Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Vojislav Šešelj oslobođen po svim tačkama optužnice

0
REUTERS/Marko Djurica

Šešelj je oslobođen za sve što mu se stavljalo na teret – odgovornost za zločine protiv čovečnosti, progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, za kršenje zakona i običaja rata – ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Tok izricanja presude (hronološki):

Na početku izricanja, rečeno je da je u toku procesa, koji je započeo 7. novembra 2007. godine, veće uvrstilo 1.400 predmeta, i saslušalo 99 svedoka  – 90 na predlog tužilaštva, devet na zahtev Veća.

Presuda je, kako je rečeno na početku izricanja, na 100 strana.

Sudija je podsetio da se Šešelj po svim tačkama optužnice izjasnio da nije kriv, i da se sam branio. Dodato je da je „aktivno učestvovao u prvoj fazi postupka“ – od osporavanja legalnosti međunaronog suda, preko toga da je tvrdio da nema dokaza, do toga da se protiv njega vodi politički proces.

Tužilac, kako podsetile sudije, nije tvrdio da je Šešelj bio vojni starešina, već mu pripisuje velika ovlašćenja u zonama sukoba. Navodi se da je mesta sukoba posećivao da bi jačao moral boraca. Podseća se da je u okviru stranke osnovao Ratni štab, da je bio obaveštavan o akcijama i da je dobrovoljcima dodeljivao činove vojvoda.

Šešelj prihvata i brani svoju ulogu i ideju „velike Srbije“, ali ne pripisuje iste ciljeve kao tužilac, podsetile su sudije, navodeći sve ono što je tvrdio Šešelj tokom suđenja: da zločine nisu činili pripadnici dobrovoljaca SRS, da Ratni štab stranke koji je osnovao nije imao vojnu strukturu…

Veće podseća da su postojale određene nejasnoće sa strane Tužilaštva. Pretresno veće je ocenilo da podnesci tužilaštva zapravo predstavljaju nove optužne instrumente, i uz poteškoće pokušalo da rasplete nejasnoće, navode sudije.

Osvrćući se na opšti kontekst u vezi sa događajima navedenim u optužnici, sudija je rekao da su Veću predočeni obimni dokazi u vezi s honologijom događaja koji su doveli do raspada bivše SFRJ. Naveli su da je 25. februara 1991. osnovana SRS, koja je preuzela ciljeve Srpskog četničkog pokreta – koji je predviđao stvaranje „velike Srbije“ sa granicama Karlobag-Ogulin-Virovitica.

Veće je konstatovalo da se regrutovanje najčešće vršilo u štabu u Beogradu, ali i na lokalnim nivoima. Isto tako, kako navode, štab je regrutovao i za potrebe drugih jedinica, a da pripadnost stranci nije bio kriterijum za regrutovanje.

Ti dobrovoljci mu nisu bili potčinjeni, navode.

On nije mogao imati nikakvu hijerarhijsku vezu sa dobrovoljcima od trenutka kad su oni bili uključeni u organizacionu strukturu JNA i VRS, kaže u Tribunalu.

Tužilac nije dokazao postojanje udruženog zločinačkog poduhvata. Veće jednoglasno odbacuje optužbe za fizički obračun i deportaciju i prisilno premeštanja, navodi Antoaneti.

Šešelj jeste u martu 1992. održao govor u Malom Zvorniku, utvrdile su sudije, ali nisu mogli da zaključe da je, iako je u govoru pozivao da očiste Bosnu od pagana i varvara, pozivao i na etničko čišćenje nesrba.

Govor u Hrtkovcima je predstavljao jasan poziv na proterivanje Hrvata, ali većina članova ocenjuje da tužilaštvo nije dokazalo da je to dovelo do kampanje progona hrvatskog stanovništva.

Ali druga dva govora u skupštini u aprilu 1992. su predstavljali poziv na progon, navodi Antoaneti. „Po onom pravu kojim je Tuđman proterivao Srbe, mi genocidne radnje nećemo raditi, jer nam to nije u krvi, nećemo vas ubijati, ali ćemo vas lepo spakovati u kamione i vozove, pa se snalazite u Zagrebu“, naveo je sudija citat.

Većina veća smatra da te reči predstavljaju alternativni politički govor koji nikada nije sproveden, a da tužilaštvo nije ponudilo ništa da se oceni uticaj toga, navodi Antoaneti.

Čak i kad se uzimaju u obzir najžešći govori, tužilaštvo nije dokazalo da je postojala uzročno-posledična veza između govora Šešeljevih i zločina u Mostaru, Zvorniku i Sarajevu ili zločine od maja 1992. do 1993.

Haško tužilaštvo saopštilo je da će razmotriti da li postoje osnove za žalbu na presudu. Tužilac Serž Bramerc rekao je da je to prva presuda kojom nije zadovoljan.

Preminuo glumac Dragan Nikolić

0
FoNet/Darko Cvetanović

Velikan srpskog glumišta se dugo borio sa problemima sa debelim crevom.

Komemoracija će se održati u ponedeljak 14. marta u 12 časova na Velikoj sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212.

Dragan Nikolić biće sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Skup porodice i prijatelja je u 14 časova, a početak opela u 14:30.

Rođen je 1943. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu.

Nakon dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, i tada, kao sedamnestogodišnjak, bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić.

Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom u filmu “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića. Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još “Horoskop” (B. Drašković, 1969); “Bube u glavi” (M. Radivojević, 1970), “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” (B. Čengić, 1971), “Mlad i zdrav kao ruža” (J. Jovanović, 1971), “Bez reči” (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), “Kičma” (V. Gilić, 1975), “Nacionalna klasa” (G. Marković, 1979, Car Konstantin), “Ko to tamo peva” (S. Šijan, 1980), “Banović Strahinja” (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, “Sezona mira u Parizu” (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), “Balkan ekspres” (B. Baletić, 1983), “Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), “Poslednji krug u Monci” (A. Bošković, 1989), “Original falsifikata” (D. Kresoja, 1991).

Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru.

Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena mu je 2000. godine.

Dragan i njegova supruga Milena Dravić su se upoznali 1972. godine kada su zajedno vodili šou program „Obraz uz obraz“ i na jednoj pauzi između snimanja, 31. decembra, otišli su u opštini da se venčaju.

Srbija: Omugućen uvoz polovnih vozila iz Švajcarske bez carine

0

Polovni automobili iz Švajcarske smatraju se veoma kvalitetnim, pa mnogi vozači priželjkuju da nabave svoje sledeće vozilo upravo iz te zemlje. Međutim, pošto ona nije u Evropskoj uniji, do sada se plaćala carina od 12,5% na vozila registrovana u Švajcarskoj iako su proizvedena u Evropskoj uniji.

Zahvaljujući primeni novih propisa, uvoz polovnjaka iz Švajcarske od 01. februara obavlja se pod istim uslovima kao kada je reč o uvozu iz zemalja Evropske unije.

Inače, postojao je i ranije ugovor sa Švajcarskom o uvozu bez carine, ali ova zemlja nije imala pravo da izda potvrdu o poreklu robe koja je proizvedena u Evropskoj uniji (dijagonalna kumulacija porekla), tj. EUR1 obrazac.

Uglavnom, da biste uvezli polovno vozilo uz oslobođenje od plaćanja carine u Srbiji, neophodno je da se carinarnici podnese jedna od propisanih formi dokaza o poreklu – EUR1 obrazac ili izjava izvoznika (auto-placa ili drugog pravnog lica u Švajcarskoj) na fakturi (kontaktirajte nekog špeditera pre kupovine kako bi vas uputio u detalje).

Kako su nam rekli u Carini, izjavu na fakturi može sačiniti:

  • ovlašćeni izvoznik (bez obzira na vrednost automobila)
  • bilo koji izvoznik (za automobil čija vrednost ne prelazi 6.000 evra)

Inače, status ovlašćenog izvoznika odobravaju carinski organi zemlje u kojoj izvoznik ima sedište. Carinski organi ovlašćenom izvozniku dodeljuju broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu na fakturi i nadziru korišćenje ovlašćenja ovlašćenog izvoznika.

Obaveštenje o biračkom spisku glasača u inostranstvu

0

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (2. april 2016. godine),mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Više inforamacija o jedinstvenom biračkom spisku možete pronaći OVDE.

Bern postao grad-prijatelj Beogradu

0

Mali je nakon potpisivanja rekao da Sporazum podrazumeva saradnju u oblasti urbanog razvoja i planiranja, ekonomije, kulture, sporta, turizma.

On je poručio da nikada ne treba da prestane saradnja sa glavnim gradovima Evrope i sveta od kojih nešto može i treba da se nauči.

„Na ovaj način pokazujemo koliko je grad Beograd važan. Nama je saradnja sa glavnim gradovima regiona, Evrope i sveta veoma važna“, istakao je Mali i podsetio da su prošle godine potpisani sporazumi o saradnji sa Moskvom i Pekingom.

Gradonačelnik Beograda je ocenio da Beograd potpisivanjem sporazuma pokazuje da je glavni grad Srbije, ali i najveći politički, ekonomski i kulturni centar regiona.

Navodeći da se između Beograda i Švajcarske obavi skoro 30 letova nedeljno, on je rekao da je to veliki dokaz da postoje poslovni i turistički interesi za putovanje između dve zemlje.

„Na nama je samo da nađemo način da više sarađujemo, da budemo atraktivniji za turiste iz Švajcarske i na tome treba da radimo, a ovaj sporazum će tome sigurno i doprineti“, naglasio je Mali.

Čepet je podsetio da je ove godine – 100 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Švajcarske.

Vandredni parlamentarni izbori u Srbiji

0
Foto: Reuters

Iako je prethodno bilo najavljeno da će Vučić od Glavnog odbora SNS-a zatražiti odobrenje da u periodu i pre Skupštine stranke ima pravo da donese odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, lider naprednjaka saopštio je da je već odlučio da vanredni parlamentarni izbori budu održani, jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg „više neće biti povratka“ na staro.

U obraćanju članovima Glavnog odbora SNS-a, Vučić je rekao da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije.

„Zato je moja odluka, a ne poziv, da se danas izjašnjavamo da idemo na izbore. U pobedu za budućnost Srbije“, rekao je Vučić.

On je rekao da je Srbija od kako je SNS preuzela vlast u stanju latentnog društvenog sukoba, i nailazi na ogroman otpor upravo stoga što je, kako ja naveo, nastojala da razbije blok koji su činili tajknuni, političari i kriminalci, kojima nije bilo u interesu da Srbija napreduje i da se bilo šta menja.

Govoreći o sebi, on je rekao da mu se mnogi smeju kad kaže da radi bez odmora, a ne mogu da dokažu da nije tako.

„Hoću da uz mene ne stoje oni koji pričaju isto što i ja pričam, a rade ono što su radili oni pre mene. Hoću da se zahvalim mangupima u našim redovima“, rekao je Vučić i najavio da će ga u izbornoj kampanji biti manje nego ikada.

Vučić je ocenio da je Srbija danas stabilna i politički i ekonomski, i da je uspela da izađe iz recesije.

Lider naprednjaka je predložio i odlaganje Skupštine SNS-a za 21. maj, posle održavanja izbora na svim nivoima, kako bi u slučaju izbornog neuspeha, mogao da snosi odgovornost pred strankom.

Premijer odlučio, ali šta kaže zakon

Da bi Vučićeva odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora bila sprovedena, prethodno je potrebno ispuniti određene zakonske uslove.

Naime, Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a da se tom odlukom određuju dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje. Prema tom zakonu, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana.

Do izbora dolazi prestankom mandata Skupštine Srbije ili, kada je u pitanju vanredni izlazak na birališta, raspuštanjem parlamenta, izglasavanjem nepoverenja vladi, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade ili ostavkom premijera. Međutim, još nije poznato za koji će se od ovih scenarija Srpska napredna stranka odlučiti kako bi nameru o prevremenom izlasku na birališta sprovela u delo.

Po raspisivanju izbora, sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošnje izbornih lista, kao i izborna kampanja. Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkog izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste.

Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.

Novak Đoković je kralj tenisa!

0
Getty images

Sezona je završena kao iz snova. Novak Đoković je pobedio Rodžera Federera u finalu Masters serije u Londonu. Stigao je do petog trofaj, četvrtog uzastopnog u Londonu. Jedan je osvojio u Šangaju. Nole na odmor ide kao prvi teniser planete bez konkurencije, kao teniser koji je osvojio tri Gren slem trofeja, šest titula u Masters seriji i finale Masters serije. U velikom finalu, Nole je pobedio Federera sa 2:0 po setovima 6:3:6:4.

Odbijen zahtev za prijem Kosova u UNESCO

0
Foto: Hazir Reka/Reuters Pictures

Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) odbilo je zahtev za prijem Kosova u tu organizaciju.

U glasanju su učestvovale 142 zemlje, za su bile 92, protiv 50, a uzdržanih 29.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova, kako prenosi B92, su Brazil, Kina, Španija, Rusija, Indija, Kazahstan, Belorusija, Palestina, Severna Koreja, Slovačka, Urugvaj, Venecuela, Bahrein, Indonezija…

Uzdržani su, između ostalih, bili Bosna i Hercegovina, Kolumbija, Grčka, Nigerija, Peru, Poljska, Rumunija, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Belgija, Francuska, Kanada, Bugarska i Belize, Irska, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Novi Zeland, Portugal, Češka, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora…

Predlog za prijem Kosova je prethodno obrazložen uz objašnjenje da nije u pitanju glasanje za priznanje Kosova kao države ili za ulazak u UN, već zahtev da se „građanima Kosova omogući pristup kulturnim vrednostima i obrazovanju“, kao i da se „na kraju podrži misija Uneska“.

Na drugoj strani, ponovljeno je da bi prijem Kosova u Unesko značio politizaciju te organizacije, kao i kršenje međunarodnog prava.

Dačić: U interesu nam je što organizovanija dijaspora

0
Beograd, 23. oktobra 2015. - Drzavni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Sasa Mirkovic govori na konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu koja se odrzava u prostorijama Udruzenja novinara Srbije. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bk

Interes Srbije je da ima što bolju i organizovaniju dijasporu i zato je važno da na vreme definišemo, ne samo strategiju, već i alate da bismo to postigli, poručio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Dačić je na šestoj konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu konstatovao da, kada je reč o brojevima, srpska dijaspora nije velika u odnosu na dijasporu nekih drugih zemalja, ali da u odnosu na broj stanovnika Srbije to čini znatan broj.

“Ako pođemo od procene da u inostranstvu živi oko tri ili četiri miliona građana srpskog porekla, shvatamo da trećina našeg naroda živi van granica Srbije i to pokazuje koliko je značajna naša dijaspora”, rekao je Dačić.

Dodajući da je Srbija ustavom dužna da štiti prava i interese svojih građana u inostranstvu i unapređuje odnos između dijaspore i matice Dačić je podvukao da je unapređenje informisanja dijaspore putem elektronskih medija definisano kao važan instrument za očuvanje srpskog jezika i identiteta.

To je važno u ovom trenutku kada uticajni predstavnici dijaspore mogu da daju doprinos na zaštiti prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da to pomogne da se odupremo svojatanju srpskih spomenika od onih koji nisu želeli da tamo bude Srba, a kamoli tragova njihovog postojanja, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u vreme digitalnih tehnologija ohrabrujuće je to što se informatičko umrežavanje uveliko odvija u okviru onlajn zajednice dijaspore u koju su uključeni i naučnici i biznismeni i studenti i sportisti…

“Samo složno možemo savladati predstojeće izazove i osigurati našem narodu mesto u savremenom svetu koje svojim civilizacijskim dostignućima zaslužuje i tome treba posvetiti maksimalnu pažnju”, poručio je Dačić.

On je istakao značaj što bolje organizovanosti dijaspore i što većeg njenog uticaja.

“Za to nije ključna samo brojka, jer ima zemalja gde možemo i bolje da se organizujemo, gde Srbi mogu da uđu u parlament te zemlje”, rekao je Dačić.

On je kao primer naveo boravak u Australiji gde je upoznao predstavnika parlamenta te zemlje koji je poreklom iz Bosne i Hercegovine, iako “Srba ima deset puta više”.

Mirković: Država najveći finansijer srpskih medija dijaspore

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je danas da je država najveći finansijer srpskih medija u dijaspori, dok su predstavnici medija poručili da bi ta izdvajanja trebalo povećati.

Kako je podsetio Mirković podrška Ministarstva kulture dijaspori obezbeđuje se konkursima koji se raspisuju jednom godišnje, kao i da je dosta toga učinjeno i donošenjem tri medijska zakona pre 15 meseci.

“U dva je definisano da je informisanje Srba u dijaspori i regionu jedna od važnijih stvari koje treba da budu podržane i u kojem se prepoznaje javni interes koji zastupa Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja”, rekao je Mirković.

Ove godine Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo kulture postalo je najveći donator u sferi informisanja u domenu podrške onim projektima koji promovišu javni interes, rekao je Mirković.

“To je nešto o čemu smo samo mogli da sanjamo samo pre nekoliko godina i mislimo da će se ta suma uvećati naredne godine”, rekao je Mirković.

Prema njegovim rečima, u domenu sektora informisanja ukupno je podneto 37 aplikacija, od kojih je 29 podržano.

“Ukupni budžet ove godine iznosio je 18 miliona dinara, što je 20 odsto više nego prethodne godine”, rekao je Mirković.

Mirković je dodao i da se ove godine prvi put u konkursnim komisijama u domenu projektnog sufinansiranja nalaze i predstavnici novinarskih udruženja što je, kako je istakao, veliki napredak.

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović izjavio je da država mora da poveća sredstva za finansiranje medija u dijaspori.

On je naveo da se mediji u inostranstvu, finansiraju prosečno na godišnjem nivou sa 330 hiljada evra, a da se oko 30 miliona dinara izdvaja za programe nacionalnih manjina u zemlji.

„Država mora da pronađe način da pomogne novinare i medije u dijspori i reonu. Sadašnja sredstva nisu dovoljna“, smatra Brajović.

Zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije Miodrag Linta istakao je da je najbolji položaj medija u Rumuniji, a da najteži u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Kao primer, on je naveo radio „Dunav“ koji 24 godine postoji u Vukovaru i sada se nalazi pred gašenjem, jer nemaju dovoljno sredstava.

„Država mora da pomogne medije u regionu, u pitanju je opstanak našeg naroda koji se sve više iseljava iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u Republiku Srpsku i Srbiju“, zaključio je Linta.

Zabranjen ulaz u Hrvatsku sa srpskim pasošem

0

Izveštač Tanjuga javlja da su neka vozila i autobusi posle ponoći vraćeni sa graničnog prelaza Bajakovo u Srbiju. Televizija Nova prenosi izjavu hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Ranka Ostojića da je u Hrvatsku zabranjen ulaz putničkih automobila i autobusa srpskih registracija.

Autobus „Laste“ na liniji Beograd–Banjaluka koji ima beogradske registarske oznake vraćen je sa Bajakova oko 1.30, a putnici su rekli Tanjugu da ih nisu pustili u Hrvatsku.

„Kada smo došli na granicu, vratili su nas sa obrazloženjem: ‘Ne može srpsko vozilo, niti srpski pasoš da prođe u Hrvatsku ni na jednom prelazu'“, rekla je putnica Draginja Živanović iz Smedereva koja je sa sestrom pošla u Bosansku Gradišku.

Ona dodaje da šofer hoće da se vrati za Beograd, ali da putnici insistiraju da se još zadrže na prelazu Batrovci očekujući da će možda uspeti da prođu.

Radovan Galić koji je sa suprugom pošao iz Grocke na sahranu u Hrvatskoj rekao je takođe da su im hrvatski graničari poručili da „svi sa srpskim pasošem, kao i sve što je srpsko ne može da uđe nijednim prevozom u Hrvatsku“.

Boško Bjelošev kaže da je australijski državljanin i da ne može da nastavi put za Banjaluku, jer je autobus vraćen.

„Trebalo bi da zovem australijsku ambasadu da vidim šta ću ja ovde nasred puta. Da li treba da idem pešice za Banjaluku“, kaže ovaj putnik.

Posle početka primene mera Vlade Srbije prema Hrvatskoj, u tu zemlju onemogućen je ulaz svima koji imaju srpski pasoš, a neka vozila i autobusi su posle ponoći vraćeni sa graničnog prelaza Bajakovo.

Inače, nezadovoljne kamiondžije iz Makedonije na prelazu Batrovci rano jutros su blokirale putnički saobraćaj na ulazu u Hrvatsku. Nekoliko vozača stupilo je u štrajk glađu jer, kako kažu, neki od njih čekaju na granici više od pet dana, javlja izveštač RTS-a.

Kolona teretnih vozila na graničnom prelazu sa srpske strane na Batrovcima duga je 17 kilometara, a u koloni je gotovo 600 teretnih vozila iz regiona i Bliskog istoka.

Na granici dežuraju tri ekipe hitne pomoći iz Rume, Šida i Sremske Mitrovice, dok zaposleni firme „Polet“ iz Paraćina vozačima teretnih vozila dele lanč pakete i vodu.

U međuvremenu, iz Srbije se otkazuju polasci autobusa ka Hrvatskoj, dok se, prema podacima „Er Srbije“, vazdušni saobraćaj obavlja bez ikakvih problema.

1...272829...32Stranica 28 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.