Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Ko da plaća za strance?

LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.

Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.

Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.

Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše „Blik“.

Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.

„Ne“ za Ekopop inicijativu

Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu „ne“ Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno „ne“ je za inicijativu SV-a „Spasite švajcarsko zlato“ (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno „da“ socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.

B. Božin

Naša deca, naša budućnost

LUGANO — Srpska dopunska škola u Tićinu je dobila novu učiteljicu, Žaklinu Nikolić, koja nam je detaljno opisala školski program za ovu godinu.

Dobila sam zadatak da se upoznam sa novom učiteljicom koja je nedavno došla u Tićino. Iskreno, razmisljala sam kako da počnem razgovor, a onda sam rešila da se držim zlatnog pravila: samo spontano.

Stigla sam u Belinconu, a na Trgu Sunca me čekala jedna otmena i elokventna dama, naša nova profesorka Žaklina Nikolić, rodom iz Lazarevog grada, koju je poslalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da u toku školske 2013/14. godine izvodi nastavu u dopunskoj skoli na srpskom jeziku.

Napokon, posle izvesnog vremena, došla je u Tićino profesorka koja je dostojno nasledila našu dragu i nikad zaboravljenu , učiteljicu Mirjanu Todorović – Banković, koja je prva doprinela razvoju i prosperitetu srpske dopunske škole u ovom Kantonu.

Profesorka Nikolić me oduševila svojom spontanošcu i pedagoškim pristupom. Sele smo da uz kafu porazgovaramo o njenom dolasku. «Poslednje četiri godine sam službovala na istim poslovima u Nemačkoj. Tamo sam predavala u šest gradova, učila oko 120 đaka, imala sam sjajnu saradnju sa našom crkvom, oformila sam prvu srpsku školu i prvu srpsku biblioteku, igraonicu za malu decu i srpski kulturni centar  u gradu Karlsruhe. Organizovala sam mnoge priredbe, izložbe, svečane akademije, radionice, predavanja, sportska takmičenja, druženja. Bila sam aktivni učesnik u renoviranju našeg kupljenog hrama «Presvete Paraskeve» u Nemačkoj» – rekla je za naš list profesorka Žaklina.

Kada je stigla na teritoriju Tićina, sačekala je gospodja Vesna Mićić, majka đaka Nikole. Kod nje je boravila pet dana, a sada ima iznajmljenu sobicu u glavnom gradu Kantona.

Roditelji, a i ostali Srbi, su je dočekali raširenih ruku. Međutim, kada je stupila na dužnost, susrela se da nekim poteskoćama: nije imala ni spisak učenika od prošle školske godine, ni jednu školu na terenu, apsolutno ništa od čega se moglo krenuti.

Za nepuna dva meseca oduševila je sve meštane. Počela je sa radom istog dana, jer je naš sveštenik, otac Đorđe Lukić, sačuvao jednu grupu đaka predajući im veronauku, na čemu mu je veoma zahvalna. Posle samo dva

sata od njenog dolaska, časovi su počeli u klubu «Sveti Sava» u Belinconi. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Neđom Đokićem, Duškom Bajićem, Željkom Milićevićem, ponudila je saradnju. Kupili su školsku tablu, video bim i obezbedili užinu za svakog mališana. U kratkom roku broj đaka se povećao i dobili su školski prostor. Svemu je predhodilo veliko angažovanje roditelja učenika naše zajednice.

Ljudi su ovde prepoznali želju profeskorke Žakline da se škola u Tićinu postavi na noge i to je dalo rezultate. Sada ima 105 upisanih đaka , ali broj nije konačan jer konstantno raste. Ova divna gospođa je reanimirala srpsku dopunsku školu na našoj teritoriji i podigla je kao što se Feniks podigao iz pepela.

Velikodušnost, humanost, stpljenje, dobrota, požrtvanost, preciznost, druželjubivost su odlike koje su me očarale kod naše nove profesorke.

U tako kratkom roku uspela je da organizuje «Žurku dobrodošlice» za svu decu i roditelje , a u klubu je bilo oko 150 prisutnih, «Školski program» u Belinconi u okviru donatorske večere Srpske Pravoslavne Crkve, «Predavanje Milanski Edikt» i «Školski program» u Luganu.

Kalandar do kraja školske godine je već pun novih i zanimljivih događaja. Sredinom decembra đaci škole imali su priliku da učestvuju na  «Dan na snegu» U toku dana, pristutni su prisustvovali raznim aktivnostima, kao što su: grudvanje, fudbal u snegu, sankanje, trka u

dubokom snegu i konkurs za najlepšu sliku u snegu. Okupljanje je bilo zakazano u Biasci , a dogovor je bio da se na «Campo Blenio» ide zajedno. Prisutni su morati da ponesu sendviče, sanke, zimsku opremu i dobro raspoloženje.

26. januara je Svetosavka akademija u Luganu. Mogu da učestvuju i stariji omladinci. Za februar je predviđen «Karaoke parti – igre bez granica» i «Dečiji maskembal – konkurs za najbolju masku». Za mart je predviđena «Martovska priredba», a za Usrkrs «Najlepše i najjače jaje». U toku školske godine u planu je i «Memorijalni sportski dan» i «Kros RTS». Na kraju, u junu mesecu, u programu je «Vidovdanski susret».

Nažalost, postoje i oni koji tvrde da deca trebaju da se koncentrišu na italijanski jezik, te u kući pričaju isključivo na tom jeziku. Jedan nemački pedagog je rekao da dete lakše uči druge jezike, ako prvenstveno dobro savlada maternji.

Iz tog razloga, apelujem na sve roditelje srpske dece u Tićinu da upišu svoje mališane u dopunsku školu; da se druže sa ostalom decom i da kroz igru nauče srpski jezik, srpsku književnost, srpsku istoriju i srpsku geografiju.

Jezik nam je otadžbina i samo ako budemo dobro poznavali svoju kulturu i tradiciju, moći ćemo da cenimo i poštujemo tuđu.

Milica Radivojević

Srbin informisao švajcarske vojnike

BADEN — Nedavno je prostorije KUD Kolo Baden u Nojenhofu ispunio žagor mladića i devojaka, vojnika švajcarske vojske koji su došli na informativni razgovor u pripremi za odlazak na Kosovo i BiH.

Svake godine u našim prostorijama ugostimo švajcarske vojnike koji slušaju predavanje i dobijaju informaciju o državama i mestima u koje odlaze. Predavanje im je održao Goran Šmitran, poreklom Srbin, koji ima čin rezervnog majora u vojsci Švajcarske. Kao što to čini svake godine – priča Boško Lopušina, doskorašnji predsednik Kola, a danas u ulozi potpredsednika.

Pripadnike sam informisao o našoj kulturi i običajima, kako bi se upoznali sa sredinama u koje odlaze. Informisani su i o ostalim narodima koji žive na Balkanu. Verujem da će im te informacije biti od koristi, jer je za mnoge Kosovo, ali i BiH nepoznanica, tako da svake godine upriličimo jedno ovakvo informativno veče kako bismo vojnike koji odlaze na teren upoznali sa situacijom i svim potrebnim informacijama koje su zanimljive za ono čime će se oni baviti – priča Goran Šmitran, koji svake godine priprema švajcarske vojnike kad odlaze na Balkan.

To je uobičajeno da se švajcarski vojnici i na ovaj način upoznaju sa situacijom, sa kojom će se sresti tamo gde odlaze. Pogodno mesto smo pronašli ovde u Kolu gde su domaćini ljubazni i gostoprimljivi, pa je i to na neki način njihov prvi susret sa našim ljudima – dodao je Šmitran, naš zemljak.

A. Krasojevic

Milica Radivojević: Druga generacija stranaca i problemi integracije

Problem integracije stranaca u Ticinu je oduvek bio prisutan. Proteklih godina pokušavano je sa raznim programima, od strane Kantona, ali i na Nacionalnom nivou, međutim problem se nije rešavao u celosti.

Dolaze nove generacije, koje se školuju na teritoriji Švajcarske, ali njihove porodice imaju problem sa adaptacijom i nemaju utisak da im je Švajcarska otadžbina. Sa ovakom realnošću, koliko je moguće da se druga i treća generacija stranaca integriše u Švajcarsko društvo, prihvatajući da su deo kulture i života Konfederacije? Jednostavno pitanje na koje nema odgovora.

Živimo u jednom stereotipnom socijalnom miljeu, u kome je stranac često nepoželjan, a u nekim situacijama je i krivac za pojedine socijalne probleme.
Sigurno da takva realnost ne pomaže olakšavanje integracije, nego naprotiv pruža se utisak odaljavanja i odbacivanja. Fenomen koji se teško može kontrolisati, pogotovo kad je stranaca puno, ili kako bi najkritičniji rekli, previše.

Vraćajući se korak u nazad, šta precizno znači integracija?
Ako bi gledali termin u generalnom smislu, dolazimo do zaključka da su “integrisane” osobe koje perfektno govore zvanični jezik i poštuju običaje i tradiciju mesta u kome se nalaze. Posmatrajući iz tog ugla možemo konstatovati da su deca stranaca, svojim rođenjem, i pohađanjem Švajcarskoh škola, samim tim automatski integrisani.
Međutim ukoliko fenomen posmatramo malo bliže, moramo da priznamo da druga generacija živi u “getu”. Odgovornost ne leži ni u državi ni u porodicama stranaca.
Teška je situacija kada te već od osnovne škole kategorišu po tome koje prezime nosiš: ne profesori, nego ostali učenici koji čuju svaki dan reč “slavi” – imenica koja je često praćena sa pogrdnim pridevima. Takvi događaji se manifestuju u svakodnevnom životu stranaca, pa čak i kod onih malobrojnih koji se po svaku cenu trude da negiraju drugu polovinu sopstvenog identiteta.

Koncept identiteta trebao bi da služi kao kulturno bogastvo, ali je često “kamen oko vrata” pogotovo za one koji imaju dva. Teško je odlučiti na kojoj strani biti, mada mislim da i ne treba donositi radikalne odluke jer nema potrebe za tim. Živeti u jednoj zemlji, ali poštovati običaje i kulturu zemlje porekla, je idealna kombinacija da bi se obogatili svoje znanje i kulturu. Ne može se poštovati kultura jedne države, ako se ne poznaje ili ne poštuje kultura zemlje porekla.

Bitnu ulogu u svemu tome igra i porodica. Planirana i namerna edukacija sa ciljem da udaljava ljude od integracije, fenomen koji je često prisutan u nekim porodicama, može jako loše uticati na prihvatanje “drugačijeg“.
Sa druge strane, ko ima potrebu da se integriše – što je i dužnost i obaveza osobe koja je odlučila da živi ovde – mora shvatiti da je integracija proces koji ide mnogo dalje od pričati dobro jedan od nacionalnih jezika, i da integracija sigurno nije jednostavan i brz proces.



Promocija knjiga i obilazak Bundeshausa

Jasna-sa-svojim-romanomBAZEL — Sastanak članova nedavno novoosnovanog udruženja Nova otadžbina Švajcarska u Bazelu zakazan je za četvrti septembar u prostorijama rektorijuma-Bazel, a povod je promocija knjiga nekoliko poznatih autora, među kojima je i Filip Probsta, a uslediće i dogovor da poznati advokat u Bazelu dr Sebastijan Frehner, predsednik partije SVP za grad Bazel, povede zainteresovane članove u Bundeshaus u Bern 24. septembra kako bi mogli da vide na koji način funcioniše ova visoka ustanova u Švajcarskoj.

Predsednica Nova otadžbina Švajcarska Jasna Milanović kaže da će svi dogovori u vezi s odlaskom u Bern u posetu Bundeshausu uslediti na pomenutom sastanku četvrtog septembra, a da oni koji žele da idu u Bern treba da se prijave do 24. septembra.

– Cilj osnivanja naše organizacije jeste da pomognemo migrantima da rešavaju probleme sa kojim se sureću i to besplatno, posebno nam je zadatak da pomažemo deci migranata koji imaju problema u školi ili na drugim mestima. Mislim da ćemo uz pomoć partije SVP moći mnogo toga da uradimo, i da će naše osnivanje biti u korist svih migranata kojima će naša pomoć dobro doći – rekla je predsednica Jasna Milanović.

Ona poziva migrante kao i druge koji to žele da se prijave i učlane u udruženje Nova otadžbina Švajcarska. Članarina je 40 franaka godišnje po osobi, a 60 franaka za celu familiju.

– Želela bih da pozovem sve migrante, kao i srpske, da se učlane u našu organizaciju jer će svakako preko nje moći da rešavaju mnoge svoje probleme i to besplatno, da dobiju mnoge savete, koji su im važni za svakodnevni život – poručuje Milanović.

Jasna objavila dva romana
Posle vrlo čitanog i tematski interesantnog romana „Mira u zlatnom kavezu života“, Jasna Milanović iz Bazela je objavila drugi roman „Sara-Leben oder gehorćen“,
na osnovu istinitih činjenica.
Roman je vrlo poučan, a o njegovim kvalitetima puno hvale, izneli su čelnici izdavačke kuće Fritz Fray i Stephan Winiger.

A. Krasojevic

Dan državnosti Švajcarske

Bundesbrief

Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.

Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.

Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

123Stranica 3 od ukupno 3

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.