Reljef u bronzi u čast Arčibalda Rajsa u Holu Doma Vojske Srbije

13. септембар 2015.

479265_portretrajs_f — Rodolphe Archibald Reiss

Od 15. septembra pored bareljefa sa likovima Nadežde Petrović, DJordja Vajferta i Jovana Dragaševića naćiće se obeležje u bronzi posvećeno Arčibaldu Rajsu “vojniku pravde, istine i prava.

Ovim dogadjajem, čiji je pokrovitelj Inicijativni odbor “U ime sećanja na dr Arčibalda Rajsa, simbolično odajemo počast velikom prijatelju Srba tačno na stogodišnjicu njegovog učestvovanja u odstupanju srpske vojske i naroda preko Albanije.

Arčibald Rajs, istaknuti kriminalista praktičar i svetski ekspert, naučnik, univerzitetski profesor i humanista, svojim požrtvovanim radom i ljubavlju višestruko je zadužio srpski narod.

Kao ratni izveštač sa najopasnijih mesta informisao je javnost o masovnim ratnim zločinima nad srpskim življem i kršenju medjunarodnog prava; obavljao uvidjaje u mestima kroz koja je prolazio i lično se angažovao u pomoći srpskim izbeglicama i zbrinjavanju srpske siročadi.

Sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji, nakon Velikog rata trajno se nastanio u Beogradu, gde je i nastalo njegovo čuveno delo “Čujte Srbi, svojevrsni amanet u kome je na jedinstven način sa puno poštovanja, divljenja i ljubavi, govorio o vrlinama srpskog naroda i hrabro i iskreno, kako samo pravi prijatelj može, ukazao na naše mane.

Na svečanosti povodom otkrivanja reljefa u bronzi posetiocima će se obratiti zamenik direktora Medija centra “Odbrana potpukovnik Zoran Krupež, vojni ataše Švajcarske pukovnik Lars Vejlstrup, koji će i otkriti spomen-obeležje.

Nakon toga sledi program u kome učestvuju Hor “Braća Baruh, vokalna solistkinja Svetlana Stević Vukosavljević, prodekan za nastavu Kriminalističko policijske akademije prof. dr Milan Žarković, jedan od priredjivača knjige “Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta Milan Starčević i glumac Ljubivoje Tadić u monodrami “Čujte Srbi.

Šta koči švajcarske vozove

7. септембар 2015.

Nezamislivo za švajcarski sat, kasnili su švajcarski vozovi na srpskim prugama. Najavljeni su polasci Štadlera za prošlu jesen, pa zimu, a krenuli su tek 23. juna. U Srbiju su stigli još prošle godine, ali su na testiranje morali u Rumuniju, na probni poligon, jer na našim prugama ne mogu da razviju maksimalnu brzinu.

Direktor Železničkog društva za prevoz putnika „Srbijavoz“ Jugoslav Jović objašnjava da je postojala želja da se sve uradi što pre, ali da je procedura koju su Švajcarci tražili na poligonu u Rumuniji bila nedovoljna da se ispita protivtežna zaštita i još neki delove kočnica.

„Pa smo mi to praktično uradili ponovo na našem delu pruge“, kaže Jović.

Nisu samo kočni sistemi kočili švajcarske vozove. Ni visinom ne odgovaraju svim peronima. Tako ulazak i izlazak putnika na bar dve stanice nije bezbedan. Stanica u Zemunu ima rešenje – putnici izlaze na krajnjem koloseku, dok je u Rakovici razlika između perona i praga voza tridesetak centimetara.

„Rakovica je trenutno u procesu rekonstrukcije, predviđena je i rekonstrukcija dela perona koji treba da bude za Štadler“, navodi Jović.

Od početka procedure za nabavku Štadlerovih vozova – koja je trajala četiri godine, kroz Železnicu su prošla tri rukovodstva. Prvi su uzeli kredit i otvorili tender, drugi zatvorili proceduru, treći pustili vozove u saobraćaj. Zbog kašnjenja tendera, čekao je novac Evropske banke za obnovu i razvoj. Zato smo platili i penale. I to milionske.

„Međutim, i da smo povukli ta sredstva ranije, mi bi bili u obvezi da plaćamo kamatu na povučena sredstva tako da u tom nekom bankarskom smislu platili smo odšetu na nepovučena sredstva, s druge strane kamata je tek počela da teče kada je potpisan ugovor, tj. u septembru 2013“, kaže Miodrag Poledica iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ima li odgovornosti sva tri rukovodstva?

„Specijalno o odgovornosti, ne vidimo je još uvek za pojedinačna lica koja su bila uključena u taj postupak, ali to ne isključuje mogućnost ukoliko se dokaže da je neko odgovoran, da će snositi odgovornost za taj posao“, kaže Poledica.

Novim vozovima od juna može se od Beograda ka Šidu, Novom Sadu, Subotici. I do Užica i Prijepolja. Za Niš i Kraljevo krenuće za mesec dana, najavljuju Železnice.

Švajcarski vozovi maksimalnom brzinom od 160 kilometara na sat mogu da voze samo na deonici od desetak kilometara – Gilje – Paraćin. Sto na sat na svega tri odsto teritorije, dok je prosečna brzina dvostruko manja. Tek kada se završi remont pruge od ruskog kredita, švajcarac će u Srbiji voziti i 120 kilometanjra na sat.

Vučić za Blick: Dok sam ja premijer neće biti žice na našim granicama

6. септембар 2015.

blick_vucic_serbinfo — Screenshot Blick.ch

Premijer je u intervjuu švajcarskom dnevniku „Blick“ istakao da je izbeglička kriza evropski problem, problem svih nas, te je neophodno da se tom pitanju priđe ozbiljnije i humanije – solidarno i tolerantno.

On je rekao da „Srbija nikada neće podizati bodljikavu žicu niti zidove“.

„Sve dok sam ja premijer na našim granicama nećete videti nikakvu bodljikavu žicu, jer smo se protiv toga borili“, objasnio je Vučić.

Na konstataciju da mađarski premijer Viktor Orban planira druge zidove, on je rekao da Srbija ima dobre odnose sa svojim susedom Mađarskom i da ih neće ugroziti zbog tog zida.

„Međutim mi smo sve osim radosni zbog bodljikave žice na granici. Zbog toga imamo više izbeglica u Srbiji, koje ostaju duže – deset umesto tri dana. Pošto smo suočeni sa tim dodatnim izazovom uspostavićemo dva nova prihvatna centra, jedan u Beogradu, a drugi na severu zemlje. Zima se približava, a izbeglicama je u Srbiji potrebna bolja infrastruktura“, naglasio je Vučić.

Srbija, kako je rekao, želi da bude deo evropskog rešenja i spremna je da preuzme svoju odgovornost, iako nije članica EU.

„Moramo sada pokazati naše evropsko lice i pomoći ljudima u nevolji“, poručio je Vučić.

On je švajcarskom dnevniku preneo da svakodnevno u Srbiju dolazi oko 2.200 migranata, a da ih je bilo 7.000 dnevno kada je Makedonija zatvorila i ponovo otvorila svoje granice.

„Mi registrujemo sve. Svi prolaze lekarske preglede, bivaju fotografisani, uzimaju im se otisci prstiju. Te podatke delimo sa EU“, objasnio je Vučić navodeći da je ove godine do sada u Srbiju došlo 106.000 migranata, od kojih je 521 podneo zahtev za dobijanje azila.

Upitan zašto više njih ne želi da ostane u Srbiji premijer je kazao da ne zna odgovor, ali da je verovatno zbog želje da nastave put u bogatiju zemlju.

Na pitanje kako Švajcarska može da pomogne i šta je potrebno Vučić je kazao da je potrebna humanitarna pomoć u vidu ćebadi i jastuka.

„Za novac ne molim nikoga. Da me niste pitali ne bih to ni pomenuo“, kazao je on navodeći da se ulažu svakodnevni napori da bi se situacija sa izbeglicama u Srbiji poboljšala.

Trenutno, ponovio je Vučić, u Beogradu je u toku uspostavljanje novog prihvatnog centra, jer tokom zime sigurno niko neće više napolju da spava.

Podneto 528 krivičnih prijava protiv onih koji koriste situaciju

On je odbacio tvrdnje da Srbije ne deluje odlučno protiv onih koji profitiraju od aktuelne situacije.

“Do sada smo podneli 528 krivičnih prijava protiv takvih profitera. Srbi ne smeju zarađivati na transportu ljudi u nevolji. Možemo izbeglicama dati nešto da jedu, da ih zbrinemo, ali ne smemo ih krijumčariti. Ne tolerišem ništa što je ilegalno“, podvukao je Vučić.

Od EU, kako je naglasio, očekuje uključenje u zajedničko rešenje, istakavši da bi, ako svaka zemlja samo sebe bude gledala, imali haos.

Ukazujući da 70 odsto izbeglica dolazi iz Iraka i Sirije, Vučić je ocenio da te dve zemlje moraju rešiti svoje probleme, a svet im u tome mora pomoći.

Takođe je naglasio potrebu za borbom protiv Islamske države.

Upitan da li Katar ili Saudijska Arabija treba da prime više izbeglica Vučić je kazao da živimo u otvorenom svetu i da ljudi izbegavaju Saudijsku Arabiju, jer se nadaju boljem životu u Evropi, što im se ne sme zabraniti.

Na pitanje koji bi bio njegov recept za rešenje krize, Vučić je istakao da mnoge zemlje EU i kandidati uvek nešto očekuju od Unije.

„Jednostavno je biti proevropski nastrojen ako dolazi novac iz evropskih fondova. Međutim, sada je situacija teška i svi moramo nešto doprineti zajedničkom rešenju. Srbija ne može ponuditi rešenje, jer smo mala zemlja, ali možemo pomoći u zajedničkom rešenju, podvukao je premijer.

Vučić je zaključio da je jasno da bez jedinstva ne može ništa da se postigne.

Ideološka pozadina srpsko – srbskog fililoškog spora

1. септембар 2015.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Jednačenje suglasnika po zvučnosti (ili asimilacija) je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se šumni suglasnici, koji se razlikuju po zvučnosti, jednače tako što se prvi suglasnik iz para zamenjuje svojim parnjakom koji je po zvučnosti jednak drugom suglasniku iz para.

U našem slučaju to znači da se zvučni suglasnik „b” ispred bezvučnog suglasnika „s” menja u bezvučni suglasnik „p”; stoga: „srpski” i „srpstvo”. Kada se zvučni suglasnik „b” nađe ispred samoglasnika, ne dolazi ni do kakve promene; stoga: „Srbi” i „srbistika”.

Promene zvučnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.

Argumenti za prenebregavanje pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti

Osnovni argument onih koji prenebragavaju pravilo o jednačenju po zvučnosti jeste taj da morfema „srp” ne odgovara našem etničkom imenu. Ali morfema „srp” nema nikakve veze se bilo kakvom alatkom, nego je nastala zbog obezvučavanja.

Drugi argument jeste taj da zvučni suglasnik „b” sugeriše muževnost i hrabrost, pa ga treba ostaviti. Ali ma kako pisali te reči, i dalje ćemo ih izgovarati obezvučavajući ih („srpski”, „srpstvo”). Tako su se te reči izgovarale i pre uvođenja u pravopis pravila o jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Možemo izmeniti pravilo o pisanju, ali izgovor će svejedno ostati kakav je i dosad bio. Naprosto naš fonemski sistem ne dozvoljava izgovor tri samoglasnika („bsk”) kao u pridevu „srbski”, a još manje četiri („bstv”) kao u imenici „srbstvo”. Mi čak pomalo s mukom izgovaramo i samoglasničko „r”. Ono je izuzetak u fonemskom sistemu. Slovo „r” najčeće je suglasničko. Dakle, nije lako izgovoriti u prirodnom govoru „srbsk”, a još manje „srbstv”. Ma kako te reči pisali, u govoru ćemo i dalje zadržati obezvučavanje.

Normativistika

U izgovoru ćemo i dalje zadržati obezvučavanje, ali u pisanju to ne moramo činiti. Ako se oblici „srbski” i „srbstvo” budu dugo koristili, moguće je da će ih normativisti proglasiti dozvoljenim, iako ne standardnim oblikom. Oni će imati ulogu pravopisnog dubleta. Ali, da li bi to bilo opravdano?

Doslednost

Ako se obezvučavanje prenebregne u slučaju te dve reči, da li da se prenebregne i u slučaju drugih? Među pobornicima novine prevladava uverenje da samo te dve reči treba da budu izuzete od pravila, ali da se inače u drugim slučajevima vrši jednačenje suglasničke grupe „bs” u „ps”. Dakle, treba da zadržimo oblike „klupski”, „ropski”, „štapski”, a ne da ih pišemo „klubski”, „robski”, „štabski”. Ali nema zahteva za tim pormenama.

Ukoliko usvojimo pravilo da se piše „srbski” i „srbstvo” doslednost nalaže da pišemo i „Zagrebčanin” i „Zagrebčanka”. Ali zahteva za takvom promenom nema. U ovom slučaju „srbski” nacionalisti ne žele promenu. Moguće je da se plaše da bi tome stanovnicima Zagreba udelili nezasluženu muževnost i hrabrost.

Doslednost takođe nalaže da se piše i „rodoljubci”. Ali zahteva za takvim pisanjem nema.

Dakle, pobornici promena krajnje su selektivni. Čini se da kršiti pravilo samo u slučaju jedne, tj. dve reči nije opravdano: njime se otvara put velikoj proizvoljnosti.

Endehazijski pravopis

Upali bi u još veće aspurde kada bismo odlučili da potpuno napustimo pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti. Naime, vraćanje na etimološko pisanje gurnulo bi nas u ralje ustaške jezičke politike.

Jedna od osnovnih osobina jezičke politike u NDH bilo je vraćanje na etimološko („korjensko”) pisanje. Mnogi hrvatski nacionalisti i danas se za njega zalažu. Oni fonetsko pisanje odbacuju kao nasleđe jugoslovenstva i velikosrpstva.

Ukoliko bi srpski nacionalisti želeli da dosledno negiraju pravila jednačenja po zvučnosti morali bi – ironično – uvesti endehazijski „korjenopis”, pa pisati: „bezzvučan”, „družstvo”, „gostba”, „grizti”, „mastnoća”, „petdeset”, „podpuno”, „sladko”, „šestdeset” i tome slično. Malo je „srbskih” nacionalista spremeno da ide tako daleko.

Tradicija srpskih nacionalista

Dok se ustaški režim zalagao za „korjensko” pisanje, srpski nacionalisti – uključujući i četnike, nedićevce i ljotićevce – pridržavali su se pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti. Štaviše, oni su u nekim slučajevma u tome bili i dosledniji nego mi danas. Danas je usvojeno pravilo da se obezvučavanje nikad ne primenjuje na suglasničke grupe „ds” i „dš” (npr. ljudski, odstupiti, podšišati, predsednik, sredstvo). Srpski nacionalisti iz prve polovine XX veka doslednije su poštovali pravila o jednačenju suglasnika, pa su ga se držali i u tim slučajevima (npr. pretsednik). Taj običaj su zadržali i mnogi kasniji srpski emigrantski pisci.

Sukob filologâ i teologâ u XIX veku

Savremena moda pisanja „srbski” i „srbstvo” nema toliko veze sa filologijom, koliko sa ideologijom. Naime, glavni pobornici pisanja „bs” su nacionalisti klirikalne orijentacije. Oni se u tome pozivaju na blaženopočivšeg vladiku Danila Krstića, koji se pak sa svoje strane pozivao na svetog vladiku Nikolaja Velimirovića.

Sukob onih koji insisitraju na stilogenom obliku „bs” i onih koji zagovaraju standardni oblik „ps” ima dublju dimenziju: tiče se sukoba klase filologa i klase teologa. Taj srpski „kulturni sukob” („Kulturkampf”) nije nov. U XIX veku klasa filologa nalazila se u otvorenom sukobu sa klasom teologa. Vuk Stefanović Karadžić, vođa klase filologa, trpeo je žestoke kritike srpskih mitropolita i arhimandrita. Optužbe su podgrevane i činjenicom da je živeo u Beču, bio oženjen Austrijankom, sarađivao s jednim Slovencem, knjige štampao u unijatskoj štampariji, a žensku decu dao krstiti u katoličkoj crkvi. Iz tog gigantskog sukoba građanski filolozi su izašli kao pobednici. Ali sukob nije prestao. On tinja i danas.

Standardne reči i verski markirane reči

Tragovi sukoba filologâ i teologâ zadržali su se in nucleo i danas. Ogledaju se u dvostrukim oblicima nekih reči. Dok se u crkvenim krugovima insistira da je pravilan oblik samo „filosofija” (preuzet iz grčkog), u filološkim se taj oblik dopušta kao verski markiran, ali se standardnim proglašava oblik „filozofija” (preuzet iz nemačkog). Dok crkveni krugovi naginju itacizmima (npr. klir), filološki naginju etacizmima (npr. kler, klerikalizam). Neka vrsta filološkog „dvovlašća” postoji i u pogledu vitacizama i betacizama. Grčko slovo „v” nekad pišemo i izgovaramo kao „v” (npr. „Vavilon”, „varvarin”, „Vizantija”), a nekad kao „b” (npr. „biblioteka”, „biografija”, „blasfemija”).

O dvojstvima govore i arhaizmi. „Omir” je arhaični vizantinizam, a „Homer” renesansni okcidentalizam. U standardnom je prisutno zapadnjačko „h” kao uspomena na antički „spiritus asper”, a itacističko „i” je zamenjeno etacističkim „e”.

U crkvenim krugovima više se zadržalo protetičko „j” (npr. Jevanđenje, Jevgenije, Jevropa). Dublet erminevtika-hermeneutika jedan je u nizu onih koji svedoče o našem filološko-teološkom palimpsestu.

Kulturni palimpsest

O našem kulturnom palimpsestu svedoče i druge kulturne činjenice. Najuočljivija je ona koja se tiče pisma. Dok se u crkvenim krugovima insistira da je srpsko pismo samo ćirilica, u filološkim krugovima se insistira – kako svedoče svi pravopisi – da su to i ćirilica i latinica.

Inkongruentnost crkvenog i svetovnog tiče se i kalendara, pa imao i dve Nove godine (1. januar i 13. januar) i dva Božića (25. decembar i 7. januar). Malo je društava u kojima se sukob teologâ i filologâ tako jasno kulturno reflektuje kao u srpskom.

U tom kontekstu treba posmatrati i srbsko-srpski spor. Dok ekstremni predstavnici teološke struje insistiraju na nikolajevsko-danilovskom „srbstvu”, ekstremni predstavnici filološke struje – poput predstavnika Pokreta za obnovu srbistike – insistiraju na tome da vera nije bitna za određivanje nacionalnog identiteta, već da je bitan samo jezik. Ta neovukovska ideja je u osnovi sekularistička. Ona može biti privlačna nekim srpskim nacionalistima, bez obzira što je stvarnost uveliko demantuje.

Ideološki galimatijas

Savremenu srpsku kulturu karakteriše ideološki galimatijas. Svi se krčkamo u loncu raznih nacionalnih ideologija. One se čas sukobe, čas prožimaju tvoreći ponekad čudne amalgamacije. Tako npr. filološki srbističari smatraju da je Vuk St. Karadžić bio dvoazbučnjak: navodno je zagovarao ravnopravnu upotrebu ćirilice i latinice. Ali to mišljenje deli malo klirikalnih srbističara. Sa druge strane, Vuk St. Karadžić je smatrao da su svi štokavci Srbi. Zbog tog „velikosrpskog” stava – zapisanog u spisu „Srbi svi i svuda” (1836) – mogu da ga vole Srbende raznih provenijencija, pa i klirikalne. Ideja je privlačna, iako nije bila realna ni u njegovo doba, a još manje je sada. Ali um je veličanstvena tvorevina: može da proizvede svašta. Mešavinom vukovskih i antivukovskih stavova mogu se stvoriti mnoge velikosrpske (i „velikosrbske”) ideologije.

Hrvatski nacionalisti ne podnose Vuka zbog mnogo razloga. Ali Hrvati su sve do Prvog svetskog rata bili jednodušni sledbenici Vukove jezičke i pravopisne reforme. To je i razumljivo jer se Vukova reforma dobrim delom zasnivala upravo na hrvatskim – ili srbokatoličkim – jezičkim i pravopisnim uzusima. Ta činjenica može da smeta „srbskim” klirikalnim nacionalistima. Da bi „srbstvo” vratili na pravi put, oni zahtevaju arhaizaciju srpskog jezika i pravopisa. Međutim, oni i dalje mogu da vole Vukovo filološko velikosrpstvo (kod njih, verovatno, „velikosrbstvo”). Ideološke konstrukcije mogu biti veličanstvene, ali stvarnost je često trivijalnija. Malo se katoličkih i muslimanskih štokavaca danas smatra Srbima. Nalazimo se na prostoru tektonskih ideološko-verskih raselina.

Zaključak

Pisanje „srbski” i „srbstvo” vid je otpora protiv rastuće sekularizacije i amoralizacije društva. Kao takvo, ono predstavlja dobrodošli ideološki konzervativni refleks. Ali promena na bolje neće se dogoditi promenom jednog slova. Zapravo, time će se stvoriti još veća zbrka. Potrebne su dublje i svrsishodnije promene.

Naše društvo je – rečima politikologa Semjuela P. Hantingtona (Samuel P. Huntington) – „pocepano”. Zadatak je srpskog rodoljubivog intelektualca da haljinu srpstva zašiva. U tome mu može pomoći filologija, jer se u njoj društvenii sukobi prelamaju na jasan i jezgrovit način.

Vladislav Đorđević

Bibliografija

Bataković, Dušan T. (ur.), „Nova istorija srpskog naroda”, Naš dom – L’age d’Homme, Beograd, 2000.
Belić, Aleksandar, „Borba oko našeg književnog jezika i pravopisa: predavanja održana na Kolarčevu narodnom univerzitetu”, Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1935.
Belić, Aleksandar, „Vuk i Daničić: članci i ogledi”, Prosveta, Beograd, 1947.
Bugarski, Ranko, „Nova lica jezika: sociolingvističke teme”, Biblioteka XX vek, Čigoja štampa, Knjižara Krug, Beograd, 2002.
Deretić, Jovan, „Kulturna istorija Srba”, Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2005.
Ivić, Pavle i Jovan Kašić, „Kulturna istorija Srba u XIX veku (do sedamdesetih godina)”, u: „Istorija srpskog naroda”, tom V, svezak 2, grupa autora, Srpska književna zadruga, 3. izdanje. Beograd, 2000, str. 311-380.
Petrović, Dragoljub i Snežana Gudurić, „Fonologija srpskog jezika”, Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Matica srpska, Beograd, 2010.
Pešikan, Mitar; Jovan Jerković i Mato Pižurica, „Pravopis srpskoga jezika”, Matica srpska, Novi Sad, 1993.
Slijepčević, Đoko, „Istorija Srpske pravoslavne crkve”, 3 toma, BIGZ, Beograd, 1991.
Stojančević, Vladimir, „Vuk Karadžić: kultura i istorija: Vukovo delo o srpskom narodu i njegovoj kulturi”, Prometej, Novi Sad, 2014.
Stojanović, Ljubomir, „Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”, BIGZ, Beograd, 1987.
Hantington, Semjuel P., „Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka”, 2. izdanje, CID, Podgorica; Romanov, Banja Luka, 2000.

Ekmečić, Milorad, „Dugo kretanje između klanja i oranja: istorija Srba u Novom veku (1492-1992)”, 2. dopunjeno izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.
Živković, Biljana, „Razgovori sa Petrom Milosavljevićem o srpskom pitanju”, Matica srpska u Dubrovniku, Beograd; Logos, Gračanica, 2012.
Ivić, Pavle, „O Vuku Karadžiću”, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad, 1991.
Ivić, Pavle, „Srpski narod i njegov jezik”, Srpska književna zadruga, Beograd, 1971.

Karadžić, Vuk St., „Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona”, Štamparija jermenskoga manastira, Beč, 1849.
Kovačević, Miloš, „Lingvistika kao srbistika”, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Pale, 2013.
Kovačević, Miloš, „Protiv neistina o srpskom jeziku”, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta”, Istočno Sarajevo, 2005.
Kovačević, Miloš, „U odbranu jezika srpskoga”, Trebnik, Beograd, 1997.
Kovačević, Miloš, „U odbranu jezika srpskoga – i dalje: sa Slovom o srpskom jeziku”, 2. dopunjeno izdanje, Trebnik, Beograd, 1999.
Kovačević, Miloš i Mihailo Šćepanović, „Srpski jezik u vrtlogu politike”, Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, Podgorica, 2011.
Kordić, Snježana, „Jezik i nacionalizam”, Durieux, Zagreb, 2010.
Lompar, Milo, „Duh samoporicanja: u senci tuđinske vlasti”, 3. dopunjeno izdanje, Orpheus, Novi Sad, 2012.
O’Saliven, Noel, „Konzervativizam”, Centar za izučavanje Tradicije – Ukronija, Centar za konzervativne studije, Beograd, 2008.
Marojević, Radmilo, „Novi Rat za srpski jezik i pravopis: lingvistički ogledi iz fonologije i ortografije”, Srpski fond slovenske pismenosti i slovenskih kultura, Trebnik, Beograd; Unireks, Podgorica; Media centar Prelom, Banja Luka, 2001.
Marojević, Radmilo, „Srpski jezik danas”, ZIPS, Beograd; Srpska radikalna stranka, Beograd, 2000.
Milosavljević, Petar, „Srpski filološki program”, Trebnik, Beograd, 2000.
Milosavljević, Petar, „Uvod u srbistiku”, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Kosovska Mitrovica; Trebnik, Beograd, 2002.
Nejlor, Kenet E., „Sociolingvistički problemi među Južnim Slovenima”, Prosveta, Beograd, 1996.
Novak, Viktor, „Vuk i Hrvati: primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka, 27. IX 1966. po prikazu samog autora”, Naučno delo, Beograd, 1967.

Popović, Miodrag, „Vuk Stef. Karadžić: 1787-1864”, Nolit, Beograd, 1964.
Radić, Bojan, „Novosadski skup ’Srpsko pitanje i srbistika’: Bečki dogovor, Novosadski dogovor, Novosadsksi skup i sudbina srpskog naroda: razgovori sa Petrom Milosavljevićem”,
Miroslav, Beograd; Logos, Valjevo; Logos, Bačka Palanka, 2008.
Samardžić, Miroslav, „Tajne ’Vukove reforme’ ”, Pogledi, Kragujevac, 1995.
Selimović, Meša, „Za i protiv Vuka”, Matica srpska, Novi Sad, 1967.
Simić, Radoje, „O našem književnom jeziku”, Univerzitetska riječ, Nikšić, 1991.

Izbeglička kriza – Švajcarska pomaže Srbiji

30. август 2015.

BG-MIGRANTI-2807-1900-JDM-01-20150728-184543401-.mxf.Still001 — Foto: N1

Srbija će dobiti finasijsku podršku iz Švajcarske kako bi mogla da se lakše suoči sa ogromnim prilivom migranata na svojoj teritoriji. Sastanak na ovu temu između predstavnika Švajcarske i Srbije biće održan početkom nedelje. Ova vest kojaje je obajveljna danas u švajcarskom nedeljniku “NZZ am Sonntag”, je potvrđena i od strane portparola Saveznog ministarstva inostranih poslova (DFAE).

Poziv za pomoć došao je od srane “Saradnje istočnih zemalja” (cooperazione Paesi dell’Est) u okviru Švajcarske Direkcije za razvoj i saradnju (DSC). Tačan datum sastanka i iznos pomoći još uvek nisu odlučeni. Sredstva će se koristiti za balkanske humanitarne organizacije koje upravljaju krizom.

Bern je pokrenuo nekoliko analiza u saradnji sa različitim nacionalnim i međunarodnim partnerima, kako bi utvrdili koje su oblasti delovanja u smislu pomoći izbeglicama. Zemlje zapadnog Balkana su sve više pod pritiskom zbog ogromnog priliva migranata.

Dialog Beograd – Priština, formira se Zajednica srpskih opština

25. август 2015.

141248100455dcca144b17a423466085_v4big — Foto: Beta/EU

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je izjavio da je postignut sporazum u Briselu o formiranju Zajednice srpskih opština, ali i o ostale tri teme, energetici, telekomunikacijama i Parku mira u Kosovskoj Mitrovici. Uzimajući u obzir okvir u kojem se srpska delegacija kretala, „postignuto više nego što je očekivano“, kazao je on.

U izjavi za RTS Vučić je rekao da će Zajednica srpskih opština imati veoma široka ovlašćenja:

„Zajednica (srpskih opština) će imati svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Ona će odlučivati o sva četiri pitanja iz briselskog sporazuma – od zdravstva, školstva, urbanog i ruralnog planiranja i ekonomskog razvoja, do toga da ćemo moći da je finansiramo iz Srbije. Nedvosmisleno se kaže da Srbija ima pravo da je finansira, bez poreza i taksi“, naveo je Vučić.

Premijer je najavio da će septembra posetiti Kosovo i svih deset opština koje će činiti buduću Zajednicu srpskih opština. To su četiri opštine na severu: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, kao i opštine Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Ranilug, Pasjane, Parteš i Klokot.

“Dogovorili smo se oko svih tema. Kao što sam morao da donosim ne lake vesti našem narodu na KiM, sad imam poruku da ne treba da brinu, garantuje im se bezbednost i i sigurnost”, kazao je on.

U vezi s telekomunikacijama Vučić je rekao da sporazum ne predviđa da se koristi pozivni broj kada se poziva sa severa Kosova centralna Srbija i obrnuto.

Kako je napomenuo premijer Srbije, sporazum o energetici je potpisan, ali bez saglasnosti oko operativno-distributivnog sistema i imovine. „Po prvi put ćemo imati i snabdevača i trgovca električnom energijom, to će biti ćerka-kompanije EPS“, rekao je Vučić.

„Nismo se dogovorili o operativno-distributivnom sistemu. Oni su pokušali da nas varaju oko imovine. Oni su napisali da smatraju da je to njihova imovina. Mi smo odmah napisali da smatramo da je to, u skladu sa Ustavom, imovina Republike Srbije“, kazao je Vučić.

Na kraju, kazao je da će otići na sever Kosova, da bi Srbima objasnio detalje sporazuma, kao i da će sporazumi vrlo brzo biti objavljeni.

Takođe, ovo znači još jednu veliku stvar za celu Srbiju a to je otvaranje poglavlja i više ne postoji ništa što stoji na tom putu, kazao je on: „Evropski put Srbije je otvoren a da pri tome, imajući u vidu okvir u kojem smo se kretali, mislim da smo postigli više i bolje nego što smo očekivali“, rekao je on.

Nema više penzija u CHF za Srbe

18. август 2015.

Obaveštenje je nedavno na kućne adrese korisnika poslao švajcarski penzioni fond ZAS, a odluka će se primenjivati od 1. oktobra.

Među hiljadama naših građana koji su penziju zaradili u Švajcarskoj je i Nataša Filipović iz Beograda.

“Dobili smo dopis, i na nemačkom i na srpskom jeziku, u kome piše da treba da otvorimo račune na koje mogu da ležu uplate u evrima. U suprotnom će nam stopirati isplatu”, objašnjava Nataša Filipović, koja penziju prima već pet godina.

“Odmah sam zvala penzioni fond i tražila objašnjenje. Ja sam radila u Švajcarskoj i zarađivala švajcarske franke. Ne želim penziju u evrima. Referent zadužen za naše penzije mi je odgovorila da oni ne žele više da nas isplaćuju u francima, već u evrima. Mi nismo evro zona. Nigde ne piše zašto su tako odlučili. Ne pozivaju se ni na kakav član zakona”, kaže ona.

U dopisu nije precizirano po kom kursu će se penzije obračunavati, niti na građane kojih sve država će se novi obračun primenjivati.

“Kako sam razumela gospođu, oni tako štite svoju valutu. Rekla mi je da ne žele da je šalju po svetu. Rekla je da možemo da imamo račun u Švajcarskoj i da ćemo tada primati penziju u francima. Suprug i ja smo imali ranije tamo račun, ali to nas košta 500 franaka godišnje. Košta i slanje svakog papira”, dodaje Nataša Filipović.

Objašnjenje smo potražili u Ambasadi Švajcarske, ali su nas uputili na penzioni fond ZAS, čije odgovore čekamo. O novim pravilima nije informisan ni Zavod za socijalno osiguranje. Srbija sa Švajcarskom ima sporazum o saradnji, ali penzije se ne isplaćuju preko PIO fonda, već ih individualno primaju korisnici.

“Nismo dobili nikakvo objašnjenje od Švajcarske, ali oni i nemaju obavezu da nas informišu”, kaže Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje Srbije.

“Oni individualno kontaktiraju sa korisnicima i pojedinačno im isplaćuju penzije na račune. Mi možemo da zatražimo od njih objašnjenje. Većina korisnika stranih penzija inače dobija primanja u evrima čak i iz država u kojima evro nije zvanična valuta. Sami penzioneri ne bi trebalo da budu oštećeni i to je legitiman način isplate”, kaže Panović.

Činjenica je da je rast švajcarskog franka nedavno strašno uzdrmao švajcarske penzione fondove. Posle ukidanja fiksnog odnosa sa evropskom valutom, franak je najpre skočio, što je oteralo u minus kamate na depozite. Veliku štetu su pretrpeli privatni penzioni fondovi. Poslednjih dana švajcarac je pao u odnosu na evro, pa sada za jednu evropsku kovanicu valja dati 1,09 švajcarske.

Ekonomisti veruju da korisnici švajcarskih penzija u Srbiji neće biti na gubitu. “Oni će dobijati iznose po kursu koji važi u trenutku isplate penzija”, smatra profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije. “Pošto žive van Švajcarske, ne vidim da su u gubitku. Ali ne vidim ni da se tako štiti valuta, jer u Srbiji možete da kupite švajcarske franke. Oni ,međutim, možda pokušavaju da spreče jačanje švajcarskog franka, jer je to problem koji imaju. Zbog jake valute imaju problem sa izvozom. U vremenu kada evro i dolar variraju, švajcarac je najstabilnija valuta. Velika potražnja za njim diže mu cenu. Sve zavisi od iznosa penzija stranih državljana. Ukoliko oni u tom iznosu prodaju švajcarske franke na tržištu i kupe evre, oni tako smanjuju tražnju za njim”, kaže on.

Srpska dijaspora među najdarežljivijim

17. август 2015.

Prema statistici, svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca već od člana porodice u inostranstvu. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 evra. Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu.

„To je očigledno nešto u genima možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na svoj rodni kraj i svoje poreklo. Moram priznati da, prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, sada se ta emocija pomalo i gubi“, kaže Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.

Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko banaka, oko dve milijarde evra svake godine. Nezvanično, autobusom, preko prijatelja i familije, stigne najmanje još pola te sume.

„Na makroekonomskom nivou se svi prilivi iz inostranstva po osnovu doznaka smatraju kao jedna vrsta kompenzacije odliva te radne snage. Građani koji nisu mogli da ovde nađu posao i privređuju i doprinose na taj način to su uradili u inostranstvu. I naravno da utiču na sva privredna kretanja, a samim tim i na stabilnost kursa“, kaže Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“.

A u BDP-u učestvuju sa 10 odsto.

U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 milijardi evra registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20 odsto manja. Stručnjaci zato kažu da su doznake možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja.

Problem je, međutim, u načinu na koji se troše. Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji se one retko investiraju.

„Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomski razvoj Srbije“, kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Trend iseljavanja iz naše zemlje se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.

Princ Aleksandar Krađorđević proslavio 70. rođendan

19. јул 2015.

Povodom proslave 70. rođendana Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra večeras je u Kraljevskom Dvoru priređena gala večera gde su domaćini bili Princeza Katarina i njihova deca Princ Naslednik Petar, Princ Filip i Princ Aleksandar, Dejvid i Alison i unuci Amanda i Majkl. Večeri je prisustvovao veliki broj velikodostojnika iz celog sveta, predstavnika političkog, javnog i kulturnog života naše zemlje, članova Savetodavnih tela Krune i prijatelja i poštovalaca Kraljevske Porodice.

0Z5A1709m — Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Kraljica Silvija od Švedske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kralj Gustav XVI od Švedske

Svojim prisustvom rođendansko slavlje uveličali su: Njihova Veličanstva Kralj Karl Gustav XVI i Kraljica Silvija od Švedske (Njegovo Veličanstvo je na čelu države Švedske), Njegovo Presvetlo Visočanstvo Princ Albert od Monaka (šef države Monako), kome je ovo prva poseta Srbiji, Njeno Veličanstvo španska Kraljica majka Sofija, Njegovo Veličanstvo bugarski Car Simeon II i Carica Margarita, Njihova Kraljevska Visočanstva Princeza Margareta od Rumunije i Princ Radu, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola Petrović Njegoš od Crne Gore, Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Rad Bin Zaid od Jordana i Princeza Majda Rad Zaid, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Ludvig od Badena, Njegovo Visočanstvo Princ Amin Aga Kan, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Ira od Furstenberga, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola (sin Kraljevića Tomislava), Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Serž (sin Kneza Aleksandra Pavlovog), Njihova Visočanstva Princ Pjer I Princeza Silvija d’Arenberg, g-đica Viktorija De Silva (unuka Kraljevića Tomislava), Nj.E. g-din Dezmond De Silva.

Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima

Za mnogobrojne zvanice, koje su u Plavom salonu Kraljevskog Dvora dočekala Njihova Kraljevska Visočanstva, priređen je koktel na donjoj terasi Kraljevskog Dvora nakon čega je usledilo premijerno prikazivanje kratkog dokumentarnog filma o Prestolonasledniku. Svojim nastupom rođendansko slavlje ulepšali su Sanja Ilić i „Balkanika“ sa muzičkim programom „Balkan koncept” nakon čega je upriličena gala večera na gornjoj terasi Kraljevskog Dvora.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar obratio se gostima i brojnim prisutnim predstavnicima medija.

Posle obraćanja prisutnima Prestolonaslednik je isekao rođendansku tortu.

Govor Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra

Vaša Veličanstva, Vaša Kraljevska Visočanstva, Vaša Svetla Visočanstva, Vaše Ekselencije, Vaša Svetosti, časni oci, imami i efendije, Vaša Lordstva, dame i gospodo, hvala vam što ste došli na moj rođendan. Veoma sam srećan što ste večeras ovde, u domu mojih predaka. U zemlji koju su svojim životima stvarali moji preci i preci mojih zemljaka. U gradu koji je postao naša prestonica pre šest vekova.

Sada, kada punim sedamdeset godina, dobar je trenutak za preispitivanje prethodnih decenija.

Za nekoga ko je, voljom sudbine i igrom istorije, rođen u izgnanstvu, ko je proglašen za državnog neprijatelja u drugoj godini života. Činjenica da svoj sedamdeseti rođendan proslavljam konačno rehabilitovan, u otadžbini, u svom domu, sa svojim narodom i među prijateljima koje sam stekao u svetu, predstavlja emotivan momenat, nešto o čemu sam čitavog života sanjao. Ja sam zbog toga zahvalan bogu, ali dugujem mnogo i onima koji su večeras ovde da uveličaju slavlje. Onima koji, nažalost, više nisu sa nama, ali čiji nas duh nikada neće napustiti, kao i onima koji su večeras sa nama u mislima, dobrim željama i nadama da ćemo imati budućnost koje smo dostojni.

Borili smo se zajedno za pravdu, demokratiju, ljudska prava, slobodu, poštovanje svake vere, etničkog porekla, za državu ravnopravnih građana, koja je ravnopravna sa ostalim državama i uvažavana od njih, za zajednicu mira, sloge i napretka.

Večeras, okružen svojom užom i širom porodicom, zahvaljujem se mojoj supruzi i našoj deci na ljubavi i podršci. Zahvaljujem mojim rođacima i prijateljima iz brojnih vladarskih domova koji su mi učinili čast svojim prisustvom i svojim lepim željama.

Najlepše zahvaljujem predsedniku vlade gospodinu Aleksandru Vučiću i najvišim državnim funkcionerima u Srbiji, predstavnicima crkava i verskih zajednica, diplomatskom koru i svima vama koji ovo veče i ovu priliku činite nezaboravnim, i – pre svega i iznad svega – našem narodu koji me je učinio srećnim što mu pripadam.

Od Karađorđa do mene postoji kontinuitet služenja narodu i državi. Dok postoji dom Karađorđev, čast služenja narodu i državi neporeciva je dužnost, obaveza i odgovornost, jer potičemo iz naroda, i ta nas činjenica sudbinski obavezuje.

Dugujem mnogo mojoj supruzi za svu njenu ljubav, trud, i svakodnevnu posvećenost, kao i za ovaj poseban rođendan.

Zahvaljujem svom mom osoblju i svima koji su vredno radili da ovaj skup i svaki drugi dan učine mogućim.

Hvala vam, neka vas Bog štiti i ljubav spaja

Počinje drugi po redu Resava fest

17. јул 2015.

I ako je ovo tek drugi po redu „Resava fest“ u programu festivala, i ove kao i prosle godine, nastupiće i umetnici iz drugih zemalja koji festivalu daju medjunarodni karakter.

„Resava fest“ svojim programom privlači sve više posetilaca iz zemlje i inostranstva.

U petak, 17. jula nastupaju Rambo Amadeus, Danica Krstić, Iskaz, peruanski muzičar Mario Cubillas i Dj Vlada Jovanović, dok će 18. jula na bini zapevati Bad Copy, My People, IZA (Rumunija) i Dj-s Beta Sound.

Na drugoj bini, na Trgu despota Stefana biće održana smotra internacionalnih folklora na kojoj će između ostalih nastupiti i švajcrska kulturno umetnička društva

U toku festivala, peruanski muzičar Mario Cubillas će držati radionice za izradu kajona – muzičkog udaračkog instrumenta, koji će učesnici nakon završene radionice dobiti na poklon.

Tokom trajanja festivala, u Centru za kulturu Despotovac biće održana izložba indijske slikarke Shainy Boots.

Resava world music fest održava se drugu godinu zaredom i postaje deo tradicije ovog dela Šumadije.

1...282930...32 Stranica 29 od ukupno 32