Home Dijaspora Naša deca, naša budućnost

Naša deca, naša budućnost

184
0

LUGANO — Srpska dopunska škola u Tićinu je dobila novu učiteljicu, Žaklinu Nikolić, koja nam je detaljno opisala školski program za ovu godinu.

Dobila sam zadatak da se upoznam sa novom učiteljicom koja je nedavno došla u Tićino. Iskreno, razmisljala sam kako da počnem razgovor, a onda sam rešila da se držim zlatnog pravila: samo spontano.

Stigla sam u Belinconu, a na Trgu Sunca me čekala jedna otmena i elokventna dama, naša nova profesorka Žaklina Nikolić, rodom iz Lazarevog grada, koju je poslalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da u toku školske 2013/14. godine izvodi nastavu u dopunskoj skoli na srpskom jeziku.

Napokon, posle izvesnog vremena, došla je u Tićino profesorka koja je dostojno nasledila našu dragu i nikad zaboravljenu , učiteljicu Mirjanu Todorović – Banković, koja je prva doprinela razvoju i prosperitetu srpske dopunske škole u ovom Kantonu.

Profesorka Nikolić me oduševila svojom spontanošcu i pedagoškim pristupom. Sele smo da uz kafu porazgovaramo o njenom dolasku. «Poslednje četiri godine sam službovala na istim poslovima u Nemačkoj. Tamo sam predavala u šest gradova, učila oko 120 đaka, imala sam sjajnu saradnju sa našom crkvom, oformila sam prvu srpsku školu i prvu srpsku biblioteku, igraonicu za malu decu i srpski kulturni centar  u gradu Karlsruhe. Organizovala sam mnoge priredbe, izložbe, svečane akademije, radionice, predavanja, sportska takmičenja, druženja. Bila sam aktivni učesnik u renoviranju našeg kupljenog hrama «Presvete Paraskeve» u Nemačkoj» – rekla je za naš list profesorka Žaklina.

Kada je stigla na teritoriju Tićina, sačekala je gospodja Vesna Mićić, majka đaka Nikole. Kod nje je boravila pet dana, a sada ima iznajmljenu sobicu u glavnom gradu Kantona.

Roditelji, a i ostali Srbi, su je dočekali raširenih ruku. Međutim, kada je stupila na dužnost, susrela se da nekim poteskoćama: nije imala ni spisak učenika od prošle školske godine, ni jednu školu na terenu, apsolutno ništa od čega se moglo krenuti.

Za nepuna dva meseca oduševila je sve meštane. Počela je sa radom istog dana, jer je naš sveštenik, otac Đorđe Lukić, sačuvao jednu grupu đaka predajući im veronauku, na čemu mu je veoma zahvalna. Posle samo dva

sata od njenog dolaska, časovi su počeli u klubu «Sveti Sava» u Belinconi. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Neđom Đokićem, Duškom Bajićem, Željkom Milićevićem, ponudila je saradnju. Kupili su školsku tablu, video bim i obezbedili užinu za svakog mališana. U kratkom roku broj đaka se povećao i dobili su školski prostor. Svemu je predhodilo veliko angažovanje roditelja učenika naše zajednice.

Ljudi su ovde prepoznali želju profeskorke Žakline da se škola u Tićinu postavi na noge i to je dalo rezultate. Sada ima 105 upisanih đaka , ali broj nije konačan jer konstantno raste. Ova divna gospođa je reanimirala srpsku dopunsku školu na našoj teritoriji i podigla je kao što se Feniks podigao iz pepela.

Velikodušnost, humanost, stpljenje, dobrota, požrtvanost, preciznost, druželjubivost su odlike koje su me očarale kod naše nove profesorke.

U tako kratkom roku uspela je da organizuje «Žurku dobrodošlice» za svu decu i roditelje , a u klubu je bilo oko 150 prisutnih, «Školski program» u Belinconi u okviru donatorske večere Srpske Pravoslavne Crkve, «Predavanje Milanski Edikt» i «Školski program» u Luganu.

Kalandar do kraja školske godine je već pun novih i zanimljivih događaja. Sredinom decembra đaci škole imali su priliku da učestvuju na  «Dan na snegu» U toku dana, pristutni su prisustvovali raznim aktivnostima, kao što su: grudvanje, fudbal u snegu, sankanje, trka u

dubokom snegu i konkurs za najlepšu sliku u snegu. Okupljanje je bilo zakazano u Biasci , a dogovor je bio da se na «Campo Blenio» ide zajedno. Prisutni su morati da ponesu sendviče, sanke, zimsku opremu i dobro raspoloženje.

26. januara je Svetosavka akademija u Luganu. Mogu da učestvuju i stariji omladinci. Za februar je predviđen «Karaoke parti – igre bez granica» i «Dečiji maskembal – konkurs za najbolju masku». Za mart je predviđena «Martovska priredba», a za Usrkrs «Najlepše i najjače jaje». U toku školske godine u planu je i «Memorijalni sportski dan» i «Kros RTS». Na kraju, u junu mesecu, u programu je «Vidovdanski susret».

Nažalost, postoje i oni koji tvrde da deca trebaju da se koncentrišu na italijanski jezik, te u kući pričaju isključivo na tom jeziku. Jedan nemački pedagog je rekao da dete lakše uči druge jezike, ako prvenstveno dobro savlada maternji.

Iz tog razloga, apelujem na sve roditelje srpske dece u Tićinu da upišu svoje mališane u dopunsku školu; da se druže sa ostalom decom i da kroz igru nauče srpski jezik, srpsku književnost, srpsku istoriju i srpsku geografiju.

Jezik nam je otadžbina i samo ako budemo dobro poznavali svoju kulturu i tradiciju, moći ćemo da cenimo i poštujemo tuđu.

Milica Radivojević