Leuthard ima 53 godine i poreklom je iz kantona Argau, jako je poštovana zbog svojih govorničkih kvaliteta, a pored nemačkog i francuskog, ona tečno govori italijanski i engleski jezik.
Sa obzirom na veličinu resora kojim upravlja, životna sredina, saobraćaj, energetika i komunikacije, veoma je upoznata sa svim aktuelnim temama.

Srbija dobila novu vladu. Dijaspora neće biti zaboravljena

0

Vlada je izabrana većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon glasanja, uslediće polaganje zakletve pred Narodnom skupštinom, a zakletva glasi:

Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije„.

Posle položene zakletve, predsednik i članovi Vlade potpisuju tekst zakletve i predaju ga predsedniku Narodne skupštine.

Mandatar Aleksandar Vučić obećao je na kraju rasprave građanima da će vlada raditi marljivo, pošteno,odgovorno i u interesu građana.

Osim toga, Vučić je rekao da će vlada ujutru u 6.30 imati prvu sednicu. 

„Ne znam da li će biti promena u vladi u budućnosti, to nije ništa strašno i u najboljim timovima se ljudi menjaju, ali važno je da dok radimo zajedno, dok smo u Nemanjinoj 11, radimo pošteno, odgovorno i u interesu građana Srbije. Građani mogu da očekuju požrtvovanost i marljivost“, rekao je Vučić.

Premijer: Dijaspora neće biti zaboravljena

Nova vlada neće zaboraviti dijasporu i svoje ljude rasute u oko 160 zemalja sveta, poručio je danas u Narodnoj skupštini Predsednik Vlade Republike Srbije i mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić, najavljujući da će pokušati da umreži srpsku privredu sa poslovnim ljudima u svetu, uz obećanje da će se brinuti mnogo više o našima u rasejanju.

On je u ekspozeu pred narodnim poslanicima ukazao da se iz naše zemlje, u poslednje vreme mnogo manje ljudi odlučilo na emigraciju nego u okruženju, navodeći kao primere Hrvatsku, ali i Rumuniju i druge države.

„Nažalost, pripadamo narodima koji imaju brojnu dijasporu, narodu koji se vekovima i decenijama selio i na drugim prostorima započinjao novi život. Najviše nas boli što su minulih decenija otišle čitave generacije najobrazovanijih. Otuda mi danas imamo širom sveta vrhunske lekare, inženjere, naučnike, profesore univerziteta, uspešne poslovne ljude, vrhunske majstore, vredne radnike i gotovo da nema zanimanja koja na najbolji način ne obavljaju naši ljudi“, objasnio je on.

Centralno pitanje nove Vlade, u ovoj oblasti, kako je naveo, jeste ekonomija, te će pokušati da srpsku privredu umreži s našim poslovnim ljudima u svetu i da ih pozove na saradnju.

„Voleo bih da, poput Kineza, Jevreja, Poljaka i drugih naroda koji imaju svoju dijasporu, naši ljudi učestvuju u investicijama ili da pomognu da strani investitori dođu u Srbiju. Mi želimo saradnju na obostranu korist i korist država u kojima naši ljudi žive. Želimo da umesto da finansijski pomažete svoje bližnje, pomognete da im otvorimo radna mesta, da se zaposle, i mi ćemo ponuditi takve projekte“, najavio je on.

Vučić je rekao da zna da je za mnoge i dalje veliki problem da reše pitanje državljanstva Srbije, te obećao da će vlada to hitno promeniti i da više niko neće moći da kaže da smo zemlja koja najteže rešava to pitanje.

„Očekujem da ćemo potpisati međudržavne sporazume o regulisanju zdravstveno-penzionog osiguranja, koji će omogućiti mnogim našim ljudima da penzionerske dane provode u Srbiji“, podvukao je on.

Vučić je kazao da će se Vlada i dalje posebno baviti Srbima u regionu i truditi se da reši i ostale njihove nagomilane probleme, a radićei na nizu drugih važnih pitanja.

„Srbija već ima potpisane međudržavne sporazume sa zemljama u regionu kojima se reguliše položaj i prava Srba. Insistiraćemo da se ti sporazumi dosledno sprovode i da pravo svakog Srbina u regionu bude zaštićeno. Problemi u regionu su nagomilani“, podvukao je on.

Vučić je istakao da radeći na poboljšanju odnosa, vlada namerava da ujedno radi i na sigurnosti i budućnosti svakog pripadnika naše nacije koji u tim zemljama žive.

Srbija će kao matica i ubuduće raditi na očuvanju identiteta Srba u dijaspori, ulaganjem u rad, u rad njihovih kulturnih udruženja, u učenje srpskog jezika i diplomatskom borbom za njihov pravni status“, rekao je .

Vučić i dodao da će vlada jednako voditi računa o našim ljudima u Srbiji i bilo gde u svetu.

Istovremeno, dodao je, zahvalan je na svemu što naša dijaspora čini i što će učiniti za svoju otadzbinu, uz obećanje da će država ubuduće mnogo više brinuti o problemima naših ljudi u rasejanju.

Najavio je izdvajanje mnogo više sredstava za očuvanje identiteta Srba u rasejanju nego do sada.

 

Daniel Tomić: Značaj različitosti u politici

0

Moraju se uzeti u obzir mnogi aspekti da bi dobili jednu dobru i zdravu politiku koja je orijentisana ka uspehu i saglasnost stanovništva. Jedan od ključnih aspekata je društvena raznolikost koja uključuje ne samo kulturni i verski faktor, već i razlike u zanimanjima, lična iskustva, generacijske raznovrsnosti, itd.

Recept za dobru politiku ne postoji, već se zasniva na prtljagu znanja i iskustva ljudi koji su priključeni i koji pokazuju interesovanje za politiku, posvetivši svoje vreme za dobrobit ljudi koje vole i primenom strategija poboljšanja i/ili blokiranjem inicijativa koje bi mogle štetiti našem društvu. Da bi imali pozitivne rezultate, neophodno je imati ljude sa različitim tačkama gledišta i suprotstaviti različita mišljenja u cilju pronalaženja jedinstvene strategije za postizanje zajedničkog cilja. U međuljudskim odnosima različite tačke gledišta mogu biti podsticaj da se nesaglasnost transformiše u konstruktivan sukob koji vodi ka ostvarenju zajedničkog cilja.

Aktiviranjem mlade populacije u politici, doprinosti podmladku zastarelim idejama i stvaranju novih projekata, Mladima snaga i entuzijazam ne nedostaje, ali takođe treba uzeti u obzir da je mudrost i iskustvo starijih od suštinske važnosti. Ujedinjenjem ove dve sile dobijamo savršenu kombinaciju znanja i želje, koja evidencira samo koliko je bitna generacijska različitost.

U multikulturalnoj državi kao što je Švajcarska, veoma je teško da se zadovolje sve zajednice sa političkim rešenjima i predlozima. Upravo to je jedan razlog da se ozbiljno uzme u obzir taj faktor i da se bori ka zajedničkom cilju. Svako ima kao glavni cilj u životu da zbrine svoju porodicu i da teži ka boljem sutra za bolje društvo. Slušanjem i unošenjem različitih mentaliteta jednako je unošenjem različitih problema koje treba iskoristiti kao podsticaj za pronalaženje novih rešenja u cinju zadovoljstva svih stanovnika. Sa ovime jedino što ostaje reći je da je upravo to vrednost različitosti.

Odbačena inicijativa o proterivanju stranaca

0

Inicijativu je odbacilo 59 odsto birača. Odziv birača je bio 69 procenata, što je najveći izlazak građana na glasanje od 1992. godine.

SVP/UDC desničarska Švajcarska narodna stranka podstakla je narodno izjašnjavanje o automatskom izbacivanju stranaca proglašenih krivim za krivična dela, veća ili manja, nezavisno od toga koliko dugo žive u Švajcarskoj.

Narodna partija, koja vodi kampanju protiv imigranata, kazala je kako referendum 2010. nije išao dovoljno daleko, jer je obuhvatao samo neka krivična dela, poput silovanja i ubistva. Pojedini kritičari proteklih dana oštro su kritikovali referendum, naglašavajući kako bi njegovo usvajanje narušilo demokratski koncept Švajcarske.

Zakon koji je predlagala SVP/UDC odnosi se na proterivanja stranaca za krivična dela silovanja, ubistva, trgovinu ljudima, ali i falsifikovanje dokumenata ili vandalizam.

Takve „mere“, kako su ranije rekli iz SVP-a, smanjile bi stopu kriminala u zemlji. Navodno, policijski podaci iz 2014. godine pokazuju kako su više od pola osuđenika za neka kriminalna dela bili stranci.

Referendum 28. februar 2016

0

U Švajcarskoj će se ovog februara održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni, dobili su na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji kada ga popune mogu poslati nazad poštom, ili lično predati u nedelju 28. februara 2016. na svom glasačkom mestu.

Radi se o sledećim narodnim inicijativama:

1. Narodna inicijativa “Za brak i porodicu – Ne nepovoljnom položaju za bračne parove”

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi “Za brak i porodicu – Ne otežavanju za bračne parove”.

O čemu se radi?
Inicijativa poziva na to da brak ne treba da stavi partnere u nepovoljan položaj, uzimajući u obzir da drgi oblici zajednice (zajednički život) imaju prednosti u pogledu plaćanja poreza, socijalnog osiguranja.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite narodnu inicijativu “Za brak i porodicu – Ne, nepovoljnom položaju za bračne parove”?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se inicijativa ne prihvati.

Savezni parlament odbio je inicijativu sa 107 glasova protiv, 85 za, i jednim uzdržanim, dok je u Skupštini kantona bilo 25 glasova protiv, 20 za.

2. Inicijativa za realizaciju

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi od 28. decembra 2012. godine “Za realizaciju proterivanja stranaca koji su počinili krivično delo (Inicijativa za realizaciju)”.

O čemu se radi?
Inicijativa traži da se ponovo glasa o proterivanju stranaca koji počene krivično delo. Autori inicijative nameravaju da nametnu svoj koncept realizacije za protrivanje. Parlament je u međuvremenu već odlučio da imlementira i uredi relavantne zakone.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite narodnu inicijativu “Za realizaciju proterivanja stranaca koji počine krivično delo (Inicijativa za realizaciju)”?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se ova narodna inicijativa odbaci.

Savezni parlament odbio je inicijativu sa 140 glasova protiv, 57 za, bez uzdržanih, dok je u Skupštini kantona bilo 38 glasova protiv, 6 za, bez uzdržanih.

3. Inicijativa “Protiv spekulacija sa prehrambenom robom”

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi “Protiv spekulacija sa prehrambenom robom”.

O čemu se radi?
Inicijativa zahteva zabranu spekulativne finansijske transakcije u Švajcarskoj, koje se odnose na poljoprivredne sirovine i prehrambene proizvode. Konfederacija, pored ovoga, treba da se obaveže da će se na međunarodnom nivou uključiti u borbu protiv ove vrste operacija.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite narodnu iniciajtivu “Protiv spekulacije sa prehrambenom robom”?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se ova inicijativa odbaci.

Savezni parlament odbio je inicijativu sa 130 glasova protiv, 58 za, i 5 uzdržanih, dok je u Skupštini kantona bilo 31 glasova protiv, 11 za, i jedan uzdržan.

4. Obnova tunela San Gotardo

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o izmenama Saveznog zakona o drumskom saobraćaju u alpskom regionu (LRS – Sanacija tunela San Gotardo).

O čemu se radi?
Tunel San Gotardo treba biti obnovljen. Izmena zakona omogućava izgradnju drugog tunela sa kasnijom sanacijom postojećeg. Na taj način saobraćaj kroz tunel ostaje prohodan i tokom radova. Zakon takođe utvrđuje izvodljivost postojanje trake u jednom smeru u oba tunela.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite promene Saveznog zakona od 26. septembra 2014. godine , konkretno o drumskom saobraćaju u alpskom regionu (LTS) (Sanacija tunela San Gotardo)?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje izmene Saveznog zakona o drumskom saobraćaju u alpskom regionu.

Vandredni parlamentarni izbori u Srbiji

0
Foto: Reuters

Iako je prethodno bilo najavljeno da će Vučić od Glavnog odbora SNS-a zatražiti odobrenje da u periodu i pre Skupštine stranke ima pravo da donese odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, lider naprednjaka saopštio je da je već odlučio da vanredni parlamentarni izbori budu održani, jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg „više neće biti povratka“ na staro.

U obraćanju članovima Glavnog odbora SNS-a, Vučić je rekao da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije.

„Zato je moja odluka, a ne poziv, da se danas izjašnjavamo da idemo na izbore. U pobedu za budućnost Srbije“, rekao je Vučić.

On je rekao da je Srbija od kako je SNS preuzela vlast u stanju latentnog društvenog sukoba, i nailazi na ogroman otpor upravo stoga što je, kako ja naveo, nastojala da razbije blok koji su činili tajknuni, političari i kriminalci, kojima nije bilo u interesu da Srbija napreduje i da se bilo šta menja.

Govoreći o sebi, on je rekao da mu se mnogi smeju kad kaže da radi bez odmora, a ne mogu da dokažu da nije tako.

„Hoću da uz mene ne stoje oni koji pričaju isto što i ja pričam, a rade ono što su radili oni pre mene. Hoću da se zahvalim mangupima u našim redovima“, rekao je Vučić i najavio da će ga u izbornoj kampanji biti manje nego ikada.

Vučić je ocenio da je Srbija danas stabilna i politički i ekonomski, i da je uspela da izađe iz recesije.

Lider naprednjaka je predložio i odlaganje Skupštine SNS-a za 21. maj, posle održavanja izbora na svim nivoima, kako bi u slučaju izbornog neuspeha, mogao da snosi odgovornost pred strankom.

Premijer odlučio, ali šta kaže zakon

Da bi Vučićeva odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora bila sprovedena, prethodno je potrebno ispuniti određene zakonske uslove.

Naime, Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a da se tom odlukom određuju dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje. Prema tom zakonu, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana.

Do izbora dolazi prestankom mandata Skupštine Srbije ili, kada je u pitanju vanredni izlazak na birališta, raspuštanjem parlamenta, izglasavanjem nepoverenja vladi, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade ili ostavkom premijera. Međutim, još nije poznato za koji će se od ovih scenarija Srpska napredna stranka odlučiti kako bi nameru o prevremenom izlasku na birališta sprovela u delo.

Po raspisivanju izbora, sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošnje izbornih lista, kao i izborna kampanja. Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkog izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste.

Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.

Tradicionalno novogodišnje obraćanje predsednika Švajcarske

0

“U ovom trenutku oluje”, rekao je mitistar ekonomije, pozivajući se na tragedije koje su obeležile godinu za nama, “dobro je setiti se naših jakih strana, a to su inovacije, konkurentnost, edukativni sistem i nizak javni dug.”

Zahvaljujući tome “skoro svi u Švajcarskoj imaju posao i perspektivu”. Da bi smo nastavili na tom putu, istakao je Šnajder-Aman u svom govoru u Bazelu, “moramo delovati brzo i da preduzmemo hitne mere i ako su one nepopularne.” Šef Saveznog ministarstva za ekonomiju (DEFR), vidi tri bitne tačke. Prvi je bilateralni put. “Političko i ekonomsko otvaranje Švajcarske prema svetu – prema novom predsedniku – je uvek pobednička strategija.”

Nakon toga bi trebalo obezbediti i uslove za liberalno tržište. “Jake kompanije su najbolja garancija za radna mesta, što znači sigurnost i ekonomsko blagostanje”, smatra Šnajder-Aman.

Ministar ekonomije i predsedavajući Konfederacije je takođe pozvao stanovništvo da “imaju hrabrosti da sprovedu najhitnije reforme”, kao što su one penzione koje se trenutno razmatraju u parlamentu.

Govoreći o svetskoim problemima, švajcarski predsednik je rekao da je “važno da se energično brani naša sigurnost i naša sloboda.” Osim toga, u skladu sa mogućnostima koje nudi “naša mala država, imamo i humanitarne obaveze koje mogu da ublaže patnje onih koji beže da bi preživeli.” Šnajder-Aman je naglasio međutima, da “oni koji nađu utočište kod nas, moraju se pridržavati našim pravilima.”

Govor se završio tradicionalnim novogodišnjim čestitkama.

POSLEDNJE VESTI

1,959FansLike
215FollowersFollow
80FollowersFollow