Plaćena reklama

SRF “Mini zwei Dihei” — Deca između dve kulture i dve domovine

0
© SRF

Dva jezika, dve kulture, dve domovine. Ovo je svakodnevnica za veliki broj dece koja žive u Švajcarskoj, između ostalih i za Merisu iz Srbije.

U dečijem programu “Mini zwei Dihei” na kanalu SRF, redovno se prikazuju kratki portreti u kojima deca, koja vode poreklo iz neke druge zemlje, opisuju svoj život u Švajcarskoj.

Ove sezone prikazana je i epizoda sa Merisom iz Srbije.

Trećini dece koja živi u Švajcarskoj odrastanje sa dva jezika i dve kluture je svakodnovnica. U ovom programu SRF prikazuje kako deca doživljavaju i žive kulturnu raznolikost kod kuće i zašto im je zanimljivo što imaju dve domovine. 

Epizode sa decom iz drugih država dostupne su na aplikaciji YouTube Kids “SRF Kids”

Kantonalne kancelarije za migraciju

0
Foto: Ti-Press / Samuel Golay

Kantonalne kancelarije za migracije i kancelarije za tržište rada.


AG – Kanton Aargau

Amt für Migration und Integration Kanton Aargau (MIKA)
Bahnhofstrasse 88
Postfach
5001 Aarau
Tel.: +41 62 835 18 60
Fax: +41 62 835 18 38
Internet


AI – Kanton Appenzell Innerrhoden

Verwaltungspolizei
Amt für Ausländerfragen
Marktgasse 2
9050 Appenzell
Tel.: +41 71 788 95 21
Fax: +41 71 788 95 29
Internet (Verwaltungspolizei)
Internet (Amt für Ausländerfragen)

Arbeitsamt
Marktgasse 2
9050 Appenzell
Tel.: +41 71 788 96 61
Fax: +41 71 788 96 69
Internet


AR – Kanton Appenzell Ausserrhoden

Amt für Inneres
Abteilung Migration
Landsgemeindeplatz 2
Postfach 162
9043 Trogen
Tel.: +41 71 343 63 33
Fax: +41 71 343 63 39
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Regierungsgebäude
9102 Herisau
Tel.: +41 71 353 61 11
Fax: +41 71 353 63 69
Internet


BE – Kanton Bern / Canton de Berne

Amt für Bevölkerungsdienste des Kantons Bern
Ostermundigenstrasse 99B
3006 Bern
Tel.: +41 31 633 53 15
Fax: +41 31 633 42 40
Internet

Stadt Bern

Einwohnerdienste, Migration und Fremdenpolizei der Stadt Bern
Postfach
3001 Bern
Tel.: +41 31 321 53 00
Fax: +41 31 321 52 09
Internet

Stadt Thun

Einwohnerdienste der Stadt Thun
Hofstettenstrasse 14
Thunerhof
Postfach 145
3602 Thun
Tel.: +41 33 225 82 49
Fax: +41 33 225 82 44
Internet

Amt für Wirtschaft
Laupenstrasse 22
3008 Bern
Tel.: +41 31 633 58 10
Fax: +41 31 633 58 02
Internet

Stadt Biel / Ville de Bienne

Einwohner- und Spezialdienste
Bereich Migration
Neuengasse 28
Postfach 1120
2501 Biel/Bienne
Tel.: +41 32 326 12 25
Fax: +41 32 326 12 91
Internet


BL – Kanton Basel-Landschaft

Amt für Migration und Bürgerrecht
Parkstrasse 3
Postfach 72
4402 Frenkendorf
Tel.: +41 61 552 51 61
Fax: +41 61 921 04 24
Internet

Amt für Industrie, Gewerbe und Arbeit
Bahnhofstrasse 32
4133 Pratteln
Tel.: +41 61 552 77 77
Fax: +41 61 552 77 88
Internet


BS – Kanton Basel-Stadt

Bevölkerungsdienste und Migration
Migrationsamt
Spiegelgasse 12
4001 Basel
Tel.: +41 61 267 71 71
Fax: +41 61 267 70 80
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit (AWA)
Utengasse 36
Postfach
4005 Basel
Tel.: +41 61 267 87 87
Internet


FL – Fürstentum Liechtenstein

Ausländer- und Passamt
Städtle 38
FL-9490 Vaduz
Tel.: +423 236 61 41
Fax: +423 236 61 66
Internet

Amt für Volkswirtschaft
Gerberweg 5
FL-9490 Vaduz
Tel.: +423 236 68 71
Fax: +423 236 68 89
Internet


FR – Canton de Fribourg / Kanton Freiburg

Service de la population et des migrants
Route d’Englisberg 9-11
1763 Granges-Paccot
tél. : +41 26 305 14 92
fax : +41 26 305 50 23
Internet

Service de la population et des migrants
Section main d’œuvre étrangère
Route d’Englisberg 11
1763 Granges-Paccot
tél .: +41 26 305 24 86
fax : +41 26 305 24 82
Internet


GE – Canton de Genève

Office cantonal de la population et des migrations
88, Route de Chancy
Case postale 2652
1211 Genève 2

Central d’appels service étrangers
tél. : +41 22 546 46 03
fax : +41 22 546 48 10
Internet

Office cantonal de l’inspection et des relations du travail
Service de la main-d’œuvre étrangère
5, rue David-Dufour
Case postale 64
1211 Genève 8
tél. : +41 22 388 74 00
fax : +41 22 388 74 11
Internet


GL – Kanton Glarus

Abteilung Migration
Postgasse 29
8750 Glarus
Tel.: +41 55 646 68 90
Fax: +41 55 646 68 91
Internet

Inspektorat Arbeitsmarkt
Zwinglistrasse 6
8750 Glarus
Tel.: +41 55 646 66 92
Internet


GR – Kanton Graubünden

Amt für Migration und Zivilrecht
Fremdenpolizei / Asyl und Rückkehr
Karlihof 4
7001 Chur
Tel.: +41 81 257 30 01
Fax: +41 81 257 21 46
Internet

Amt für Industrie, Gewerbe und Arbeit
Grabenstrasse 9
7000 Chur
Tel.: +41 81 257 23 46
Fax: +41 81 257 21 73
Internet

Amt für Migration und Zivilrecht
Bürgerrecht und Zivilrecht/Integration
Engadinstrasse 24
7001 Chur
Tel.: +41 81 257 26 32
Internet


JU – Canton du Jura

Service de la population (Spop)
1, rue du 24-Septembre
2800 Delémont
tél. : +41 32 420 56 80
fax : +41 32 420 56 81
Internet

Service de l’économie et de l’emploi
Main-d’œuvre étrangère
Rue de la Jeunesse 1
2800 Delémont
tél. : +41 32 420 52 10
fax : +41 32 420 52 11
Internet


LU – Kanton Luzern

Amt für Migration
Fruttstrasse 15
6002 Luzern
Tel.: +41 41 228 77 80
Fax: +41 41 210 15 87
Internet

WAS Wirtschaft Arbeit Soziales
wira Luzern
Bürgenstrasse 12
Postfach 3439
6002 Luzern
Tel.: +41 41 228 68 88
Fax: +41 41 228 69 35
Internet


NE – Canton de Neuchâtel

Service des migrations
Rue de Tivoli 28
Case postale 1
2002 Neuchâtel
tél. : +41 32 889 63 10
fax : +41 32 889 98 23
Internet

Service des migrations
Office de la main-d’œuvre
Rue de Tivoli 28
Case postale 1
2002 Neuchâtel
tél. : +41 32 889 63 10
fax : +41 32 889 62 70
Internet


NW – Kanton Nidwalden

Amt für Justiz
Migration
Kreuzstrasse 2
Postfach 1242
6371 Stans
Tel.: +41 41 618 44 90 / +41 41 618 44 91
Fax: +41 41 618 44 87

Arbeitsamt
Stansstaderstrasse 54
Postfach 1251
6371 Stans
Tel.: +41 41 618 76 54
Fax: +41 41 618 76 58
Internet


OW – Kanton Obwalden

Amt für Migration
Verwaltungsgebäude
St. Antonistrasse 4
Postfach 1149
6061 Sarnen
Tel.: +41 41 666 66 70
Fax: +41 41 666 66 75
Internet

Amt für Arbeit
Verwaltungsgebäude
St. Antonistrasse 4
Postfach 1149
6061 Sarnen
Tel.: +41 41 666 63 33
Fax: +41 41 660 11 49
Internet


SG – Kanton St. Gallen

Migrationsamt
Oberer Graben 38
9001 St. Gallen
Tel.: +41 58 229 31 11
Fax: +41 58 229 46 08
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Davidstrasse 35
9001 St. Gallen
Tel.: +41 58 229 48 38
Fax: +41 58 229 47 80
Internet

Migrationsamt
Ausweisstelle
Oberer Graben 32
9001 St. Gallen
Tel.: +41 58 229 36 31
Fax: +41 58 229 46 08
Internet


SH – Kanton Schaffhausen

Migrationsamt und Passbüro
Verwaltungsgebäude Mühlental
Mühlentalstrasse 105
8200 Schaffhausen
Tel.: +41 52 632 74 76
Fax: +41 52 632 78 23
Internet

Kantonales Arbeitsamt
Mühlentalstr. 105
8200 Schaffhausen
Tel.: +41 52 632 72 62
Fax: +41 52 632 77 23
Internet


SO – Kanton Solothurn

Migrationsamt
Ambassadorenhof
Riedholzplatz 3
4509 Solothurn
Tel.: +41 32 627 28 37
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Untere Sternengasse 2
4509 Solothurn
Tel.: +41 32 627 94 11
Internet


SZ – Kanton Schwyz

Amt für Migration (AFM)
Steistegstrasse 13
Postfach 454
6431 Schwyz
Tel.: +41 41 819 22 68
Fax: +41 41 819 22 79
Internet

Amt für Arbeit
Lückenstrasse 8
Postfach 1181
6431 Schwyz
Tel.: +41 41 819 16 26
Fax: +41 41 819 16 29
Internet


TG – Kanton Thurgau

Migrationsamt des Kantons Thurgau
Multiplex 1
Langfeldstrasse 53 A
8510 Frauenfeld
Tel.: +41 58 345 67 67
Fax: +41 58 345 67 68
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Rechtsdienst und Entscheide / Ausländische Arbeitskräfte
Verwaltungsgebäude
Promenade
8510 Frauenfeld
Tel.: +41 58 345 54 13 / +41 58 345 54 14
Fax: +41 58 345 54 01
Internet


TI – Cantone Ticino

Sezione della popolazione
Ufficio della migrazione
Quartiere Piazza
Via Lugano 4
6500 Bellinzona
tel.: +41 91 814 55 00
fax: +41 91 814 55 09
Internet

Ufficio per la sorveglianza del mercato del lavoro
Viale Stefano Franscini 17
6501 Bellinzona
tel.: +41 91 814 37 91
fax: +41 91 814 47 86
Internet


UR – Kanton Uri

Amt für Arbeit und Migration
Abteilung Migration
Klausenstrasse 4
6460 Altdorf
Tel.: +41 41 875 22 44
Fax: +41 41 875 27 92
Internet

Amt für Arbeit und Migration
Klausenstrasse 4
6460 Altdorf
Tel.: +41 41 875 24 04
Fax: +41 41 875 24 37


VD – Canton de Vaud

Service de la population
Avenue de Beaulieu 19
Case postale
1014 Lausanne
tél. : +41 21 316 46 46
fax : +41 21 316 46 45
Internet

Ville de Lausanne

Service du contrôle des habitants
Rue du Port-Franc 18
Case postale 5354
1002 Lausanne
tél. : +41 21 315 31 33
Internet

Service d’emploi
Rue Caroline 11
1014 Lausanne
tél. : +41 21 316 61 04
fax : +41 21 316 60 36
Internet


VS – Canton du Valais / Kanton Wallis

Service cantonal de la population et des migrations
Avenue de la Gare 39
Case postale 405
1950 Sion
tél. : +41 27 606 55 52 / +41 27 606 55 53
fax : +41 27 606 55 54
Internet

Section commerce, patentes et main-d’œuvre
Avenue du Midi 7
Case postale 478
1951 Sion
tél. : +41 27 606 73 10
Internet


ZG – Kanton Zug

Amt für Migration (AFM)
Aabachstrasse 1
Postfach
6301 Zug
Tel.: +41 41 728 50 50
Fax: +41 41 728 50 59
Internet

Volkswirtschaftsdirektion
Amt für Wirtschaft und Arbeit
Aabachstrasse 5
Postfach
6301 Zug
Tel.: +41 41 728 55 20
Fax: +41 41 728 55 29
Internet


ZH – Kanton Zürich

Migrationsamt des Kantons Zürich
Berninastrasse 45
Postfach
8090 Zürich
Tel.: +41 43 259 88 00
Fax: +41 43 259 88 10
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit (AWA)
Walchestrasse 19
Postfach
8090 Zürich
Tel.: +41 43 259 26 26
Fax: +41 43 259 49 24
Internet


Poslednja promena 06.07.2020

Naturalizacija u Švajcarskoj povećava godišnji prihode za više od 5000 franaka

0
foto: © Ti-Press / Samuel Golay

Oni koji se odluče za švajcarsko državljanstvo videće da će im se godišnji prihodi povećati u proseku za 5000 franaka u narednih 15 godina. Ovo je rezultat istraživanja koje je sporveo Federalni tehnološki institut u Cirihu (ETH), uzimajući u obzir radnike koji su pre dobijanja švajcarskog državljanstva imali pasoš neke od zemalja bivše Jugoslavije i Turske.

“Sticanje državljanstva deluje kao katalizator integracije”, izjavljuje u današnjem saopštenju ETH-a, Dominik Hangartner, profesor političke analize i koautor studije, koja je sporvedena u saradnji sa Univerzitetom Stanford. Hangartner ističe da su pozitivni efekti veći sa malim platama i marginalizovanim grupama.

Da bi isključili druge faktore koji bi doveli do povećanje prihoda, studija je prikupila podatke iz 46 opština u nemačkom delu Švajcarske, gde se o naturalizaciji odlučivalo tajnim glasanjem do 2003. godine. Pažnja je bila usmerena na zahteve za naturalizaciju koji su prihvaćeni ili odbačeni zbog malog razloga. Uz pomoć centralne kancelarije AVS-a, zarade su upoređivane u godinama pre i posle odluke o državljanstvu.

Na povećanje prihoda nisu imali uticaja, pol, poreklo ili primanja pre naturalizacije. “Naša studija pokazuje da naturalizacija promoviše dugoročnu ekonomsku integraciju”. “Što ranije osoba postane švajcarski državljanin, to su veći pozitivni efekti na integraciju i prihod”, zaključuje Hangartner.

U kojim slučajevima se može izgubiti švajcarsko državljanstvo

0

Zakon predviđa nekoliko slučajeve u kojima švajcarske vlasti mogu poništiti ili oduzeti švajcarsko državljanstvo.

Švajcarski pasoš nije večan. Švajcarski državljanin može izgubiti državljanstvo na različite načine, koji su navedeni u Švajcarskom zakonu o državljanstvu. Evo par primera koji mogu da dovedu do toga da se ostane bez švajcarskog državljanstva.

Dobrovoljni odlazak

Svi švajcarski iseljenici koji žive van švajcarske i imaju dvojno državljanstvo mogu se dobrovoljno odreći njihovog švajcarskog državljanstva. Da bi to učinili moraju dobrovoljno podneti zahtev za prestanak državljanstva švajcarske u nadležnom konzulatu ili ambasadi.

Prekoračenje rokova za prijavu

Dete čiji su roditelji švajcarski državljani, a rođeno je u inostranstvu i poseduje drugo državljanstvo, automatski gubi pravo na švajcarsko državljanstvo nakon što napuni 25. godina. Osim u slučaju kada se pismeno obrati švajcarskim vlastima izjavom da želi da zadrži švajcarsko državljanstvo. Ako je rok za prijavu prekaročen, osoba ima deset godina vremena da podnese zahtev za vraćanje državljanstva.

Poništenje

Državljanstvo se može poništiti do osam godina nakon dobijanja državljanstva. Državni sekretarijat za migracije (SEM), može pokrenuti ovaj postupak ako je osoba podnela lažne izjave ili skrivene materijalne činjenice u cilju dobijanja državljanstva. To znači da je neko dobrovoljno davao lažne izjave i informacije vlastima, na primer u slučajevima venčanja iz interesa. Svake godine Državni sekretarijat za migracije (SEM) poništi pedesetak naturalizacija. Ukoloko se neka osoba nakon dobijanja šavajcarskog, odrekla svog starog državljanstva, mora pokušati da ga povrati, u suprotnom ostaje bez iakavog državljanstva – apolide. U slučajevima poništenja, novi zahtev za naturalizaciju može se podneti nakon dve godine.

Oduzimanje

Zakon previđa mogućnost da se oduzme državljanstvo onome ko ima dvojno državljanstvo, ako ponašanje te osobe izaziva ozbiljnu štetu interesima ili ugledu Švajcarske. To su ekstremni slučajevi u kojima su osobe krive za špijunažu, diplomatsku izdaju, terorizam, ekstremizam, organizovani kriminal, genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Oduzimanje državljanstva se može primeniti i u slučajevima ako neka osoba trajno ugrožava dobre odnose Švajcarske sa stranom državom. Mera se može preduzeti samo ako je lice osuđeno za jedan od gore navedenih prekršaja i samo ako ima drugo državljanstvo.

Od stupanja na snagu ovog zakona 1953. godine, Švajcarska nije nikada oduzela državljanstvo osobi sa dvojnim državljanstvom. Međutim, između 1940. godine i 1952. godine, državljanstvo je oduzeto 86 puta. Jedan od poslednjih slučajeva se desio 1945. godine je jedanom stanovniku kantona Obvaldo koji je bio bilzak nacistima u Nemačkoj.

Da li su “ić” kandidati diskriminisani?

0
© Ti-Press

Da li su kandidati sa prezimenima koji nisu tipčno Švajcarska diskriminisani od strane birača? Studija koju su sproveli Nenad Stojanović i Lea Portman (Lea Portmann) u šest opština u Cirihu, na Opštinskim izborima 2014. godine, pokazala je da postoji “blagi, negativni efekat, ali ipak značajan i ponekad odlučujući”. Do ovog zaključka došli su zahvaljujući mogućnosti “precrtavanja” neželjenih kandidata koju birači imaju.

Kandidati su se suočili sa većim poteškoćama na listama desnice i desnog centra (UDC/SVP i PLR). Ova pojava je prisutna i na listi PPD, dok je situacija mnogo bolja na listama levice, ma da i ona nije “imuna”.

“Teže je otkriti da li ovaj fenomen postoji i u drugim zemljama, jer je Švajcarska jedina zemlja u kojoj je moguće izdvojiti imena”, objašnjava Stojanović. “Iz tog razloga Švajcarski slučaj je veoma interesantan i sutudija je objavljenja i u Američkom časopisu Political Behaviour”.

Tićino je poseban slučaj, jer na opštinskim izbirima nije moguće “precrtati” ime kandidata. Ova metoda, primenjena u studiji, ne može se primeniti u Kantonu Tićino: “U principu, u poređenju sa drugim kantonima, kandidati u Tićinu imaju veću šansu da se odupru eventualnoj diskriminaciji od strane birača, ali se to može negativno odraziti na ukupan rezultat stranke – ističe Stojanović.

Ovo istraživanje u slučaju Opštinskih izbora u Cirihu je uvod u studiju koja će biti rađena na uzorcima Federalnih izbora 2015. godine.

Od 2018. teže do Švajcarskog pasoša

0
foto: © Ti-Press / Samuel Golay

Od ove godine biće teže dobiti Švajcarski pasoš. Prema novom Zakonu o državljanstvu (LCit), državljanstvo Švajcarske mogu dobiti samo one osobe koje imaju dozvolu boravka u Švajcarskoj (viza C), žive na teritoriji Konfederacije najmanje deset godina i dobro su integrisani.

Na primer, ko želi da postane Švajcarski državljanin moraće da polaže da zna da se izražava na jednom od nacionalnih jezika, ne samo usmeno, već i pisanim putem. Biće tražen A2 (osnovni nivo) za pisani i B1 (srednji nivo) za usmeni, u skladu sa vrednostima utvrđenim u Zajedničkom evropskom referentnom okviru. Poznavanje jezika će se utvrđivati na ispitu.

Stranci čiji je maternji jezik jedan od nacionalnih jezika neće morati polagati jezički ispit. Isto važi i za one koji su pohađali pet godina neke škole u Švajcarskoj ili u zemljama u kojima se govori neki od nacionalnih jezika (Italija, Nemačka, Francuska).

Prema dosadašnjoj praksi svako ko je živeo u Švajcarskoj 12 godina mogao je da se prijavi za dobijanje Švajcarskog državljanstva. Od januara 2018. godine to će moći da učine samo oni sa C vizom, ali je dužina neophodnog boravka u Švajcarskoj smanjena na 10 godina.

Državljanstvo neće moći dobiti lica koja su koristila socijalnu pomoć u prethodne tri godine od podnošenja zahteva. Izuzetci su predviđeni za one koji su nadoknadili primljeni novac i za one koji su na školovanju. Kao i do sada, kandidati za naturalizaciju moraju imati “čist” sudski dosije.

“-IĆ” Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva

0

U okviru Nedelje protiv rasizma i diskriminacje, SERBINFO organizuje akciju “-IĆ” Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva, koja za cilj ima poboljšanje znanja o diskriminaciji kroz podizanje svesti među stanovništvom o njihovim pravima i obavezama kao i prednostima koje proizilaze iz razlika među ljudima.

Jednakost ljudi predstavlja jednu od glavnih vrednosti demokratskog društva, a sadržana je i u Deklaraciji prava čoveka i građanina: “Ljudi se rađaju i žive slobodni i jednaki u pravima”. Svako razlikovanje na osnovu rase, pola, nacionalen pripadnosti, porekla, veroispovesti, jezika, starosti, ivaliditeta, imena i prezimena ili po bilo kom dugom osnovu, predstavlja diskriminaciju. Pojedini oblici diskriminacije se jako teško iskorenjuju pogotovu u multiklulturalnim sredinama kao što je Švajcarska, zbog čega se borbi protiv dikriminacije treba posvetiti u punom smislu te reči.

Mnogobrojni građani Švajcarske, naše komšije, kolege sa posla, škole, fakulteta, ljudi sa kojima se srećemo na ulici, u restoranu, prodavnici, bolnici, su osobe koje su došle sa prostora Balkana i većini njih, ne vezano iz kojih su država bivše Jugoslavije došli, ili kojoj religiji pripadaju, prezime se završava na “-IĆ”, oni su sastavni deo ovog društva i ne trebaju se osećati kao građani drugog reda.

Ne smemo okretati glavu na probleme diskriminacije na osnovu prezimena, sa kojima se susreću stranci, a koji su prisutni u našem okruženju. Pod diskriminacijom kojom su izloženi svi oni sa prezimenom “-IĆ”, ali i drugi stranci koji žive u Švajcarskoj,  podrazumeva se diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radnom mestu,  diskriminacija u vidu uslova rada, u obrazovanju ili diskriminacija prilikom iznajmljivanja stana.

Samo obeležavanje i nazivanje pojedinih građana Švajcarske, strancima, drugom generacijom stranaca, švajcarcima sa migrantskom prošlošću  same po sebi su jedna vrsta diskriminacije.

Ovaj ambijent ne pogoduje razvoju otvorenog demokratskog društva jednako slobodnih pojedinaca. Aktuelni trendovi nametanja novih problema sa kojima se suočavaju stranci potvrđuju navedenu tvrdnju. Zbog toga smatramo da bi dijalog o ovim problemima mogao bitno da doprinese pronalaženju odgovora na pitanje o diskriminaciji kao političkom pitanju društva u kojem danas živimo.

Iako je zabranjena, diskriminacija stranaca je prisutna i vrlo često nije prepoznata.

Pozivamo vas da svojim prisustvom doprinesete širenju dijaloga o ovim temama. 

Naš štand možete pronaći u Via la Forte u Luganu,

utorak 22. mart – od 10.00 do 18.00
petak 25. mart  – od 10.00 do 18.00
sabato 26. mart – od 10.00 do 18.00

flayerA6_sett_cont_razismo

Nema boravišne dozvole za one koji ne znaju nemački? “Za bogate – izuzetak”

0
© serbinfo.ch

Ne govorite nemački? Nema boravišne dozvole. Kanton Zug želi da ublaži ovo pravilo, ali ne za sve. Tačnije Vlada malog kantona u centralnoj Švajcarskoj ima nameru da odustane od pravila poznavanja nemačkog jezika za bogataše koji dolaze van teritorija EU.

Stranci iz Južne Afrilke, Ruski investitori i uopšte bogati stranci izvan EU biće izuzeti od obaveze da prate kurseve nemačkog jezika.

Pravilo će važiti za sve one koji dokažu da zarađuju više od jednog miliona godišnje ili da imaju oporezivi kapital od najmanje 20 miliona švajcarskih franaka.

Do sada za strance koji dolaze sa teritorije EU ne postoji obaveza da nauče nemački jezik.

Za SVP/UDC ovaj zakon je prava dilema. Sa jedne strane ova stranka desnog centra, smatra da je neophodno da bogati stranci ostanu u kantonu u plaćaju porez, a sa druge strane prava vrednost integracija se dobija samo ako ste dokazali znanje jezika u mestu u kome ste izabrali da živite.

1.974.907 stranih državljana živi u Švajcarskoj

0
©TiPress

Krajem juna 2015. godine u Švajcarskoj živi 1.974.907 stranih državljana. Objavljeno je danas od strane državnog sekretarijata za migracije. U periodu od januara do juna, imigracija je porasla za 2,2% (72.308 osoba) u odnosu na isti period prošle godine. U porastu je takođe i emigracija 8.3%, odnosno 33.646 osoba.

Imigracija koja dolazi iz zemalja UE-28/AELS je ostala stabilna (-0.6%) u odnosu na isti period 2014. godine. Od početka godine u Švajcarsku su primljene u okviru spajanja porodice 21.551 osoba, od kojih je nešto manje od 20% njih u porodici imaju nekoga sa Švajcarskim državljanstvom.

Od 1. juna 2015. godine počinje i poslednja godina kvota za radnike koje dolaze iz Rumunije i Bugarske (UE-2). Do 31. maja 2016. godine državljani zemalja UE-2 koji žele da uđu na Švajcarsko tržište rada podležu još uvek prelaznim periodima, tako da je kvota za 2015/2016 godinu, 1.207 boravišnih dozvola tipa “B” i 11.664 boravišnih dozvola kratkog trajanja “L”.

Predavanje: Institucije i treće doba

0

U petak 12. juna 2015. godine od 18:30 di 20:30 u prostorijama “Oratorio della Collegiata” u Belinconi, Via Magioria 12. održava se predavanje na temu institucija za treće doba.

Eksperti iz oblasti će obajsniti koje su usluge dopstupne starijim ljudima i na koji način oni mogu da pomognu.

Sastanci su organizovani za sve stanovnike Kantona Tićino i imaju za cilj da informišu naše starije sugrađane o uslugama koje pružaju socijalne institucije i organizacije na teritoriji kantona.

Gosti ovog predavanja će biti:

Simone Versi – Socijalni centar Belincona
Antonella Lepori – ATTE
Alessia Bianda – CCI (Centar za konsultacije i informacije pri kancelariji Delegata za integraciju stranaca)

Projekat je podržan od strane kantonalnog Delegata za integraciju stranaca, u okviru porgrama za intergraciju stranaca (PIC) 2014-2017.

Za sve informacije možete se obratiti Afričkoj zajednici u Tićinu (Comunità Africana del Ticino – CAT), 076 70 25 623, kao i putem email adrese: info@comafti.ch

POSLEDNJE VESTI