Kao i prethodnih godina, “Nedelja protiv rasizma” će se održati u nekoliko švajcarskih kantona u periodu pre i posle 21. marta kada je i “Međunarodni dan za eliminaciju rasne deskriminacije”. Dešavanja u tokom “Nedelja protiv rasizma” imaju za cilj podizanje svesti kod građana, ali i kod različitih ciljnih grupa. Jedan od ciljeva je da podrži, promoviše i unapredi prevenciju rasizma i diskriminacije, kroz različite sadržaje kao što su konferencije, debate, izložbe, film, pozorište.
U 2012. godini Kantoni u francuskom govornom području, Tićino, i još nekoliko “latinskih” gradova u švajcarskoj, udružili su se u zajedničku kampanju za podizanje svesti protiv rasizma. Rezultat ove saradnje jeste i internet portal settimanacontroilrazzismo.ch, koji je kreiran kao sredstvo za predstavljanje različitih aktivnosti koje se organizuju u toku “Nedelja protiv rasizma”, od strane javnih institucija, ali i onih privatnih.
Prva “Nedelja protiv rasizma“ je organizovana marta 2000. godine u Kvebeku (Kanada) nakon čega su inicijativu prihvatili i u ostalim delovima sveta. Inicijativa je inspirisana voljom UN da se nedelje u periodu oko “Međunarodnog dana za eliminaciju rasne diskriminacije” razviju kao jedan vid solidarnosti.
U subotu 31. januara sa početkom od 20 časova, na SRF/SRG SSR/RSI možete pratiti uživo izbor za predstavnka švajcarske na presdstojećem Eurosong 2015, koji se održava u glavnom gradu Austrije.
Ove godine među takmičarima koji se bore za mesto predstavnika švajcarske u Beču je i “naše gore list” Rade Mijatović koji je sa svojim bendom TIMEBELLE i pesmom Singing About Love, ušao među šest finalista.
Oni nastupaju pod rednim brojem brojem 2 i tokom prenosa možemo glasati za njih slanjem SMS poruke sa ukucanim 02 na broj 377 ili pozivom na broj 090 154 49 02
Nadamo se da će naša zajednica u švajcarskoj u velikom broju podržati Radeta Mijatovića i njegov TIMEBELLE na svom putu ka ovom velikom evropskom muzičkom takmičenju.
Pre tri godine, u svojstvu tadašnjih ministara spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, uspeli smo da nakon višemesečnih pregovora i složenog političkog manevrisanja, postignemo kompromis kojim je izbegnuto naše direktno diplomatsko sučeljavanje u vezi sa predsedavanjem OEBS-u. Po prvi put u istoriji ove organizacije, dve države su zvanično objedinile svoje kandidature za dva uzastopna predsedavanja, 2014. i 2015.
Naše kreativno rešenje mnogima nije bilo po volji, ali je na kraju ipak podržano konsenzusom. Pokazalo se da je to bio jedini izlaz iz pat-pozicije koja je mogla da dovede do opšte paralize najveće bezbednosne organizacije na severnoj hemisferi. Primena naše inicijative dostigla je ovih dana polovinu planirane putanje. Srbija je od Švajcarske preuzela rukovođenje OEBS-om, a ojačani smo i ulaskom Nemačke u predsedavajuću trojku, na osnovu činjenice da će upravo ona biti na čelu OEBS-a u 2016. Ovo Srbiji daje veliku odgovornost, ali i priliku da pokaže da raspolaže znanjem i diplomatskom umešnošću neophodnim za uspešan nastup na visokoj međunarodnoj pozornici. Bern i Beograd su početkom 2012. dobili mandat da vode organizaciju čiju su relevantnost doskora mnogi dovodili u pitanje.
Oslanjajući se na obećanje koje smo tom prilikom dali – da će se uzastopno predsedavanje Švajcarske i Srbije sprovoditi „nepristrasno, transparentno i na osnovu dogovora“ – kao i na naš, ispostavilo se, dalekovid izbor da kao zajednički prioritet za 2014-2015. godinu odredimo jačanje sposobnosti OEBS-a za upravljanje krizama (sa posebnim akcentom na olakšavanje i posredovanje u pregovorima), organizacija je bila u mogućnosti da delotvorno reaguje na događaje u Ukrajini. Švajcarsko predsedavanje OEBS-u je tako u maju prošle godine predložilo Mapu puta za sprovođenje Ženevske zajedničke izjave od 17. aprila. Ambasador Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, dobio je zadatak da organizuje, u kratkom razmaku, tri okrugla stola za vođenje nacionalnog dijaloga u Ukrajini, uoči izbora na kojima je Petro Porošenko izabran za predsednika države.
Ova važna inicijativa bila je praćena raspoređivanjem najveće posmatračke misije u istoriji OEBS-a, za nadgledanje ovih predsedničkih izbora, kao i brojnom posmatračkom misijom koja je pratila kasnije parlamentarne izbore.
Švajcarsko predsedavanje je predvodilo OEBS u Trilateralnoj kontakt grupi, čiji je rad doveo do ugovaranja Protokola iz Minska. Iako sve odredbe Protokola nisu još u potpunosti sprovedene, on i dalje predstavlja jedini dokument usaglašen od svih sučeljenih strana, kojim se definišu uslovi za prekid vatre i početak političkog dijaloga za izlazak krize.
OEBS je u Ukrajini takođe bio aktivan i na terenu. Specijalna posmatračka misija vremenom je postala najbrojnija terenska misija ove organizacije. Zahvaljujući njenom opsežnom izveštavanju, kao i mandatu za posredovanje u pregovorima, međunarodna zajednica je bila u mogućnosti da dobije precizniju sliku o realnoj situaciji na terenu, posebno u istočnoj Ukrajini. Uprkos izvesnom broju incidenata, Misija je do sada prilično efikasno obavljala svoj posao. U neku ruku, preuzela je čak i ono što su, prema rečima Generalnog sekretara OEBS-a Lamberta Zanijera, „zadaci očuvanja mira, iako se radi o nenaoružanoj civilnoj misiji.“ OEBS nikako ne predstavlja univerzalno rešenje za probleme na našim prostorima. Ova organizacija ne sadrži pravno obavezujući ugovor ili povelju, a njene odluke nisu obavezujuće za države članice. Još uvek postoji zamrznuti konflikti, granice određenog broja država članica nisu predmet konsenzusa unutar organizacije, a sporazum o kontroli naoružanja se za sada pokazao kao nedostižan. Jaz između proklamovanih obaveza država članica i njihove primene tek treba da bude sužen. Ipak, OEBS je u brojnim regionima sveta, uključujući zapadni Balkan, doprineo da se uspostavi mir, razviju demokratske institucije i učvrsti vladavina prava.
Ova organizacija takođe ostaje najprikladniji međuvladin forum za dijalog između Zapada i Rusije – ne samo u kontekstu krize u Ukrajini, već i u okviru napora da se uspostave parametri za sveobuhvatni, dogovorni, jednak i nedeljiv bezbednosni okvir za široko geografsko područje OEBS-a.
Mišelin Kalmi-Rej i Vuk Jeremić su bivši ministri spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, i autori ideje da se dve države zajedno kandiduju za dva uzastopna predsedavanja OEBS-u 2014. i 2015.
Nedavna inicijativa Švajcarske za osnivanje Panela istaknutih ličnosti za unapređenje evropske bezbednosti, sprovedena u tesnoj saradnji sa Srbijom i Nemačkom, predstavlja važan korak. Preporuke Panela će biti predstavljene srpskom predsedavanju OEBS-u krajem ove godine, u sklopu priprema za međuvladin sastanak na visokom nivou u Beogradu, kojim će se obeležiti 40. godišnjica od usvajanja Helsinškog završnog akta. Nadamo se da će rad Panela oživeti razgovore između država članica o neophodnoj reformi ove organizacije, kako bi bolje služila njihovim interesima u 21. veku.
Kao što su Švajcarska i Srbija pre tri godine odustale od sučeljavanja i predložile zajedničko rešenje za izlaz iz diplomatske pat pozicije, nadamo se da će u godini koja je pred nama 57 država članica OEBS-a uspeti da ostvari saradnju u ovom duhu, jačajući time efikasnost organizacije i gradeći stabilniji sistem evropske bezbednosti.
Autorski tekst za Danas, Mišlen Kalmi-Rej i Vuka Jeremića
CIRIH — Član Saveznog veća Švajcarske, i prošlogodišnji Predsednik Konfederacije, dobitnik je prestižne nagrade “švajcarac 2014 godine”. U emisiji “Swiss Award” koja je održana u Cirihu, poblika mu je dala čak 46,43% glasova. Didier Brukhaleter trenutno obavlja funkciju Ministra spoljnih poslova Švajcarske, a proše godine je bio i predsednik Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS).
Predhodne tri godine sportisti su bili ti koji su nosili ovu titulu, teniser Stanislav Varvinka (Stanislaw Wawrinka), kao i skijaši Dario Kolonja (Dario Cologna) i Didijer Kuše (Didier Cuche).
Po prvi put nagrada za životno delo, koja nagrađuje karijeru, dodeljena je posthumno austrijskom pevaču Udo Jurgensu (Udo Jürgens), koji je preminuo od infrakta u osamdesetoj godini. On se 2007 godine preselio u švajcarsku i postao njen državljanin.
Didijer Bukhalter (Dider Burkhalter) je takođe osvojio nagradu i u oblasti politika, tačnije za svoju ulogu koju je imao kao precedavajući OEBS-a tokom ukrajinske krize.
U kategoriji ekonomija, nagrađen je preduzetnik Albert Bauman (Albert Baumann). Njegova firma “Micarna” uvela je inovativni program obike za pripravnike, putem koji oni sami rukovode jednu virtuelnu filijalu Micorna.
Nagrada za kulturu otišla je autoru i režiseru filma “Dr Goalie bin ig” Sabini Bos (Sabine Boss). Film je baziran na romanu Pedra Lenca, a doživeo je veliki uspeh u 2014. godini.
U kategoriji zabava, nagradu je poneo pevač Bastijan Baker (Bastian Naker) i njegova pesma “Too Odl to Die Young”, sa kojom je u martu prošle godine osvojio i nagradu za najbolji švajcarski pop-rok album.
medicinska sestra iz Lucerna, Sabina Hediger (Sabine Hediger) osvojila je nagradu u kategoriji “društveni rad” za svoje aktivnosti koje je imala sa pacijentima zaraženim virusom ebole u Siera Leone. Ona je provela tri nedelje u ovoj afričkoj zemlji, gde je napravila jednu poljsku bolnicu, i vršila obuku lokalnom medicinskom osoblju, kako bi se samostalno brinuli o bolesnima.
VADUC — U četvrtak, 8. januara održan je tradicionalni Novogodišnji prijem u zamku Vaduc. Prijem se održao u dva dela, u prepodnevim časovima Princ Hans – Adam II, Princeza Mari, prestolonaslednik Knez Alojz i Princeza Sofija od Lihtenštajna primili su u prepodnevnim časovima članove diplomatskog kora, a kasnije u toku dana i ostale goste.
Među gostima su se pored članova diplomatskog kora, nalazili i predstavnici Parlamenta i Vlade, Predsednik suda, lideri zajednica, sveštenstvo, nosioci titule kneževskog Ordena za zasluge, predstavnici političkih partija i javne ličnosti.
Predstavnik Srbije na prijemu kod kneževske porodice Lihtenštajna, bio je Gospodin Dejan Ralević, Prvi savetnik Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj, a u svojstvu otpravnika poslova. Da podsetimo Kneževina Lihtenštajn je pokrivena na nerezidencijalnoj osnovi. Ambasada Republike Srbije u Bernu, radno pokriva ovu alpsku Kneževinu.
BERN — Zvanična fotograija Saveznog veća švajcarske za 2015. godinu, slikana je u predsoblju sale za sastanke sedam ministara.
Sa leva na desno, Didier Brukhalter, Johann Schneider – Ammann, Eveline Widmer – Schlumpf, Doris Leuthard, Ueli Maurer, Simonetta Sommaruga, Alain Berset i sekretar Saveznog veća Corina Casanova.
Simoneta Somaruga je bila hrabra. Objavljivanjem zvanične fotografije Saveznog veća za ovu godinu, nova predsednica je raskinula sa tradicijom. Članovi Saveznog veća ne stoje u određenim pozama kao do sada, već po prvi put sede za stolom. Andre Simonazi (André Simonazzi), portparol Saveznog veća objašnjava: “Ovo pokazuje da, i ako je Savezno veće sačinjeno od predstavinka različitih političkih stranaka, mogu da donesu zajedničku odluku”.
Kako zaključuje ženevski “Tribune de Genève”, moguće je pronaći i izvesne subliminalne poruke na ovoj fotografiji.
Prva od njih predstavlja rodnu ravnopravnsot, za koju se nova predsednica Simoneta Somaruga jako zalaže. Možete primetiti da postoje četiri parova, koji se međusobno sastavljaju uvek, muškarac i žena. Ovo je jasna poruka parlamentu koji ove godine treba da donese zakon o rodnoj kvoti na vodećim pozicijama u kompanijama. Na fotografiji je učinjen je i jedan mali ustupak konzervativcima. Dva muškarca (Maurer i Berset) govore, dok ih dve žene (Doris Lojhard i sekrtar Korina Kazanova) slušaju.
Druga poruka se odnosi na zdravu ishranu, “jedite voće!”, kao da vam govori vitka Simioneta Somaruga. Na stolu su jabuke, kruške, grejpfrut i grožđe. Ova zdrava i štedljva hrana je naravno ohrabrenje za politiku kolege socijaliste, Alena Berseta. Kako fotografiju potpisuje Savezno veće, naravno da je ispred njih bokal sa vodom. Dozvoljen je samo jedan mali porok, kako se ne bi palo u san: šolja kafe.
Crveni telefon, je crn. Moskva i Vašington imali su svoj čuveni crveni telefon kojim su direktno kontaktirali u slučaju potrebe. Bern ima crni telefon iz prošlog veka (levo na slici) i ako zazvoni tu je naravno Didije Brukhalter, ministar spoljnih poslova, da odgovori.
Svi su za stolom, svi sede. Neki ovu sliku mogu da vide kao repliku Tajne večere. Međutim možemo da odbacimo ovu hipotezu. Ne postoji Juda u Saveznom veću, čak i kada nema “ljubavi” među njima, sigunro nikome ne bi palo na pamet da izda kolege.
Kako je 2015. izborna godina, izgleda da svi sede u svojim foteljama kako ne bi rizikovali da kao u dečijoj igri, ne ostanu bez svoje stolice.
Fotografija je štampana u 60.000 primeraka i dostupna je besplatno u zgradi Saveznog parlamenta. Takođe se može preuzeti ili naručiti na zvaničnom portalu Savezne vlade (www.admin.ch).
BERN — Bivša potpredsedica Švajcarske od danas je i zvanično postala predsednik Švajcarske za 2015. godinu. Na glasanju u decembru, dobila je podršku 181 poslanika od ukupno 210.postavši tako peta žena na čelu Konfederacije.
Političarka Socijaldemokratske partije švajcarske, zamenila je odlazećeg predesdinka Didijera Brukhaltera (Didier Brukhalter) i preuzela jednogodišnji mandat do 31. decembra 2015. godine.
Sadašnji šef švajcarskog ministarstva ekonomije , Johan Šnajder – Aman (Johann Schneider – Ammann), biće potpredsednik ove godine.
Švajcarsko Savezno veće je upravni i izvršni organ u Švajcarskoj Konfederaciji, sastavljen je od sedam članova. Taj kolegijum vrši funkciju kabineta ministara i šefa države. Njene članove bira Skupština Švajcarske na četiri godine i mogu biti ponovo birani. Svaki od njih vodi jedno ministarstvo ili oblast i svake godine jednog od njih biraju za predsednika Konfederacije.
Tu dužnost ne može da obavlja dve godine zaredom, pa je postao običaj da se vrši rotacija sedam članova saveta: svaki od njih je predsednik, u toku sedam godina bar jedne godine, i to prema dužini staža u kolegijumu.
Posmatrano iz Zapadne Evrope, Beograd je kliše, iluzija iz Kusturičinih filmova. Zamišljamo trube, kalašnjikove, pijance, razvaljene automobile i guske koje šetaju po dnevnoj sobi. Filmadžija je svojoj kanskoj publici dao ono što je publika želela da vidi. Ova optička varka bila je jednostavna, jer nije lako razotkriti Beograd i Srbiju.
Čini se da je grad definitivno izašao iz veoma duge učmalosti. Nakon haosa 90-ih godina sledio je trenutak snažne demokratske nade, početkom 2000. Čitavo društvo uskomešalo se zahvaljujući novim idejama i fantastičnim projektima. Premijer Zoran Đinđić bio je briljantno obrazovan, evropski državnici bili su mu prijatelji i poštovali su ga. Odlučio sam da živim u toj košnici zarazne žestine i da radim kao savetnik za komunikacije srpske demokratske vlade. Ove nade i ova dinamika uništeni su 12. marta 2003, kada su Zorana Đinđića ubili nostalgičari diktature. Tada sam otišao.
Deset godina je Beogradu bilo potrebno da povrati svoje boje. Deset godina tokom kojih su Beograđani preživeli niz razočaranja u razorenoj ekonomiji. Bilo kako bilo, čini se da je sve ponovo moguće. Jednostavno, ljudi su oprezniji i ciničniji nego pre deset godina. Privreda je ipak ojačala, gradske fasade se doteruju, infrastruktura se obnavlja između ostalog zahvaljujući Rusima, Beograd, koga je nekada trebalo izbegavati, sada je postao novi eldorado za investitore i umetnike. Tu sam dakle odlučio da se vratim, što zbog zamora od lažnog helvetskog spokoja, ali i zato što sam i dalje bio opčinjen ovim gradom. Nisam se razočarao.
Centar Praga i Rima idilični su i do te mere sređeni da biste pomislili da ste u nekom dekoru kakve kockarnice Las Vegasa. Glavni grad Srbije nema tu trenutnu privlačnost ovih metropola slavne prošlosti, koju trošite „Izidžetom“ za jedan vikend. U Beogradu nema prošlosti. Turistički vodič koristan je koliko i prazan novčanik u Sent Moricu.
Po opštim estetskim kriterijumima, Beograd je među najružnijim evropskim metropolama. Međutim, po nekim drugačijim kriterijumima, Beograd se može smatrati najlepšom evropskom metropolom. Doduše, ako imate 20 godina i planirate da se napijete za male pare, sasvim je moguće da će vas Beograd razočarati.
Sve se može zamisliti na ovoj lokaciji gde su od praistorije prošli Rimljani, Osmanlije i Austrougarska. Problem je u skoro neprekidnom nizu razornih konflikata tokom XX veka. Grad se pruža na obalama Save, koja teče iz Slovenije a u Beogradu se uliva u Dunav. Na istorijskom brdu, južno od Save, možemo videti zanimljive ruševine. Ipak, i najveća palata ne bi izdržala poređenje sa nekom zgradom iz doba Napoleona III. Ogromna Crkva Svetog Save, prekrivena belim mermerom, srećom je jedini predstavnik dubajsko-vizantijskog stila. Na severnoj obali Save nalazi se Novi Beograd, ravnica koju je Tito naselio, nalik na šahovsku ploču sa ogromnim bulevarima oivičenim kilometrima sivih poluga.
Beograd je ipak nešto drugo. Godine izolacije i nestašica ipak su donele nekakvu prednost. U dobru i zlu, u Beogradu žive Beograđani. Beograđani su duša i ukras svog grada. Zaustavite se pred nekom od buržujskih zgrada u centru grada i pročitajte prezimena iznad zvona: sve sami Petrovići i Markovići. Velike metropole možda su kulturološki diversifikovane, raznolike, ali su zasigurno izgubile svoj karakter. Zatim, Beograđani su pristupačni i radoznali. Ako su iole studirali, obratiće vam se na prefinjenom francuskom. U suprotnom, od taksiste do studentkinje, preko konobara ili pekara, svi ili skoro svi govore engleski.
Beograđani vole svoj grad i ponose se njime, ali svi maštaju da ga napuste. Čikago je drugi srpski grad posle Beograda. Takođe postoje značajne srpske zajednice u Sidneju, Stokholmu, Cirihu, Londonu i Njujorku. U ovom gradu, gde je, prema zvaničnim i vrlo nepotpunim statistikama, prosečna plata 500 evra a nezaposlenost oko 20 odsto, žitelji su u srodstvu sa čitavom Evropom, Amerikom i Australijom.
Beograđani se halapljivo hrane tim intenzivnim razmenama i snovima. Zarobljeni u zemlji koja je još uvek ozloglašena, mladi se ničega ne plaše. „Ne mogu ništa da izgubim“, uz osmeh mi je rekao fotograf od 24 godine objašnjavajući mi da želi da živi od svoje umetnosti u Londonu, jer tamo je već izlagao. Mladi Beograđani, violinisti, programeri, inženjeri, zubari, plesači, u čitavom svetu su u vrhu svoje profesije.
U Beogradu možemo sresti mnogo stranih mladih umetnika i preduzimača. Privlači ih jeftin život, tržište koje napreduje i kulturni život koji je naučio da se snalazi mimo institucija. Prisustvovaće najnovijem programu Boba Vilsona ili Tomasa Ostermajera, britanskoj stend ap komediji, koncertu pevačice Pink – ili ogromnoj vojnoj paradi u čast posete Vladimira Putina.
Ove razmene nisu pojava novijeg datuma. U razgovoru sa penzionerima slušao sam priče o Iranu, Kini, Keniji, Sjedinjenim Državama ili čak Severnoj Koreji, gde su ti ljudi decenijama radili ozbiljne poslove. Oni koji su se vratili postavili su osnove novonastale buržoazije. Oni koji su pak ostali u inostranstvu razvili su sindrom dijaspore iz čitavog sveta, koji se sastoji u kompenzovanju tuge i osećaja krivice što ne dele majčinsku sudbinu, još jačim nacionalizmom i iredentizmom od Srba iz Srbije. Tako je sadašnji pretendent na presto, princ Aleksandar Karađorđević, uspešniji kod sunarodnika u inostranstvu nego u Beogradu, gde ga smatraju simpatičnom ali beskorisnom relikvijom.
Za razliku od Švajcaraca, Srbi odlično znaju ko su i odakle potiču. Nisu ponizni, ali ni drčni. Stara frizerka, kojoj sam komentarisao da mi se čini da zemlja izlazi iz krize, odgovorila je: „Znate, gospodine, u Srbiji je pogoršanje uvek moguće.“ Ova narodna mudrost vredi za čitavu planetu, ali su u Beogradu ljudi verovatno svesniji toga nego u drugim delovima Evrope.
Naravno, u ovom kazanu od dva miliona stanovnika, nisu svi ljubazni. Oni koji vam seku put brzinom od 170 km na sat na gradskim bulevarima, oni koji urlaju kada govore, oni koji vređaju i kamenuju prosjake, i takvi žive u Beogradu.
Činjenica je da ovde ljudi nisu najljubazniji, ne poštuju formu, ne smeškaju se sa glavom sagnutom u stranu. Ali Beograđani su zadržali snažan smisao za spontanost u svakom mogućem obliku.
Baš zato je Beograd jedna od najuzbudljivijih prestonica Evrope. Prošlost i lekcije iz estetike zatrpani su pod ratnim pepelom, te sada treba izmisliti sadašnjost i budućnost, bez predubeđenja i kompleksa. Preostali su samo ljudi, Beograđani koji prosipaju crni humor, veseli i uslužni, ponosni na sebe ali bez ikakvih iluzija o sebi. Preostaje samo bezbroj terasa prenatrpanih osmanlijskim dokoličarima, miris pečenih paprika u septembru i uglja početkom decembra, vreli vetar koji prži ulice u julu, i prelepe devojke.
Autor je ovaj tekst objavio u listu „Le Temps“ iz Ženeve i ponudio Danasu da ga objavi za srpske čitaoce.
NIŠ — Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu će od jula naredne godine biti povezan direktnom avio linijom sa Bazelom, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Wizz Air, najveća lowcost aviokompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, je potvrdila da će uspostaviti redovan saobraćaj sa niškog aerodroma.
Letove će obavljati novi avioni Airbus A320 sa 180 putničkih mesta. Avioni će iz Niša do Bazela leteti dva puta nedeljno: ponedeljkom i petkom. Karte za ove letove nalaze se u prodaju preko sajta wizzair.com od utorka 9. decembra u 11 časova, a cena pojedinačne karte u jednom smeru od Niša do Bazela će biti od 2.999 dinara. Ova cena uključuje sve takse, obavezne doplate i besplatni manjim komadom ručnog prtljaga. U Wizz Airu su istakli da nastavljaju širenje u Srbiji i da se raduju što su u mogućnosti da i drugom srpskom regionu omoguće pristup jeftinim aviokartama.
„Nova linija treba da dovede i neke nove posetioce u Južnu Srbiju i posebno na Kopaonik, čuveni ski centar“, smatra Džon Stivenson, izvršni potrpredsednik Wizz Aira.
On je takođe istakao i da je zbog nedavnog poskupljenja usluga na beogradskom aerodromu za ovu kompaniju zaustavljen rast u Srbiji, ali da je otvaranje letova iz Niša nova prilika da se rast nastavio.
U saopštenju koje je izdala kompanija Wizz Air navodi se da sa novom linijom Wizz Air ima ukupno 11 linija iz Srbije, do sedam zemalja Evrope i da će saobraćaj obavljati sa dva srpska aerodroma: Beograd i Niš.
Niški aerodrom trenutno nema redovnih ili čarter letova. Pregovori sa Wizz Airom se vode već dosta dugo, a kako bi privukli ovu i druge aviokompanije u Nišu su došli na ideju da spuste cene aerodromskih usluga, koje su sada skoro besplatne za svaku aviokompaniju.
Aerodrom Bazel-Miluz-Frajburg
Aerodrom koji opslužuje švajcarski grad Bazel se nalazi na teritoriji Francuske pored grada Miluza, a osim ova dva grada služi i obližnjem nemačkom gradu Frajburgu. Aerodrom se nalazi na samoj tromeđi Francuske, Nemačke i Švajcarske i funkcioniše kao jedinstveno aerodromsko preduzeće ali sa tri sektora, svaki sa svojim kodom. Švajcarski je BSL, francuski MLH i nemački EAP. Ovaj aerodrom se naziva „EuroAirport“.
Aviokompanije mogu da biraju na koji će sektor „leteti“ u zavisnosti od bilateralnih sporazuma koji imaju sa tri zemlje. Wizz Air će iz Niša leteti do francuskog sektora (MLH), isto kao što leti i iz Beograda ili Tuzle. Putnicima je to, međutim, potpuno svejedno pošto oni stižu uvek na isti aerodrom i mogu slobodno da se kreću u sve tri države, s obzirom da je Švajcarska, iako ne i članica Evropske unije deo Šengenske zone za koju državljanima Srbije nije potrebna viza.
BAZEL — Dvodnevna ministarska konferencija OEBS-a otvorena je u Bazelu raspravom o ukrajinskoj krizi. Srbija je posvećena mirnom rešenju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Predsedavajući OEBS-a, šef švajcarske diplomatije Didije Burkhalter, rekao je na otvaranju skupa da ova godina nije bila obična za OEBS zbog ukrajinske krize.
Dodao je da je potrebno sarađivati radi rešavanja te krize, a da je primena sporazuma iz Minska najbolji način za to.
Burkhalter je istakao da je primena sporazuma iz Minska veoma ograničena, da prekid vatre nije učvršćen, politički proces nije pokrenut, a situacija ostaje krhka.
Švajcarska će, kako je dodao, nastaviti da podržava specijalnu misiju OEBS-a i dijalog.
Ministar spoljnih poslova Srbije, koja će od 1. januara 2015. predsedavati OEBS-u, Ivica Dačić rekao je da je Srbija posvećena mirnom rešavanju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata.
Dačić je kazao da je potrebno mnogo veće angažovanje na rešavanju ukrajinske krize i da je važno da svi pokažu odgovornost i povećaju napore za primenu sporazuma iz Minska.
Tri meseca od potpisivanja sporazuma u Minsku potrebno je uložiti još napora, rekao je Dačić i dodao da će Srbija kao predsedavajuća nastaviti da podržava rad misije u Ukrajini, koja ima ključnu ulogu u primeni usvojenih dokumenata.
Dačić je takođe kazao da je ukrajinska kriza podsetnik da su potrebni zajednička akcija i dijalog.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić je rekao da je sporazum iz Brisela o normalizaciji odnosa bio proboj i istakao rešenost srpske vlade za punu primenu tog sporazuma.
Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer ocenio je da rastu nestabilnost i nebezbednost u regionu OEBS-a i šire. Kad je reč o Ukrajini, on je naveo da je trenutno u toj zemlji 341 posmatrač OEBS-a, i to u 10 oblasti, uključujući Donjeck i Lugansk.
Visoka predstavnica EU Federika Mogerini pohvalila je rad Švajcarske tokom predsedavanja OEBS-u i pozdravila snažnu usredsređenost i uravnotežen pristup Srbije. Ona je poručila da je svima potrebno trajno rešenje krize, zasnovano na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Mogerinijeva je zatražila povlačenje svih ilegalnih snaga, plaćenika i vojne opreme iz istočne Ukrajine.
Učesnike ministarskog sastanka kojim se označava kraj jednogodišnjeg predsedavanja Švajcarske dočekivao je šef švajcarske diplomatije Burkhalter. Poslednji je došao američki državni sekretar Džon Keri.
Zvanični Vašington ne želi da Rusija izoluje sebe samu „putem svojih sopstvenih postupaka“, rekao je Keri, pozivajući Moskvu da doprinese ublažavanju ukrajinske krize.
Džon Keri je rekao da SAD i druge zemlje koje podržavaju suverenitet i prava Ukrajine ne traže konfrontacije.
Keri je uoči sastanka sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom na marginama konferencije u Bazelu rekao da „Rusija nastavlja da snabdeva pobunjenike u Ukrajini oružjem i pruža im sve veću podršku, čime krši svoje međunarodne obaveze i obaveze proizašle iz članstva u OEBS-u i ne poštuje dogovor koji je sama potpisala“.
Prema rečima američkog državnog sekretara, Rusija mora da „preduzme mere da primeni sporazum iz Minska u svakom smislu, da ne podržava sukobe na istoku Ukrajine, da povuče svoje oružje i borce sa istoka Ukrajine, da upotrebi svoj uticaj na separatiste da oslobode sve taoce i da obezbede siguran i neometan pristup posmatračima OEBS-a“.
Keri je takođe apelovao na Moskvu da „sarađuje na obezbeđivanju i poštovanju međunarodno priznate granice Ukrajine i Rusije i okonča nezakonitu okupaciju Krima“.
„Moskva može ponovo da izgradi poverenje i odnose tako što će jednostavno pomoći smirenju krize. Kad se pravila krše, njih treba ojačati, a ne menjati“, rekao je Keri.
Na sastanku učestvuju šefovi diplomatija većine zemalja članica OEBS-a, a dvodnevni skup u Bazelu prati oko 230 novinara.
Nadamo se da će naša zajednica u švajcarskoj u velikom broju podržati Radeta Mijatovića i njegov TIMEBELLE na svom putu ka ovom velikom evropskom muzičkom takmičenju.
Čini se da je grad definitivno izašao iz veoma duge učmalosti. Nakon haosa 90-ih godina sledio je trenutak snažne demokratske nade, početkom 2000. Čitavo društvo uskomešalo se zahvaljujući novim idejama i fantastičnim projektima. Premijer Zoran Đinđić bio je briljantno obrazovan, evropski državnici bili su mu prijatelji i poštovali su ga. Odlučio sam da živim u toj košnici zarazne žestine i da radim kao savetnik za komunikacije srpske demokratske vlade. Ove nade i ova dinamika uništeni su 12. marta 2003, kada su Zorana Đinđića ubili nostalgičari diktature. Tada sam otišao.
Letove će obavljati novi avioni Airbus A320 sa 180 putničkih mesta. Avioni će iz Niša do Bazela leteti dva puta nedeljno: ponedeljkom i petkom. Karte za ove letove nalaze se u prodaju preko sajta wizzair.com od utorka 9. decembra u 11 časova, a cena pojedinačne karte u jednom smeru od Niša do Bazela će biti od 2.999 dinara. Ova cena uključuje sve takse, obavezne doplate i besplatni manjim komadom ručnog prtljaga. U Wizz Airu su istakli da nastavljaju širenje u Srbiji i da se raduju što su u mogućnosti da i drugom srpskom regionu omoguće pristup jeftinim aviokartama.