„Tu odluku nije bilo lako doneti, a doneo sam je u skladu sa interesima Republike Srbije i proklamovanim ciljevima… da radom i energijom nastavimo dobre rezultate za zemlju i građane“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.
Predsednik Republike je rekao da je uveren da Brnabić poseduje kvalitetre da vodi Vladu i da će, zajedno sa ostalim ministrima, vredno raditi na boljitku i napretku za Srbiju pred kojom su teški izazovi.
Kostur Vlade ostaće isti, ali imaće jedno ili dva ministarstva više, najavio je Vučić i dodao da će za vikend biti završeni razgovori o tome. Naveo je i da ima puno poverenje u lidera socijalista Ivicu Dačića i da očekuje da će SPS imati značajniju ulogu u novoj vladi.
Predsednik je poručio da je neophodno da nova vlada sačuva punu discipinu u trošenju novca, ali i da građani Srbije, posle teških reformi, više osete napredak što će se, kako je rekao, na najbolji način osetiti povećamnjem i penzija.
Na pitanje novinara N1 o spekulacijama u javnosti da je Ana Brnabić samo privremeno rešenje i da će na proleće, zajedno sa izborima u Beogradu, biti održani i vanredni parlamentarni izbori, Vučić je rekao da se ređe nego što mnogi misle, bavi računicama i kalkulacijama.
Kako kaže, nema sumnje da bi SNS lakše pobedio na izborima u glavnom gradu uz vanredne parlamentarne izbore, ali da tako nešto ne planira.
Sastav celokupne Vlade trebalo bi da bude poznat 21. ili 22. juna, dok je za 23. jun predsednik Vučić zakazao svečanost povodom preuzimanja nove dužnosti.
Sve stranke vladajuće koalicije najavile su da će u Skupštini Srbije podržati Vučićev predlog.
Brnabić će biti prva žena i prva deklarisana LGBT osoba na čelu srpske vlade.
Brnabić je ministarka u Vladi Srbije posle parlamentarnih izbora 2016. i na mestu ministarke državne uprave i lokalne samuprave nasledila je Kori Udovički.
Rođena je 1975. godine u Beogradu, ima MBA diplomu iz marketinga s univerziteta Hul, u Engleskoj i više od devet godina iskustva na menadžerskim pozicijama na različitim projektima međunarodnog razvoja, kao i u Vladi Srbije.
Izvršni je direktor Peksim fondacije od njenog osnivanja 2010, a pored toga, angažovana je u kompaniji Kontinental vind Serbija gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.
Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kao viši koordinator USAID-ovog programa za ekonomski razvoj opština i od tada sarađuje sa Izvršnom kancelarijom na jačanju kapaciteta.
Predsednica je Savetodavnog odbora Etno mreže nacionalnog proizvođača rukotvorina koje obuhvata više od 500 žena iz svih krajeva Srbije, organizovanih zadruge ili udruženja, koja doprinose negovanju tradicije i starih zanata.
U 2013. je dobila priznanje „Biznis dama godine“ u kategoriji društveno odgovorno poslovanje.
U Srbiji su u dvadeset časova u nedelju zatvorena biračka mesta na predsedničkim izborima na kojima je pravo glasa imalo 6.724.949 upisanih birača.
Prema rezultatima RIK-a na osnovu 91,65 odsto obrađenog materijala, Aleksandar Vučić je na predsedničkim izborima osvojio 55,13 odsto glasova. Slede Saša Janković sa 16,25, Luka Maksimović sa 9,43, Vuk Jeremić sa 5,64 i Vojislav Šešelj sa 4,47 odsto.
Ostali kandidati su zajedno osvojili 7,41 odsto glasova. Na izborima za predsednika glasalo je 54,55 odsto upisanih u birački spisak.
Po uzoru na jednu holandsku televizijsku emisiju, humoristička emisija koja je emitovana na švajcarskom SRF, napravila je video klip na kome su emitovane sve “osobine” po kojima Švajcarska može da zauzme drugo mesto posle Trampove Amerike.
Švajcarska je zemlja sa najlepšim oblinama u Evropi, ima lepe planine, tretira loše žene i dala im je pravo glasa tek 1970-ih, u nekim kantonima čak 1990. Ima najjaču vojsku na svetu, od kojih najhrabriji čuvaju i samog Papu. Švajcarska je izmislila Brexit i mrzi Evropsku uniju.
Da li će ove i ostale prednosti i pohvale na snimku ubediti Donalda Trampa da se izjansi “Švajcarska druga”? Konkurencija za osvajanje drugog mesta je vrlo teška. Pored Holandije pojavile su se i druge zemlje koje su u međuvremenu ušle u “trku”.
U međuvremenu, svako može da proceni, svojim očima da li je video poruka švajcarske ima sve atribute koji su potrebni da šarmiraju Donalda Trampa.
U Švajcarskoj će se 12. februara 2017. godine održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni su dobili na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji jednom popunjen može biti poslati nazad poštom, ili lično predat u nedelju 12. februara 2017. na svom glasačkom mestu.
Teme za glasanje na federalnom nivou:
1. Savezna uredba u pojednostavljenoj naturalizaciji stranaca treće generacije
12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi koja se odnosi na pojednostavljenje procesa naturalizacije stranaca treće generacije.
O čemu se radi? Mladim strancim čija porodica živi u Švajcarskoj generacijama i koji su dobro integrisani u švajcarsko društvo, mora biti omogućena pojednostavljeni proces naturalizacije. Ovakva odluka Parlamenta podrazumeva promenu Saveznog Ustava.
Pitanje koje je će biti na listiću: Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine koja se odnosi na olakšanu naturalizaciju stranaca treće generacije?
Stav Savezne vlade i Parlamenta Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 122 glasova za i 75 protiv, uzdržanih nije bilo. Skupština kantona sa 25 protiv 19, bez uzdržanih.
2. Savezna uredba o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciji saobraćaja (FOSTRA)
12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja (FOSTRA).
O čemu se radi? Uredba ima za cilj da obezbedi sredstva za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja. Fond koji se osniva na neodređeno vreme, služi da se reše problemi kapaciteta nacionalnih puteva, kako bi se osiguralo funkcionisanje i odrćavanje istih i kofinansirali projekti aglomeracije.
Pitanje koje je će biti na listiću: Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine o osnivanju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja?
Stav Savezne vlade i Parlamenta Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 146 glasova za i 48 protiv i 4 uzdržanih. Skupština kantona sa 41 protiv 1, 2 uzdržana.
3. Zakon o III poreskoj refermi preduzeća
12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Zakonu o trećoj poreskoj reformi preduzeća.
O čemu se radi? Treća reforma oporezivanja preduzeća potiskuje smanjeno oporezivanje holding kompanija, sa delimičnim ili potpunim sedištem u Švajcarskoj. Zahvaljujući novim merama, pojačava se konkurentnost Švajcarske i stvara Kantonima političko-finansijski prostor za manevre.
Pitanje koje je će biti na listiću: Da li želite da prihvatite Savezni zakon od 17. juna 2016. godine fiskalnim merama za jačanje konkurentnosti poslovnog tržišta Švajcarske. (Zakon o III poreskoj reformi preduzeća)?
Stav Savezne vlade i Parlamenta Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 139 glasova, 55 protiv i 2 uzdržana. Skupština kantona sa 29 prema 10, 4 uzdržana.
Teme za glasanje u Kantonu Ticino
1. Pravna zaštita životinja
12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
O čemu se radi? Kanonalna Vlada usvojila je 10. oktobra 2016. godine predlog promene Kantonalnog Ustava koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
Ova izmena proističe od usvajanja parlamentarne inicijative koja se odnosi na osetljivost našeg društva prema životinjskom svetu.
U našem pravnom sistemu centralne teme zaštite životinja su pokrivene Federalnim zakonima, pre svega Ustavnom odredbom (član 80) .
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite izmene kanotnalnog Ustava (član 14, stav 1)?
Stav Kantonalne vlade i Parlamenta Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 10. oktobra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.
Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa DA za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.
2. Smanjenje broja sudija za prinudne mere
12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na smanjenje broja sudija za prinudne mere.
O čemu se radi? 20. septembra 2016. godine, Kantonalna vlada usvojila je promene Zakona o pravosudnoj organizaciji, koja predviđa smanjenje broja sudija za prinudne mere. Sa sadašnjih 4 na 3.
Stupanjem na snagu švajcarskog Zakona o krivičnom postupku, 1. januara 2011. godine, Kantonalna vlada je odlučula da ujedini oblast mera prinude sa onima koje se tiču primene kazne, spajanjem nadležnih sudija.
Nakon pet godina rada, a posebno imajući u vidu pozitivnu ocenu aktivnosti koje obavljaju sudije, Kantonalna vlada je predložila Kantonalnoj skupštini smanjenje broja sudija, što bi dovelo do godišnje uštede od 256.000 franaka. Mera koja će će pomoći oporavku javnih finansija i omogući uravnoteženi budžet do 2019. godine.
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite izmenu Zakona o pravosudnoj organizaciji od 20. septembra 2016. godine.
Stav Kantonalne vlade i Parlamenta Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.
Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.
3. Finansiranje usluga kućne nege
12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na izmene zakona o finansiranju usluga kućne nege.
O čemu se radi? Revizija zakona o kome se glasa, predviđa finansijsko opterećenje za kanton od 20% i opštine od 80% u sektoru usluga zaštite i kućne nege (SACD) u iznosu od 2,5 miliona franaka. Ovo smanjenje, koje može biti primenjeno i od samih predstavnika sektora, mora biti konkretizovano do 2019. godine, kroz mere racionalizacije potrošnje. Ukoliko racionalizacija troškova nije u potpuneosti realizovana od strane SACD, biće uvedeno, kao i u drugim kantonima, delimično plaćanje usluga od strane samih korisnika usluga, koji su trenutno besplanti.
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite izmene Zakona o pomoći i kućnoj nezi od 20. septembra 2016. godine?
Stav Kantonalne vlade i Parlamenta Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o pomoći i kućnoj nezi.
Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.
4. Ograničenja za neka socijalna davanja
12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na ograničenja na neka socijalna davanja.
O čemu se radi? Promena zakona o kome se glasa, predviđa regulisanje pravednije raspodelu socijalnih davanja kantona, u zavisnosti od broja članova porodice.
Od 1. januara 2017. godine, granica za pristupanje socijanim davanjima, pevećavaće se srazmerno broju članova domaćinstva. Za osobe koje žive same iznos ostaje isti. Za porodice, za roditelja ostaje nepromenjen, sa sledećeg člana se neznatno smanjuje, dok je pa progresivan počevši od trećeg člana porodice.
Ova promena predstavlja važan prvi korak ka reorjentaciji porodične politike kantona.
Pitanje koje će biti na lisitiću: Da li želite da prihvatite izmene Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja, od 20. septembra 2016. godine?
Stav Kantonalne vlade i Parlamenta Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja.
Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.
Politikolog Nenad Stojanović pokrenuo je referendum protiv zakona o primeni narodne inicijative od 9. februara, odobrene od strane Parlamenta tokom nedavnog zimskog zasedanja.
Stojanović je sam putem svog tviter (twitter) naloga objavio ovu vest. Potrebno je 50.000 potpisa koji moraju biti sakupljeni do 7. aprila 2017. godine. Uz vest je takođe objavljen i obrazac za prikupljanje potpisa. Stojanović nastupa kao privatno lice bez podrške bilo koje političke organizacije. U izjavi za Švajcarsku agneciju Tages-Anzeiger, istakao je da “narod mora da odluči”.
Referendum applicazione iniziativa immigrazione di massa #IIM / Umsetzung #MEI. Let the people decide! Délai pour récolte signatures: 7.4.17 pic.twitter.com/zXsjb7UPIz
Po njegovom mišljenju, glasanje je “apsolutno neophodno”, jer bi u suprotnom SVP/UDC mogao da se žali godinama da se narodna volja ne poštuje. “Bez referenduma, rizikujemo da populistički političari neprestano vređaju Parlament u narednim godinama”, dodao je Stojanović.
On se nada da će njegova akcija biti podržana od strane organizacija i parlamentaraca. On je posebno uputio apel organizaciji “Operation Libero”, pokreta mladih akademika koji je nastao nakon usvajanja inicijative SVP/UDC “protiv masovne imigracije”. Bivši poslanik PS je takože ukazao da če otvoriti i jedan web sajt, kao i da će samostalno sakupljati potpise na ulici.
Zakon o primeni inicijative SVP/UDC odobrene 9. februara 2014. godine , objavljen je juče u Federalnom službenom listu. Da bi se održao predloženi referendum, Stojanović ima 100 dana da za prikupljnje neophodnih 50.000 potpisa koji trebaju biti overeni od strane opštine.
Sa druge strane SVP/UDC je već zapretio da će pokrenuti narodnu inicijativu da raskine sporazum o Slobodnom kretanju lica sa Evropskom unijom, ukoliko Federalni savet ne primeni novi član ustava kao što je izglasano na narodnoj inicijativi 9. februara 2014. godine.
Oni su na ovom skupu razmenili ideje i mišljenja u oblasti nauke, tehnologije, društva i kulture, kako bi unapredili svoja znanja i primenili novostečena iskustva.
U odvojenom susretu, kojem je prisustvovala i ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, premijer Vučić i predsednik Šnajder Aman razgovarali su o saradnji dveju zemalja, naročito u oblasti reforme školstva i uvođenja dualnog sistema obrazovanja.
Vučić je obavestio švajcarskog predsednika o ekonomskim reformama u Srbiji i napretku Srbije na svetskoj „Duing biznis listi“, ali i o planovima za uvođenje sistema dualnog obrazovanja u srpsko školstvo.
On je izrazio zadovoljstvo stepenom saradnje sa švajcarskom Komisijom za tehnologiju i inovacije, koja je umnogome doprinela razvoju preduzetničkog duha u Švajcarskoj.
Današnje društvo se razvija u pravcu akademskog obrazovanja, što vodi većoj nezaposlenosti i zato je važno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, istakao je Šnajder Aman.
Tema razgovora bila je i ekonomska saradnja dveju zemalja. Premijer Vučić je naglasio da su u poslednje dve godine švajcarske investicije gotovo udvostručene i da iznose približno milijardu evra.
U Srbiji posluje 200 švajcarskih kompanija, koje zapošljavaju 9.000 ljudi, a naša zemlja čini sve kako bi poboljšala poslovnu klimu i privukla još više stranih investicija, istakao je on.
Doris Leuthard, inače iz redova PPD, počela je svoj govor na italijanskom jeziku, tvrdeći da je počastvavana ovim, za nju drugim po redu imenovanju. Dodala je da da će svu svoju snagu i napore usmeriti za Švajcarsku i njene građane.
Buduća predesdnica je nakon toga nastavila svoj govor na nemačkom i francuskom jeziku, navodeći izazove sa kojima se susreće Švajcarska, u pogledu međunarodnih događaja koji mugu imati uticaja na Konfederaciju, kao Brexit, digitalizacija, promene u SAD i migracija.
Švajcarski predsednik – Primus inter pares
Funkcija predsednika konfederacije je pokrevina na godišnjem nivou od strane članova vlade (ministara), uzimajući u obzir staž i starost.
Predsednički mandat traje godinu dana i on ne podrazumeva posebna ovlašćenja u odnosu na ostale ministre.
Predsednik Švajcarske vodi sednice Vlade i obavlja uglavnom predstavničke funkcije, u smislu prijema, konferencija i manifestacija.
Istakavši da “naša zemlja stoji dobro”, Lauthard je potvrdila da Švajcarska ekonomija može ostati jaka samo uz bilatelarne sporazume, socijanim programom koji funkcioniše, ne zaboravljajući istraživanja i obuku. Ministarka je takođe govorila u korist reforme penzionog sistema i borbi protiv klimatskih promena.
Doris Leuthard ima 53 godine i poreklom je iz kantona Argau, jako je poštovana zbog svojih govorničkih kvaliteta, a pored nemačkog i francuskog, ona tečno govori italijanski i engleski jezik.
Sa obzirom na veličinu resora kojim upravlja, životna sredina, saobraćaj, energetika i komunikacije, veoma je upoznata sa svim aktuelnim temama.
Vlada je izabrana većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon glasanja, uslediće polaganje zakletve pred Narodnom skupštinom, a zakletva glasi:
„Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije„.
Posle položene zakletve, predsednik i članovi Vlade potpisuju tekst zakletve i predaju ga predsedniku Narodne skupštine.
Mandatar Aleksandar Vučić obećao je na kraju rasprave građanima da će vlada raditi marljivo, pošteno,odgovorno i u interesu građana.
Osim toga, Vučić je rekao da će vlada ujutru u 6.30 imati prvu sednicu.
„Ne znam da li će biti promena u vladi u budućnosti, to nije ništa strašno i u najboljim timovima se ljudi menjaju, ali važno je da dok radimo zajedno, dok smo u Nemanjinoj 11, radimo pošteno, odgovorno i u interesu građana Srbije. Građani mogu da očekuju požrtvovanost i marljivost“, rekao je Vučić.
Premijer: Dijaspora neće biti zaboravljena
Nova vlada neće zaboraviti dijasporu i svoje ljude rasute u oko 160 zemalja sveta, poručio je danas u Narodnoj skupštini Predsednik Vlade Republike Srbije i mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić, najavljujući da će pokušati da umreži srpsku privredu sa poslovnim ljudima u svetu, uz obećanje da će se brinuti mnogo više o našima u rasejanju.
On je u ekspozeu pred narodnim poslanicima ukazao da se iz naše zemlje, u poslednje vreme mnogo manje ljudi odlučilo na emigraciju nego u okruženju, navodeći kao primere Hrvatsku, ali i Rumuniju i druge države.
„Nažalost, pripadamo narodima koji imaju brojnu dijasporu, narodu koji se vekovima i decenijama selio i na drugim prostorima započinjao novi život. Najviše nas boli što su minulih decenija otišle čitave generacije najobrazovanijih. Otuda mi danas imamo širom sveta vrhunske lekare, inženjere, naučnike, profesore univerziteta, uspešne poslovne ljude, vrhunske majstore, vredne radnike i gotovo da nema zanimanja koja na najbolji način ne obavljaju naši ljudi“, objasnio je on.
Centralno pitanje nove Vlade, u ovoj oblasti, kako je naveo, jeste ekonomija, te će pokušati da srpsku privredu umreži s našim poslovnim ljudima u svetu i da ih pozove na saradnju.
„Voleo bih da, poput Kineza, Jevreja, Poljaka i drugih naroda koji imaju svoju dijasporu, naši ljudi učestvuju u investicijama ili da pomognu da strani investitori dođu u Srbiju. Mi želimo saradnju na obostranu korist i korist država u kojima naši ljudi žive. Želimo da umesto da finansijski pomažete svoje bližnje, pomognete da im otvorimo radna mesta, da se zaposle, i mi ćemo ponuditi takve projekte“, najavio je on.
Vučić je rekao da zna da je za mnoge i dalje veliki problem da reše pitanje državljanstva Srbije, te obećao da će vlada to hitno promeniti i da više niko neće moći da kaže da smo zemlja koja najteže rešava to pitanje.
„Očekujem da ćemo potpisati međudržavne sporazume o regulisanju zdravstveno-penzionog osiguranja, koji će omogućiti mnogim našim ljudima da penzionerske dane provode u Srbiji“, podvukao je on.
Vučić je kazao da će se Vlada i dalje posebno baviti Srbima u regionu i truditi se da reši i ostale njihove nagomilane probleme, a radićei na nizu drugih važnih pitanja.
„Srbija već ima potpisane međudržavne sporazume sa zemljama u regionu kojima se reguliše položaj i prava Srba. Insistiraćemo da se ti sporazumi dosledno sprovode i da pravo svakog Srbina u regionu bude zaštićeno. Problemi u regionu su nagomilani“, podvukao je on.
Vučić je istakao da radeći na poboljšanju odnosa, vlada namerava da ujedno radi i na sigurnosti i budućnosti svakog pripadnika naše nacije koji u tim zemljama žive.
Srbija će kao matica i ubuduće raditi na očuvanju identiteta Srba u dijaspori, ulaganjem u rad, u rad njihovih kulturnih udruženja, u učenje srpskog jezika i diplomatskom borbom za njihov pravni status“, rekao je .
Vučić i dodao da će vlada jednako voditi računa o našim ljudima u Srbiji i bilo gde u svetu.
Istovremeno, dodao je, zahvalan je na svemu što naša dijaspora čini i što će učiniti za svoju otadzbinu, uz obećanje da će država ubuduće mnogo više brinuti o problemima naših ljudi u rasejanju.
Najavio je izdvajanje mnogo više sredstava za očuvanje identiteta Srba u rasejanju nego do sada.
Moraju se uzeti u obzir mnogi aspekti da bi dobili jednu dobru i zdravu politiku koja je orijentisana ka uspehu i saglasnost stanovništva. Jedan od ključnih aspekata je društvena raznolikost koja uključuje ne samo kulturni i verski faktor, već i razlike u zanimanjima, lična iskustva, generacijske raznovrsnosti, itd.
Recept za dobru politiku ne postoji, već se zasniva na prtljagu znanja i iskustva ljudi koji su priključeni i koji pokazuju interesovanje za politiku, posvetivši svoje vreme za dobrobit ljudi koje vole i primenom strategija poboljšanja i/ili blokiranjem inicijativa koje bi mogle štetiti našem društvu. Da bi imali pozitivne rezultate, neophodno je imati ljude sa različitim tačkama gledišta i suprotstaviti različita mišljenja u cilju pronalaženja jedinstvene strategije za postizanje zajedničkog cilja. U međuljudskim odnosima različite tačke gledišta mogu biti podsticaj da se nesaglasnost transformiše u konstruktivan sukob koji vodi ka ostvarenju zajedničkog cilja.
Aktiviranjem mlade populacije u politici, doprinosti podmladku zastarelim idejama i stvaranju novih projekata, Mladima snaga i entuzijazam ne nedostaje, ali takođe treba uzeti u obzir da je mudrost i iskustvo starijih od suštinske važnosti. Ujedinjenjem ove dve sile dobijamo savršenu kombinaciju znanja i želje, koja evidencira samo koliko je bitna generacijska različitost.
U multikulturalnoj državi kao što je Švajcarska, veoma je teško da se zadovolje sve zajednice sa političkim rešenjima i predlozima. Upravo to je jedan razlog da se ozbiljno uzme u obzir taj faktor i da se bori ka zajedničkom cilju. Svako ima kao glavni cilj u životu da zbrine svoju porodicu i da teži ka boljem sutra za bolje društvo. Slušanjem i unošenjem različitih mentaliteta jednako je unošenjem različitih problema koje treba iskoristiti kao podsticaj za pronalaženje novih rešenja u cinju zadovoljstva svih stanovnika. Sa ovime jedino što ostaje reći je da je upravo to vrednost različitosti.
Inicijativu je odbacilo 59 odsto birača. Odziv birača je bio 69 procenata, što je najveći izlazak građana na glasanje od 1992. godine.
SVP/UDC desničarska Švajcarska narodna stranka podstakla je narodno izjašnjavanje o automatskom izbacivanju stranaca proglašenih krivim za krivična dela, veća ili manja, nezavisno od toga koliko dugo žive u Švajcarskoj.
Narodna partija, koja vodi kampanju protiv imigranata, kazala je kako referendum 2010. nije išao dovoljno daleko, jer je obuhvatao samo neka krivična dela, poput silovanja i ubistva. Pojedini kritičari proteklih dana oštro su kritikovali referendum, naglašavajući kako bi njegovo usvajanje narušilo demokratski koncept Švajcarske.
Zakon koji je predlagala SVP/UDC odnosi se na proterivanja stranaca za krivična dela silovanja, ubistva, trgovinu ljudima, ali i falsifikovanje dokumenata ili vandalizam.
Takve „mere“, kako su ranije rekli iz SVP-a, smanjile bi stopu kriminala u zemlji. Navodno, policijski podaci iz 2014. godine pokazuju kako su više od pola osuđenika za neka kriminalna dela bili stranci.
Teme za glasanje na federalnom nivou:
Teme za glasanje u Kantonu Ticino
