Ne govorite nemački? Nema boravišne dozvole. Kanton Zug želi da ublaži ovo pravilo, ali ne za sve. Tačnije Vlada malog kantona u centralnoj Švajcarskoj ima nameru da odustane od pravila poznavanja nemačkog jezika za bogataše koji dolaze van teritorija EU.
Stranci iz Južne Afrilke, Ruski investitori i uopšte bogati stranci izvan EU biće izuzeti od obaveze da prate kurseve nemačkog jezika.
Pravilo će važiti za sve one koji dokažu da zarađuju više od jednog miliona godišnje ili da imaju oporezivi kapital od najmanje 20 miliona švajcarskih franaka.
Do sada za strance koji dolaze sa teritorije EU ne postoji obaveza da nauče nemački jezik.
Za SVP/UDC ovaj zakon je prava dilema. Sa jedne strane ova stranka desnog centra, smatra da je neophodno da bogati stranci ostanu u kantonu u plaćaju porez, a sa druge strane prava vrednost integracija se dobija samo ako ste dokazali znanje jezika u mestu u kome ste izabrali da živite.
Krajem juna 2015. godine u Švajcarskoj živi 1.974.907 stranih državljana. Objavljeno je danas od strane državnog sekretarijata za migracije. U periodu od januara do juna, imigracija je porasla za 2,2% (72.308 osoba) u odnosu na isti period prošle godine. U porastu je takođe i emigracija 8.3%, odnosno 33.646 osoba.
Imigracija koja dolazi iz zemalja UE-28/AELS je ostala stabilna (-0.6%) u odnosu na isti period 2014. godine. Od početka godine u Švajcarsku su primljene u okviru spajanja porodice 21.551 osoba, od kojih je nešto manje od 20% njih u porodici imaju nekoga sa Švajcarskim državljanstvom.
Od 1. juna 2015. godine počinje i poslednja godina kvota za radnike koje dolaze iz Rumunije i Bugarske (UE-2). Do 31. maja 2016. godine državljani zemalja UE-2 koji žele da uđu na Švajcarsko tržište rada podležu još uvek prelaznim periodima, tako da je kvota za 2015/2016 godinu, 1.207 boravišnih dozvola tipa “B” i 11.664 boravišnih dozvola kratkog trajanja “L”.
U petak 12. juna 2015. godine od 18:30 di 20:30 u prostorijama “Oratorio della Collegiata” u Belinconi, Via Magioria 12. održava se predavanje na temu institucija za treće doba.
Eksperti iz oblasti će obajsniti koje su usluge dopstupne starijim ljudima i na koji način oni mogu da pomognu.
Sastanci su organizovani za sve stanovnike Kantona Tićino i imaju za cilj da informišu naše starije sugrađane o uslugama koje pružaju socijalne institucije i organizacije na teritoriji kantona.
Gosti ovog predavanja će biti:
Simone Versi – Socijalni centar Belincona Antonella Lepori – ATTE Alessia Bianda – CCI (Centar za konsultacije i informacije pri kancelariji Delegata za integraciju stranaca)
Projekat je podržan od strane kantonalnog Delegata za integraciju stranaca, u okviru porgrama za intergraciju stranaca (PIC) 2014-2017.
Za sve informacije možete se obratiti Afričkoj zajednici u Tićinu (Comunità Africana del Ticino – CAT), 076 70 25 623, kao i putem email adrese: info@comafti.ch
Krajem juna u Briselu, predstavljeni su rezultati jedne studije EU, koja se bavila proučavanjem i istraživanjem integracije stranaca „trećih zemalja“. Kako piše „Sonntagzeitung“, Švajcarska je dobila veoma lošu ocenu. Od 38 evropskih zemalja, Švajcarska je čak na 21. mestu, čak i iza Francuske koja ima velikih problema sa integracijom stranaca.
Studija je ispitivala uslove za integraciju imigranata. U poređenju zapadne i severne Evrope, Švajcarska zaostaje. U nekim oblastima je čak i na poslednjem mestu. Njateža situacija je u oblasti zaštite od diskriminacije.
„Žrtve diskriminacije u švajcarskoj su lošije zaštićeni nego bilo ko drugde“, komentar je istraživanja. Oni nemaju podrški zakona protiv diskriminacije, ali ni zvaničnih savetovališta za te probleme.
Sa druge strane uslovi za dobijanje švajcarskog pasoša su previsoki, citira delove izveštaja „Sonntagzeitung“. U toj oblasti Švajcarska se nalazi na 31. mestu.
Što se tiče mogućnosti za spajanje porodica, radnika koji se nalaze na privremenom radu u Švajcarskoj, Konfederacija je zauzela 33. mesto.
Međutim, u jednoj oblasti Švajcarska je među prvim državama u Evropi, a to je medicinska nega. Ova oblast je optimalno prilagođena potrebama migranata, zaključuje studija. U tom pogledu Švajcarska je na drugom mestu. Ova tačka je verovatno najviše doprinela da na listi, Švajcarska napreduje za dva mesta u odnosu na prethodnu studiju na istu temu iz 2011. godine.
Ekspert za integracije iz Bazela Tomas Kesler (Tomas Kessler), smatra da rezultati studije nisu približni realnoj situaciji. On je naveo da „Sistem ocenjivanja, isključije realne okolnosti naših imigranta“.
Državni sekreterijat za migracije (SEM) je odbio da komentariše rezultate. „Istraživanje se mora prvo analizirati“, istakla je portparol Lea Vertheimer, „a političke mere, kao što je stvaranje anti-diskriminacione klime, nije zadatak SEM-a“.
Afrička zajednica u Tićunu, organizuje niz sastanaka na temu starosti. U saradnji sa ekspertima i specijalistima iz te oblasti, govoriće se o argumentima o trećem životom dobu, sa ciljem da se pruže korisne informacije penzionerima, i svima onima koji će uskoro doći u godine penzionisanja.
Sastanci su namenjenima svim stanovnicima Kantona Tićino, i biće organizovani tokom cele 2015. godine.
Datumi i mesta održavanja biće objavljeni u dnevnim novinama i putem društvenih mreža.
Projekat je podržan od strane kantonalnog Delegata za integraciju stranaca, u okviru Kantonalnog integracionog programa (PIC) 2014-2017.
Prva u nizu tematskih večeri, biće organizovana u Belinconi, Via Magoria 12, u prostorijama „Oratorio della Collegiata“, u petak 29. maja 2015 godine, sa početkom od 18:30.
Program:
18:30 Uvodni, pozdravni govor
18:45 Predstavljanje programa aktivnosti u narednom periodu
19:30 Aperitivo organizovan od strane Afričke zajednice
Prijave za učešće su do 27. maja 2015. godine na brojevima telefona 076 70 25 623, kao i putem email adrese: info@comafti.ch
Za sve informacije možete se obratiti Afričkoj zajednici u Tićinu (Comunità Africana del Ticino – CAT) na gore navedenom broju telefona.
Trećina stanovništva starijeg od 15 godina ima takozvanu migracijsku prošlost, koja obuhvata ona bez švajcaskog pasoša, oni koji su postali Švajcarci i oni koji su rođeni u Švajcarskoj od strane roditelja koji su rođeni u inostranstvu.
Studija koja je objavljena u četvrtak, analizirala koliko su bile jednake mogućnosti za integraciju osoba sa i bez migracijskom prošlošću.
Utvrđeno je da osobe bez migracijske prošlosti imaju poveranja u švajcarsku policiju (54,5%), u pravni sistem 46,2% i u politički sistem samo 36,1%. Procenti su “znatno veći” među osobama sa migrantskom prošlošću, sa najvećom razlikom u stavovima koji se odnose na policiju – nivo poverenja je veći za 1,4%.
Studija je primetila da su se razlike u prihodima i životnim uslovima između ljidi sa i bez migracionom prošlošću jedva promenila u proteklih pet godina.
Međutim jedna od razlika koja može da zabrine je političko učešće. Između 2010. i 2013. godine procenat osoba sa migracionom prošlošću u učešću na federalnim glasanjima, opao je za 10%. Dok su Švajcarci bez mirgracione prošloću ostali na istom nivou.
BELLINZONA — U okviru Kantonalnog programa za integracije (PIC 2014 -2017), Kanton Tićino je realizovao dva nova servisa koja su od prvog aprila na raspolaganju gradjanima. Centar za konsultacije i informacije (Centro di consulenza e informazione – CCI), koji je namenjen novim stanovnicima, i Centrar za pomoć u situacijama rasizma i diskriminacije (Centro ascolto razzismo e discriminazione – CARDIS), koji daje pomoć svim žrtvama rasne diskriminacije.
Davanje prve informacije i dobrodošlice novim stanovnicima Konfederacije, kako švajcarcima, tako i stranicma, jesu centralana aktivnost novog programa za integracije, realizovanog u saradnji sa Kantonima i opštinama. Kako je navedeno u programu, lokalne vlasti su prvi i glavni kontakt koji novopridošli stanovnici imaju sa institucijama. Nadležno Kantonalno Ministarstvo je već 2011. godine preko Kancelarije delegata za integraciju stranaca, kroz publikaciju “Tićino ukratko”, a uz pomoć dvadeset opština, distribuiralo opšte informacije o Kantonu Tićino na 12 jezika.
Kroz realizaciju Centra za konsulatacije i informacije, Kanton želi da postigne dva cilja. Kao prvo biće ponuđen telefonski servis o prvim informacijama novim stanovnicima, koji će biti dostupan četvrtkom od 9 do 12 i od 13 do 16 časova na broju telefona 0848 14 72 12 (cci@ti.ch). Kao drugo, CCI garantuje jedan servis koji je namenjen kao sredstvo za obraćanje organima javne vlasti, a namenjen je običnim građanima, kao i zajednicima stranaca, koji će moći da se informišu o svim aspektima integracija pozivom na broj 0848 14 72 11 (cci@ti.ch), svakim radnim danom.
Sa druge strane CARDIS je novi servis u Tićinu, koji je namenjen za informisanje, davanje smernica žrtvama rasne, etničke, religijske diskriminacije kao i diskriminacije u pogledu zemlje porekla, pravnog statusa ili državljanstva, o mogućnosti zaštite njihovih prava i rešavanje konfliktnih situacija. CARDIS je podržan od strane “Savetodavne mreže za žrtve rasizma” (Rete di consulenza per le vittime del razzismo), koji je pod pokroviteljstvom Federalne komisije protiv rasizma (Commissione federale contro il razzismo) i Humanrighits.ch, koji kordinišu sistematsko praćenje rasne diskriminacije u Švajcarskoj. Servis će biti otvoren četvrtkom od 9 do 11 i od 13 do 15 časova, takođe je dostupan i besplatni broj 0800 194 800 i e-mail (cardis@discriminazione.ch). Više informacija možete naći na internet stranici www.discriminazione.ch
Za informacije o politici integracije stranaca u Kantonu Tićino možete posetiti sajt Kancelarije kantonalnog Delegata za integracije (http://www4.ti.ch/index.php?id=76039). Takođe na interenetu je dostupna i publikacija “Tićino ukratko” koju možete preuzeti sa adresse http://www4.ti.ch/di/sg/cosa-facciamo/integrazione-degli-stranieri/il-ticino-in-breve/.
Kao i prethodnih godina, “Nedelja protiv rasizma” će se održati u nekoliko švajcarskih kantona u periodu pre i posle 21. marta kada je i “Međunarodni dan za eliminaciju rasne deskriminacije”. Dešavanja u tokom “Nedelja protiv rasizma” imaju za cilj podizanje svesti kod građana, ali i kod različitih ciljnih grupa. Jedan od ciljeva je da podrži, promoviše i unapredi prevenciju rasizma i diskriminacije, kroz različite sadržaje kao što su konferencije, debate, izložbe, film, pozorište.
U 2012. godini Kantoni u francuskom govornom području, Tićino, i još nekoliko “latinskih” gradova u švajcarskoj, udružili su se u zajedničku kampanju za podizanje svesti protiv rasizma. Rezultat ove saradnje jeste i internet portal settimanacontroilrazzismo.ch, koji je kreiran kao sredstvo za predstavljanje različitih aktivnosti koje se organizuju u toku “Nedelja protiv rasizma”, od strane javnih institucija, ali i onih privatnih.
Prva “Nedelja protiv rasizma“ je organizovana marta 2000. godine u Kvebeku (Kanada) nakon čega su inicijativu prihvatili i u ostalim delovima sveta. Inicijativa je inspirisana voljom UN da se nedelje u periodu oko “Međunarodnog dana za eliminaciju rasne diskriminacije” razviju kao jedan vid solidarnosti.
BERN — Konačni rezultati današnjeg referenduma u Švajcarskojpokazali su da su glasači, koji su izašli na izjašnjavanje, u značajnoj većini odgovorili negativno na sva tri pitanja koja su im postavljena.
Švajcarci su ubedljivom većinom od 74,1 odsto odbacili tzv. „Ekopop inicijativu“ da se ograniči broj imigranata i azilanata.
Predlagači ove inicijative smatrali su da to treba učiniti jer se broj imigranata naglo povećava, dok su protivnici naglašavali da je predlog ksenofobičan, a uz to i apsurdan, jer švajcarska privreda u velikoj meri počiva na radu imigranata.
Glasači su u februaru tesnom većinom prihvatili uvođenje kvote za imigrante iz država članica EU, što je poljuljalo odnose nečlanice Švajcarske sa Unijom, s kojom ima najintenzivnije ekonomske odnose.
Kao razlozi za sada predloženo pooštravanje imigrantske politike navođeni su očuvanje domaće kulture i mogućnosti zapošljavanja, kao i porast populacije koji je veći nego ikada i „narušava idilično prirodno okruženje“ ove zemlje.
Prema zvaničnim statistikama, stranci već čine gotovo četvrtinu od osam miliona stanovnika Švajcarske. Predlagači ograničavanja imigracije isticali su da se zbog nje stanovništvo zemlje godišnje povećava do 1,4 odsto, pa bi 2050. Švajcarska mogla da ima čak 12 miliona stanovnika.
Protiv predloga da se ukinu neke poreske olakšice za bogate strance, koji žive u Švajcarskoj ali ne posluju u njoj, glasalo je 59,2 odsto građana koji su izašli na referendum.
Stranci iz te kategorije prema švajcarskom zakonodavstvu mogu da izaberu da budu oporezovani na osnovu svojih troškova, a ne na osnovu prihoda.
U Švajcarskoj živi 5.729 milionera i milijardera sa stranim pasošem, koji ovoj zemlji ukupno plaćaju oko milijardu švajcarskih franaka (830 miliona evra) poreza godišnje.
To je daleko manje nego da su oporezovani kao prosečni švajcarski poreski obveznici, ističu levici naklonjene stranke i sindikati koji su pokrenuli inicijativu za drugačije oporezovanje bogatih stranaca.
Protivnici te inicijative, međutim, naglašavali su kako bogati stranci ipak znatno doprinose švajcarskom prihodu od poreza i direktno „upumpavaju“ ogromne sume u lokalnu ekonomiju. Upozoreno je da bi mnogi od njih napustili zemlju ukoliko bi se suočili sa višim porezima.
Ni inicijativa „Spasimo naše švajcarsko zlato“ nije naišla na podršku više od tri četvrtine Švajcaraca, koji su izašli na referendum.
Tom inicijativom bilo je predviđeno da se Švajcarskoj nacionalnoj banci (SNB) zabrani prodaja zlata, da se sve švajcarsko zlato koje se čuva u inostranstvu, pretežno preko Atlantika, vrati u zemlju, kao i da zlato mora da čini 20 odsto imovine SNB.
Švajcarci su poslušali apele stručnjaka ove banke da daju negativan odgovor na to referendumsko pitanje, jer bi inače SNB imala vezane ruke, s mogućim katastrofalnim posledicama.
Izračunato je, između ostalog, da bi SNB u slučaju prihvatanja te inicijative bila primorana da do 2019. godine otkupljuje oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje zlata.
Na referendum je, kako se pokazalo, izašlo manje od polovine švajcarskih glasača, koji su, možda, malo umornih zbog prakse da im se najraznovrsnija referendumska puitanja postavljaju svaka tri meseca kao demonstracija famozne švajcarske „direktne demokratije“, prenosi AFP.
LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.
Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.
Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.
Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše „Blik“.
Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.
„Ne“ za Ekopop inicijativu
Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu „ne“ Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno „ne“ je za inicijativu SV-a „Spasite švajcarsko zlato“ (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno „da“ socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.
