Konferencija o „Švajcarsko-srpskim bilateralnim odnosima“

4. новембар 2014.

BEOGRAD — Prva konferencija Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK), pod nazivom „Švajcarsko-srpski bilateralni odnosi“, održana je u četvrtak, 30. oktobra 2014. godine u hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu, okupivši više od 80 predstavnika državnih organa, privatnog sektora, poslovnih udruženja i drugih interesnih grupa, uključujući, između ostalih, Švajcarsku kancelariju za saradnju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Biznis inkubator tehničkih fakulteta Srbije, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), i srpsku dijasporu. Konferencija je organizovana sa ciljem omogućavanja javno-privatnog dijaloga i pružila je priliku za direktne razgovore između državnih zvaničnika i kompanija.

UVODNI GOVOR

Konferenciju je otvorila Izvršna direktorka ŠSTK-a gđa Ana Grujović, koja je najavila niz konferencija sa ciljem obezbeđenja interaktivne platforme za dalje konsultacije i razgovore sa svim relevantnim stejkholderima. Prema rečima gđe Grujović, sve informacije o aktivnostima ŠSTK-a mogu se pronaći na zvaničnom internet sajtu, koji je pokrenut u septembru 2014. godine kao dodatni alat za jačanje švajcarsko-srpskih odnosa. Na kraju, gđa Grujović je istakla rad ŠSTK-a na izgradnji mreže jakih institucionalnih partnera i u Srbiji i u Švajcarskoj, navodeći „Global Enterprise Switzerland„, „Economiesuisse“ i Privrednu komoru Švajcarske-Centralna Evropa, kao neke od glavnih partnera ovog udruženja.

POZDRAVNI GOVOR

Pozdravni govor učesnicima Konferencije održao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, g. Stevan Nikčević, koji je predstavio aktuelnu bilateralnu saradnju u privredi i trgovini i izrazio svoje zadovoljstvo što 150 švajcarskih kompanija trenutno posluje u Srbiji. Prioritet za buduću saradnju treba da bude povećanje prisustva švajcarskih investitora u proizvodnim i izvoznim sektorima, kao i unapređenje međusobne trgovinske razmene, kako u obimu, tako i u pogledu njene strukture.

Kao perspektivne oblasti saradnje istaknute su mašinska i tekstilna industrija, turizam, IT sektor, farmaceutska industrija, izvoz svežeg voća i povrća, mesa i mesnih proizvoda. U okviru industrijske saradnje, mogućnosti postoje u proizvodnji mehanizacije, elektronskoj industriji i proizvodnji vozila, zatim hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Istaknuta je i važnost redovnog zasedanja Zajedničke ekonomske komisije između 2 zemlje, koja predstavlja najviši oblik institucionalne saradnje na državnom nivou. Naredno zasedanje će se održati u martu 2015. godine u Bernu, zajedno sa poslovnim forumom, na kome će se predzentovati mogućnosti za poslovanje na srpskom tržištu.

KLJUČNI GOVOR

Prisutnima se zatim obratio glavni govornik, švajcarski ambasador u Beogradu, Nj.E. Žan-Danijel Ruh, koji je predstavio centralne teme švajcarsko-srpskih bilateralnih odnosa, uključujući njihove političke, ekonomske i kulturne aspekte. Ambasador Ruh je naglasio da se Švajcarska pokazala kao jedan od najpouzdanijih poslovnih partnera Srbije. Naime, on je rekao da su švajcarske kompanije uložile preko 500 miliona evra tokom proteklih 10 godina.

Takođe, Švajcarska i Srbija održavaju i intenzivne diplomatske i političke odnose i vlade ove dve zemlje su odlučile da koordiniraju svoja uzastopna predsedavanja OEBS-om.

Ambasador Ruh je podsetio da brojni Srbi žive u švajcarskoj dijaspori i da ova dijaspora igra važnu ulogu u razvoju Srbije. Procenjuje se da iznos doznaka čiji se transfer svake godine izvrši iz Švajcarske u Srbiju varira između 300 i 600 miliona evra.

Švajcarska je takođe izdvojila oko 6 miliona evra za sanaciju nakon poplava u Srbiji, a koje su posledica potopa koji je zemlju zadesio u maju 2014. godine.

PANEL-DISKUSIJA

Obraćanje švajcarskog ambasadora je praćeno panel-diskusijom o investicionim i trgovinskim vezama između Švajcarske i Srbije, koju je vodio g. Andreas Ernst, novinar lista „Neue Zurcher Zitung„. Učesnici panela su bili i gđa Jelena Spasic, pomoćnica ministra privrede Republike Srbije, Nj.E. g. Daniel Ruh, g. Ansgar Borneman, regionalni direktor kompanije „Nestle Adriatic„, g. Klaudiu Soare, glavni izvršni direktor kompanije „Holcim„, i g. Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije „SIKA„.

Tokom panel-diskusije pomoćnica ministra privrede Srbije Jelena Spasić, rekla je da je sadašnja Vlada Srbije uradila puno na poboljšanju poslovne klime, da su određeni reformski zakoni usvojeni i da je poboljšana fleksibilnost tržišta rada.

Ona je napomenula da se odnos izvoza Srbije prema uvozu sa Švajcarskom odnedavno poboljšava i da se nada da će nivo ekonomske saradnje između dve zemlje biti još bolji u godinama koje dolaze.

Učesnici panela su se dotakli nekoliko važnih pitanja vezanih za dalje poboljšanje lokalne poslovne klime, kao što su, između ostalih, administrativne procedure, mogućnost zapošljavanja mladih i institucije javne uprave. Na primer, g. Maksimović je rekao da, iako je „SIKA“ suočena sa dugotrajnim administrativnim procedurama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola, kompanija uspeva da uspešno prevaziđe tu prepreku u roku od 24 meseca. Što se tiče aktuelnih ekonomskih formi reformi, učesnici panela su se saglasili da novi zakoni treba da budu primenjeni na pravi način kako bi doneli pozitivne rezultate.

Još jedno pitanje koje je obrađeno odnosilo se na problem „odliva mozgova“ i nedostatak adekvatnih veština lokalnih zaposlenih. G. Klaudiu Soare je naveo da kompanija „Holcim“ aktivno radi na obezbeđivanju odgovarajućih veština mladima u Srbiji kroz projekat „Talent Pool“ , koji pruža mogućnosti stažiranja mladim diplomcima.

Tokom diskusije je potvrđeno i da su švajcarske kompanije doprinele održivom razvoju srpskog društva, a g. Borneman je naveo nedavno otvaranje fabrike za preradu vode kompanije „Nestle“ u Surčinu.

Učesnici konferencije su zaključili da je švajcarsko-srpska bilateralna i ekonomska saradnja bila uspešna tokom mnogo godina, i da će dve zemlje dalje raditi na jačanju tih veza u periodu koji je pred nama.

Švajcarci zainteresovani za letove iz Niša

3. новембар 2014.

NIŠ — Investiciona grupa “Helvax AG” iz Švajcarske ima plan da kupi “Aviogeneks” i pokrene avio-saobraćaj iz Niša, prenosi portal flyfromnis.com.

Beogradski “Aviogeneks” bio je svojevremeno drugi nacionalni avio-prevoznik, ali godine sankcije uzele su danak, pa je i ova, kao i brojne kompanije u Srbiji, dotakla dno.

Ipak, u njihovoj floti ostao je samo jedan avion tipa Boing, dok Švajcarci imaju jedan kargo avion tipa B737 i 5 putničkih aviona A319.

Kako piše flyfromnis.com Beograđani su spremni da se presele u Niš, a Švajcarci su pokazali ozbiljnu zainteresovanost da pored aviona, ulože značajna finansijska sredstva u ovaj projekat.

Za pomenuti portal je, kako sami pišu, ovu informaciju potvrdio i gradonačelnik Niša Zoran Perišić, a na nekoj od prethodnih sednica Gradskog veća je o dolasku Švajcaraca na niški aerodrom govorio i zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković.

Čime se bavi kompanija iz Švajcarske?

Helvax AG, kako stoji na njihovom sajtu, je regionalna kompanija za investicije i inovacije start-up rešenja. Ona prikazuje inovativne kompanije aktivnim investitorima i promoviše inovativnost, preduzetništvo, investicije spremnost i pristup finansijama u Evropi.

U ovoj kompaniji, kojoj osnovna delatnost nije avio-saobraćaj, Balkan vide kao novo evropsko tržište u 2015. godini.

Aviogenex

Aviogenex, druga je srpska nacionalna kompanija osnova 1968. godine, koja se prvenstveno bavi carter saobracajem. Firmu je 1968. osnovao Geneks kao „Geneks Er“. Sa letovima počinje 3. marta 1969. avionima Tupoljev Tu-134 koji su kupljeni na osnovu robne razmene sa Sovjetskim Savezom. Kasnije prelaze na zapadnu tehnologiju pa tako 1983. godine u flotu uvode avione Boing 727-200 a 1987. i Boing 737-200. U svojoj godini rekorda 1990. prevezli su 633.932 putnika a u floti su imali 13 aviona. Tokom devedesetih, suočena sa gubitkom glavnih aerodroma u Splitu, Dubrovniku i Puli zbog eskalacije sukoba na prostorima bivše SFRJ, kompanija počinje da iznajmljuje avione drugim kompanijama, uglavnom iz Afrike i Azije.
Aviogenex trenutno raspolaže sa jednim avionom Boing 727-200.

Vladimir Miletić: Švajcarska „zemlja referenduma“

3. новембар 2014.

Jedna od karakteristika Švajcarske u smislu državnog uređenja su referendumi i narodne inicijative, koje predstavljaju ustavno-pravno regulisanje neposredne demokratije. Švajcarska je jedna od nekoliko najstabilnijih i najstarijih predstavničkih demokratija, čiji građani uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava. Narodna inicijativa i referendum su dugo bili karakteristični samo za Švajcarsku. Istorija neposredne demokratije u Švajcarske potiče od „Landsgemeinden“, zborova na otvorenom, svih punoletnih građana muškog pola, na kojima se raspravljalo i nakon toga glasanjem odlučivalo o regulisanju pravnih pitanja. Takav način glasanja još uvek se primenjuje ali samo u dva mala kantona.

Od opštinskog, preko kantonalnog, do saveznog nivoa vlasti ceo sistem prožimaju institucije narodne inicijative i referenduma. Na ovaj način građani su u mogućnosti da učestvuju u poslovima lokalne zajednice, ali takođe mogu da odlučuju i o zakonodavnim kao i ustavnim pitanjima, kako kantona, tako i savezne države. Narodne inicijative predstavljaju predlaganje odluka, a referendum njihovo usvajanje. Za bilo koju promenu Ustava referenduma je obavezan, takođe referedum se može tražiti za promenu nekog zakona. Isto tako, kroz referendume, građani mogu da menjaju bilo koji zakon koji je izglasala Savezna skupština. Na referendumima građani Švajcarske se, bilo na kantonalnom ili na nacionalnom nivou, izjašnjavaju o svemu. Apsolutno nikakva ograničenja ne postoje povodom prava na referendum u pogledu materije, jedino za određena pitanja, referendum je obavezan a za druga je fakultativan. Što se tiče narodne inicijative situacija je malo drugačija. Na saveznom nivou građani mogu da predlažu promene Saveznog ustava, ali ne mogu predlagati promene ili donošenje saveznih zakona. U nekim kantonima građani imaju prava na inicijativu u pogledu kantonalnih zakona.

Sto hiljada građana Švajcarske ima pravo da pokrene inicijativu za delimičnu ili potpunu promenu ustava. Ukoliko Savezna skupština na primer podnese inicijativu za promenu ustava, to se takođe iznosi na referendum građana i kantona, pri čemu se rezultat glasanja građana u određenom kantonu računa kao glas tog kantona.

Obavezan referendum je predviđen za izmene Ustava, pristupanje organizacijama za kolektivnu bezbednost ili nadnacionalnim zajednicama, promene određenih saveznih zakona, kao i za narodne inicijative. Fakultativni referendum se raspisuje na zahtev pedeset hiljada građana sa pravom glasa ili osam kantona. Na fakultativnom referendumu se usvajaju savezni zakoni, savezne naredbe ili dekreti, međunarodni sporazumi koji su neograničenog trajanja i ne mogu biti poništeni, a koji predviđaju stupanje u međunarodne organizacije ili zahtevaju usvajanje ili izmene saveznih zakona.

Referendumi mogu biti održani i na kantonalnom nivou, međutim takve zahteve ima mali broj građana. Održavanje fakultativnih referenduma najčešće predlažu političke stranke i interesne grupe.

Činjenica da se o nekom pitanju može ali i ne mora raspisati referendum nije garancija da će građani dobiti mogućnost da se neposredno izjašnjavaju. Fakultativni referendum može potencijalno biti snažno sredstvo pritiska građana na političke elite, jer savezni parlament, suočen sa mogućnošću referenduma, može u toku zakonodavnog postupka težiti prilagođavanju zakonskog rešenja interesima različitih društvenih grupa, u meri u kojoj je kompromis između njih moguć.

Građani se obično dva do tri puta godišnje izjašnjavaju o raznim pitanjima, što ima pozitivne efekte u smislu građanskog samorazumevanja uloge u društvu. Način na koji je sve regulisano omogućio je svima da kažu ono što misle. Direktna demokratija, odnosno pravo na referendum, stvorili su u Švajcarskoj sistem u kojem se političari iskreno plaše da odluke koje donesu mogu biti opovrgnute na referendumu, što samo po sebi donosi veliki nivo političke stabilnosti. Sa druge strane narodna inicijativa i referendum ne omogućuje samo učešće javnosti po pitanju zakona i ustava, već pre svega određuju stav javnosti prema vlasti. Švajcarci ne shvataju vlast kao nešto što treba ograničiti ili kontrolisati, već nešto u čemu treba učestvovati. Na kraju dolazimo do toga da građani neposredno utiču na odluke svojih predstavnika u organima vlasti, a jedna od posledica toga je i smanjeni značaj izbora.

Vladimir Miletić

Saradnja između komora mladih u Srbiji i Švajcarskoj

2. новембар 2014.

FRIBURG — U Friburgu su 12. oktobra 2014. godine potpisani sporazumi o saradnji između komora mladih Srbije i Švajcarske, i komora mladih Beograda i Berna.

Sporazum su ispred komora mladih Srbije i Švajcarske potpisali nacionalni predsednici Nikola Cvetković i Sebastian Begert, a ispred komora mladih Beograda i Berna lokalni predsednici Miša Lazović i Gerhard Vitver.

Svečanom potpisivanju, koje je upriličeno u okviru održavanja godišnje konvencije Komore mladih Švajcarske, prisustvovala je ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković.

(ambasadasrbije.ch)

Ko da plaća za strance?

31. октобар 2014.

LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.

Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.

Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.

Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše „Blik“.

Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.

„Ne“ za Ekopop inicijativu

Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu „ne“ Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno „ne“ je za inicijativu SV-a „Spasite švajcarsko zlato“ (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno „da“ socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.

B. Božin

Naša deca, naša budućnost

29. септембар 2014.

LUGANO — Srpska dopunska škola u Tićinu je dobila novu učiteljicu, Žaklinu Nikolić, koja nam je detaljno opisala školski program za ovu godinu.

Dobila sam zadatak da se upoznam sa novom učiteljicom koja je nedavno došla u Tićino. Iskreno, razmisljala sam kako da počnem razgovor, a onda sam rešila da se držim zlatnog pravila: samo spontano.

Stigla sam u Belinconu, a na Trgu Sunca me čekala jedna otmena i elokventna dama, naša nova profesorka Žaklina Nikolić, rodom iz Lazarevog grada, koju je poslalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da u toku školske 2013/14. godine izvodi nastavu u dopunskoj skoli na srpskom jeziku.

Napokon, posle izvesnog vremena, došla je u Tićino profesorka koja je dostojno nasledila našu dragu i nikad zaboravljenu , učiteljicu Mirjanu Todorović – Banković, koja je prva doprinela razvoju i prosperitetu srpske dopunske škole u ovom Kantonu.

Profesorka Nikolić me oduševila svojom spontanošcu i pedagoškim pristupom. Sele smo da uz kafu porazgovaramo o njenom dolasku. «Poslednje četiri godine sam službovala na istim poslovima u Nemačkoj. Tamo sam predavala u šest gradova, učila oko 120 đaka, imala sam sjajnu saradnju sa našom crkvom, oformila sam prvu srpsku školu i prvu srpsku biblioteku, igraonicu za malu decu i srpski kulturni centar u gradu Karlsruhe. Organizovala sam mnoge priredbe, izložbe, svečane akademije, radionice, predavanja, sportska takmičenja, druženja. Bila sam aktivni učesnik u renoviranju našeg kupljenog hrama «Presvete Paraskeve» u Nemačkoj» – rekla je za naš list profesorka Žaklina.

Kada je stigla na teritoriju Tićina, sačekala je gospodja Vesna Mićić, majka đaka Nikole. Kod nje je boravila pet dana, a sada ima iznajmljenu sobicu u glavnom gradu Kantona.

Roditelji, a i ostali Srbi, su je dočekali raširenih ruku. Međutim, kada je stupila na dužnost, susrela se da nekim poteskoćama: nije imala ni spisak učenika od prošle školske godine, ni jednu školu na terenu, apsolutno ništa od čega se moglo krenuti.

Za nepuna dva meseca oduševila je sve meštane. Počela je sa radom istog dana, jer je naš sveštenik, otac Đorđe Lukić, sačuvao jednu grupu đaka predajući im veronauku, na čemu mu je veoma zahvalna. Posle samo dva

sata od njenog dolaska, časovi su počeli u klubu «Sveti Sava» u Belinconi. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Neđom Đokićem, Duškom Bajićem, Željkom Milićevićem, ponudila je saradnju. Kupili su školsku tablu, video bim i obezbedili užinu za svakog mališana. U kratkom roku broj đaka se povećao i dobili su školski prostor. Svemu je predhodilo veliko angažovanje roditelja učenika naše zajednice.

Ljudi su ovde prepoznali želju profeskorke Žakline da se škola u Tićinu postavi na noge i to je dalo rezultate. Sada ima 105 upisanih đaka , ali broj nije konačan jer konstantno raste. Ova divna gospođa je reanimirala srpsku dopunsku školu na našoj teritoriji i podigla je kao što se Feniks podigao iz pepela.

Velikodušnost, humanost, stpljenje, dobrota, požrtvanost, preciznost, druželjubivost su odlike koje su me očarale kod naše nove profesorke.

U tako kratkom roku uspela je da organizuje «Žurku dobrodošlice» za svu decu i roditelje , a u klubu je bilo oko 150 prisutnih, «Školski program» u Belinconi u okviru donatorske večere Srpske Pravoslavne Crkve, «Predavanje Milanski Edikt» i «Školski program» u Luganu.

Kalandar do kraja školske godine je već pun novih i zanimljivih događaja. Sredinom decembra đaci škole imali su priliku da učestvuju na «Dan na snegu» U toku dana, pristutni su prisustvovali raznim aktivnostima, kao što su: grudvanje, fudbal u snegu, sankanje, trka u

dubokom snegu i konkurs za najlepšu sliku u snegu. Okupljanje je bilo zakazano u Biasci , a dogovor je bio da se na «Campo Blenio» ide zajedno. Prisutni su morati da ponesu sendviče, sanke, zimsku opremu i dobro raspoloženje.

26. januara je Svetosavka akademija u Luganu. Mogu da učestvuju i stariji omladinci. Za februar je predviđen «Karaoke parti – igre bez granica» i «Dečiji maskembal – konkurs za najbolju masku». Za mart je predviđena «Martovska priredba», a za Usrkrs «Najlepše i najjače jaje». U toku školske godine u planu je i «Memorijalni sportski dan» i «Kros RTS». Na kraju, u junu mesecu, u programu je «Vidovdanski susret».

Nažalost, postoje i oni koji tvrde da deca trebaju da se koncentrišu na italijanski jezik, te u kući pričaju isključivo na tom jeziku. Jedan nemački pedagog je rekao da dete lakše uči druge jezike, ako prvenstveno dobro savlada maternji.

Iz tog razloga, apelujem na sve roditelje srpske dece u Tićinu da upišu svoje mališane u dopunsku školu; da se druže sa ostalom decom i da kroz igru nauče srpski jezik, srpsku književnost, srpsku istoriju i srpsku geografiju.

Jezik nam je otadžbina i samo ako budemo dobro poznavali svoju kulturu i tradiciju, moći ćemo da cenimo i poštujemo tuđu.

Milica Radivojević

Vladika Andrej u Cirihu

26. септембар 2014.

CIRIH — Pomirenje srpskih crkvenih opština u Cirihu, Svete trojice i Uspenija Presvete Bogorodice je na pomolu posle dve decenije netrpeljivosti između sveštenstva i vernika. To je rečeno na sastanku predstavnika naše dijaspore sa vladikom Andrejem u prostorijama konzulata Republike Srbije u Cirihu.

Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi gde je prvo predstavljena srpska zajednica putem video-prezentacija.

Zadovoljan sam ovim što ste prikazali. Kao što se može videti vi ste dobro organizovani i to me posebno raduje – kazao je vladika Andrej u pozdravnoj reči.

Mnogi govornici su pozdravili ovakav skup i izrazili želju da vladika Andrej češće bude u Švajcarskoj i u kontaktu sa narodom, što je on na opšte zadovoljstvo svih prisutnih prihvatio uz napomenu da je to i njegov posao.

Smetaju mi glasine koje se stalno čuju u javnosti oko sukoba dve srpske crkve u Cirihu, pa me zanima, a verujem i mnoge druge, dokle se stiglo u rešavanju tog dve decenije dugog problema -pitao je vladiku Mirko Bašić, v.d. predsednik SKD Dibendorf.

– Odrastao sam u dijaspori, poznajem ovdašnje crkve, i uradio sam obećano: nakon stupanja na ovu dužnost sastao sam se sa obe crkvene Uprave i ponudio da delujemo jedinstveno, na način na kojoj to priliči našoj crkvi, a to znači, da imamo dve parohije i da delujemo kao jedna crkvena opština, da dozvolimo delovanje obe parohije ali pred vlastima grada Ciriha i finansijskim kontrolama da imamo jedinstvenu transparentnost. Naišao sam na ogromnu podršku crkvenog odbora crkve Uspenija Presvete Bogorodice i njenog predsednika gospodina Tejića, a isto to sam čuo i od predstavnika crkve Svete trojice, gospodina Šćepanovića. Zaključio sam da i jedni i drugi žele jedinstvo naših crkava -kazao je vladika Andrej i podsetio da je sa sveštenstvom obe crkve održao zajedničku liturgiju u crkvi Svete trojice.

– Prota Draško Todorović iz CO Svete trojice mi je rekao da je najvažnije da obe crkve zajednice deluju jedinstveno, dao je svoju podršku tom delovanju, te da on, mada penzioner, može pomoći kao savetnik i svoje dugogodišnje iskustvo stavlja svima na raspolaganje) – rekao je na ovom skupu vladika Andrej i dodao da će uskoro poslati sveštenika Branimira Petkovića da bude redovni paroh u crkvi Svete trojice.

Tako će nestati nesuglasice koje su postojale u prošlosti, te da smo trenutno na najboljem putu da to i ostvarimo – poručio učesnicima skupa ali i javnosti vladika Andrej.

Posle sastanka upriličen je prigodan koktel. Vladika je deo vremena proveo u razgovoru sa srpskim studentima u Švajcarskoj.

Veronauka
Profesor Jelena Mitrović, predstavnik nastavnika dopunske škole u SKS je rekla da „samo mali broj učitelja u svojim odeljenjima ima časove veronakuke i apelovala da se to pitanje pokrene jer veliki broj roditelja u prijavi svoje dece za Dopunsku nastavu izražava želju za izučavanjem i ovog predmeta.
Vladika Andrej je odgovorio da će pokrenuti to pitanje sa nadležnima i da veruje da će ono biti pozitivno rešeno.

Poklon za vladiku
Potpredsednik Skupštine dijaspore Zvonimir Jovanović i predsednik Udruženja srpskih pisaca Milisav Đurić, poklonili su vladiki Andreju knjige „Religija i politika“ Miroljuba Jeftića i zbornik srpskih pisaca Švajcarske „Zaveštanja“2014.

A. Krasojević

Proizveden prvi švajcarski voz za Srbiju

25. септембар 2014.

BERLIN — Švajcarska kompanija „Štadler“predstavila je danas na jednom od najvećih svetskih međunarodnih sajmova transporta „Innotrans“ u Berlinu novi „Flirt“ voz koji je proizveden za potrebe „Železnica Srbije“.

Reč je o novim elektromotornim vozovima najnovije generacije, osposobljenim za brzine od 160 kilometara na sat, opremljenim najsavremenijom opremom.

Na štandu švajcarske kompanije posetioce i zvanice pozdravilo je rukovodstvo „Štadlera“, a u ime srpskih železnica obratio im se predsednik Skupštine „Železnica Srbije“ Zoran Anđelković.

Anđelković je podsetio da su srpske železnice kupile 21 novi elektromotorni voz od švajcarskog „Štadlera“ nakon sprovedenog međunarodnog tendera i da je njihova ukupna vrednost oko 99 miliona evra, a da su sredstva obezbeđena zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Za Železnice Srbije novi voz označava veliku prekretnicu, što će uz predstojeću rekonstrukciju infrastrukture i dalju nabavku voznih sredstava srpske železnice približiti nivou razvijenih evropskih železnica“, poručili su u Berlinu predstavnici srpskih železnica, a saopšteno je iz tog preduzeća.

Novi elektromotorni voz je namenjen za regionalni železnički putnički saobraćaj i saobraćaće između većih gradova u Srbiji, kao zamena za postojeće klasične garniture, ali će omogućiti i uvođenje novih ponuda i povećanje broja polazaka na pojedinim relacijama.

Prva elektromotorna garnitura već je 19. septembra stigla u našu zemlju i ovih dana je na probnim vožnjama na srpskim prugama.

Druga garnitura nakon zvanične prezentacije na berlinskom sajmu trebalo bi da u prvoj polovini decembra stigne u Srbiju, a nakon toga sve do avgusta 2015. godine na svake dve nedelje stizaće po jedna nova garnitura. Do 31. avgusta 2015. svih 21 novih vozova iz švajcarskog „Štadlera“ biće isporučeni Železnicama Srbije.

Novi voz može da primi 465 putnika, sa 12 sedišta prvog razreda, 212 sedišta drugog razreda, 11 pomoćnih sedišta i 230 mesta za stajanje.

Reč je o četvorodelnim vozovima maksimalne brzine od 160 kilometara na sat. Novi vozovi imaju i klima uređaje, vakuum toalet, informacioni sistem za putnike, video nadzor, spoljne kamere, dijagnostičke uređaje, GPS, kao i ulazna vrata sa električnim pogonom i kliznim stepenikom, a prilagođeni su i osobama sa posebnim potrebama.

U toku je obuka radnika Železnica Srbije za rukovanje i održavanje novih vozova, kao i aktivnosti na pripremi kapaciteta za održavanje ovih garnitura u Tehničko-putničkoj stanici u Zemunu.

U „Štadleru“ je u toku završna faza montaže treće kompozicije, a na četvrtom i petom vozu trenutno se radi na sklapanju enterijera i montiranju električnih i pneumatskih instalacija.

Delegacija Železnica Srbije, na čelu sa Anđelkovićem, na Sajmu transporta u Berlinu, obavila je i veći broj sastanaka sa najznačajnijim proizvođačima železničkih voznih sredstava i opreme, kao i predstavnicima inostranih železničkih uprava.

Dijaspora bitna matici

22. септембар 2014.

BERN — Nedavno je u organizaciji ambasade Republike Srbije u Bernu upriličen susret parlamentaraca Skupštine Srbije – predvođeni predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije dr Jankom Veselinovićem, koji su boravili u studijskoj poseti parlamentu Švajcarske – sa predstavnicima srpske dijaspore koji žive u Švajcarskoj.

Nakon diskusija prisutnih konstatovano je da je „matici Srbiji srpska dijaspora važna, te da će se i nadalje truditi da to tako i ostane, koliko je to u datim uslovima moguće“.

Novi ambasador Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković srdačno je pozdravila goste i izrazila zadovoljstvo što je na početku svog mandata ugostila parlamentarce iz Srbije i upoznala predstavnike ovdašnje srpske dijaspore.

Korisna poseta
-Imali smo korisnu posetu. Bili smo kod gradonačelnika Berna, u kantonalnoj Skupštini.
Posetili smo oba doma Parlamenta Švajcarske i razgovarali smo sa njihovim poslanicima. Sreli smo se i sa gospodinom Šrederom koji je bio u poseti potpredsednici Parlamenta. Čuli smo njihova iskustava u borbi protiv korupcije, a bilo je razgovora o drugim političkim temama – rekao je za „Vesti“ dr Janko Veselinović predsednik Odbora za dijasporu Skupštine Srbije.

Smatrao sam vrlo korisnim da se sretnemo sa vama, da vidimo kako ovde živite, kakve su vam veze sa maticom i da li imate neke predloge ili primedbe – kazao je između ostalog dr Janko Veselinović, izrazivši svoje zadovoljstvo što su i ostale kolege parlamentarci želeli da prisustvuju ovom sastanku, pa je naveo da su tu i potpredsednik narodne Skupštine Srbije Veroljub Arsić, Dubravka Filipovska, Marija Obradović, Olgica Batić, kao i Radoslav Sretenović, državni revizor.

Veselinović se zahvalio predstavnicima Srba u Švajcarskoj na velikoj humanitarnoj pomoći koju su uputili posle majskih poplava u Srbiji. Naglasio je da će uskoro biti održan sastanak sa ministrom za spoljne poslove Ivicom Dačićem na temu Uprave za dijasporu i Srba u regionu, koja je već trebala biti oformljena, odnosno imenovan šef te Uprave, te se nada da će to vrlo brzo biti rešeno, kako bi se nastavio kontinuitet u radu između izvršne vlasti i Srba u rasejanju.

Socijalno osiguranje
Darinka Filipović koja je zaposlena u stručnoj službi za strance je govorila o sporazumima socijalnog osiguranja. Govorila je o duplom oporezivanju kao i želji da mnogi koj se vraćaju u maticu zadrže švajcarsko socijalno osiguranje (kranknkenkasu).

Predstavnik sindikata Unije u Švajcarskoj Zoran Jovanović govorio je o životu i radu Srba u ovoj zemlju istakavši da matica mora više povesti računa o svojim ljudima koji žive van Srbije, da im olakša glasanje putem pošte i interneta, da preko svojih predstavnika omogući učešće u političkom životu matice, ne dozvoli asimilaciju dece koja ovde žive, navodeći da je od poslednjeg rata i raspada Jugoslavije bilo teško biti Srbin u ovoj zemlje jer su Srbi uglavnom bili „krivci“ za sve.

I putem Unije sindikata se Srbi koji su članovi te organizacije, bore za prava svojih zemljaka pa je trenutno nešto bolja situacija nego ranije, kada je u pitanju odnos Švajcaraca prema Srbima koji žive u ovoj zemlji – kazao je Jovanović.

Dobra saradnja
Imamo dobru saradnju sa švajcarskim vlastima, kao i ambasadorom Švajcarske u Beogradu. Švajcarci su se odazvali da humanitarno pomognu, oko majskih poplava. Jedna od bitnih tema je i dopunska nastava, iako u ovoj zemlji ima najviše đaka i nastavnika. Mislim da se to može još poboljšati – istakao je Jovanović.

Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić je istakao da zna da je teško živeti van svoje zemlje, i da su ovde ljudi upućeni jedni na druge, te da Srbija svojim građanima koji žive van nje može između ostalog da pomogne i raznim bilateralnim sporazumima koje sklapa sa državama u kojoj Srbi žive.

Kada su u pitanju odnosi sa maticom i ta tiha asimilacija, to nije slučaj samo u Švajcarskoj, ona je svuda prisutna, ali da budemo i malo iskreni pa da se osvrnemo i postavimo pitanje koliko porodica koje žive van matice u kući pričaju srpski jezik. Porodica je prvo mesto gde se čuva kulturni i nacionalni identitet, a mi smo zahvalni za sve ono što radite za Srbiju, ali u njoj se trenutno jako teško živi, a sloga među vama je vrlo bitna, kad država prepozna tu slogu i njoj će biti mnoga lakše – naglasio je Arsić.

Predsednik SKS Bogdan Petrović osvrnuo se između ostalog o potrebi osnivanja jednog kulturnog centra u Švajcarskoj iz koga bi se realizovala sva komunikacija sa maticom.

Narodna poslanica Dubravka Filipovska objasnila je, da iako je Srbija u teškoj ekonomskoj situaciji ona nikad nije zaboravljala svoje sunarodnike u rasejanju, te da je matici dijaspora itekako važna i da će to uvek biti.

A. Krasojević

Premijera dokumentarca o Arčibaldu Rajsu

19. септембар 2014.

NOVI SAD — Dokumentarno igrani film „Čujte Srbi“ snimljen povodom stogodišnjice dolaska u Srbiju Rudolfa Arčibalda Rajsa, prijatelja srpskog naroda, biće premijerno prikazan u petak, u Srpskom narodnom pozorištu.

Reditelj Goran Vukčević naglasio je da film, kroz dinamičan dijalog sedamnaestoro sagovornika pokušava da sastavi složeni mozaik Rajsovog života i rada. On je objasnio da narator vodi gledaoce kroz prostore Rajsovog ratnog puta sa srpskom vojskom, dok igrani segmenti dopunjuju atmosferu epohe u kojoj se sve dešava.

Glumac koji u filmu tumači lik Arčibalda Rajsa, Uroš Zdjelar kazao je da mu je bila velika čast da igra takvu istorijsku ličnost, dodajući da se rad na ovakvoj vrsti uloge u mnogome razlikuje od rada u klasičnom igranom filmu, jer su ovde igrane scene u službi dokumentarnog materijala od velikog istorijskog značaja.

Producent filma Đorđe Ivanov je dodao da je film nastao sa željom da bude doprinos zahvalnosti jednom od najvećih prijatelja koje je Srbija imala, ne samo tokom Velikog rata, već i u svojoj istoriji. „Stogodišnjica je samo neposredan povod, naša želja je da se pre svega sačuva sećanje na doktora Rajsa, podsećajući se na njegove žrtve, tako da i oni koji o njemu znaju tek ponešto, saznaju mnogo više“, kazao je Ivanov

Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Rođen je 1875. godine. Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.
Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Umro je 1929. godine u Beogradu, gde je i sahranjen. Po njegovoj želji, njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim vojnicima sa Solunskog fronta.

Sprovodeći svoju anketu o zločinima koje su počinili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoljio samo da sasluša austrijske zarobljenike nego je odlazio na lice mesta – otvarao grobove, pregledao leševe, i ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u svojim izveštajima nije ostavio ni traga.

Zbog njegovih zasluga za srpski narod ostala je uzrečica, „ako ikada Švajcarska napadne Srbiju, sve će joj zbog Rajsa unapred biti oprošteno“. Kasarna na Futoškom putu u Novom Sadu nosi njegovo ime, kao i mnoge škole po Srbiji.

1...91011...13 Stranica 10 od ukupno 13