BEOGRAD — Švajcarsko-srpska trgovinska komora poželela je dobrodošlicu svom predsedniku, gospodinu Ansgaru Bornemanu (Ansgar Bornemann), regionalnom direktoru kompanije Nestlé Adriatic. Članovi Upravnog odbora ove privredne asocijacije izabrali su g. Bornemann-a za predsednika, a gospodina Marinka Ukropinu, generalnog direktora kompanije SGS za Adratik region, za potpredsednika.
Svih sedam članova Upravnog odbora inicijalno su izabrani na godišnjoj skupštini Švajcarsko-srpske trgovinske komore za 2014. godinu, održanoj 30. oktobra. Pored g. Bornemana i g. Ukropine, Upravni odbor čine: g-đa Ana Govedarica, generalna direktorka kompanije Roche doo Srbija, Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije Sika doo Srbija, g. Claudiu Soare, generalni direktor firme Holcim Srbija, g. Xavier Davard, generalni direktor kompanije Sicpa Albanija, i g. Adrien Alkabes, direktor kompanije Monterosa doo.
Ovi izbori predstavljaju poslednji čin u uspostavljanju Švajcarsko-srpske trgovinske komore, koja je zvanično osnovana u martu ove godine. Prema rečima g. Bornemana, Asocijacija „teži da uspostavi održive i dugoročne švajcarsko-srpske poslovne odnose, i to u dva pravca: postizanjem povoljnije poslovne klime za švajcarske kompanije u Srbiji, i paralelno, omogućavanjem i pomaganjem domaćim kompanijama da bolje posluju i razvijaju svoje aktivnosti na švajcarskom tržištu„. Kako bi svojim članicama obezbedila dodatnu vrednost, Švajcarsko-srpska trgovinska komora, koja broji više od 30 članova, poziva potencijalne nove članove da se prijave i pridruže radu udruženja.
Prema rečima g. Ukropine, „kako bismo ostvarili definisane ciljeve, treba da promovišemo osnovne švajcarske vrednosti: poštovanje zakona, propisa i svetskih standarda, zatim transparentnost i kvalitet, i iznad svega integritet i etičko ponašanje„.
BEOGRAD — Prvi elektromotorni voz koji je švajcarski proizvođač „Stadler“ napravio za „Železnice Srbije“ dopremljen je ovog popodneva na subotičku železničku stanicu. Očekuje se da će biti uključen u domaći saobraćaj u decembru ove godine.
Voz švajcarskog proizvođača u potpunosti je završen i predat srskim železničarima na dalja ispitivanja u Zemunu i poligonu u Rumuniji, javlja dopisnik RTS-a.
Kako RTS saznaje, Švajcarci su završili i drugu eletromotornu garnituru rađenu za srpske železnice koja će krajem ovog meseca biti predstavljena na međunarodnom sajmu transporta u Berlinu.
Sa „Stadlerom“ je ugovorena nabavka 21 elektromotornog putničkih voza, ukupne vrednosti 99 mil EUR, koje su srpske železnice kupile zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.
Novi vozovi će na elektrificiranim regionalim prugama Srbije zameniti stare garniture za prevoz putika. Vozovi su četvorodelni koji mogu ići brzinom od 160 kilometara na sat.
Kapacitet „Stadlerovog“ voza je 465 putnika sa 12 sedišta prvog razreda, 224 fiksna i 11 pomoćnih sedišta, kao i 230 mesta za stajanje.
Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 13.112 evra, za oko jedan odsto više nego pre godinu dana kada je iznosila 12.890. evra.
Ovo je pokazala najnovija studija „Kupovna moć u Evropi 2013/2014“ globalne istraživačke kompanije GfK.
Evropljanima su 2014. godine na raspolaganju 8.830 milijardi evra, ali su po kupovnoj moći velike razlike i među regionima, i među zemljama, prenosi list Figaro.
U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.
Ukupnu sumu kupovne moći u studiji GfK, stanovništvo troši na fiksne izdatke, stanarine, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza.
Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je kao i prošle godine Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 54.840 evra, sledi Švajcarska koja je takođe zadržala prošlogodišnju poziciju sa 37.153 evra, a na trećem mestu je kao i pre godinu dana Norveška sa 30.560.
Na četvrtom mestu je i dalje Luksemburg sa 28,851 evra, a ne petom mestu Danska sa 22,044 koje je napredovala za dva mesta u odnosu na prošlu godinu.
Austrija je na šestom mestu sa 21.891 evra, Nemačka na sedmom sa 21.579. koja je napredovala za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Na osmom mestu je Švedska sa 21.230 evra, Francuska na devetom sa 19.643 evra, a na desetom Finskom sa 19.379 evra.
Na ovogodišnjoj listi najviše je napredovala Danska za dva mesta, dok su za jedno mesto napredovale Nemačka, Velika Britanija, Malta, Litvanija, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovini, Makedonija i Belorusija.
Albanija je najviše nazadovala jer pala za četiri mesta, Švedska je na ovogodišnjoj listi pala za tri mesta, Češka za dva, Belgija, Kipar i Turska za jednu poziciju.
BERN — Dr Snežana Janković predala je 11. novembra 2014. godine predsedniku Švajcarske Konfederacije Didijeu Burkhalteru akreditivna pisma, kojima je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić imenuje za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji.
U srdačnom razgovoru, izraženo je obostrano zadovoljsto napretkom u razvoju naših bilateralnih odnosa i razmenjena su mišljenja o mogućnostima za njihovo dalje unapređenje u svim oblastima od obostranog interesa.
Redakcija Serbinfo.ch, posetila je Ambasadu Srbije u Bernu i tom prilikom predstavila projekat informativnog internet portala, ambasadoru Dr Snežani Janković, kao i članovima diplomatskog osoblja naše ambasade u Bernu, Konzulu Dr Aleksandru Đurđiću, i Prvom savetniku gospodinu Dejanu Raleviću.
Nakon predstavljanja projekta i razgovora o međusobnoj saradnji, Direktor projekta Serbinfo.ch, gospodin Vladimir Miletić iskoristio je priliku za intervju sa našim ambasadorom o stanju u srpskoj zajednici u Švajcarskoj i trenutnim odnosima dve zemlje, kako bi članove srpske zajednice u Švajcarskoj upoznali sa radom amasadora ali i njegovim planovima.
Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije
Za one koji ne znaju, koje su glavne dužnosti ambasadora Srbije u Švajcarskoj?
– Ambasador predstavlja šefa svoje države i zastupa svoju zemlju pred vlastima zemlje u kojoj službuje. On govori u ime svoje vlade i zvanični je izvor i kanal za prenošenje informacija. Dužnost svakog ambasadora, pa i ambasadora Srbije u Švajcarskoj, jeste stalna komunikacija sa predstavnicima zemlje službovanja i rad na unapređenju sveukupnih odnosa sa tom zemljom – političkih, privrednih, naučnih, kulturnih i svakog drugog oblika saradnje. Jedna od najvažnijih dužnosti ambasadora i svih diplomatskih predstavnika jeste zaštita interesa državljana svoje zemlje u inostranstvu.
Da li ste informisani o radu, dešavanjima i stanju unutar srpske zajednice u Švajcarskoj?
– Budući da u Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj državljana Srbije i građana našeg porekla, aktivnosti srpske zajednice su nam veoma bitne. Na dužnost ambasadora stupila sam krajem avgusta, a već početkom septembra imala sam zadovoljstvo da u Ambasadi ugostim predstavnike naše dijaspore. Oni su prisustvovali sastanku sa dr Jankom Veselinovićem, predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, i sa grupom naših poslanika koji su bili u poseti Švajcarskoj. Na tom sastanku imali smo prilike da čujemo sa kojim problemima se suočava naša zajednica, ali i neke veoma dobre inicijative za poboljšanje njenog položaja i za još čvršću saradnju dijaspore u Švajcarskoj sa nadležnim institucijama u Srbiji.
Na koji način planirate da poboljšate komunikaciju između Ambasade i srpske zajednice u Švajcarskoj?
– Ambasada Republike Srbije u Bernu, kao i Generalni konzulat u Cirihu, otvoreni su za sve naše građane, za svaki njihov problem, pitanje ili sugestiju, jer je jedan od naših najvažnijih zadataka da štitimo interese naših državljana u inostranstvu. O nekim bitnim događanjima i informacijama obaveštavaćemo naše građane i preko veb sajta Ambasade, a cilj nam je da imamo što bolju i tešnju komunikaciju. Živa reč je, naravno, nezamenljiva i zbog toga smo moje kolege i ja uvek tu da saslušamo svakoga kome je naša pomoć potrebna.
Kakav je odziv dijaspore u dopunskim školama na srpskom jeziku i da li imamo dovoljan broj nastavnika na celoj teritoriji Konfederacije, imajući u vidu našu mnogobrojnu zajednicu?
– U dopunskim školama na srpskom jeziku uči oko 2200 dece, a angažovano je 19 nastavnika. Iako sam kratko u Švajcarskoj, već sam imala prilike da budem svedok velikog truda i posvećenosti i nastavnika, i njihovih djaka. Međutim, u zemlji u kojoj je naša dijaspora toliko brojna, sigurno je da ima prostora za poboljšanje funkcionisanja nastave, posebno kada se ima u vidu izuzetan značaj učenja srpskog jezika i kulture za decu koja odrastaju ili su rođena u Švajcarskoj.
Da li bi Srbija mogla da iskoristi potencijal srpskih studenata koji se školuju u Švajcarskoj?
– Srbija bi svakako trebalo i nastojaće da iskoristi potencijal naših studenata koji se školuju u Švajcarskoj, njihovo znanje, poznavanje zemlje u kojoj su studirali, jezika koji se u njoj govore. U ovoj zemlji, sa kojom tradicionalno imamo razvijenu prosvetnu saradnju i na čijim su se univerzitetima školovali neki od naših najvećih umova, studiraju mnogi stipendisti Vlade Srbije. Korist od njihovog angažovanja u Srbiji, u onim oblastima za koje su se usavršavali, izuzetno bi bila velika, kako za našu zemlju, tako i za našu saradnju sa Švajcarskom.
Kako ocenjujete odnose između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije?
– Odnosi između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije su veoma dobri i razgranati. Pored dobrih političkih odnosa i saradnje, koju ove i sledeće godine obeležava naše zajedničko, konsekutivno predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imamo sve bolje ekonomske odnose, kulturnu, prosvetnu i druge oblike saradnje. U Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj građana Srbije i srpskog porekla, što predstavlja izuzetno veliki potencijal za dalje jačanje naših veza i saradnje.
Kakva je situacija sa lažnim azilantima iz Srbije, imajući u vidu probleme koje su proteklih godina švajcarske vlasti imale po tom pitanju?
– Taj problem je, u saradnji naših i švajcarskih nadležnih organa, sveden na minimum. Dok je 2012. godine broj tražilaca azila iznosio 1900, prošle godine on je pao na 300 osoba, da bi do septembra ove godine azil zatražilo 180 osoba.
Da li postoji mogućnost formiranja evenutalnog srpskog poslovnog kluba u Švajcarskoj, koji bi bio sastavljen od naših ljudi koji su privatnici, kako bi se lakše organizovali prilikom eventualnih ulaganja u Srbiji?
– Smatram da bi svaki vid ekonomskog povezivanja mogao da bude koristan, uključujući i osnivanje poslovnog kluba naših privrednika odavde, koji su zainteresovani za ulaganja u Srbiji. Ambasada će rado pružiti svaku vrstu podrške i pomoći. Inače, u aprilu ove godine, u Beogradu je osnovana Srpsko-švajcarska privredna komora, čiji su članovi, pored poznatih švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i pojedini naši privrednici koji žive u Švajcarskoj i razmatraju mogućnosti ulaganja u Srbiji.
Da li imate definisane ciljeve u toku Vašeg mandata, da li ih možete ostvariti i na koje probleme možete da naiđete?
– Aktivnosti Ambasade, pa samim tim i ciljevi koje želimo da postignemo, veoma su raznovrsni i teško bi se ovde mogli pobrojati. U moje najvažnije ciljeve spadaju bolje upoznavanje švajcarske javnosti sa Srbijom kroz razne privredne i kulturne manifestacije, posebno u godini u kojoj sarađujemo u okviru zajedničkog predsedavanja OEBS-om. U samom vrhu prioriteta je, svakako, nastojanje da unapredimo ekonomsku saradnju i da privučemo nove švajcarske investicije. Takođe, da podstaknemo turističku saradnju i da imamo što više posetilaca iz Švajcarske. Jedan izuzetno koristan vid saradnje, u kome očekujem i pomoć naših ljudi koji dugo žive u Švajcarskoj, jeste bratimljenje gradova. Bila sam iznenađena kada sam, pripremajući se za ovu dužnost, saznala da ne postoji nijedan grad u Švajcarskoj koji je zbratimljen sa nekim gradom u Srbiji, iako imamo veoma brojnu dijasporu u ovoj zemlji. Želela bih da zajedničkim trudom intenziviramo saradnju između lokalnih samouprava, jer to smatram vidom povezivanja od koga i Srbija i Švajcarska mogu imati konkretnu korist i koji nam je u obostranom interesu.
Dr Snežana Janković, novi ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, po završetku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je radila kao asistent na Katedri za japanski jezik i književnost, da bi 1997. godine ušla u diplomatsku službu. Najpre u Ambasadi Srbije u Japanu (tada ambasadi SRJ), da bi nakon toga napredujući u službi promenila niz pozicija u Ministarstvu spoljnih poslova, od kojih je poslednje državni sekretar Ministarsva spoljnih poslova, u zvanju abasadora. Autor je više stručnih radova u domaćoj i japanskoj literaturi, koautor dve knjige i autor više prevoda japanskih književnih dela na srpski jezik. Govori engleski, japanski i nemački jezik.
BEOGRAD — Prva konferencija Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK), pod nazivom „Švajcarsko-srpski bilateralni odnosi“, održana je u četvrtak, 30. oktobra 2014. godine u hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu, okupivši više od 80 predstavnika državnih organa, privatnog sektora, poslovnih udruženja i drugih interesnih grupa, uključujući, između ostalih, Švajcarsku kancelariju za saradnju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Biznis inkubator tehničkih fakulteta Srbije, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), i srpsku dijasporu. Konferencija je organizovana sa ciljem omogućavanja javno-privatnog dijaloga i pružila je priliku za direktne razgovore između državnih zvaničnika i kompanija.
UVODNI GOVOR
Konferenciju je otvorila Izvršna direktorka ŠSTK-a gđa Ana Grujović, koja je najavila niz konferencija sa ciljem obezbeđenja interaktivne platforme za dalje konsultacije i razgovore sa svim relevantnim stejkholderima. Prema rečima gđe Grujović, sve informacije o aktivnostima ŠSTK-a mogu se pronaći na zvaničnom internet sajtu, koji je pokrenut u septembru 2014. godine kao dodatni alat za jačanje švajcarsko-srpskih odnosa. Na kraju, gđa Grujović je istakla rad ŠSTK-a na izgradnji mreže jakih institucionalnih partnera i u Srbiji i u Švajcarskoj, navodeći „Global Enterprise Switzerland„, „Economiesuisse“ i Privrednu komoru Švajcarske-Centralna Evropa, kao neke od glavnih partnera ovog udruženja.
POZDRAVNI GOVOR
Pozdravni govor učesnicima Konferencije održao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, g. Stevan Nikčević, koji je predstavio aktuelnu bilateralnu saradnju u privredi i trgovini i izrazio svoje zadovoljstvo što 150 švajcarskih kompanija trenutno posluje u Srbiji. Prioritet za buduću saradnju treba da bude povećanje prisustva švajcarskih investitora u proizvodnim i izvoznim sektorima, kao i unapređenje međusobne trgovinske razmene, kako u obimu, tako i u pogledu njene strukture.
Kao perspektivne oblasti saradnje istaknute su mašinska i tekstilna industrija, turizam, IT sektor, farmaceutska industrija, izvoz svežeg voća i povrća, mesa i mesnih proizvoda. U okviru industrijske saradnje, mogućnosti postoje u proizvodnji mehanizacije, elektronskoj industriji i proizvodnji vozila, zatim hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
Istaknuta je i važnost redovnog zasedanja Zajedničke ekonomske komisije između 2 zemlje, koja predstavlja najviši oblik institucionalne saradnje na državnom nivou. Naredno zasedanje će se održati u martu 2015. godine u Bernu, zajedno sa poslovnim forumom, na kome će se predzentovati mogućnosti za poslovanje na srpskom tržištu.
KLJUČNI GOVOR
Prisutnima se zatim obratio glavni govornik, švajcarski ambasador u Beogradu, Nj.E. Žan-Danijel Ruh, koji je predstavio centralne teme švajcarsko-srpskih bilateralnih odnosa, uključujući njihove političke, ekonomske i kulturne aspekte. Ambasador Ruh je naglasio da se Švajcarska pokazala kao jedan od najpouzdanijih poslovnih partnera Srbije. Naime, on je rekao da su švajcarske kompanije uložile preko 500 miliona evra tokom proteklih 10 godina.
Takođe, Švajcarska i Srbija održavaju i intenzivne diplomatske i političke odnose i vlade ove dve zemlje su odlučile da koordiniraju svoja uzastopna predsedavanja OEBS-om.
Ambasador Ruh je podsetio da brojni Srbi žive u švajcarskoj dijaspori i da ova dijaspora igra važnu ulogu u razvoju Srbije. Procenjuje se da iznos doznaka čiji se transfer svake godine izvrši iz Švajcarske u Srbiju varira između 300 i 600 miliona evra.
Švajcarska je takođe izdvojila oko 6 miliona evra za sanaciju nakon poplava u Srbiji, a koje su posledica potopa koji je zemlju zadesio u maju 2014. godine.
PANEL-DISKUSIJA
Obraćanje švajcarskog ambasadora je praćeno panel-diskusijom o investicionim i trgovinskim vezama između Švajcarske i Srbije, koju je vodio g. Andreas Ernst, novinar lista „Neue Zurcher Zitung„. Učesnici panela su bili i gđa Jelena Spasic, pomoćnica ministra privrede Republike Srbije, Nj.E. g. Daniel Ruh, g. Ansgar Borneman, regionalni direktor kompanije „Nestle Adriatic„, g. Klaudiu Soare, glavni izvršni direktor kompanije „Holcim„, i g. Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije „SIKA„.
Tokom panel-diskusije pomoćnica ministra privrede Srbije Jelena Spasić, rekla je da je sadašnja Vlada Srbije uradila puno na poboljšanju poslovne klime, da su određeni reformski zakoni usvojeni i da je poboljšana fleksibilnost tržišta rada.
Ona je napomenula da se odnos izvoza Srbije prema uvozu sa Švajcarskom odnedavno poboljšava i da se nada da će nivo ekonomske saradnje između dve zemlje biti još bolji u godinama koje dolaze.
Učesnici panela su se dotakli nekoliko važnih pitanja vezanih za dalje poboljšanje lokalne poslovne klime, kao što su, između ostalih, administrativne procedure, mogućnost zapošljavanja mladih i institucije javne uprave. Na primer, g. Maksimović je rekao da, iako je „SIKA“ suočena sa dugotrajnim administrativnim procedurama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola, kompanija uspeva da uspešno prevaziđe tu prepreku u roku od 24 meseca. Što se tiče aktuelnih ekonomskih formi reformi, učesnici panela su se saglasili da novi zakoni treba da budu primenjeni na pravi način kako bi doneli pozitivne rezultate.
Još jedno pitanje koje je obrađeno odnosilo se na problem „odliva mozgova“ i nedostatak adekvatnih veština lokalnih zaposlenih. G. Klaudiu Soare je naveo da kompanija „Holcim“ aktivno radi na obezbeđivanju odgovarajućih veština mladima u Srbiji kroz projekat „Talent Pool“ , koji pruža mogućnosti stažiranja mladim diplomcima.
Tokom diskusije je potvrđeno i da su švajcarske kompanije doprinele održivom razvoju srpskog društva, a g. Borneman je naveo nedavno otvaranje fabrike za preradu vode kompanije „Nestle“ u Surčinu.
Učesnici konferencije su zaključili da je švajcarsko-srpska bilateralna i ekonomska saradnja bila uspešna tokom mnogo godina, i da će dve zemlje dalje raditi na jačanju tih veza u periodu koji je pred nama.
NIŠ — Investiciona grupa “Helvax AG” iz Švajcarske ima plan da kupi “Aviogeneks” i pokrene avio-saobraćaj iz Niša, prenosi portal flyfromnis.com.
Beogradski “Aviogeneks” bio je svojevremeno drugi nacionalni avio-prevoznik, ali godine sankcije uzele su danak, pa je i ova, kao i brojne kompanije u Srbiji, dotakla dno.
Ipak, u njihovoj floti ostao je samo jedan avion tipa Boing, dok Švajcarci imaju jedan kargo avion tipa B737 i 5 putničkih aviona A319.
Kako piše flyfromnis.com Beograđani su spremni da se presele u Niš, a Švajcarci su pokazali ozbiljnu zainteresovanost da pored aviona, ulože značajna finansijska sredstva u ovaj projekat.
Za pomenuti portal je, kako sami pišu, ovu informaciju potvrdio i gradonačelnik Niša Zoran Perišić, a na nekoj od prethodnih sednica Gradskog veća je o dolasku Švajcaraca na niški aerodrom govorio i zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković.
Čime se bavi kompanija iz Švajcarske?
Helvax AG, kako stoji na njihovom sajtu, je regionalna kompanija za investicije i inovacije start-up rešenja. Ona prikazuje inovativne kompanije aktivnim investitorima i promoviše inovativnost, preduzetništvo, investicije spremnost i pristup finansijama u Evropi.
U ovoj kompaniji, kojoj osnovna delatnost nije avio-saobraćaj, Balkan vide kao novo evropsko tržište u 2015. godini.
Aviogenex
Aviogenex, druga je srpska nacionalna kompanija osnova 1968. godine, koja se prvenstveno bavi carter saobracajem. Firmu je 1968. osnovao Geneks kao „Geneks Er“. Sa letovima počinje 3. marta 1969. avionima Tupoljev Tu-134 koji su kupljeni na osnovu robne razmene sa Sovjetskim Savezom. Kasnije prelaze na zapadnu tehnologiju pa tako 1983. godine u flotu uvode avione Boing 727-200 a 1987. i Boing 737-200. U svojoj godini rekorda 1990. prevezli su 633.932 putnika a u floti su imali 13 aviona. Tokom devedesetih, suočena sa gubitkom glavnih aerodroma u Splitu, Dubrovniku i Puli zbog eskalacije sukoba na prostorima bivše SFRJ, kompanija počinje da iznajmljuje avione drugim kompanijama, uglavnom iz Afrike i Azije.
Aviogenex trenutno raspolaže sa jednim avionom Boing 727-200.
Jedna od karakteristika Švajcarske u smislu državnog uređenja su referendumi i narodne inicijative, koje predstavljaju ustavno-pravno regulisanje neposredne demokratije. Švajcarska je jedna od nekoliko najstabilnijih i najstarijih predstavničkih demokratija, čiji građani uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava. Narodna inicijativa i referendum su dugo bili karakteristični samo za Švajcarsku. Istorija neposredne demokratije u Švajcarske potiče od „Landsgemeinden“, zborova na otvorenom, svih punoletnih građana muškog pola, na kojima se raspravljalo i nakon toga glasanjem odlučivalo o regulisanju pravnih pitanja. Takav način glasanja još uvek se primenjuje ali samo u dva mala kantona.
Od opštinskog, preko kantonalnog, do saveznog nivoa vlasti ceo sistem prožimaju institucije narodne inicijative i referenduma. Na ovaj način građani su u mogućnosti da učestvuju u poslovima lokalne zajednice, ali takođe mogu da odlučuju i o zakonodavnim kao i ustavnim pitanjima, kako kantona, tako i savezne države. Narodne inicijative predstavljaju predlaganje odluka, a referendum njihovo usvajanje. Za bilo koju promenu Ustava referenduma je obavezan, takođe referedum se može tražiti za promenu nekog zakona. Isto tako, kroz referendume, građani mogu da menjaju bilo koji zakon koji je izglasala Savezna skupština. Na referendumima građani Švajcarske se, bilo na kantonalnom ili na nacionalnom nivou, izjašnjavaju o svemu. Apsolutno nikakva ograničenja ne postoje povodom prava na referendum u pogledu materije, jedino za određena pitanja, referendum je obavezan a za druga je fakultativan. Što se tiče narodne inicijative situacija je malo drugačija. Na saveznom nivou građani mogu da predlažu promene Saveznog ustava, ali ne mogu predlagati promene ili donošenje saveznih zakona. U nekim kantonima građani imaju prava na inicijativu u pogledu kantonalnih zakona.
Sto hiljada građana Švajcarske ima pravo da pokrene inicijativu za delimičnu ili potpunu promenu ustava. Ukoliko Savezna skupština na primer podnese inicijativu za promenu ustava, to se takođe iznosi na referendum građana i kantona, pri čemu se rezultat glasanja građana u određenom kantonu računa kao glas tog kantona.
Obavezan referendum je predviđen za izmene Ustava, pristupanje organizacijama za kolektivnu bezbednost ili nadnacionalnim zajednicama, promene određenih saveznih zakona, kao i za narodne inicijative. Fakultativni referendum se raspisuje na zahtev pedeset hiljada građana sa pravom glasa ili osam kantona. Na fakultativnom referendumu se usvajaju savezni zakoni, savezne naredbe ili dekreti, međunarodni sporazumi koji su neograničenog trajanja i ne mogu biti poništeni, a koji predviđaju stupanje u međunarodne organizacije ili zahtevaju usvajanje ili izmene saveznih zakona.
Referendumi mogu biti održani i na kantonalnom nivou, međutim takve zahteve ima mali broj građana. Održavanje fakultativnih referenduma najčešće predlažu političke stranke i interesne grupe.
Činjenica da se o nekom pitanju može ali i ne mora raspisati referendum nije garancija da će građani dobiti mogućnost da se neposredno izjašnjavaju. Fakultativni referendum može potencijalno biti snažno sredstvo pritiska građana na političke elite, jer savezni parlament, suočen sa mogućnošću referenduma, može u toku zakonodavnog postupka težiti prilagođavanju zakonskog rešenja interesima različitih društvenih grupa, u meri u kojoj je kompromis između njih moguć.
Građani se obično dva do tri puta godišnje izjašnjavaju o raznim pitanjima, što ima pozitivne efekte u smislu građanskog samorazumevanja uloge u društvu. Način na koji je sve regulisano omogućio je svima da kažu ono što misle. Direktna demokratija, odnosno pravo na referendum, stvorili su u Švajcarskoj sistem u kojem se političari iskreno plaše da odluke koje donesu mogu biti opovrgnute na referendumu, što samo po sebi donosi veliki nivo političke stabilnosti. Sa druge strane narodna inicijativa i referendum ne omogućuje samo učešće javnosti po pitanju zakona i ustava, već pre svega određuju stav javnosti prema vlasti. Švajcarci ne shvataju vlast kao nešto što treba ograničiti ili kontrolisati, već nešto u čemu treba učestvovati. Na kraju dolazimo do toga da građani neposredno utiču na odluke svojih predstavnika u organima vlasti, a jedna od posledica toga je i smanjeni značaj izbora.
FRIBURG — U Friburgu su 12. oktobra 2014. godine potpisani sporazumi o saradnji između komora mladih Srbije i Švajcarske, i komora mladih Beograda i Berna.
Sporazum su ispred komora mladih Srbije i Švajcarske potpisali nacionalni predsednici Nikola Cvetković i Sebastian Begert, a ispred komora mladih Beograda i Berna lokalni predsednici Miša Lazović i Gerhard Vitver.
Svečanom potpisivanju, koje je upriličeno u okviru održavanja godišnje konvencije Komore mladih Švajcarske, prisustvovala je ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković.
LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.
Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.
Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.
Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše „Blik“.
Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.
„Ne“ za Ekopop inicijativu
Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu „ne“ Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno „ne“ je za inicijativu SV-a „Spasite švajcarsko zlato“ (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno „da“ socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.
Obavezan referendum je predviđen za izmene Ustava, pristupanje organizacijama za kolektivnu bezbednost ili nadnacionalnim zajednicama, promene određenih saveznih zakona, kao i za narodne inicijative. Fakultativni referendum se raspisuje na zahtev pedeset hiljada građana sa pravom glasa ili osam kantona. Na fakultativnom referendumu se usvajaju savezni zakoni, savezne naredbe ili dekreti, međunarodni sporazumi koji su neograničenog trajanja i ne mogu biti poništeni, a koji predviđaju stupanje u međunarodne organizacije ili zahtevaju usvajanje ili izmene saveznih zakona.
