Švajcarski list o pregovorima Beograda i Prištine: Koga obrađuje EU, a koga Amerikanci?

28. јануар 2023.

0302foto-FoNet-Instagram-predsednika-Srbije-e1674821068664-1000x560 — Mesto: Beograd Datum: Fri Jan 20 16:20:08 CET 2023 Dogadjaj: POLITIKA/EVROSERVIS - Predsednik Srbije Aleksandar Vucic sastao se danas sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Pritine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajcakom, zamenikom pomocnika dravnog sekretara i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, savetnicima za spoljnu i bezbednosnu politiku predsednika Republike Francuske i kancelara Nemacke, Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom i diplomatskim savetnikom predsednika Vlade Italije Franceskom Talom Licnosti: Aleksandar Vucic, Miroslav Lajcak, Gabrijel Eskobar, Emanuel Bon, Jens Pletner, FranceskO Talom Izvor: FoNet/Instagram predsednika Srbije

Brisel i Vašington žele da proguraju to što vide kao kompromis: Srbija faktički priznaje Kosovo, a Kosovo odobrava „svojim“ Srbima autonomiju. Taj pristup, međutim, ima slabosti, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“.

U švajcarskom dnevnom listu Noje cirher cajtung dobar poznavalac prilika u Srbiji i bivši dopisnik tog lista iz Beograda Andreas Ernst potpisuje tekst pod nazivom „EU u vezi sa Kosovom postavlja delimični ultimatum Srbiji“.

„Srbija ima istorijska iskustva sa ultimatumima. Austrougarska je 1914, posle atentata u Sarajevu, zahtevala da Beograd dozvoli njenim istražnim organima da uđu u zemlju. A 1999. su zapadne sile zahtevale od Srbije da NATO preuzme kontrolu Kosova. Oba puta je Beograd odbio i oba puta je usledio napad. Možda to objašnjava žestoku javnu reakciju na televizijsko obraćanje predsednika Aleksandra Vučića početkom nedelje u kojem je rečeno da mu je ’velika petorka’ postavila ultimatum u vezi sa kosovskim pitanjem.“

Celi ili polovični ultimatum?

Autor potom navodi poznate stvari: Vučić je rekao da bi odbijanje predloga petorice dovelo do političkih i ekonomskih sankcija, zaustavljanja pristupnih pregovora sa EU i povlačenje evropskih investicija iz Srbije.

„Toliko o Vučićevom tumačenju. Postojanje takvog ultimatuma demantovao je francuski ambasador u Beogradu, kao i njegove nemačke kolege. Diplomate su rekle da ne žele nikoga da uceni ili izlože sankcijama.“ Autor navodi da diplomate tvrde kako samo žele da pomognu Beogradu i Prištini da nađu izlaz iz teške situacije. Ali navodi i njihov stav: ako se ta šansa propusti, biće posledica.

„Dakle, pola ultimatuma?“, postavlja Andreas Ernst ironično pitanje.

Faktičko, ali ne i pravno priznanje

U nastavku teksta autor se bavi predlogom koji je nastao na osnovu regulisanja odnosa dve Nemačke iz 1972, a na stolu je već deset godina. Po njemu obe strane priznaju postojanje one druge, imaju ekonomsku i političku komunikaciju, ali nemaju diplomatske odnose.

„Radi se o faktičkom, ali ne i pravnom međusobnom priznanju“, piše švajcarski list i podseća da je za Kosovo najvažnija odredba da Beograd neće stvarati prepreke za učlanjenje u međunarodne organizacije. „Članstvo u Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope bio bi za Kosovo važan korak u zaokruživanju takozvanog spoljnog stvaranja državnosti.“

„Noje cirher cajtung“ pozabavio se u tekstu i drugim aspektima Vučićevog televizijskog obraćanja: ratu u Ukrajini, ekonomskim odnosima sa Nemačkom od kojih zavise desetine hiljada radnih mesta.

„Fragmentizovana opozicija se neće odazvati njegovom pozivu da zemlja pokaže jedinstvo. Ona Vučića optužuje za povinovanje ultimatumu i izdaju zemlje. Čak gunđaju i u njegovoj stranci. Ali, niko se ne usuđuje da se otvoreno suprotstavi nadmoćnom predsedniku.“

„Priklješten“ i Kurti

U svojoj analizi autor se potom posvetio i Aljbinu Kurtiju: „Priklješten je i Vučićev kontrahent, kosovski premijer Aljbin Kurti. Dok EU obrađuje Beograd, za Kosovo su zaduženi Amerikanci. Pošto Kurti striktno odbija da dozvoli formiranje delimično autonomnog saveza srpskih opština na Kosovu, američka ambasada preuzela je stvar u svoje ruke i započela konsultacije sa partijama i nevladinim organizacijama.“

„Za Kurtija, koji se vidi kao antikolonijalni borac za oslobođenje, najpre od Srbije, a potom i od protektorata Ujedinjenih nacija, to je neverovatna provokacija: predstavnici jedne supersile direktno se mešaju u nadležnosti vlade. Međutim, otvoren otpor Amerikancima on sebi ne može da priušti. Amerika je na Kosovu popularna i smatraju je garantom postojanja države.“

Na kraju autor izvodi zaključak da je pritisak na Beograd i Prištinu rezultat namere da se u vremenima konfrontacije sa Rusijom po svaku cenu želi da se izbegne destabilizacija Balkana:

„Brisel i Vašington žele da ujedinjenim snagama proguraju to što vide kao kompromis: Srbija faktički priznaje Kosovo, a Kosovo odobrava ’svojim’ Srbima autonomiju. Taj pristup, međutim, ima slabosti. Iz srpske perspektive to nije kompromis – naposletku, jasno je da bi posle faktičkog priznanja moralo da usledi i pravno, to je smisao plana. Još važnije: Zapad doduše ima veliki potencijal sankcija koje može da upotrebi protiv Beograda i Prištine, ali sa druge strane nema nikakvog podstreka koji bi ponudio kao nagradu za lepo ponašanje. Ono što je ranije funkcionisalo, obećanje članstva u Evropskoj uniji, postalo je neuverljivo. Srbija i Kosovo znaju da su prepreke za pristupanje Uniji nesavladive. Još jednom se pokazuje da su Evropskoj uniji, ako želi da strateški uspešno deluje, potrebne nove forme integracije problematičnih država.“

Franc Griter: Zašto treba okončati misiju na Kosovu

19. јануар 2023.

Predsednik Spoljnopolitičke komisije Nacionalnog saveta (donjeg doma švajcarskog parlamenta) Franc Griter (Franz Grüter) iz Švajcarske narodne partije (SVP) zahteva povlačenje švajcarskih trupa sa Kosova.

Imao sam priliku da sa komandatom Tomasom Zislijem (Thomas Süssli) putujem po Kosovu pre Božića. Cilj posete je bio da dobijem sliku o sve zategnutijoj situaciji između Srbije i Kosova. Uostalom, parlament ove godine odlučuje o nastavku misije u tom kriznom području, a ona broji 195 švajcarskih vojnika.

Da budem iskren, bio sam zapanjen stanjem te zemlje dvadeset godina posle rata. U mnogim delovima, pre svega na severu, ova zemlja je jako daleko od države koja normalno funkcioniše. Vodosnabdevanje je u raspadu. Odlaganje otpada je loše. I snabdevanje energijom je u očajnom stanju. Ono se sastoji iz jedne jedine elektrane na mrki ugalj, bez filtera.

Jeste da je Evropska unija dala novac za filtere, ali oni nikada nisu ugrađeni. Slika ovog postrojenja podseća me na apokaliptični film „The Day After Tomorrow”. Uz to bi Srbija mogla isključiti elektranu, ako bi vlada prekinula vodosnabdevanje.

Moć na severu Kosova u vakuumu

Ponajviše na severu zemlje, u pograničnim područjima ka Srbiji, postoji institucionalni vakuum. Pre dva meseca je 600 policajaca srpske nacionalnosti napustilo službu u kosovskim organima. Stoga sever nije više pod potpunom kontrolom kosovskih vlasti. Postoje klanovi i nevidljive strukture moći. Vozila se pale, ulice se blokiraju. Pored toga, svakodnevno ima provokacija, koje mogu dovesti do dalje eskalacije.

Nakon mog povratka u Švajcarsku situacija se još više zaoštrila. Srpska vojska je Kforovim zaštitnim trupama, kojima upravlja NATO, podnela zahtev za dozvolu da sa hiljadu vojnika i policajaca uđe na susedno Kosovo. Srpska vlada se pri tome oslanja na rezoluciju Ujedinjenih nacija iz 1999. godine. U tom tekstu se, takođe, potvrđuje teritorijalni integritet Jugoslavije, a istovremeno ova rezolucija kosovskom stanovništvu obezbeđuje „suštinsku autonomiju”. Doduše – „u okviru Savezne Republike Jugoslavije”.

Kosovsko proglašenje nezavisnosti 2008. godine dovelo je do nove situacije. Preko sto država je u međuvremenu priznalo Kosovo kao nezavisnu državu. Drugi nisu, a među njima su članice Evropske unije kao što su Španija, Grčka i Rumunija, koje se plaše da bi se njihove manjine takođe mogle otcepiti, pozivajući se na Kosovo. Ukratko, kategorizacija kosovskog konflikta jeste kompleksno pitanje, i biće to i u budućnosti.

Samo neutralna Švajcarska može biti posrednik

Na severu Kosova postoje veće srpske manjine i konflikti s većinskim albanskim stanovništvom. Beograd svoj zahtev za slanjem srpskih bezbednosnih snaga obrazlaže namerom da „smanji etničke tenzije”. To povećava verovatnoću ratnog sukoba i značilo bi direktnu konfrontaciju između NATO-a i srpskih trupa.

Šta to sad znači za Švajcarsku? Dobra vest je to što se kod nas iza zatvorenih vrata već odvijaju razgovori između Srba i Kosovaca. To je i dobro i važno, i to naglašava da je pomoć Švajcarske korisna i značajna. Stoga je važnije da na nas gledaju kao na neutralnu državu, i to obe strane, pa je prisustvo švajcarskih trupa u okviru NATO-a problematično.

NATO je 1999. godine bez mandata Ujedinjenih nacija napao Jugoslaviju radi zaštite kosovskog stanovništva. Srpska strana ovu vojnu akciju vidi kao rat koji nije u skladu s međunarodnim pravom i kao mešanje u unutrašnja pitanja. NATO je svoju vojnu akciju nazvao „humanitarnom intervencijom”. Kao što sam već rekao – nema jednostavnih odgovora.

Švajcarska preti da na na Kosovu postane zaraćena strana

I kako sad dalje? Od 1999. godine Švajcarska pruža vojnu podršku za obezbeđenje mira. Troškovi su u međuvremenu porasli na oko 45 miliona švajcarskih franaka godišnje. SVP je bila protiv te misije u okviru NATO-a. Naš stav je bio i ostao da humanitarna i civilna pomoć može, ali ne s uniformisanim trupama, koje su deo međunarodne vojne sile. Sve je jasnije da švajcarske trupe neće obezbeđivati mir, već će ga nametati. Od peace keeping postaje peace enforcement. To je samo korak do ratnog sukoba. Švajcarska je deo Kforovih trupa NATO-a, i tako je postala zaraćena strana.

Da ne bude zabune: Naše žene i muškarci na Kosovu veoma dobro rade. Lično sam upoznao mnogo motivisanih mladih žena i muškaraca. Ali ne želim da švajcarski vojnici odjednom tamo izgube život. A opasnost da se to dogodi je, nažalost, postala realna. Osim toga, ova misija na Kosovu ugrožava švajcarsku neutralnost. Stoga ona treba da se završi, a fokus treba da se premesti na diplomatsko posredovanje između zaraćenih strana.

Franz Grüter (Franc Griter)

Franc Griter radi preko 20 godina kao preduzetnik u IT-industriji. Svoju prvu internet-kompaniju osnovao je 1996. godine kao startap. Aktivan je u više tela i odbora u toj branši i drugim sektorima. Franc Griter je diplomirani elektrotehničar i marketinški strateg. Od 2015. godine je u Nacionalnom savetu, a od početka 2022. godine je predsednik Spoljnopolitičke komisije Nacionalnog saveta.

https://www.zentralplus.ch/blog/politblog/deshalb-sollte-der-kosovo-einsatz-beendet-werden/

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu sa evropskim i svetskim zvaničnicima

18. јануар 2023.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je učešće na 53. Svetskom ekonomskom forumu u Davosu nizom sastanaka sa evropskim i svetskim zvaničnicima. O situaciji u regionu i nastavku dijaloga Beograda i Prištine Vučić je razgovarao sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.

Vučić se sa Lajčakom i drugim zvaničnicima sastao u Kongresnom centru Svetskog ekonomskog foruma.

„I na ovom važnom mestu, sa Miroslavom Lajčakom nastavljam razgovore o situaciji u regionu i dijalogu Beograda i Prištine“, naveo je Vučić na Instagram nalogu.

Miroslav Lajčak saopštio je da je sa predsednikom Srbije razgovarao o narednim koracima u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uoči Lajčakove posete Beogradu i Prištini.

Lajčak je na Tviteru naveo da je imao intenzivan razgovor sa Vučićem tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

„Razgovarali smo o napretku i narednim koracima u normalizaciji odnosa uoči zajedničke posete Kosovu i Srbiji ovog petka“, naveo je Lajčak.

Evropska komisija ranije danas je najavila da će Lajčak u petak posetiti Beograd i Prištinu zajedno sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, kao i sa političkim savetnicima Francuske, Nemačke i Italije.

Portparol za spoljnu politiku EU Peter Stano rekao je za Tanjug da će Lajčak najpre posetiti Prištinu gde će se sastati sa premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem, a zatim u Beogradu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Lajčak se u Davosu sastao i sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

Predsednik Vučić susreo se i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom.

„Dok se pripremamo za ozbiljne razgovore o budućnosti svetske ekonomije i mogućim rešenjima za brojne izazove, ugrabili smo trenutak za zajedničku fotografiju. Uvek je dobro kada se sastanete sa prijateljima kao što Gzavije Betel i Dritan Abazović“, objavio je Vučić.

Predsednik Vučić će tokom dana biti na neformalnom okupljanju svetskih ekonomskih lidera i učestvovati u diskusiji o ponovnom pokretanju globalne saradnje.

U okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu predsednik Srbije sastao se i sa premijerom Gruzije Iraklijem Garibašvilijem. Istakao je da će dve zemlje dodatno intenzivirati ekonomsku, trgovinsku i naučno-tehničku saradnju.

„Posebno smo razgovarali o pitanjima energetske bezbednosti i modalitetima zajedničkog rada na prevazilaženju izazova sa kojima se susrećemo u okvirima aktuelne geopolitičke situacije“, izjavio je Vučić posle sastanka.

Vučić je još jednom zahvalio na doslednom stavu Gruzije u pogledu poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije i pozvao premijera Garibašvilija da poseti Srbiju.

Planiran je i sastanak Aleksandra Vučića sa predsednikom Republike Koreje Jun Sok Jolom.

Predsednik Srbije sastao se sa predstavnicima najvećih kompanija iz Republike Koreje i poručio da je velika privilegija kada oni pokažu interes za investiranje u Srbiju.

„Velika je privilegija kada predstavnici najvećih kompanija iz Republike Koreje pokažu interes za investiranje u vašu zemlju, a još veća čast za mene da im predstavim brojne potencijale za ulaganje u Srbiju“, naveo je Vučić na Instagram nalogu.

Vučić je rekao da je tokom sastanka istakao da je prisustvo korejskih kompanija jedan od parametara uspeha i ekonomskog napretka svake zemlje, kao i da je Srbija ponosna zato što je uspela da kreira odličnu poslovnu klimu i okruženje za uspešno poslovanje velikih stranih korporacija.

„Spoj korejske visoke tehnologije, radne etike, ekonomske vizije uspeha i kvalitetnih stručnjaka u Srbiji, predstavljaju dobitnu kombinaciju za sve buduće zajedničke poduhvate i projekte o kojima smo danas razgovarali“, naveo je Vučić. On je ocenio da je sastanak bio odličan i zahvalio korejskim prijateljima.

Predsednik Vučić će tokom boravka u Davosu, do 19. januara, imati brojne bilateralne susrete sa svetskim zvaničnicima, a predviđeni su i sastanci sa predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija, koji učestvuju na Svetskom ekonomskom forumu. Tokom trodnevnog boravka u Davosu, Vučić će prisustvovati nizu skupova svetskih lidera, među kojima i sesiji „Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu“.

Izabrani novi članovi Savezne vlade Švajcarske — Albert Rošti i Elizabeta Baume Šnajder

8. децембар 2022.

Gornji i donji dom švajcarskog parlamenta izabrali su na jučerašnjoj sednici dva nova ministra u Saveznom veću. Albert Rošti (Albert Rösti) će zameniti Uelija Maurera u redovima SVP/UDC, dok je će Simonetu Somarugu ispred PS zameniti Elizabeta Baume Šnajder (Elisabeth Baume-Schneider).

Boris Malagurski za “Weltwoche”: Cenzura filma u Švajcarskoj

31. октобар 2022.

Malagurski_Weltwoche — Foto: Nebojša Babić

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche objavio je autorski tekst Borisa Malgurskog, o „Cenzuri filma u Švajcarskoj“ (Schweizer Filmzensur), koji prenosimo u celosti.

Projekcije mog filma o Srbima u Bosni i Hercegovini su sprečene i zabranjene, iako ga njegovi kritičari uopšte nisu videli.

Šta imaju zajedničko „20 minuten”, „Al Džazira”, „Der Bund”, Agencija Anadolija, „Svisinfo” (Swissinfo) i „Tagblat” (Tagblatt)? Svi oni su učestvovali u klevetničkoj kampanji protiv mog novog filma, koji nijedan novinar ovih medija nije video. Ne znam mnogo o redakcijskoj politici medija na Bliskom istoku, ali me je iznenadio postupak navedenih švajcarskih medija.

Ne bih mogao ni zamisliti da Švajcarska, čija se neutralnost stalno hvali širom sveta, može biti saterana do panike i cenzure. A ko je to učinio? Pojedine bosanske i albanske organizacije u dijaspori koje imaju odlične kontakte u medijima i političkim krugovima u Švajcarskoj. One vode prikriveni, ali i otvoreni rat protiv ovog dokumentarnog filma, samo zato što se on bavi Srbima na Zapadnom Balkanu. Pa šta je tako loše u tome? Naslov filma glasi „Republika Srpska: Borba za slobodu” i odnosi se na jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, međunarodno priznatih Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji je 1995. godine okončao strašni rat u toj zemlji.

Netačne tvrdnje

Film se, međutim, uglavnom ne bavi ovim ratom, već mnogo više borbom Srba za oslobođenje od nekadašnjih kolonijalnih sila i protiv zla nacizma i fašizma, ukratko – istorijom, koja je duboko ukorenjena u Srbima tog područja. Cilj filma je da se stranoj publici približe srpski duh, srpska tradicija, kultura, muzika i kuhinja. Baš strašno, zar ne? Za nekoga, čija je svrha postojanja gajenje mržnje prema Srbima i produbljivanje podela među narodima na Balkanu, verovatno je tako.

„Da li je Švajcarska stvarno spremna da bude talac etničkih lobija.”

Zašto bi čitateljke i čitaoce nedeljnika „Veltvohe” (Weltwoche) zanimala ta dešavanja u Švajcarskoj? Zato što su u međuvremenu bosanske i albanske grupe svojom kratkovidom etničkom propagandom oštetile duh i principe, koje Švajcarska neguje stotinama godina. Ti etnički propagandisti su započeli svoju kampanju za cenzuru pre nego što je film prikazan u nekoj zapadnoj zemlji. Izneli su netačne tvrdnje da film „slavi ratne zločine” i „poriče genocid”.

Da su stvarno pogledali film, primetili bi da osuđujemo sve ratne zločine devedesetih, uključujući i one, koje su počinile srpske snage. Snimali smo i u Srebrenici i pritom bez poricanja pomenuli presudu Haškog tribunala, prema kojoj ono, što se tamo dogodilo, predstavlja genocid. Uprkos našem humanističkom stavu prema svim žrtvama rata, mnogi švajcarski mediji su, kao da su to činjenice, citirali slepe napade propagandista, a da nisu postavili ni najjednostavnija pitanja: „Da li ste pogledali film?” i „Kako možete da izjavite nešto o nečemu, što niste videli?”

Rezultat toga je bio da su mnogi bioskopi otkazali projekcije. Naročito sam razočaran bioskopom „Sinema d’Ešalon” (Cinéma d’Echallens) u Lozani, u kojem smo prikazali moj poslednji film o Crnoj Gori i gde su mi rekli da će drage volje prikazati i sledeći film. Bioskopski operater nam je ispričao da je bioskop dobio stotine mejlova i pritužbi, ponekad identične sadržine, što je sasvim očigledno deo organizovane kampanje. Čak su zvali i od njih tražili da „ne prikažu rasistički film”. Kada je pitao besnog sagovornika, koji deo filma je rasistički, ovaj je odgovorio: „Ne znam, nisam gledao film.” Mnogo drugih bioskopa širom Evrope takođe je moglo da unapred pogleda film. Nijedan nije imao zamerki na sadržaj, nego su projekcije otkazali iz političkih i finansijskih razloga.

Alternativne premijere

Naš film bioskopima neće doneti milionske prihode, pa je za njih jednostavnije da izbegnu proteste i lošu štampu, tako što će jednostavno otkazati premijeru. Sloboda govora? Preskupo. Ali u Švajcarskoj to izgleda i previše opasno. Mi smo švajcarskoj policiji prijavili jednog muškarca, koji je pretio da spali sve bioskope, koji bi se usudili da prikažu ovaj film. Međutim, gorepomenuti švajcarski mediji i neke opštine su očigledno smatrali da je moj dokumentarni film opasniji od ove očigledne terorističke pretnje, a opština Nojenhof (Neuenhof) je čak zabranila projekciju.

Organizatorima projekcija u Švajcarskoj je, međutim, fascinantan herojski čin prkosa pomogao da nađu alternativne prostore i da prikažu film u svakom švajcarskom gradu, u kojem su planirali premijere. Sve premijere su bile uspešne, a bez mnogo reklame, čak bez bilo kakvog oglašavanja. Ali mi smo imali osećaj da smo se kao prvi hrišćani morali kriti u katakombama. Da li je Švajcarska stvarno spremna da bude talac etničkih lobija, koji hoće da određuju švajcarskoj publici šta joj se sviđa, a šta ne?

Boris Malagurski je kanadski filmski režiser, producent i scenarista srpskog porekla.

https://weltwoche.ch/story/schweizer-filmzensur/

Švajcarski list „Tages-ancajger” pomaže bosanskim i albanskim organizacijama da izopšte dokumentarni film o Srbiji

29. октобар 2022.

2648eba2-681c-428b-a9b0-4bf56af8b6cf — Alessandro Crinari / TI-Press

„Tages-ancajger”(Tages-Anzeiger) veliča preko cele stranice tridesettrogodišnju Sedinu Delić-Tanović pod naslovom „Mi, žene, se moramo braniti!”. Kao član socijaldemokratske partije Švajcarske zaslužna je što „svom silinom” vrši pritisak na švajcarske bioskopske operatere, opštine i policiju da bi sprečila projekciju filma koji joj se ne sviđa.

Radi se o filmskoj produkciji „Republika Srpska: Borba za slobodu” kanadskog režisera srpskog porekla, Borisa Malagurskog. „Tages-ancajger” je prigodno propustio da pita bosansku aktivistkinju Sedinu Delić-Tanović da li je uopšte pogledala film.

Nažalost, pritisak bosanskih i albanskih organizacija bio je uspešan. Neki bioskopski operateri su se dali ućutkati i nisu prikazali film, a čak ima i opština koje su ga zabranile.

Dobro organizovana cenzura odnela je jalovu pobedu nad ustavom zagarantovanom slobodom govora. Prvobitno mi je autorka ovog lista, popularno zvanog „Tagi”, Anijele Peterhans (Anielle Peterhans) kao novinaru nedeljnika „Veltvohe” (Weltwoche) i bivšem političaru, postavila nekoliko pitanja, iz čega je zatim citirala jednu jedinu rečenicu.

Stoga sledi objava celog intervjua:

Tages-ancajger: Kako to da, po Vašem mišljenju, SVP dobro razume Srbe?

Mergeli: Primetio sam da se Srbi u Švajcarskoj, ali i u mnogim drugim zemljama, susreću s predrasudama, koje ne odgovaraju činjenicama. Ta arogancija, koja neretko prelazi čak i u mržnju, ima nesrećno poreklo u opštoj nadmenosti zapadnih Evropljana prema Slovenima. Mi, neutralni Švajcarci, bi trebalo da se radikalno distanciramo od ove verbalne makljaže, jer je ona nepravedna i ne vodi ničemu dobrom.

Tages-ancajger: Kakva je Vaša veza sa Srbima u Bosni?

Mergeli: Nikada nisam bio tamo, niti poznajem nekog, ko tamo živi. Ali poznajem Srbe i bosanske Srbe, koji žive u Švajcarskoj. To su dragi, sposobni i otvoreni ljudi, koji ovde, u svojoj drugoj domovini, daju sve od sebe i vole Švajcarsku kao i ja.

Tages-ancajger: Kako to da ste u februaru učestvovali na svečanom jubileju Republike Srpske? Ko Vas je pozvao?

Mergeli: Pozvali su me organizatori iz zahvalnosti što sam u listu „Veltvohe” napisao jednu naslovnu priču o istoriji Srba i mnogostrukim vezama, koje brojne Švajcarce povezuju s njima.

Tages-ancajger: Taj praznik je zabranjen u Bosni. Kakavu sliku šaljete kao političar, koji učestvuje u njemu?

Mergeli: Koliko znam, proslava povodom tridesetogodišnjice postojanja Republike Srpske u gradskoj dvorani „Dijetikon” (Dietikon) nije zabranjena, tako da je svaki švajcarski političar mogao da dođe. Ta republika potiče iz Dejtonskog sporazuma i priznata je međunarodnim pravom. Na toj svečanosti je bilo isključivo veselo, s puno upečatljive kulture i finih jela, a sasvim sigurno nije bilo poziva na otcepljenje i neprijateljstvo.

Tages-ancajger: I bosanski ambasador Boro Bronza bio je tamo. A Bronza kao predstavnik svih Bosanaca u Švajcarskoj ipak ne ide na proslave hrvatske ili bošnjačke zajednice. Šta mislite o tome?

Mergeli: Gospodinu ambasadoru nikako ne mogu da naredim kojim događajima da prisustvuje, a kojim ne. Ali mogu da poželim da „Tages-ancajger” donekle objektivno piše o dešavanjima u Bosni, Srbiji i Republici Srpskoj. To, međutim, nije tako – možda zato što je reporter za Jugoistočnu Evropu poreklom s Kosova.

Kristof Mergeli (Christoph Mörgeli)
Istoričar medicine i političar Narodne partije Švajcarske SVP/UDC

https://weltwoche.ch/daily/tagesanzeiger-hilft-bosnischen-und-albanischen-organisationen-einen-dokumentar-film-ueber-serbien-zu-canceln/

“Situacija na balkanskoj ruti dramatična” – Švajcarska krivi Srbiju

28. септембар 2022.

Švajcarska i Austrija upozoravaju na novi talas izbeglica preko balkanske rute. Srbija je kriva za nagli porast broja tražilaca azila.

Savezna ministarka Karin Keler-Suter sastala se u Cirihu sa austrijskim ministrom unutrašnjih poslova Gerhardom Karnerom. Tema sastanka bila je nagli porast kretanja izbeglica na balkanskoj ruti. Dvoje ministara potpisala su akcioni plan za suzbijanje ovih tokova. Predviđene su, između ostalog, zajedničke granične patrole u vozovima od Austrije do Švajcarske i diplomatske intervencije na evropskom nivou. Konkretno, oba ministra uprla su prstom u pravcu Srbije.

Keler-Suter u intervjuu za švajcarski list ”20 minuta” kaže da oko 80 procenata izbeglica na balkanskoj ruti dolazi preko Beograda. ”Mnogi ljudi ulaze u Srbiju bez viza i odatle put nastavljaju ilegalno.” Zbog srpske vizne politike, čak i ljudi iz Indije i Pakistana dolaze u šengenski prostor da traže azil u Švajcarskoj, bez obzira na to što imaju veoma male šanse za pozitivan odgovor.

Situacija je ”zabrinjavajuća”

Sve veći broj izbeglica koje dolaze balkanskom rutom je «zabrinjavajući», rekla je Keler-Suter za ”20 minuta”. Njen austrijski kolega je čak nazvao situaciju «dramatičnom», jer je austrijski sistem koji obrađuje zehteve za azil preopterećen.

Austrija je ove godine primila preko 56.000 zahteva za azil – preko 40% više nego 2021. – ne računajući izbeglice iz Ukrajine. Švajcarska je takođe pogođena dešavanjima na balkanskoj ruti, jer mnogi žele da putuju zapadnije od Austrije. Uglavnom u Francusku i Veliku Britaniju, a mnogi od njih se zaustavljaju i u Švajcarskoj.

Švajcarska takođe registruje veći broj azilanata nego prošle godine, a ove godine se očekuje 20.000 izbeglica, saopšteno je u ponedeljak u Nacionalnom savetu. SVP/UDC je već prošle nedelje pozvao na pooštravanje granične kontrole sa Austrijom, koji je počeo da se delimično ispunjava zajedničkom kontrolom vozova koji iz Austrije ulaze u Švajcarsku.

Princ Petar Karađorđević abdicirao i sva prava preneo na princa Filipa

28. април 2022.

Његово_Краљевско_Височанство_Принц_Наследник_Петар_Карађорђевић_од_Србије-2 — Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Petar Karađorđević

Princ Petar Karađorđević saopštio je da je potpisao odluku o abdikaciji kojom se odriče svih prava koja mu pripadaju po osnovu prvorodstva i prenosi ih na sledećeg po starešinstvu rođenja, njegovog brata Filipa.

Princ Petar, najstariji sin princa Aleksandra Karađorđevića i unuk kralja Petra II Karađorđevića, odluku o abdikaciji, kako je naveo u saopštenju, potpisao je u sredu u palati Svetog Andreja u Sevilji, u prisustvu svedoka, kako naglašava, svestan da se tim činom odriče svih prava za sebe i sve svoje potomke koji su rođeni ili će tek biti rođeni u bračnoj vezi ili izvan bračne veze.

„Ne odričem se prava koja proističu iz prava na nasleđe imena, člana Kraljevskog doma, titule kraljevića i svih drugih prava i obaveza koje zakon i tradicija daju i nalažu članu porodice“, naveo je princ Petar čija je odluka o abdikaciji stupila na snagu po potpisivanju.

Potpisivanju su svedočili njegova majka princeza Marija da Glorija od Orleana i Bregance i Vojvotkinja od Segrorbe, njegov očuh Ignacio, Vojvoda od Segorbe, jeromonah Mikel Ortega Modest, starešina Crkve Svetog Arhangela Mihaila u Palmi na ostrvu Majorka, princ-naslednik Filip, princeza Danica, sestra Soul, grofica od Ampurijasa, Ljubodrag Grujić, član Krunskog veća, Kancelar ordena i Herald Doma Karađorđevog i Nikola Stanković, šef kabineta princa-naslednika.

O svojoj, kako ističe, nepokolebljivoj odluci zvanično je obavestio i oca i starešinu Kraljevskog doma princa Aleksandra i patrijarha srpskog Porfirija.

Smatra da je u interesu dinastije da princ-naslednik sa svojom porodicom živi u Srbiji među svojim narodom.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Filip Karađorđević

U tom smislu, ukazuje da je njegov brat princ Filip svoj i život svoje porodice vezao za Srbiju u kojoj se nakon devet decenija rodio i prvi muški član dinastije Karađorđević, naslednik princa Filipa kraljević Stefan.

Princ Petar navodi i da svoj život, kao i do sada, nastavlja u Sevilji.

Saša Stajić: Poziv našim sugrađanima da se uključe u politički život Švajcarske

30. мај 2021.

Saša Stajić Schlieren — © Limmattaler Zeitung

Pričamo sa gospodinom Sašom Stajićem (FDP/PLR), sada već bivšim predsednikom parlamenta Šlirena (Schlieren ZH). Nakon isteka mandata, prošlog meseca, predao je dužnost svom nasledniku i iskoristio priliku da se na zadnjoj sednici na srpskom jeziku obrati parlamentarcima grada.

Gospodine Stajiću, koje je vaše omiljeno mesto u Šlirenu? Kako biste Vi nekoga nagovorili da se preseli u opštinu u kojoj živite?

Najviše volim šetnje sa suprugom pored reke Limat (Limmat) i na brdu Šlieremer Berg (Schlieremer Berg), tako možemo da se odmorimo i malo pobegnemo od napornog radnog dana.

Kako bih nekoga nagovorio da dodje u Šliren, pa Šliren nudi mnoge prednosti: blizina Ciriha, jako frekventna železnica, brz izlazak na auto-put i blizina aerodroma. U Šlirenu postoje 20’000 radnih mesta, a grad ima isto toliko stanovnika oko 20’000.

Da li postoji mogućnost političke fuzije ili ujedinjena između Šlirena i Ciriha?

Da, ta mogućnost postoji teoretski, ali velika većina građana Šlirena su protiv takve ideje, kao i ja. Naravno, Šliren je jako povezan sa Cirihom, ali ne želimo da postanemo jedan okrug grada, nega da ostanemo samostalan grad! Šliren ima veliku istoriju, i nju želimo takođe da sačuvamo.

Skoro svaki drugi stanovnik Šlirena nema švajcarsko državljanstvo i nema pravo na politički glas. Da li je tom činjenicom demokratija ugrožena? Ko predstavlja te ljude u lokalnom parlamentu?

Ta činjenica je tačna, ali ne vidim da je demokratija ugrožena. Bar polovina od stranaca ispunjava kriterijume za Švajcarsko državljanstvo ali ga ne želi iz različitih razloga. Svako ko ima državljanstvo ima i određene obaveze kao na primer služenje vojske, i sa time dobija neke privilegije kao primer da učestvuje u političkom životu. Ali svako može da se uključi u rad lokalnih udruženja, koja svaka na svoj način utiču na politiku.

Verujem da su mnogi naši ljudi kao i drugi građani sa stranim “korenima” glasali za mene. Tako da na neki način direktno ili indirektno predstavljam te emigrantske grupe u lokalnom parlamentu.

Nažalost, mali broj naših ljudi ulazi u udruženja i aktivno radi na poboljšavanju društva. Nadam se da ovim pozivom mogu da ohrabrim sugrađane da preuzmu odgovornost i ne čekaju!

Živite od 1995. godine u Švajcarskoj, gde ste došli iz Gnjilana sa Kosova. Da li su postojale neke predrasude prema Švajcarcima kod Vas?

Bio sam kao dete u Nemačkoj kod oca, koji je neko vreme radio kao gastarbajter, znao sam manje-više šta me očekuje. Ali mi, supruga i ja sa prvim detetom, smo došli u Šliren ne kao gastarbajteri, nego da ostanemo ovde da živimo i da stvaramo naš život.

Naravno da na početku čuješ jako puno različitih priča, koja su se vremenom pokazale netačnim. Jedna takva priča je da su Švajcarci više sebični i manje porodični ljudi nego mi sa prostora Balkana. Što zapravo nije tačno. Oni su ako ne više već isto tako porodični ljudi kao u Srbiji. Pre nego što donosite odluke o drugima treba, prvo te ljude upoznati kao i njihovu kulturu!

Sa druge strane starosedeoci u Švajcarskoj imaju predrasude prema strancima. Da li osećate neku promenu u stavovima zadnjih 25 godina?

To isto važi i za drugu stranu, zato treba i Švajcarcima starosedeocima dozvoliti da nas i našu kulturu upoznaju.

Treba imati snage i hrabrosti učiniti taj prvi korak, a taj korak po mom mišljenju mora da krene od nas samih. Mogu svakome jako da preporučim da krene istim koracima. Samo malo samouverenja je potrebno.

Danas me naši ljudi kao i Švajcarci, nema tu razlike, pitaju za savete i mišljena, totalno ravnopravno, bez obzira gde sam rođen, kako se zovem i odakle dolazim.

Diplomirali ste na studijama za poslovnu administraciju. Kako ste to uspeli kao doseljenik? Da li ta diploma predstavlja neku vrstu prekretnice u vašem životu?

Sigurno da je diploma pomogla, ali za mene je važnije iskustvo. Diploma je kao vozačka, imate pravo da vozite auto, ali kako vozite to je već drugo pitanje. Studirao sam vanredno, pored posla, i veoma sam zahvalan mojoj porodici na velikoj i jakoj podršci. Bilo je puno odricanja i upornog rada.

Mnogi ljudi u ovom periodu ne putuju zbog pandemije. Kada ste Vi bili poslednji put u Srbiji? Kada planirate da putujete ponovo?

Poslednji put sam bio u oktobru prošle godine, planirano je da idemo sada u maju mesecu ali smo odložili zbog mera karantina za jun. Idemo u Niš kod mojih roditelja i mog brata. Jako nam je važno da provedemo vreme uz porodicu i da uživamo u tim retkim trenucima, kada smo svi na okupu. Inače imam jako veliku porodicu u Srbiji, sigurno preko 400 članova.

Da li ste se vakcinisali ili planirate? U Švajcarskoj ili u Srbiji?

Ne još nisam, imam zakazan termin u junu ovde u Švajcarskoj.

Kako su lokalne političke partije zadovoljne sa vašim radom u gradskom parlamentu uprkos pandemiji? Da li imate neke više političke ambicije na nivou kantona Ciriha?

Za sada sam dobio samo pozitivne komentare, i sa leve i sa desne političke strane. Jako sam zadovoljan i jako ponosan! Podigli smo lestvicu rada parlamenta. Puno sam naučio u toku rada. Kao predsednik parlamenta moraš sve da saslušaš. Sada posle svega ako smem da dodam, možda sam ponekad mogao malo više biti strpljiv sa kolegama, koji su pričali o temama nezavisno do dnevnog reda. Tu sam možda ponekad malo prerano prekidao govornike, ako su išli predaleko od teme.

Što se daljih ambicija tiče, sve je otvoreno. Imam tek 47 godina, tako da ima još vremena za neke funkcije u izvršnoj vlasti, možda nekada, ako se stvore uslovi, i ako me građani Šlirena žele. Sledeći izbori za gradski parlament su početkom 2022 godine, pa videćemo. Nemam ambicije za kantonalni ili savezni nivo. Meni su važne konkretne stvari koje mogu na lokalu da promenim, a manje ideološka pitanja.

Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch

Švajcarska razmatra ukidanje obaveznog karantina za vakcinisane

12. мај 2021.

Savezna vlada Švajcarske najavila je na današnjoj konferenciji za štampu nove popuštanja krajem maja i početak nove faze — stabilizacije.

Pored osoba koje su preležale koronavirus, Savezna vlada najavila je ukidanje obavezne mere karantina nakon ulaska u Švajcarsku iz nekih od rizičnih zemalja i za one koji su potpuno vakcinisani.

Detalji ove odluke, na primer za koje će se vakcine odnositi, treba tek da budu definisani.

Ove mere najavljene su za kraj maja, nakon konsultacija sa kantonima. Savezna vlada takođe priprema i savete za putovanja u letnjem periodu. Trenutno, kako ističe vlada, u svim regionima sveta postoji rizik od zaraze, pogotovu u onima koji se nalaze na listi Savezne kancelarije za javno zdavlje (BAG). Pre svakog putovanja moraju se poštovati informacije i preporuke BAG-a.

Za putnike koji ulaze u Švajcarsku iz neke države ili regiona u kojij postoji neka od varijanti SARS-CoV-2 koja je zabrinavajuća, biće ograničena izuzeća od obaveze testiranja i karantina koja su u najavi.

Definitivne odluke biće donešene 26. maja 2021. godine, nakon konsultacije sa kantonima i evolucije novih slučajeva zaraze.