Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Simoneta Somaruga preuzima predsedavanje Švajcarskom

0
foto: Pascal Lauener/Reuters

BERN — Bivša potpredsedica Švajcarske od danas je i zvanično postala predsednik Švajcarske za 2015. godinu. Na glasanju u decembru, dobila je podršku 181 poslanika od ukupno 210.postavši tako peta žena na čelu Konfederacije.

Političarka Socijaldemokratske partije švajcarske, zamenila je odlazećeg predesdinka Didijera Brukhaltera (Didier Brukhalter) i preuzela jednogodišnji mandat do 31. decembra 2015. godine.

Sadašnji šef švajcarskog ministarstva ekonomije , Johan Šnajder – Aman (Johann Schneider – Ammann), biće potpredsednik ove godine.

Švajcarsko Savezno veće je upravni i izvršni organ u Švajcarskoj Konfederaciji, sastavljen je od sedam članova. Taj kolegijum vrši funkciju kabineta ministara i šefa države. Njene članove bira Skupština Švajcarske na četiri godine i mogu biti ponovo birani. Svaki od njih vodi jedno ministarstvo ili oblast i svake godine jednog od njih biraju za predsednika Konfederacije.

Tu dužnost ne može da obavlja dve godine zaredom, pa je postao običaj da se vrši rotacija sedam članova saveta: svaki od njih je predsednik, u toku sedam godina bar jedne godine, i to prema dužini staža u kolegijumu.

David Laufer – Paradoksalni Beograd

0

Posmatrano iz Zapadne Evrope, Beograd je kliše, iluzija iz Kusturičinih filmova. Zamišljamo trube, kalašnjikove, pijance, razvaljene automobile i guske koje šetaju po dnevnoj sobi. Filmadžija je svojoj kanskoj publici dao ono što je publika želela da vidi. Ova optička varka bila je jednostavna, jer nije lako razotkriti Beograd i Srbiju.

1225689-1596230Čini se da je grad definitivno izašao iz veoma duge učmalosti. Nakon haosa 90-ih godina sledio je trenutak snažne demokratske nade, početkom 2000. Čitavo društvo uskomešalo se zahvaljujući novim idejama i fantastičnim projektima. Premijer Zoran Đinđić bio je briljantno obrazovan, evropski državnici bili su mu prijatelji i poštovali su ga. Odlučio sam da živim u toj košnici zarazne žestine i da radim kao savetnik za komunikacije srpske demokratske vlade. Ove nade i ova dinamika uništeni su 12. marta 2003, kada su Zorana Đinđića ubili nostalgičari diktature. Tada sam otišao.

Deset godina je Beogradu bilo potrebno da povrati svoje boje. Deset godina tokom kojih su Beograđani preživeli niz razočaranja u razorenoj ekonomiji. Bilo kako bilo, čini se da je sve ponovo moguće. Jednostavno, ljudi su oprezniji i ciničniji nego pre deset godina. Privreda je ipak ojačala, gradske fasade se doteruju, infrastruktura se obnavlja između ostalog zahvaljujući Rusima, Beograd, koga je nekada trebalo izbegavati, sada je postao novi eldorado za investitore i umetnike. Tu sam dakle odlučio da se vratim, što zbog zamora od lažnog helvetskog spokoja, ali i zato što sam i dalje bio opčinjen ovim gradom. Nisam se razočarao.

Centar Praga i Rima idilični su i do te mere sređeni da biste pomislili da ste u nekom dekoru kakve kockarnice Las Vegasa. Glavni grad Srbije nema tu trenutnu privlačnost ovih metropola slavne prošlosti, koju trošite „Izidžetom“ za jedan vikend. U Beogradu nema prošlosti. Turistički vodič koristan je koliko i prazan novčanik u Sent Moricu.

Po opštim estetskim kriterijumima, Beograd je među najružnijim evropskim metropolama. Međutim, po nekim drugačijim kriterijumima, Beograd se može smatrati najlepšom evropskom metropolom. Doduše, ako imate 20 godina i planirate da se napijete za male pare, sasvim je moguće da će vas Beograd razočarati.

Sve se može zamisliti na ovoj lokaciji gde su od praistorije prošli Rimljani, Osmanlije i Austrougarska. Problem je u skoro neprekidnom nizu razornih konflikata tokom XX veka. Grad se pruža na obalama Save, koja teče iz Slovenije a u Beogradu se uliva u Dunav. Na istorijskom brdu, južno od Save, možemo videti zanimljive ruševine. Ipak, i najveća palata ne bi izdržala poređenje sa nekom zgradom iz doba Napoleona III. Ogromna Crkva Svetog Save, prekrivena belim mermerom, srećom je jedini predstavnik dubajsko-vizantijskog stila. Na severnoj obali Save nalazi se Novi Beograd, ravnica koju je Tito naselio, nalik na šahovsku ploču sa ogromnim bulevarima oivičenim kilometrima sivih poluga.

Beograd je ipak nešto drugo. Godine izolacije i nestašica ipak su donele nekakvu prednost. U dobru i zlu, u Beogradu žive Beograđani. Beograđani su duša i ukras svog grada. Zaustavite se pred nekom od buržujskih zgrada u centru grada i pročitajte prezimena iznad zvona: sve sami Petrovići i Markovići. Velike metropole možda su kulturološki diversifikovane, raznolike, ali su zasigurno izgubile svoj karakter. Zatim, Beograđani su pristupačni i radoznali. Ako su iole studirali, obratiće vam se na prefinjenom francuskom. U suprotnom, od taksiste do studentkinje, preko konobara ili pekara, svi ili skoro svi govore engleski.

Beograđani vole svoj grad i ponose se njime, ali svi maštaju da ga napuste. Čikago je drugi srpski grad posle Beograda. Takođe postoje značajne srpske zajednice u Sidneju, Stokholmu, Cirihu, Londonu i Njujorku. U ovom gradu, gde je, prema zvaničnim i vrlo nepotpunim statistikama, prosečna plata 500 evra a nezaposlenost oko 20 odsto, žitelji su u srodstvu sa čitavom Evropom, Amerikom i Australijom.

Beograđani se halapljivo hrane tim intenzivnim razmenama i snovima. Zarobljeni u zemlji koja je još uvek ozloglašena, mladi se ničega ne plaše. „Ne mogu ništa da izgubim“, uz osmeh mi je rekao fotograf od 24 godine objašnjavajući mi da želi da živi od svoje umetnosti u Londonu, jer tamo je već izlagao. Mladi Beograđani, violinisti, programeri, inženjeri, zubari, plesači, u čitavom svetu su u vrhu svoje profesije.

U Beogradu možemo sresti mnogo stranih mladih umetnika i preduzimača. Privlači ih jeftin život, tržište koje napreduje i kulturni život koji je naučio da se snalazi mimo institucija. Prisustvovaće najnovijem programu Boba Vilsona ili Tomasa Ostermajera, britanskoj stend ap komediji, koncertu pevačice Pink – ili ogromnoj vojnoj paradi u čast posete Vladimira Putina.

Ove razmene nisu pojava novijeg datuma. U razgovoru sa penzionerima slušao sam priče o Iranu, Kini, Keniji, Sjedinjenim Državama ili čak Severnoj Koreji, gde su ti ljudi decenijama radili ozbiljne poslove. Oni koji su se vratili postavili su osnove novonastale buržoazije. Oni koji su pak ostali u inostranstvu razvili su sindrom dijaspore iz čitavog sveta, koji se sastoji u kompenzovanju tuge i osećaja krivice što ne dele majčinsku sudbinu, još jačim nacionalizmom i iredentizmom od Srba iz Srbije. Tako je sadašnji pretendent na presto, princ Aleksandar Karađorđević, uspešniji kod sunarodnika u inostranstvu nego u Beogradu, gde ga smatraju simpatičnom ali beskorisnom relikvijom.

Za razliku od Švajcaraca, Srbi odlično znaju ko su i odakle potiču. Nisu ponizni, ali ni drčni. Stara frizerka, kojoj sam komentarisao da mi se čini da zemlja izlazi iz krize, odgovorila je: „Znate, gospodine, u Srbiji je pogoršanje uvek moguće.“ Ova narodna mudrost vredi za čitavu planetu, ali su u Beogradu ljudi verovatno svesniji toga nego u drugim delovima Evrope.

Naravno, u ovom kazanu od dva miliona stanovnika, nisu svi ljubazni. Oni koji vam seku put brzinom od 170 km na sat na gradskim bulevarima, oni koji urlaju kada govore, oni koji vređaju i kamenuju prosjake, i takvi žive u Beogradu.

Činjenica je da ovde ljudi nisu najljubazniji, ne poštuju formu, ne smeškaju se sa glavom sagnutom u stranu. Ali Beograđani su zadržali snažan smisao za spontanost u svakom mogućem obliku.

Baš zato je Beograd jedna od najuzbudljivijih prestonica Evrope. Prošlost i lekcije iz estetike zatrpani su pod ratnim pepelom, te sada treba izmisliti sadašnjost i budućnost, bez predubeđenja i kompleksa. Preostali su samo ljudi, Beograđani koji prosipaju crni humor, veseli i uslužni, ponosni na sebe ali bez ikakvih iluzija o sebi. Preostaje samo bezbroj terasa prenatrpanih osmanlijskim dokoličarima, miris pečenih paprika u septembru i uglja početkom decembra, vreli vetar koji prži ulice u julu, i prelepe devojke.

Autor je ovaj tekst objavio u listu „Le Temps“ iz Ženeve i ponudio Danasu da ga objavi za srpske čitaoce.



Wizz Air otvara liniju od Niša do Bazela od jula 2015

0

NIŠ — Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu će od jula naredne godine biti povezan direktnom avio linijom sa Bazelom, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Wizz Air, najveća lowcost aviokompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, je potvrdila da će uspostaviti redovan saobraćaj sa niškog aerodroma.

1558406_352520621593866_7113822606882938092_nLetove će obavljati novi avioni Airbus A320 sa 180 putničkih mesta. Avioni će iz Niša do Bazela leteti dva puta nedeljno: ponedeljkom i petkom. Karte za ove letove nalaze se u prodaju preko sajta wizzair.com od utorka 9. decembra u 11 časova, a cena pojedinačne karte u jednom smeru od Niša do Bazela će biti od 2.999 dinara. Ova cena uključuje sve takse, obavezne doplate i besplatni manjim komadom ručnog prtljaga. U Wizz Airu su istakli da nastavljaju širenje u Srbiji i da se raduju što su u mogućnosti da i drugom srpskom regionu omoguće pristup jeftinim aviokartama.

„Nova linija treba da dovede i neke nove posetioce u Južnu Srbiju i posebno na Kopaonik, čuveni ski centar“, smatra Džon Stivenson, izvršni potrpredsednik Wizz Aira.

On je takođe istakao i da je zbog nedavnog poskupljenja usluga na beogradskom aerodromu za ovu kompaniju zaustavljen rast u Srbiji, ali da je otvaranje letova iz Niša nova prilika da se rast nastavio.

U saopštenju koje je izdala kompanija Wizz Air navodi se da sa novom linijom Wizz Air ima ukupno 11 linija iz Srbije, do sedam zemalja Evrope i da će saobraćaj obavljati sa dva srpska aerodroma: Beograd i Niš.

Niški aerodrom trenutno nema redovnih ili čarter letova. Pregovori sa Wizz Airom se vode već dosta dugo, a kako bi privukli ovu i druge aviokompanije u Nišu su došli na ideju da spuste cene aerodromskih usluga, koje su sada skoro besplatne za svaku aviokompaniju.

Aerodrom Bazel-Miluz-Frajburg

Aerodrom koji opslužuje švajcarski grad Bazel se nalazi na teritoriji Francuske pored grada Miluza, a osim ova dva grada služi i obližnjem nemačkom gradu Frajburgu. Aerodrom se nalazi na samoj tromeđi Francuske, Nemačke i Švajcarske i funkcioniše kao jedinstveno aerodromsko preduzeće ali sa tri sektora, svaki sa svojim kodom. Švajcarski je BSL, francuski MLH i nemački EAP. Ovaj aerodrom se naziva „EuroAirport“.
Aviokompanije mogu da biraju na koji će sektor „leteti“ u zavisnosti od bilateralnih sporazuma koji imaju sa tri zemlje. Wizz Air će iz Niša leteti do francuskog sektora (MLH), isto kao što leti i iz Beograda ili Tuzle. Putnicima je to, međutim, potpuno svejedno pošto oni stižu uvek na isti aerodrom i mogu slobodno da se kreću u sve tri države, s obzirom da je Švajcarska, iako ne i članica Evropske unije deo Šengenske zone za koju državljanima Srbije nije potrebna viza.

Ministarski savet OEBS-a u Bazelu

0

BAZEL —  Dvodnevna ministarska konferencija OEBS-a otvorena je u Bazelu raspravom o ukrajinskoj krizi. Srbija je posvećena mirnom rešenju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Predsedavajući OEBS-a, šef švajcarske diplomatije Didije Burkhalter, rekao je na otvaranju skupa da ova godina nije bila obična za OEBS zbog ukrajinske krize.

Dodao je da je potrebno sarađivati radi rešavanja te krize, a da je primena sporazuma iz Minska najbolji način za to.

Burkhalter je istakao da je primena sporazuma iz Minska veoma ograničena, da prekid vatre nije učvršćen, politički proces nije pokrenut, a situacija ostaje krhka.

Švajcarska će, kako je dodao, nastaviti da podržava specijalnu misiju OEBS-a i dijalog.

Ministar spoljnih poslova Srbije, koja će od 1. januara 2015. predsedavati OEBS-u, Ivica Dačić rekao je da je Srbija posvećena mirnom rešavanju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata.

Dačić je kazao da je potrebno mnogo veće angažovanje na rešavanju ukrajinske krize i da je važno da svi pokažu odgovornost i povećaju napore za primenu sporazuma iz Minska.

Tri meseca od potpisivanja sporazuma u Minsku potrebno je uložiti još napora, rekao je Dačić i dodao da će Srbija kao predsedavajuća nastaviti da podržava rad misije u Ukrajini, koja ima ključnu ulogu u primeni usvojenih dokumenata.

Dačić je takođe kazao da je ukrajinska kriza podsetnik da su potrebni zajednička akcija i dijalog.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić je rekao da je sporazum iz Brisela o normalizaciji odnosa bio proboj i istakao rešenost srpske vlade za punu primenu tog sporazuma.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer ocenio je da rastu nestabilnost i nebezbednost u regionu OEBS-a i šire. Kad je reč o Ukrajini, on je naveo da je trenutno u toj zemlji 341 posmatrač OEBS-a, i to u 10 oblasti, uključujući Donjeck i Lugansk.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini pohvalila je rad Švajcarske tokom predsedavanja OEBS-u i pozdravila snažnu usredsređenost i uravnotežen pristup Srbije. Ona je poručila da je svima potrebno trajno rešenje krize, zasnovano na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Mogerinijeva je zatražila povlačenje svih ilegalnih snaga, plaćenika i vojne opreme iz istočne Ukrajine.

Učesnike ministarskog sastanka kojim se označava kraj jednogodišnjeg predsedavanja Švajcarske dočekivao je šef švajcarske diplomatije Burkhalter. Poslednji je došao američki državni sekretar Džon Keri.

Zvanični Vašington ne želi da Rusija izoluje sebe samu „putem svojih sopstvenih postupaka“, rekao je Keri, pozivajući Moskvu da doprinese ublažavanju ukrajinske krize.

Džon Keri je rekao da SAD i druge zemlje koje podržavaju suverenitet i prava Ukrajine ne traže konfrontacije.

Keri je uoči sastanka sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom na marginama konferencije u Bazelu rekao da „Rusija nastavlja da snabdeva pobunjenike u Ukrajini oružjem i pruža im sve veću podršku, čime krši svoje međunarodne obaveze i obaveze proizašle iz članstva u OEBS-u i ne poštuje dogovor koji je sama potpisala“.

Prema rečima američkog državnog sekretara, Rusija mora da „preduzme mere da primeni sporazum iz Minska u svakom smislu, da ne podržava sukobe na istoku Ukrajine, da povuče svoje oružje i borce sa istoka Ukrajine, da upotrebi svoj uticaj na separatiste da oslobode sve taoce i da obezbede siguran i neometan pristup posmatračima OEBS-a“.

Keri je takođe apelovao na Moskvu da „sarađuje na obezbeđivanju i poštovanju međunarodno priznate granice Ukrajine i Rusije i okonča nezakonitu okupaciju Krima“.

„Moskva može ponovo da izgradi poverenje i odnose tako što će jednostavno pomoći smirenju krize. Kad se pravila krše, njih treba ojačati, a ne menjati“, rekao je Keri.

Na sastanku učestvuju šefovi diplomatija većine zemalja članica OEBS-a, a dvodnevni skup u Bazelu prati oko 230 novinara.

Švajcarci odbili ograničenje broja imigranata

0
foto: REUTERS/Arnd Wiegmann

BERN — Konačni rezultati današnjeg referenduma u Švajcarskojpokazali su da su glasači, koji su izašli na izjašnjavanje, u značajnoj većini odgovorili negativno na sva tri pitanja koja su im postavljena.

Švajcarci su ubedljivom većinom od 74,1 odsto odbacili tzv. „Ekopop inicijativu“ da se ograniči broj imigranata i azilanata.

Predlagači ove inicijative smatrali su da to treba učiniti jer se broj imigranata naglo povećava, dok su protivnici naglašavali da je predlog ksenofobičan, a uz to i apsurdan, jer švajcarska privreda u velikoj meri počiva na radu imigranata.

Glasači su u februaru tesnom većinom prihvatili uvođenje kvote za imigrante iz država članica EU, što je poljuljalo odnose nečlanice Švajcarske sa Unijom, s kojom ima najintenzivnije ekonomske odnose.

Kao razlozi za sada predloženo pooštravanje imigrantske politike navođeni su očuvanje domaće kulture i mogućnosti zapošljavanja, kao i porast populacije koji je veći nego ikada i „narušava idilično prirodno okruženje“ ove zemlje.

Prema zvaničnim statistikama, stranci već čine gotovo četvrtinu od osam miliona stanovnika Švajcarske. Predlagači ograničavanja imigracije isticali su da se zbog nje stanovništvo zemlje godišnje povećava do 1,4 odsto, pa bi 2050. Švajcarska mogla da ima čak 12 miliona stanovnika.

Protiv predloga da se ukinu neke poreske olakšice za bogate strance, koji žive u Švajcarskoj ali ne posluju u njoj, glasalo je 59,2 odsto građana koji su izašli na referendum.

Stranci iz te kategorije prema švajcarskom zakonodavstvu mogu da izaberu da budu oporezovani na osnovu svojih troškova, a ne na osnovu prihoda.

U Švajcarskoj živi 5.729 milionera i milijardera sa stranim pasošem, koji ovoj zemlji ukupno plaćaju oko milijardu švajcarskih franaka (830 miliona evra) poreza godišnje.

To je daleko manje nego da su oporezovani kao prosečni švajcarski poreski obveznici, ističu levici naklonjene stranke i sindikati koji su pokrenuli inicijativu za drugačije oporezovanje bogatih stranaca.

Protivnici te inicijative, međutim, naglašavali su kako bogati stranci ipak znatno doprinose švajcarskom prihodu od poreza i direktno „upumpavaju“ ogromne sume u lokalnu ekonomiju. Upozoreno je da bi mnogi od njih napustili zemlju ukoliko bi se suočili sa višim porezima.

Ni inicijativa „Spasimo naše švajcarsko zlato“ nije naišla na podršku više od tri četvrtine Švajcaraca, koji su izašli na referendum.

Tom inicijativom bilo je predviđeno da se Švajcarskoj nacionalnoj banci (SNB) zabrani prodaja zlata, da se sve švajcarsko zlato koje se čuva u inostranstvu, pretežno preko Atlantika, vrati u zemlju, kao i da zlato mora da čini 20 odsto imovine SNB.

Švajcarci su poslušali apele stručnjaka ove banke da daju negativan odgovor na to referendumsko pitanje, jer bi inače SNB imala vezane ruke, s mogućim katastrofalnim posledicama.

Izračunato je, između ostalog, da bi SNB u slučaju prihvatanja te inicijative bila primorana da do 2019. godine otkupljuje oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje zlata.

Na referendum je, kako se pokazalo, izašlo manje od polovine švajcarskih glasača, koji su, možda, malo umornih zbog prakse da im se najraznovrsnija referendumska puitanja postavljaju svaka tri meseca kao demonstracija famozne švajcarske „direktne demokratije“, prenosi AFP.

Ansgar Borneman (Nestlé), predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore

0

BEOGRAD — Švajcarsko-srpska trgovinska komora poželela je dobrodošlicu svom predsedniku, gospodinu Ansgaru Bornemanu (Ansgar Bornemann), regionalnom direktoru kompanije Nestlé Adriatic. Članovi Upravnog odbora ove privredne asocijacije izabrali su g. Bornemann-a za predsednika, a gospodina Marinka Ukropinu, generalnog direktora kompanije SGS za Adratik region, za potpredsednika.

Svih sedam članova Upravnog odbora inicijalno su izabrani na godišnjoj skupštini Švajcarsko-srpske trgovinske komore za 2014. godinu, održanoj 30. oktobra. Pored g. Bornemana i g. Ukropine, Upravni odbor čine: g-đa Ana Govedarica, generalna direktorka kompanije Roche doo Srbija, Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije Sika doo Srbija, g. Claudiu Soare, generalni direktor firme Holcim Srbija, g. Xavier Davard, generalni direktor kompanije Sicpa Albanija, i g. Adrien Alkabes, direktor kompanije Monterosa doo.

Ovi izbori predstavljaju poslednji čin u uspostavljanju Švajcarsko-srpske trgovinske komore, koja je zvanično osnovana u martu ove godine. Prema rečima g. Bornemana, Asocijacija „teži da uspostavi održive i dugoročne švajcarsko-srpske poslovne odnose, i to u dva pravca: postizanjem povoljnije poslovne klime za švajcarske kompanije u Srbiji, i paralelno, omogućavanjem i pomaganjem domaćim kompanijama da bolje posluju i razvijaju svoje aktivnosti na švajcarskom tržištu„. Kako bi svojim članicama obezbedila dodatnu vrednost, Švajcarsko-srpska trgovinska komora, koja broji više od 30 članova, poziva potencijalne nove članove da se prijave i pridruže radu udruženja.

Prema rečima g. Ukropine, „kako bismo ostvarili definisane ciljeve, treba da promovišemo osnovne švajcarske vrednosti: poštovanje zakona, propisa i svetskih standarda, zatim transparentnost i kvalitet, i iznad svega integritet i etičko ponašanje„.

Prvi „STADLER“ voz stigao u Srbiju

0

BEOGRAD —  Prvi elektromotorni voz koji je švajcarski proizvođač „Stadler“ napravio za „Železnice Srbije“ dopremljen je ovog popodneva na subotičku železničku stanicu. Očekuje se da će biti uključen u domaći saobraćaj u decembru ove godine.

Voz švajcarskog proizvođača u potpunosti je završen i predat srskim železničarima na dalja ispitivanja u Zemunu i poligonu u Rumuniji, javlja dopisnik RTS-a.

Kako RTS saznaje, Švajcarci su završili i drugu eletromotornu garnituru rađenu za srpske železnice koja će krajem ovog meseca biti predstavljena na međunarodnom sajmu transporta u Berlinu.

Sa „Stadlerom“ je ugovorena nabavka 21 elektromotornog putničkih voza, ukupne vrednosti 99 mil EUR, koje su srpske železnice kupile zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

Novi vozovi će na elektrificiranim regionalim prugama Srbije zameniti stare garniture za prevoz putika. Vozovi su četvorodelni koji mogu ići brzinom od 160 kilometara na sat.

Kapacitet „Stadlerovog“ voza je 465 putnika sa 12 sedišta prvog razreda, 224 fiksna i 11 pomoćnih sedišta, kao i 230 mesta za stajanje.

Ni manje zemlje ni bogatijih ljudi

0
Blazers, Lihtenštajn / foto: Burg Gutenberg

Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 13.112 evra, za oko jedan odsto više nego pre godinu dana kada je iznosila 12.890. evra.

Ovo je pokazala najnovija studija „Kupovna moć u Evropi 2013/2014“ globalne istraživačke kompanije GfK.

Evropljanima su 2014. godine na raspolaganju 8.830 milijardi evra, ali su po kupovnoj moći velike razlike i među regionima, i među zemljama, prenosi list Figaro.

U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.

Ukupnu sumu kupovne moći u studiji GfK, stanovništvo troši na fiksne izdatke, stanarine, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza.

Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je kao i prošle godine Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 54.840 evra, sledi Švajcarska koja je takođe zadržala prošlogodišnju poziciju sa 37.153 evra, a na trećem mestu je kao i pre godinu dana Norveška sa 30.560.

Na četvrtom mestu je i dalje Luksemburg sa 28,851 evra, a ne petom mestu Danska sa 22,044 koje je napredovala za dva mesta u odnosu na prošlu godinu.

Austrija je na šestom mestu sa 21.891 evra, Nemačka na sedmom sa 21.579. koja je napredovala za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.

Na osmom mestu je Švedska sa 21.230 evra, Francuska na devetom sa 19.643 evra, a na desetom Finskom sa 19.379 evra.

Na ovogodišnjoj listi najviše je napredovala Danska za dva mesta, dok su za jedno mesto napredovale Nemačka, Velika Britanija, Malta, Litvanija, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovini, Makedonija i Belorusija.

Albanija je najviše nazadovala jer pala za četiri mesta, Švedska je na ovogodišnjoj listi pala za tri mesta, Češka za dva, Belgija, Kipar i Turska za jednu poziciju.

Dr Snežana Janković predala akreditivna pisma

0

BERN — Dr Snežana Janković predala je 11. novembra 2014. godine predsedniku Švajcarske Konfederacije Didijeu Burkhalteru akreditivna pisma, kojima je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić imenuje za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji.

U srdačnom razgovoru, izraženo je obostrano zadovoljsto napretkom u razvoju naših bilateralnih odnosa i razmenjena su mišljenja o mogućnostima za njihovo dalje unapređenje u svim oblastima od obostranog interesa.

Intervju: Dr Snežana Janković, ambasador Srbije u Švajcarskoj

0

Redakcija Serbinfo.ch, posetila je Ambasadu Srbije u Bernu i tom prilikom predstavila projekat informativnog internet portala, ambasadoru Dr Snežani Janković, kao i članovima diplomatskog osoblja naše ambasade u Bernu,  Konzulu Dr Aleksandru Đurđiću, i Prvom savetniku gospodinu Dejanu Raleviću.

Nakon predstavljanja projekta i razgovora o međusobnoj saradnji, Direktor projekta Serbinfo.ch, gospodin Vladimir Miletić  iskoristio je priliku za intervju sa našim ambasadorom o stanju u srpskoj zajednici u Švajcarskoj i trenutnim odnosima dve zemlje, kako bi članove srpske zajednice u Švajcarskoj upoznali sa radom amasadora ali i njegovim planovima.

Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije
Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije

Za one koji ne znaju, koje su glavne dužnosti ambasadora Srbije u Švajcarskoj?

– Ambasador predstavlja šefa svoje države i zastupa svoju zemlju pred vlastima zemlje u kojoj službuje. On govori u ime svoje vlade i zvanični je izvor i kanal za prenošenje  informacija. Dužnost svakog ambasadora, pa i ambasadora Srbije u Švajcarskoj, jeste stalna komunikacija sa predstavnicima zemlje službovanja i rad na unapređenju sveukupnih odnosa sa tom zemljom – političkih, privrednih, naučnih, kulturnih i svakog drugog oblika saradnje. Jedna od najvažnijih dužnosti ambasadora i svih diplomatskih predstavnika jeste zaštita interesa državljana svoje zemlje u inostranstvu.

Da li ste informisani o radu, dešavanjima i stanju unutar srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Budući da u Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj državljana Srbije i građana našeg porekla, aktivnosti srpske zajednice su nam veoma bitne. Na dužnost ambasadora stupila sam krajem avgusta, a već početkom septembra imala sam zadovoljstvo da u Ambasadi ugostim predstavnike naše dijaspore. Oni su prisustvovali sastanku sa dr Jankom Veselinovićem, predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, i sa grupom naših poslanika koji su bili u poseti Švajcarskoj. Na tom sastanku imali smo prilike da čujemo sa kojim problemima se suočava naša zajednica, ali i neke veoma dobre inicijative za poboljšanje njenog položaja i za još čvršću saradnju dijaspore u Švajcarskoj sa nadležnim institucijama u Srbiji.

Na koji način planirate da poboljšate komunikaciju između Ambasade i srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Ambasada Republike Srbije  u Bernu, kao i Generalni konzulat u Cirihu, otvoreni su za sve naše građane, za svaki njihov problem, pitanje ili sugestiju, jer je jedan od naših najvažnijih zadataka da štitimo interese naših državljana u inostranstvu. O nekim bitnim događanjima i informacijama obaveštavaćemo naše građane i preko veb sajta Ambasade, a cilj nam je da imamo što bolju  i tešnju komunikaciju. Živa reč je, naravno, nezamenljiva i zbog toga smo  moje kolege i ja uvek tu da  saslušamo svakoga kome je naša pomoć potrebna.

Kakav je odziv dijaspore u dopunskim školama na srpskom jeziku i da li imamo dovoljan broj nastavnika na celoj teritoriji Konfederacije, imajući u vidu našu mnogobrojnu zajednicu?

– U dopunskim školama na srpskom jeziku uči oko 2200 dece, a angažovano je 19 nastavnika. Iako sam kratko u Švajcarskoj, već sam imala prilike da budem svedok velikog truda i posvećenosti i nastavnika, i njihovih djaka. Međutim, u zemlji u kojoj je naša dijaspora toliko brojna, sigurno je da ima prostora za poboljšanje funkcionisanja nastave, posebno kada se ima u vidu izuzetan značaj učenja srpskog jezika i kulture za decu koja odrastaju ili su rođena u Švajcarskoj.

Da li bi Srbija mogla da iskoristi potencijal srpskih studenata koji se školuju u Švajcarskoj?

– Srbija bi svakako trebalo i nastojaće da iskoristi potencijal naših studenata koji se školuju u Švajcarskoj, njihovo znanje, poznavanje zemlje u kojoj su studirali, jezika koji se u njoj govore. U ovoj zemlji, sa kojom tradicionalno imamo razvijenu prosvetnu saradnju i na čijim su se univerzitetima školovali neki od naših najvećih umova, studiraju mnogi stipendisti Vlade Srbije. Korist od njihovog angažovanja u Srbiji, u onim oblastima za koje su se usavršavali, izuzetno bi bila velika, kako za našu zemlju, tako i za našu saradnju sa Švajcarskom.

Kako ocenjujete odnose između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije?

– Odnosi između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije su veoma dobri i razgranati. Pored dobrih političkih odnosa i saradnje, koju ove i sledeće godine obeležava naše zajedničko, konsekutivno predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imamo sve bolje ekonomske odnose, kulturnu, prosvetnu i druge oblike saradnje. U Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj građana Srbije i srpskog porekla, što predstavlja izuzetno veliki potencijal za dalje jačanje naših veza i saradnje.

Kakva je situacija sa lažnim azilantima iz Srbije, imajući u vidu probleme koje su proteklih godina švajcarske vlasti imale po tom pitanju?

– Taj problem je, u saradnji naših i švajcarskih nadležnih organa, sveden na minimum. Dok je 2012. godine broj tražilaca azila iznosio 1900, prošle godine on je pao na 300 osoba, da bi do septembra ove godine azil zatražilo 180 osoba.

Da li postoji mogućnost formiranja evenutalnog srpskog poslovnog kluba u Švajcarskoj, koji bi bio sastavljen od naših ljudi koji su privatnici, kako bi se lakše organizovali prilikom eventualnih ulaganja u Srbiji?

– Smatram da bi svaki vid ekonomskog povezivanja mogao da bude koristan, uključujući i osnivanje poslovnog kluba naših privrednika odavde, koji su zainteresovani za ulaganja u Srbiji. Ambasada će rado pružiti svaku vrstu podrške i pomoći. Inače, u aprilu ove godine, u Beogradu je osnovana Srpsko-švajcarska privredna komora, čiji su članovi, pored poznatih švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i pojedini naši privrednici koji žive u Švajcarskoj i razmatraju mogućnosti ulaganja u Srbiji.

Da li imate definisane ciljeve u toku Vašeg mandata, da li ih možete ostvariti i na koje probleme možete da naiđete?

– Aktivnosti Ambasade, pa samim tim i ciljevi koje želimo da postignemo, veoma su raznovrsni i teško bi se ovde mogli pobrojati. U moje najvažnije ciljeve spadaju bolje upoznavanje švajcarske javnosti sa Srbijom kroz razne privredne i kulturne manifestacije, posebno u godini u kojoj sarađujemo u okviru zajedničkog predsedavanja OEBS-om. U samom vrhu prioriteta je, svakako, nastojanje da unapredimo ekonomsku saradnju i da privučemo nove švajcarske investicije. Takođe, da podstaknemo turističku saradnju i da imamo što više posetilaca iz Švajcarske. Jedan izuzetno koristan vid saradnje, u kome očekujem i pomoć naših ljudi koji dugo žive u Švajcarskoj, jeste bratimljenje gradova. Bila sam iznenađena kada sam, pripremajući se za ovu dužnost, saznala da ne postoji nijedan grad u Švajcarskoj koji je zbratimljen sa nekim gradom u Srbiji, iako imamo veoma brojnu dijasporu u ovoj zemlji. Želela bih da zajedničkim trudom intenziviramo saradnju između lokalnih samouprava, jer to smatram vidom povezivanja od koga i Srbija i Švajcarska mogu imati konkretnu korist i koji nam je u obostranom interesu.

Dr Snežana Janković, novi ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, po završetku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je radila kao asistent na Katedri za japanski jezik i književnost, da bi 1997. godine ušla u diplomatsku službu. Najpre u Ambasadi Srbije u Japanu (tada ambasadi SRJ), da bi nakon toga napredujući u službi promenila niz pozicija u Ministarstvu spoljnih poslova, od kojih je poslednje državni sekretar Ministarsva spoljnih poslova, u zvanju abasadora. Autor je više stručnih radova u domaćoj i japanskoj literaturi, koautor dve knjige i autor više prevoda japanskih književnih dela na srpski jezik. Govori engleski, japanski i nemački jezik.

Redakcija Serbinfo.ch

1...8910...13Stranica 9 od ukupno 13

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.