Reklama

U kojim slučajevima se može izgubiti švajcarsko državljanstvo

Zakon predviđa nekoliko slučajeve u kojima švajcarske vlasti mogu poništiti ili oduzeti švajcarsko državljanstvo.

Švajcarski pasoš nije večan. Švajcarski državljanin može izgubiti državljanstvo na različite načine, koji su navedeni u Švajcarskom zakonu o državljanstvu. Evo par primera koji mogu da dovedu do toga da se ostane bez švajcarskog državljanstva.

Dobrovoljni odlazak

Svi švajcarski iseljenici koji žive van švajcarske i imaju dvojno državljanstvo mogu se dobrovoljno odreći njihovog švajcarskog državljanstva. Da bi to učinili moraju dobrovoljno podneti zahtev za prestanak državljanstva švajcarske u nadležnom konzulatu ili ambasadi.

Prekoračenje rokova za prijavu

Dete čiji su roditelji švajcarski državljani, a rođeno je u inostranstvu i poseduje drugo državljanstvo, automatski gubi pravo na švajcarsko državljanstvo nakon što napuni 25. godina. Osim u slučaju kada se pismeno obrati švajcarskim vlastima izjavom da želi da zadrži švajcarsko državljanstvo. Ako je rok za prijavu prekaročen, osoba ima deset godina vremena da podnese zahtev za vraćanje državljanstva.

Poništenje

Državljanstvo se može poništiti do osam godina nakon dobijanja državljanstva. Državni sekretarijat za migracije (SEM), može pokrenuti ovaj postupak ako je osoba podnela lažne izjave ili skrivene materijalne činjenice u cilju dobijanja državljanstva. To znači da je neko dobrovoljno davao lažne izjave i informacije vlastima, na primer u slučajevima venčanja iz interesa. Svake godine Državni sekretarijat za migracije (SEM) poništi pedesetak naturalizacija. Ukoloko se neka osoba nakon dobijanja šavajcarskog, odrekla svog starog državljanstva, mora pokušati da ga povrati, u suprotnom ostaje bez iakavog državljanstva – apolide. U slučajevima poništenja, novi zahtev za naturalizaciju može se podneti nakon dve godine.

Oduzimanje

Zakon previđa mogućnost da se oduzme državljanstvo onome ko ima dvojno državljanstvo, ako ponašanje te osobe izaziva ozbiljnu štetu interesima ili ugledu Švajcarske. To su ekstremni slučajevi u kojima su osobe krive za špijunažu, diplomatsku izdaju, terorizam, ekstremizam, organizovani kriminal, genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Oduzimanje državljanstva se može primeniti i u slučajevima ako neka osoba trajno ugrožava dobre odnose Švajcarske sa stranom državom. Mera se može preduzeti samo ako je lice osuđeno za jedan od gore navedenih prekršaja i samo ako ima drugo državljanstvo.

Od stupanja na snagu ovog zakona 1953. godine, Švajcarska nije nikada oduzela državljanstvo osobi sa dvojnim državljanstvom. Međutim, između 1940. godine i 1952. godine, državljanstvo je oduzeto 86 puta. Jedan od poslednjih slučajeva se desio 1945. godine je jedanom stanovniku kantona Obvaldo koji je bio bilzak nacistima u Nemačkoj.

Da li su “ić” kandidati diskriminisani?

© Ti-Press

Da li su kandidati sa prezimenima koji nisu tipčno Švajcarska diskriminisani od strane birača? Studija koju su sproveli Nenad Stojanović i Lea Portman (Lea Portmann) u šest opština u Cirihu, na Opštinskim izborima 2014. godine, pokazala je da postoji “blagi, negativni efekat, ali ipak značajan i ponekad odlučujući”. Do ovog zaključka došli su zahvaljujući mogućnosti “precrtavanja” neželjenih kandidata koju birači imaju.

Kandidati su se suočili sa većim poteškoćama na listama desnice i desnog centra (UDC/SVP i PLR). Ova pojava je prisutna i na listi PPD, dok je situacija mnogo bolja na listama levice, ma da i ona nije “imuna”.

“Teže je otkriti da li ovaj fenomen postoji i u drugim zemljama, jer je Švajcarska jedina zemlja u kojoj je moguće izdvojiti imena”, objašnjava Stojanović. “Iz tog razloga Švajcarski slučaj je veoma interesantan i sutudija je objavljenja i u Američkom časopisu Political Behaviour”.

Tićino je poseban slučaj, jer na opštinskim izbirima nije moguće “precrtati” ime kandidata. Ova metoda, primenjena u studiji, ne može se primeniti u Kantonu Tićino: “U principu, u poređenju sa drugim kantonima, kandidati u Tićinu imaju veću šansu da se odupru eventualnoj diskriminaciji od strane birača, ali se to može negativno odraziti na ukupan rezultat stranke – ističe Stojanović.

Ovo istraživanje u slučaju Opštinskih izbora u Cirihu je uvod u studiju koja će biti rađena na uzorcima Federalnih izbora 2015. godine.

Od 2018. teže do Švajcarskog pasoša

foto: © Ti-Press / Samuel Golay

Od ove godine biće teže dobiti Švajcarski pasoš. Prema novom Zakonu o državljanstvu (LCit), državljanstvo Švajcarske mogu dobiti samo one osobe koje imaju dozvolu boravka u Švajcarskoj (viza C), žive na teritoriji Konfederacije najmanje deset godina i dobro su integrisani.

Na primer, ko želi da postane Švajcarski državljanin moraće da polaže da zna da se izražava na jednom od nacionalnih jezika, ne samo usmeno, već i pisanim putem. Biće tražen A2 (osnovni nivo) za pisani i B1 (srednji nivo) za usmeni, u skladu sa vrednostima utvrđenim u Zajedničkom evropskom referentnom okviru. Poznavanje jezika će se utvrđivati na ispitu.

Stranci čiji je maternji jezik jedan od nacionalnih jezika neće morati polagati jezički ispit. Isto važi i za one koji su pohađali pet godina neke škole u Švajcarskoj ili u zemljama u kojima se govori neki od nacionalnih jezika (Italija, Nemačka, Francuska).

Prema dosadašnjoj praksi svako ko je živeo u Švajcarskoj 12 godina mogao je da se prijavi za dobijanje Švajcarskog državljanstva. Od januara 2018. godine to će moći da učine samo oni sa C vizom, ali je dužina neophodnog boravka u Švajcarskoj smanjena na 10 godina.

Državljanstvo neće moći dobiti lica koja su koristila socijalnu pomoć u prethodne tri godine od podnošenja zahteva. Izuzetci su predviđeni za one koji su nadoknadili primljeni novac i za one koji su na školovanju. Kao i do sada, kandidati za naturalizaciju moraju imati “čist” sudski dosije.

„-IĆ“ Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva

U okviru Nedelje protiv rasizma i diskriminacje, SERBINFO organizuje akciju „-IĆ“ Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva, koja za cilj ima poboljšanje znanja o diskriminaciji kroz podizanje svesti među stanovništvom o njihovim pravima i obavezama kao i prednostima koje proizilaze iz razlika među ljudima.

Jednakost ljudi predstavlja jednu od glavnih vrednosti demokratskog društva, a sadržana je i u Deklaraciji prava čoveka i građanina: “Ljudi se rađaju i žive slobodni i jednaki u pravima”. Svako razlikovanje na osnovu rase, pola, nacionalen pripadnosti, porekla, veroispovesti, jezika, starosti, ivaliditeta, imena i prezimena ili po bilo kom dugom osnovu, predstavlja diskriminaciju. Pojedini oblici diskriminacije se jako teško iskorenjuju pogotovu u multiklulturalnim sredinama kao što je Švajcarska, zbog čega se borbi protiv dikriminacije treba posvetiti u punom smislu te reči.

Mnogobrojni građani Švajcarske, naše komšije, kolege sa posla, škole, fakulteta, ljudi sa kojima se srećemo na ulici, u restoranu, prodavnici, bolnici, su osobe koje su došle sa prostora Balkana i većini njih, ne vezano iz kojih su država bivše Jugoslavije došli, ili kojoj religiji pripadaju, prezime se završava na “-IĆ”, oni su sastavni deo ovog društva i ne trebaju se osećati kao građani drugog reda.

Ne smemo okretati glavu na probleme diskriminacije na osnovu prezimena, sa kojima se susreću stranci, a koji su prisutni u našem okruženju. Pod diskriminacijom kojom su izloženi svi oni sa prezimenom “-IĆ”, ali i drugi stranci koji žive u Švajcarskoj,  podrazumeva se diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radnom mestu,  diskriminacija u vidu uslova rada, u obrazovanju ili diskriminacija prilikom iznajmljivanja stana.

Samo obeležavanje i nazivanje pojedinih građana Švajcarske, strancima, drugom generacijom stranaca, švajcarcima sa migrantskom prošlošću  same po sebi su jedna vrsta diskriminacije.

Ovaj ambijent ne pogoduje razvoju otvorenog demokratskog društva jednako slobodnih pojedinaca. Aktuelni trendovi nametanja novih problema sa kojima se suočavaju stranci potvrđuju navedenu tvrdnju. Zbog toga smatramo da bi dijalog o ovim problemima mogao bitno da doprinese pronalaženju odgovora na pitanje o diskriminaciji kao političkom pitanju društva u kojem danas živimo.

Iako je zabranjena, diskriminacija stranaca je prisutna i vrlo često nije prepoznata.

Pozivamo vas da svojim prisustvom doprinesete širenju dijaloga o ovim temama. 

Naš štand možete pronaći u Via la Forte u Luganu,

utorak 22. mart – od 10.00 do 18.00
petak 25. mart  – od 10.00 do 18.00
sabato 26. mart – od 10.00 do 18.00

flayerA6_sett_cont_razismo

Nema boravišne dozvole za one koji ne znaju nemački? „Za bogate – izuzetak”

© serbinfo.ch

Ne govorite nemački? Nema boravišne dozvole. Kanton Zug želi da ublaži ovo pravilo, ali ne za sve. Tačnije Vlada malog kantona u centralnoj Švajcarskoj ima nameru da odustane od pravila poznavanja nemačkog jezika za bogataše koji dolaze van teritorija EU.

Stranci iz Južne Afrilke, Ruski investitori i uopšte bogati stranci izvan EU biće izuzeti od obaveze da prate kurseve nemačkog jezika.

Pravilo će važiti za sve one koji dokažu da zarađuju više od jednog miliona godišnje ili da imaju oporezivi kapital od najmanje 20 miliona švajcarskih franaka.

Do sada za strance koji dolaze sa teritorije EU ne postoji obaveza da nauče nemački jezik.

Za SVP/UDC ovaj zakon je prava dilema. Sa jedne strane ova stranka desnog centra, smatra da je neophodno da bogati stranci ostanu u kantonu u plaćaju porez, a sa druge strane prava vrednost integracija se dobija samo ako ste dokazali znanje jezika u mestu u kome ste izabrali da živite.

1.974.907 stranih državljana živi u Švajcarskoj

©TiPress

Krajem juna 2015. godine u Švajcarskoj živi 1.974.907 stranih državljana. Objavljeno je danas od strane državnog sekretarijata za migracije. U periodu od januara do juna, imigracija je porasla za 2,2% (72.308 osoba) u odnosu na isti period prošle godine. U porastu je takođe i emigracija 8.3%, odnosno 33.646 osoba.

Imigracija koja dolazi iz zemalja UE-28/AELS je ostala stabilna (-0.6%) u odnosu na isti period 2014. godine. Od početka godine u Švajcarsku su primljene u okviru spajanja porodice 21.551 osoba, od kojih je nešto manje od 20% njih u porodici imaju nekoga sa Švajcarskim državljanstvom.

Od 1. juna 2015. godine počinje i poslednja godina kvota za radnike koje dolaze iz Rumunije i Bugarske (UE-2). Do 31. maja 2016. godine državljani zemalja UE-2 koji žele da uđu na Švajcarsko tržište rada podležu još uvek prelaznim periodima, tako da je kvota za 2015/2016 godinu, 1.207 boravišnih dozvola tipa “B” i 11.664 boravišnih dozvola kratkog trajanja “L”.

Predavanje: Institucije i treće doba

U petak 12. juna 2015. godine od 18:30 di 20:30 u prostorijama “Oratorio della Collegiata” u Belinconi, Via Magioria 12. održava se predavanje na temu institucija za treće doba.

Eksperti iz oblasti će obajsniti koje su usluge dopstupne starijim ljudima i na koji način oni mogu da pomognu.

Sastanci su organizovani za sve stanovnike Kantona Tićino i imaju za cilj da informišu naše starije sugrađane o uslugama koje pružaju socijalne institucije i organizacije na teritoriji kantona.

Gosti ovog predavanja će biti:

Simone Versi – Socijalni centar Belincona
Antonella Lepori – ATTE
Alessia Bianda – CCI (Centar za konsultacije i informacije pri kancelariji Delegata za integraciju stranaca)

Projekat je podržan od strane kantonalnog Delegata za integraciju stranaca, u okviru porgrama za intergraciju stranaca (PIC) 2014-2017.

Za sve informacije možete se obratiti Afričkoj zajednici u Tićinu (Comunità Africana del Ticino – CAT), 076 70 25 623, kao i putem email adrese: info@comafti.ch

EU: Švajcarska zaostaje u integraciji stranaca

Foto: Serbinfo

Krajem juna u Briselu, predstavljeni su rezultati jedne studije EU, koja se bavila proučavanjem i istraživanjem integracije stranaca „trećih zemalja“. Kako piše „Sonntagzeitung“, Švajcarska je dobila veoma lošu ocenu. Od 38 evropskih zemalja, Švajcarska je čak na 21. mestu, čak i iza Francuske koja ima velikih problema sa integracijom stranaca.

Studija je ispitivala uslove za integraciju imigranata. U poređenju zapadne i severne Evrope, Švajcarska zaostaje. U nekim oblastima je čak i na poslednjem mestu. Njateža situacija je u oblasti zaštite od diskriminacije.

„Žrtve diskriminacije u švajcarskoj su lošije zaštićeni nego bilo ko drugde“, komentar je istraživanja. Oni nemaju podrški zakona protiv diskriminacije, ali ni zvaničnih savetovališta za te probleme.

Sa druge strane uslovi za dobijanje švajcarskog pasoša su previsoki, citira delove izveštaja „Sonntagzeitung“. U toj oblasti Švajcarska se nalazi na 31. mestu.

Što se tiče mogućnosti za spajanje porodica, radnika koji se nalaze na privremenom radu u Švajcarskoj, Konfederacija je zauzela 33. mesto.

Međutim, u jednoj oblasti Švajcarska je među prvim državama u Evropi, a to je medicinska nega. Ova oblast je optimalno prilagođena potrebama migranata, zaključuje studija. U tom pogledu Švajcarska je na drugom mestu. Ova tačka je verovatno najviše doprinela da na listi, Švajcarska napreduje za dva mesta u odnosu na prethodnu studiju na istu temu iz 2011. godine.

Ekspert za integracije iz Bazela Tomas Kesler (Tomas Kessler), smatra da rezultati studije nisu približni realnoj situaciji. On je naveo da „Sistem ocenjivanja, isključije realne okolnosti naših imigranta“.

Državni sekreterijat za migracije (SEM) je odbio da komentariše rezultate. „Istraživanje se mora prvo analizirati“, istakla je portparol Lea Vertheimer, „a političke mere, kao što je stvaranje anti-diskriminacione klime, nije zadatak SEM-a“.

(VRO)

Projekat: „Integracije i treće doba“

Afrička zajednica u Tićunu, organizuje niz sastanaka na temu starosti. U saradnji sa ekspertima i specijalistima iz te oblasti, govoriće se o argumentima o trećem životom dobu, sa ciljem da se pruže korisne informacije penzionerima, i svima onima koji će uskoro doći u godine penzionisanja.

Sastanci su namenjenima svim stanovnicima Kantona Tićino, i biće organizovani tokom cele 2015. godine.

Datumi i mesta održavanja biće objavljeni u dnevnim novinama i putem društvenih mreža.

Projekat je podržan od strane kantonalnog Delegata za integraciju stranaca, u okviru Kantonalnog integracionog programa (PIC) 2014-2017.

Prva u nizu tematskih večeri, biće organizovana u Belinconi, Via Magoria 12, u prostorijama „Oratorio della Collegiata“, u petak 29. maja 2015 godine, sa početkom od 18:30.

Program:

18:30  Uvodni, pozdravni govor
18:45  Predstavljanje programa aktivnosti u narednom periodu
19:30  Aperitivo organizovan od strane Afričke zajednice

Prijave za učešće su do 27. maja 2015. godine na brojevima telefona 076 70 25 623, kao i putem email adrese: info@comafti.ch

Za sve informacije možete se obratiti Afričkoj zajednici u Tićinu (Comunità Africana del Ticino – CAT) na gore navedenom broju telefona.

Redakcija Serbinfo.ch

Migranti i nauturalizovani Švajcarci veruju vlastima

foto: CdT

Trećina stanovništva starijeg od 15 godina ima takozvanu migracijsku prošlost, koja obuhvata ona bez švajcaskog pasoša, oni koji su postali Švajcarci i oni koji su rođeni u Švajcarskoj od strane roditelja koji su rođeni u inostranstvu.
Studija koja je objavljena u četvrtak, analizirala koliko su bile jednake mogućnosti za integraciju osoba sa i bez migracijskom prošlošću.
Utvrđeno je da osobe bez migracijske prošlosti imaju poveranja u švajcarsku policiju (54,5%), u pravni sistem 46,2% i u politički sistem samo 36,1%. Procenti su “znatno veći” među osobama sa migrantskom prošlošću, sa najvećom razlikom u stavovima koji se odnose na policiju – nivo poverenja je veći za 1,4%.

Studija je primetila da su se razlike u prihodima i životnim uslovima između ljidi sa i bez migracionom prošlošću jedva promenila u proteklih pet godina.

Međutim jedna od razlika koja može da zabrine je političko učešće. Između 2010. i 2013. godine procenat osoba sa migracionom prošlošću u učešću na federalnim glasanjima, opao je za 10%. Dok su Švajcarci bez mirgracione prošloću ostali na istom nivou.

POSLEDNJE VESTI

1,629FansLike
207FollowersFollow
79FollowersFollow