Plaćena reklama

EU: Švajcarska zaostaje u integraciji stranaca

0
Foto: Serbinfo

Krajem juna u Briselu, predstavljeni su rezultati jedne studije EU, koja se bavila proučavanjem i istraživanjem integracije stranaca “trećih zemalja”. Kako piše “Sonntagzeitung”, Švajcarska je dobila veoma lošu ocenu. Od 38 evropskih zemalja, Švajcarska je čak na 21. mestu, čak i iza Francuske koja ima velikih problema sa integracijom stranaca.

Studija je ispitivala uslove za integraciju imigranata. U poređenju zapadne i severne Evrope, Švajcarska zaostaje. U nekim oblastima je čak i na poslednjem mestu. Njateža situacija je u oblasti zaštite od diskriminacije.

“Žrtve diskriminacije u švajcarskoj su lošije zaštićeni nego bilo ko drugde”, komentar je istraživanja. Oni nemaju podrški zakona protiv diskriminacije, ali ni zvaničnih savetovališta za te probleme.

Sa druge strane uslovi za dobijanje švajcarskog pasoša su previsoki, citira delove izveštaja “Sonntagzeitung”. U toj oblasti Švajcarska se nalazi na 31. mestu.

Što se tiče mogućnosti za spajanje porodica, radnika koji se nalaze na privremenom radu u Švajcarskoj, Konfederacija je zauzela 33. mesto.

Međutim, u jednoj oblasti Švajcarska je među prvim državama u Evropi, a to je medicinska nega. Ova oblast je optimalno prilagođena potrebama migranata, zaključuje studija. U tom pogledu Švajcarska je na drugom mestu. Ova tačka je verovatno najviše doprinela da na listi, Švajcarska napreduje za dva mesta u odnosu na prethodnu studiju na istu temu iz 2011. godine.

Ekspert za integracije iz Bazela Tomas Kesler (Tomas Kessler), smatra da rezultati studije nisu približni realnoj situaciji. On je naveo da “Sistem ocenjivanja, isključije realne okolnosti naših imigranta”.

Državni sekreterijat za migracije (SEM) je odbio da komentariše rezultate. “Istraživanje se mora prvo analizirati”, istakla je portparol Lea Vertheimer, “a političke mere, kao što je stvaranje anti-diskriminacione klime, nije zadatak SEM-a”.

(VRO)

Projekat: “Integracije i treće doba”

0

Afrička zajednica u Tićunu, organizuje niz sastanaka na temu starosti. U saradnji sa ekspertima i specijalistima iz te oblasti, govoriće se o argumentima o trećem životom dobu, sa ciljem da se pruže korisne informacije penzionerima, i svima onima koji će uskoro doći u godine penzionisanja.

Sastanci su namenjenima svim stanovnicima Kantona Tićino, i biće organizovani tokom cele 2015. godine.

Datumi i mesta održavanja biće objavljeni u dnevnim novinama i putem društvenih mreža.

Projekat je podržan od strane kantonalnog Delegata za integraciju stranaca, u okviru Kantonalnog integracionog programa (PIC) 2014-2017.

Prva u nizu tematskih večeri, biće organizovana u Belinconi, Via Magoria 12, u prostorijama “Oratorio della Collegiata”, u petak 29. maja 2015 godine, sa početkom od 18:30.

Program:

18:30  Uvodni, pozdravni govor
18:45  Predstavljanje programa aktivnosti u narednom periodu
19:30  Aperitivo organizovan od strane Afričke zajednice

Prijave za učešće su do 27. maja 2015. godine na brojevima telefona 076 70 25 623, kao i putem email adrese: info@comafti.ch

Za sve informacije možete se obratiti Afričkoj zajednici u Tićinu (Comunità Africana del Ticino – CAT) na gore navedenom broju telefona.

Redakcija Serbinfo.ch

Migranti i nauturalizovani Švajcarci veruju vlastima

0
foto: CdT

Trećina stanovništva starijeg od 15 godina ima takozvanu migracijsku prošlost, koja obuhvata ona bez švajcaskog pasoša, oni koji su postali Švajcarci i oni koji su rođeni u Švajcarskoj od strane roditelja koji su rođeni u inostranstvu.
Studija koja je objavljena u četvrtak, analizirala koliko su bile jednake mogućnosti za integraciju osoba sa i bez migracijskom prošlošću.
Utvrđeno je da osobe bez migracijske prošlosti imaju poveranja u švajcarsku policiju (54,5%), u pravni sistem 46,2% i u politički sistem samo 36,1%. Procenti su “znatno veći” među osobama sa migrantskom prošlošću, sa najvećom razlikom u stavovima koji se odnose na policiju – nivo poverenja je veći za 1,4%.

Studija je primetila da su se razlike u prihodima i životnim uslovima između ljidi sa i bez migracionom prošlošću jedva promenila u proteklih pet godina.

Međutim jedna od razlika koja može da zabrine je političko učešće. Između 2010. i 2013. godine procenat osoba sa migracionom prošlošću u učešću na federalnim glasanjima, opao je za 10%. Dok su Švajcarci bez mirgracione prošloću ostali na istom nivou.

Tićino: Dva nova kantonalna servisa za gradjane

0
foto: Serbinfo.ch

BELLINZONA — U okviru Kantonalnog programa za integracije (PIC 2014 -2017), Kanton Tićino je realizovao dva nova servisa koja su od prvog aprila na raspolaganju gradjanima. Centar za konsultacije i informacije (Centro di consulenza e informazione – CCI), koji je namenjen novim stanovnicima, i Centrar za pomoć u situacijama rasizma i diskriminacije (Centro ascolto razzismo e discriminazione – CARDIS), koji daje pomoć svim žrtvama rasne diskriminacije.

Davanje prve informacije i dobrodošlice novim stanovnicima Konfederacije, kako švajcarcima, tako i stranicma, jesu centralana aktivnost novog programa za integracije, realizovanog u saradnji sa Kantonima i opštinama. Kako je navedeno u programu, lokalne vlasti su prvi i glavni kontakt koji novopridošli stanovnici imaju sa institucijama. Nadležno Kantonalno Ministarstvo je već 2011. godine preko Kancelarije delegata za integraciju stranaca, kroz publikaciju “Tićino ukratko”, a uz pomoć dvadeset opština, distribuiralo opšte informacije o Kantonu Tićino na 12 jezika.

Kroz realizaciju Centra za konsulatacije i informacije, Kanton želi da postigne dva cilja. Kao prvo biće ponuđen telefonski servis o prvim informacijama novim stanovnicima, koji će biti dostupan četvrtkom od 9 do 12 i od 13 do 16 časova na broju telefona 0848 14 72 12 (cci@ti.ch). Kao drugo, CCI garantuje jedan servis koji je namenjen kao sredstvo za obraćanje organima javne vlasti, a namenjen je običnim građanima, kao i zajednicima stranaca, koji će moći da se informišu o svim aspektima integracija pozivom na broj 0848 14 72 11 (cci@ti.ch), svakim radnim danom.

Sa druge strane CARDIS je novi servis u Tićinu, koji je namenjen za informisanje, davanje smernica žrtvama rasne, etničke, religijske diskriminacije kao i diskriminacije u pogledu zemlje porekla, pravnog statusa ili državljanstva, o mogućnosti zaštite njihovih prava i rešavanje konfliktnih situacija. CARDIS je podržan od strane “Savetodavne mreže za žrtve rasizma” (Rete di consulenza per le vittime del razzismo), koji je pod pokroviteljstvom Federalne komisije protiv rasizma (Commissione federale contro il razzismo) i Humanrighits.ch, koji kordinišu sistematsko praćenje rasne diskriminacije u Švajcarskoj. Servis će biti otvoren četvrtkom od 9 do 11 i od 13 do 15 časova, takođe je dostupan i besplatni broj 0800 194 800 i e-mail (cardis@discriminazione.ch). Više informacija možete naći na internet stranici www.discriminazione.ch

Za informacije o politici integracije stranaca u Kantonu Tićino možete posetiti sajt Kancelarije kantonalnog Delegata za integracije (http://www4.ti.ch/index.php?id=76039). Takođe na interenetu je dostupna i publikacija “Tićino ukratko” koju možete preuzeti sa adresse http://www4.ti.ch/di/sg/cosa-facciamo/integrazione-degli-stranieri/il-ticino-in-breve/.

Nedelja protiv rasizma

0

Kao i prethodnih godina, “Nedelja protiv rasizma” će se održati u nekoliko švajcarskih kantona u periodu pre i posle 21. marta kada je i “Međunarodni dan za eliminaciju rasne deskriminacije”. Dešavanja u tokom “Nedelja protiv rasizma” imaju za cilj podizanje svesti kod građana, ali i kod različitih ciljnih grupa. Jedan od ciljeva je da podrži, promoviše i unapredi prevenciju rasizma i diskriminacije, kroz različite sadržaje kao što su konferencije, debate, izložbe, film, pozorište.

U 2012. godini Kantoni u francuskom govornom području, Tićino, i još nekoliko “latinskih” gradova u švajcarskoj, udružili su se u zajedničku kampanju za podizanje svesti protiv rasizma. Rezultat ove saradnje jeste i internet portal settimanacontroilrazzismo.ch, koji je kreiran kao sredstvo za predstavljanje različitih aktivnosti koje se organizuju u toku “Nedelja protiv rasizma”, od strane javnih institucija, ali i onih privatnih.

Prva “Nedelja protiv rasizma” je organizovana marta 2000. godine u Kvebeku (Kanada) nakon čega su inicijativu prihvatili i u ostalim delovima sveta. Inicijativa je inspirisana voljom UN da se nedelje u periodu oko “Međunarodnog dana za eliminaciju rasne diskriminacije” razviju kao jedan vid solidarnosti.

Švajcarci odbili ograničenje broja imigranata

0
foto: REUTERS/Arnd Wiegmann

BERN — Konačni rezultati današnjeg referenduma u Švajcarskojpokazali su da su glasači, koji su izašli na izjašnjavanje, u značajnoj većini odgovorili negativno na sva tri pitanja koja su im postavljena.

Švajcarci su ubedljivom većinom od 74,1 odsto odbacili tzv. “Ekopop inicijativu” da se ograniči broj imigranata i azilanata.

Predlagači ove inicijative smatrali su da to treba učiniti jer se broj imigranata naglo povećava, dok su protivnici naglašavali da je predlog ksenofobičan, a uz to i apsurdan, jer švajcarska privreda u velikoj meri počiva na radu imigranata.

Glasači su u februaru tesnom većinom prihvatili uvođenje kvote za imigrante iz država članica EU, što je poljuljalo odnose nečlanice Švajcarske sa Unijom, s kojom ima najintenzivnije ekonomske odnose.

Kao razlozi za sada predloženo pooštravanje imigrantske politike navođeni su očuvanje domaće kulture i mogućnosti zapošljavanja, kao i porast populacije koji je veći nego ikada i “narušava idilično prirodno okruženje” ove zemlje.

Prema zvaničnim statistikama, stranci već čine gotovo četvrtinu od osam miliona stanovnika Švajcarske. Predlagači ograničavanja imigracije isticali su da se zbog nje stanovništvo zemlje godišnje povećava do 1,4 odsto, pa bi 2050. Švajcarska mogla da ima čak 12 miliona stanovnika.

Protiv predloga da se ukinu neke poreske olakšice za bogate strance, koji žive u Švajcarskoj ali ne posluju u njoj, glasalo je 59,2 odsto građana koji su izašli na referendum.

Stranci iz te kategorije prema švajcarskom zakonodavstvu mogu da izaberu da budu oporezovani na osnovu svojih troškova, a ne na osnovu prihoda.

U Švajcarskoj živi 5.729 milionera i milijardera sa stranim pasošem, koji ovoj zemlji ukupno plaćaju oko milijardu švajcarskih franaka (830 miliona evra) poreza godišnje.

To je daleko manje nego da su oporezovani kao prosečni švajcarski poreski obveznici, ističu levici naklonjene stranke i sindikati koji su pokrenuli inicijativu za drugačije oporezovanje bogatih stranaca.

Protivnici te inicijative, međutim, naglašavali su kako bogati stranci ipak znatno doprinose švajcarskom prihodu od poreza i direktno “upumpavaju” ogromne sume u lokalnu ekonomiju. Upozoreno je da bi mnogi od njih napustili zemlju ukoliko bi se suočili sa višim porezima.

Ni inicijativa “Spasimo naše švajcarsko zlato” nije naišla na podršku više od tri četvrtine Švajcaraca, koji su izašli na referendum.

Tom inicijativom bilo je predviđeno da se Švajcarskoj nacionalnoj banci (SNB) zabrani prodaja zlata, da se sve švajcarsko zlato koje se čuva u inostranstvu, pretežno preko Atlantika, vrati u zemlju, kao i da zlato mora da čini 20 odsto imovine SNB.

Švajcarci su poslušali apele stručnjaka ove banke da daju negativan odgovor na to referendumsko pitanje, jer bi inače SNB imala vezane ruke, s mogućim katastrofalnim posledicama.

Izračunato je, između ostalog, da bi SNB u slučaju prihvatanja te inicijative bila primorana da do 2019. godine otkupljuje oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje zlata.

Na referendum je, kako se pokazalo, izašlo manje od polovine švajcarskih glasača, koji su, možda, malo umornih zbog prakse da im se najraznovrsnija referendumska puitanja postavljaju svaka tri meseca kao demonstracija famozne švajcarske “direktne demokratije”, prenosi AFP.

Ko da plaća za strance?

0

LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.

Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.

Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.

Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše “Blik”.

Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.

“Ne” za Ekopop inicijativu

Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu “ne” Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno “ne” je za inicijativu SV-a “Spasite švajcarsko zlato” (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno “da” socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.

B. Božin

Naša deca, naša budućnost

0

LUGANO — Srpska dopunska škola u Tićinu je dobila novu učiteljicu, Žaklinu Nikolić, koja nam je detaljno opisala školski program za ovu godinu.

Dobila sam zadatak da se upoznam sa novom učiteljicom koja je nedavno došla u Tićino. Iskreno, razmisljala sam kako da počnem razgovor, a onda sam rešila da se držim zlatnog pravila: samo spontano.

Stigla sam u Belinconu, a na Trgu Sunca me čekala jedna otmena i elokventna dama, naša nova profesorka Žaklina Nikolić, rodom iz Lazarevog grada, koju je poslalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da u toku školske 2013/14. godine izvodi nastavu u dopunskoj skoli na srpskom jeziku.

Napokon, posle izvesnog vremena, došla je u Tićino profesorka koja je dostojno nasledila našu dragu i nikad zaboravljenu , učiteljicu Mirjanu Todorović – Banković, koja je prva doprinela razvoju i prosperitetu srpske dopunske škole u ovom Kantonu.

Profesorka Nikolić me oduševila svojom spontanošcu i pedagoškim pristupom. Sele smo da uz kafu porazgovaramo o njenom dolasku. «Poslednje četiri godine sam službovala na istim poslovima u Nemačkoj. Tamo sam predavala u šest gradova, učila oko 120 đaka, imala sam sjajnu saradnju sa našom crkvom, oformila sam prvu srpsku školu i prvu srpsku biblioteku, igraonicu za malu decu i srpski kulturni centar  u gradu Karlsruhe. Organizovala sam mnoge priredbe, izložbe, svečane akademije, radionice, predavanja, sportska takmičenja, druženja. Bila sam aktivni učesnik u renoviranju našeg kupljenog hrama «Presvete Paraskeve» u Nemačkoj» – rekla je za naš list profesorka Žaklina.

Kada je stigla na teritoriju Tićina, sačekala je gospodja Vesna Mićić, majka đaka Nikole. Kod nje je boravila pet dana, a sada ima iznajmljenu sobicu u glavnom gradu Kantona.

Roditelji, a i ostali Srbi, su je dočekali raširenih ruku. Međutim, kada je stupila na dužnost, susrela se da nekim poteskoćama: nije imala ni spisak učenika od prošle školske godine, ni jednu školu na terenu, apsolutno ništa od čega se moglo krenuti.

Za nepuna dva meseca oduševila je sve meštane. Počela je sa radom istog dana, jer je naš sveštenik, otac Đorđe Lukić, sačuvao jednu grupu đaka predajući im veronauku, na čemu mu je veoma zahvalna. Posle samo dva

sata od njenog dolaska, časovi su počeli u klubu «Sveti Sava» u Belinconi. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Neđom Đokićem, Duškom Bajićem, Željkom Milićevićem, ponudila je saradnju. Kupili su školsku tablu, video bim i obezbedili užinu za svakog mališana. U kratkom roku broj đaka se povećao i dobili su školski prostor. Svemu je predhodilo veliko angažovanje roditelja učenika naše zajednice.

Ljudi su ovde prepoznali želju profeskorke Žakline da se škola u Tićinu postavi na noge i to je dalo rezultate. Sada ima 105 upisanih đaka , ali broj nije konačan jer konstantno raste. Ova divna gospođa je reanimirala srpsku dopunsku školu na našoj teritoriji i podigla je kao što se Feniks podigao iz pepela.

Velikodušnost, humanost, stpljenje, dobrota, požrtvanost, preciznost, druželjubivost su odlike koje su me očarale kod naše nove profesorke.

U tako kratkom roku uspela je da organizuje «Žurku dobrodošlice» za svu decu i roditelje , a u klubu je bilo oko 150 prisutnih, «Školski program» u Belinconi u okviru donatorske večere Srpske Pravoslavne Crkve, «Predavanje Milanski Edikt» i «Školski program» u Luganu.

Kalandar do kraja školske godine je već pun novih i zanimljivih događaja. Sredinom decembra đaci škole imali su priliku da učestvuju na  «Dan na snegu» U toku dana, pristutni su prisustvovali raznim aktivnostima, kao što su: grudvanje, fudbal u snegu, sankanje, trka u

dubokom snegu i konkurs za najlepšu sliku u snegu. Okupljanje je bilo zakazano u Biasci , a dogovor je bio da se na «Campo Blenio» ide zajedno. Prisutni su morati da ponesu sendviče, sanke, zimsku opremu i dobro raspoloženje.

26. januara je Svetosavka akademija u Luganu. Mogu da učestvuju i stariji omladinci. Za februar je predviđen «Karaoke parti – igre bez granica» i «Dečiji maskembal – konkurs za najbolju masku». Za mart je predviđena «Martovska priredba», a za Usrkrs «Najlepše i najjače jaje». U toku školske godine u planu je i «Memorijalni sportski dan» i «Kros RTS». Na kraju, u junu mesecu, u programu je «Vidovdanski susret».

Nažalost, postoje i oni koji tvrde da deca trebaju da se koncentrišu na italijanski jezik, te u kući pričaju isključivo na tom jeziku. Jedan nemački pedagog je rekao da dete lakše uči druge jezike, ako prvenstveno dobro savlada maternji.

Iz tog razloga, apelujem na sve roditelje srpske dece u Tićinu da upišu svoje mališane u dopunsku školu; da se druže sa ostalom decom i da kroz igru nauče srpski jezik, srpsku književnost, srpsku istoriju i srpsku geografiju.

Jezik nam je otadžbina i samo ako budemo dobro poznavali svoju kulturu i tradiciju, moći ćemo da cenimo i poštujemo tuđu.

Milica Radivojević

Srbin informisao švajcarske vojnike

0

BADEN — Nedavno je prostorije KUD Kolo Baden u Nojenhofu ispunio žagor mladića i devojaka, vojnika švajcarske vojske koji su došli na informativni razgovor u pripremi za odlazak na Kosovo i BiH.

Svake godine u našim prostorijama ugostimo švajcarske vojnike koji slušaju predavanje i dobijaju informaciju o državama i mestima u koje odlaze. Predavanje im je održao Goran Šmitran, poreklom Srbin, koji ima čin rezervnog majora u vojsci Švajcarske. Kao što to čini svake godine – priča Boško Lopušina, doskorašnji predsednik Kola, a danas u ulozi potpredsednika.

Pripadnike sam informisao o našoj kulturi i običajima, kako bi se upoznali sa sredinama u koje odlaze. Informisani su i o ostalim narodima koji žive na Balkanu. Verujem da će im te informacije biti od koristi, jer je za mnoge Kosovo, ali i BiH nepoznanica, tako da svake godine upriličimo jedno ovakvo informativno veče kako bismo vojnike koji odlaze na teren upoznali sa situacijom i svim potrebnim informacijama koje su zanimljive za ono čime će se oni baviti – priča Goran Šmitran, koji svake godine priprema švajcarske vojnike kad odlaze na Balkan.

To je uobičajeno da se švajcarski vojnici i na ovaj način upoznaju sa situacijom, sa kojom će se sresti tamo gde odlaze. Pogodno mesto smo pronašli ovde u Kolu gde su domaćini ljubazni i gostoprimljivi, pa je i to na neki način njihov prvi susret sa našim ljudima – dodao je Šmitran, naš zemljak.

A. Krasojevic

Milica Radivojević: Druga generacija stranaca i problemi integracije

0

Problem integracije stranaca u Ticinu je oduvek bio prisutan. Proteklih godina pokušavano je sa raznim programima, od strane Kantona, ali i na Nacionalnom nivou, međutim problem se nije rešavao u celosti.

Dolaze nove generacije, koje se školuju na teritoriji Švajcarske, ali njihove porodice imaju problem sa adaptacijom i nemaju utisak da im je Švajcarska otadžbina. Sa ovakom realnošću, koliko je moguće da se druga i treća generacija stranaca integriše u Švajcarsko društvo, prihvatajući da su deo kulture i života Konfederacije? Jednostavno pitanje na koje nema odgovora.

Živimo u jednom stereotipnom socijalnom miljeu, u kome je stranac često nepoželjan, a u nekim situacijama je i krivac za pojedine socijalne probleme.
Sigurno da takva realnost ne pomaže olakšavanje integracije, nego naprotiv pruža se utisak odaljavanja i odbacivanja. Fenomen koji se teško može kontrolisati, pogotovo kad je stranaca puno, ili kako bi najkritičniji rekli, previše.

Vraćajući se korak u nazad, šta precizno znači integracija?
Ako bi gledali termin u generalnom smislu, dolazimo do zaključka da su “integrisane” osobe koje perfektno govore zvanični jezik i poštuju običaje i tradiciju mesta u kome se nalaze. Posmatrajući iz tog ugla možemo konstatovati da su deca stranaca, svojim rođenjem, i pohađanjem Švajcarskoh škola, samim tim automatski integrisani.
Međutim ukoliko fenomen posmatramo malo bliže, moramo da priznamo da druga generacija živi u “getu”. Odgovornost ne leži ni u državi ni u porodicama stranaca.
Teška je situacija kada te već od osnovne škole kategorišu po tome koje prezime nosiš: ne profesori, nego ostali učenici koji čuju svaki dan reč “slavi” – imenica koja je često praćena sa pogrdnim pridevima. Takvi događaji se manifestuju u svakodnevnom životu stranaca, pa čak i kod onih malobrojnih koji se po svaku cenu trude da negiraju drugu polovinu sopstvenog identiteta.

Koncept identiteta trebao bi da služi kao kulturno bogastvo, ali je često “kamen oko vrata” pogotovo za one koji imaju dva. Teško je odlučiti na kojoj strani biti, mada mislim da i ne treba donositi radikalne odluke jer nema potrebe za tim. Živeti u jednoj zemlji, ali poštovati običaje i kulturu zemlje porekla, je idealna kombinacija da bi se obogatili svoje znanje i kulturu. Ne može se poštovati kultura jedne države, ako se ne poznaje ili ne poštuje kultura zemlje porekla.

Bitnu ulogu u svemu tome igra i porodica. Planirana i namerna edukacija sa ciljem da udaljava ljude od integracije, fenomen koji je često prisutan u nekim porodicama, može jako loše uticati na prihvatanje “drugačijeg”.
Sa druge strane, ko ima potrebu da se integriše – što je i dužnost i obaveza osobe koja je odlučila da živi ovde – mora shvatiti da je integracija proces koji ide mnogo dalje od pričati dobro jedan od nacionalnih jezika, i da integracija sigurno nije jednostavan i brz proces.



POSLEDNJE VESTI