Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Vakcinacija i putovanja: Kakva su pravila na granici ako ste primili vakcinu

0

PCR, antitela, zeleni sertifikat – šta treba da znate ako putujete u posle vakcinacije.

Milica Marinković je bila iznađena kada joj je granični policajac na ulasku u Srbiju iz Italije usmeno saopštio da će morati u desetodnevni karantin.

„Dajem pasoš, dajem potvrdu o vakcinaciji, dajem čak i izveštaj o antitelima iz laboratorije, a policajac me bledo gleda i kaže: ‘Mi to ne prihvatamo'“, priča Milica.

Milica je u Italiji boravila dva dana kako bi prisustvovala poslovnom sastanku.

Da bi ušla u Italiju, morala je da uradi PCR test i pokaže italijanskim graničarima pozivno pismo poslodavca.

Putovanja su i dalje ograničena zbog epidemije virusa korona, a na sajtu Ministarstva inostranih poslova objavljene su informacije o uslovima koje državljani Srbije moraju da ispune ukoliko putuju u inostranstvo.

Ipak, Milica je mislila da joj za povratak u Srbiju PCR test nije potreban jer se pre mesec dana vakcinisala kineskom vakcinom Sinofarm, a tri nedelje posle druge doze vakcine, uradila je i test na antitela koji je bio pozitivan.

„Razumem da je granični policajac samo radio svoj posao, ali, u cilju kampanje da se što više ljudi vakciniše, ovo nema smisla“, smatra Milica.

Da li vakcinacija oslobađa srpske državljane PCR testiranja prilikom povratka u zemlju?

Ne.
Odnosno, ne još uvek.

Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova dostupne su informacije o uslovima za ulazak u Srbiju iz inostranstva za srpske državljane.

Pri povratku u Srbiju na granici možete pokazati negativan PCR test ne stariji od 48 sati, a ukoliko nemate PCR test, obavezna je samoizolacija u narednih deset dana.

Karantin možete prekinuti ukoliko na lični zahtev uraditi PCR test i dobijete negativan rezultata.

Ipak, negativan PCR test i izolacija nisu potrebni ukoliko dolazite iz:

  • Albanije
  • Bosne i Hercegovine
  • Bugarske
  • Severne Makedonije
  • Crne Gore
  • Mađarske

Komplikacije koje je virus korona doneo kada su putovanja u pitanju snašle su i Veru Pavlović koja se nedavno vratila sa poslovnog puta u Hrvatsku.

„Potpuno sam zaboravila da je za povratak u Srbiju potreban PCR test. Morala sam u karantin koji sam prekinula kada sam dobila negativan rezultat PCR testa“, kaže Vera.

Međutim, Milica nije želela da plati još jedan PCR test.

„Nije stvar novca, već se radi o tome da ne može država da priča da nije fer što Evropa ne priznaje kinesku vakcinu, a suštinski, ni naša država ne priznaje potvrde o vakcinaciji i traži negativan PCR za ulazak“, kategorična je Milica.

Kada bi potvrda o vakcinaciji mogla da zameni PCR testove?

Kineska i ruska vakcina koje se koriste u Srbiji za sada nisu odobrene u Evropskoj uniji.

A Evropska komisija je predložila u sredu, 17. marta, stvaranje digitalnih zelenih sertifikata – dokaza da se neko vakcinisao protiv Kovida-19, što bi trebalo da postane uslov za slobodno kretanje unutar Evropske unije.

Evropska komisija je navela da će se za izradu sertifikata prihvatati potvrde o imunizaciji vakcinama koje su odobrene za upotrebu EU, ali da države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine kao uslov slobodnog putovanja na njihovoj teritoriji.

Evropska unija do sada je odobrila upotrebu vakcina Fajzer/Biontek, Moderna, Oksford/AstraZeneka i Džonson-Džonson.

U Srbiji su odobrene vakcine Fajzer-Biontek, Astra Zeneka, Moderna, Sputnjik i Sinofarm.

Ipak, digitalni sertifikat trebalo bi da služi i ljudima koji nisu stigli na red za vakcinaciju – sadržaće i dokaze o negativnom rezultatu PCR testa ili podatak da se putnik oporavio od zaraze i ima antitela, te može slobodo da putuje.

Ali šta to znači za državljane Srbije?

Srbija već ima pripremljen sertifikat, rekla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić agenciji Tanjug.

„Naš sertifikat koji su dobili vakcinisani ljudi sadrži kju-ar kod i podatke kojima se potvrđuje da su primili vakcinu, kada su je primili i koju su vakcinu primili, dakle sve podatke koje zahteva i evropski sertifikat“, navodi ministarka.

Ona je dodala da je sertifikat 99 odsto kompatibilan sa onim koji će koristiti Evropska unija.

„Jedina je razlika u tome što je naš ispisan ćirilicom, a sertifikat EU predviđa da se on izdaje na jezicima zemalja članica i na engleskom, tako da ćemo mi verovatno raditi i na engleskoj verziji našeg sertifikata“, rekla je ministarska Matić.

Ranije je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila da „očekuje da će se rešenje naći“ kako bi i državljani Srbije koji su se vakcinisali ruskom ili kineskom vakcinom mogli da putuju.

I predsednica Vlade Ana Brnabić najavila je da će državljani Srbije koji su vakcinisani Sinofarm i Sputnjik vakcinama svakako moći da putuju.

Država će učiniti sve što je potrebno da obezbedi da testovi na antitela i PCR testovi budu završeni u rekordnom roku kako bi mogli da putuju, rekla je premijerka

Pojedine evropske zemlje izrazile su zabrinutost da bi digitalni sertifikati ili „vakcina pasoši“ mogli da budu nepravedni i diskriminatorski, jer bi manjina koja je do sada vakcinisana mogla da putuje nesmetano, a drugi, poput mladih ljudi koji trenutno nisu prioritet za imunizaciju, u tome bili ograničeni.

Uslovi za ulazak u Švajcarsku

Državljani Srbije ne mogu da uđu u Švajcarsku Konfederaciju osim lica koja imaju regulisani boravak.

Lica koja imaju pravo da uđu iz Srbije u Švajcarsku moraju da najave svoj dolazak popunjavanjem prijave na sajtu https://swissplf.admin.ch/home, ali samo ako dolaze avionom, autobusom, vozom ili brodom. Putnici koji dolaze iz Srbije avionom, moraju da poseduju i negativan PCR test.

Od 22.febraura 2021.g. putnici koji dolaze iz Srbije moraju unapred da najave svoj dolazak na sajtu https://swissplf.admin.ch/home, da poseduju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata (bez obzira na prevozno sredstvo kojim dolaze) i da se podvrgnu desetodnevnom karantinu (kućnoj izolaciji), koji može da se prekine negativnim PCR testom tek sedmog dana od ulaska u Švajcarsku.

Više informacija se mogu naći u sledećem linku:  https://www.bag.admin.ch/bag/de/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov/empfehlungen-fuer-reisende/liste.html 

Tranzit je dozvoljen za lica koja poseduju regulisan boravak u odredišnoj zemlji u Šengenskom prostoru. U tom slučaju, potrebno je staviti na uvid dokaz o nameri i mogućnosti ulaska u tu zemlju.

 

„Er Srbija“ počinje sa testiranjem digitalnog kovid pasoša na letovima između Beograda i Ciriha

0

„Er Srbija“, u saradnji sa Međunarodnom asocijacijom za vazdušni saobraćaj (IATA), početkom aprila počinje sa testiranjem digitalnog pasoša (IATA Travel Pass), mobilne aplikacije koja pomaže putnicima da lako i bezbedno organizuju putovanje u skladu sa zahtevima država koji se tiču testiranja na kovid 19 ili vakcinacije, najavilo je ovaj avio-prevoznik.

„Er Srbija“ će tako biti jedna od prvih avio-kompanija u Evropi koja će postati deo globalne inicijative, čiji je cilj ponovno otvaranje granica bez karantina, kao i garantovanje bezbednog putovanja i oporavka turizma i avio-industrije.

Prva faza testiranja aplikacije će se odvijati na letovima „Er Srbije“ između Beograda i Ciriha, trajaće nekoliko nedelja, a putnici će biti pozvani da učestvuju, najavljeno je u saopštenju.

„Ponosni smo što ćemo među prvima u svetu testirati digitalni pasoš. Još jednom smo potvrdili našu posvećenost zaštiti bezbednosti, zdravlja i dobrobiti putnika, kao i kreiranju integrisanog i besprekornog korisničkog iskustva“, izjavio je generalni direktor „Er Srbije“ Dankan Nejsmit.

Ocenio je da je ovo izvanredna inicijativa, koja će omogućiti putnicima da ispune sve potrebne uslove za ulazak u različite zemlje sveta.

„Dugujemo veliku zahvalnost Institutu Torlak iz Beograda. Oni će biti direktno povezani sa Međunarodnom asocijacijom za vazdušni saobraćaj i bez njihove podrške i saradnje ovaj pilot-projekat ne bi bio moguć“, rekao je Nejsmit.

Direktor „Er Srbije“ je naveo da će „IATA Travel Pass“ omogućiti putnicima da drže podatke u vezi s testovima na kovid 19 i upravljaju njima na svojim mobilnim telefonima, kao i da dele na siguran način svoj verifikovani status avio-kompanijom pre dolaska na aerodrom.

„Digitalni pasoš će takođe pružati ažurne informacije o zdravstvenim propisima u vezi sa koronavirusom, pomažući putnicima da provere da li ispunjavaju najnovije uslove ulaska u zemlju odredišta“, rekao je Nejsmit.

„Prvi korak ka prijatnijim putovanjima u doba pandemije“

Regionalni potredsednik Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćajza Rafael Švarcman rekao je da je ta organizacija ponosna što radi sa „Er Srbijom“ na tome da digitalni pasoš učini dostupnim na „starom kontinentru“.

„Ovo je prvi korak ka tome da evropska i međunarodna putovanja tokom pandemije budu što prijatnija, pružajući ljudima sigurnost da ispunjavaju sve zahteve vlada za ulazak u države koji se tiču virusa kovid 19“, rekao je Švarcman.

Precizirao je da kako se granice budu otvarale, „IATA Travel Pass“ će biti dodatno unapređen sa više mogućnosti da ispuni sve zahteve vlada, naglasivši da će putnici „Er Srbije“ među prvima imati na raspolaganju ove usluge.

„Er Srbija“ objašnjava da će njeni putnici biti u prilici da lako i jednostavno kreiraju svoj digitalni pasoš.

Nakon testiranja ili vakcinacije, referentne laboratorije će na bezbedan način slati zaštićene podatke u aplikaciju pojedinca, a „IATA Travel Pass“ će zatim uporediti neophodne uslove za putovanje sa unetim podacima putnika i svi koji ispunjavaju uslove za željenu destinaciju dobiće zelenu oznaku za putovanje.

Ambasador Bradić sa predstavnicima firme „Albiro“

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić i prvi sekretar Bojan Sojanović posetili su firmu „Albiro“ (ALBIRO AG) i tom prilikom razgovarali sa vlasnicima i direktorima te firme o mogućnostima za investiranje i povećanje proizvodnje u Srbiji.

Ambasador Bradić uputio je predstavnike firme u komparativne prednosti Srbije, važeće sporazume o slobodnoj trgovini, mogućnosti dobijanja državnih subvencija namenjenih investitorima koji otvaraju nova radna mesta, naglasivši mogućnosti za saradnju sa srpskim tekstilnim firmama u Leskovcu, Vranju i Novom Pazaru.

Bradić je upoznao sagovornike sa rezultatima srpske ekonomije u proteklih godinu dana napomenuvši značaj paketa pomoći privredi i građanima koje je Vlada Republike Srbije sprovela.

Generalni direktor „Albiroa“ Roland Losli, direktor prizvodnje Benedikt Švajghart i saradnici predstavili su aktuelne planove firme.

„Albiro“ je firma koja je osnovana pre 190 godina i bavi se proizvodnjom zaštitnih odela namenjenih zaposlenima u komunalnim preduzećima, bolnicama, policiji i drugim institucijama poput Crvenog krsta, a ima ogranke u Austriji, Slovačkoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, kao i u Srbiji.

Ove godine osnovana je firma „Albiro d.o.o. Srbija“, sa namerom da investiranjem u novu opremu u pogonima nekadašnje tekstilne fabrike „Kadinjača“ u Užicu, u Srbiji formiraju svoj glavni centar za proizvodnju zimskih i zaštitnih jakni.

Švajghart izneo je da je „Albiro“ zadovoljan efikasnošću i obučenošću radnika u „Kadinjači“, kao i saradnjom koja je oformljena sa nadležnom lokalnom samoupravom.

Javne finansije po švajcarskom modelu – Zrenjanin i opštine Žitište i Sečanj, potpisali su Memorandum o učešću u projektu RELOF2

0

Grad Zrenjanin i opštine Žitište i Sečanj, potpisali su Memorandum o saradnji i učešću u projektu RELOF2 (Reforma lokalnih finansija u Srbiji – druga faza), sa švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomske poslove, koga zastupa Ambasada Švajcarske u Srbiji.

Program podrške lokalnim samoupravama u primeni principa dobrog upravljanja u upravljanju rizicima i učincima, kroz sveobuhvatnu unutrašnju kontrolu i adekvatno upravljanje javnim finansijama, potpisali su gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, opštine Žitište pomoćnica predsednika opštine Žitište, Edit Sarka, predsednik opštine Sečanj, Predrag Rađenović i u ime Švajcarske kancelarije za saradnju, Ana Jolović, direktorka projekta RELOF2.

– Kada država Švajcarska stoji iza nekog razvojnog projekta, onda se radi o implementaciji najboljih primera dobre prakse i iskustva u toj oblasti koje možemo dobiti kroz ovaj projekat – naglasio je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, uz napomenu da projekat podrazumeva stručnu podršku i unapređenje rada lokalne samouprave i  javnih preduzeća u oblasti upravljanja javnim finansijama, interne revizije i sistema nadzora, a istovremeno promoviše međuopštinsku saradnju, kako bi gradovi i opštine sa većim kapacitetima pružale podršku manjima.

Direktorka projekta Ana Jolović, istakla je da se projekat sprovodi uz podršku švajcarske vlade i da je njegova vrednost 3 miliona švajcarskih franaka, a ukupno će  biti uključeno 48 gradova i opština, četiri ministarstva, AP Vojvodina i Nacionalna akademija za javnu upravu.

Četiri komponente projekta

Kako je naglasila Ana Jolović, prva se bavi uvođenjem i unapređenjem finansijskog upravljanja i kontrole, druga unapređenjem interne revizije, treća  unapređenjem nadzora nad javnim preduzećima i četvrta različitim inovativnim stvarima koje su u vezi sa finansiranjem u lokalu, poput subvencija za građane za unapređenje energetske efikasnosti, nadzora nad indirektnim budžetskim korisnicima ili učešća građana u malim komunalnim projektima koje sprovode zajedno sa gradom.

Intervju ambasadora Švajcarske u Srbiji za „Serbinfo“: Srpska dijaspora u Švajcarskoj značajan oslonac odnosa između dve države

0

Srpski

Novoimenovani ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid u ekskluzivnom intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je prve utiske o Beogradu i odnose između Srbije i Švajcarske.

Vaša ekscelencijo, pre svega čestitamo na novom položaju ambasadora Švajcarske u Beogradu.

Radili ste i živeli u najvećim metropolama sveta. Kakav je vaš prvi utisak o Beogradu? Da li on zaslužuje naziv „metropola Balkana″?

Beograd apsolutno zaslužuje naziv „metropola Balkana“. Restrikcije u vezi sa kovidom 19 sprečile su moja veća istraživanja grada, ali njegova veličina i raznolikost, stalna užurbanost i građevinski radovi su impresivni. Ovo je grad koji se nalazi u razvoju. Prijaju mi ljubaznost i uljudnost stanovnika, što olakšava navikavanje na grad. Veoma se radujem što ću upoznati Beograd u svim njegovim fasetama. A najviše se radujem razmeni ideja s drugim ljudima.

Na svoj novi položaj dolazite sa Istoka, iz Kazahstana, na Zapad, u Srbiju. Da li je to bila vaša želja?

Zahvalan sam svojoj vladi što mi je dala odgovornost da predstavljam Švajcarsku u Srbiji. To je bila i moja želja. Nisam pre toga bio na Balkanu, a Srbija ima ključnu ulogu za dalji razvoj ovog regiona. Srbiju i Švajcarsku povezuju vrlo bliske veze i mnogo sličnosti. Obe zemlje su kontinentalne, slične po veličini i broju stanovnika. Obe zemlje objedinjuju različite kulture i obe su ponosne na svoju tradiciju. Važan fundament predstavljaju bilateralni odnosi, a naročito ljudske i lične veze. Srpska dijaspora u Švajcarskoj važi za značajan oslonac odnosa između dve države. Zajedno sa svojim timom u Ambasadi Švajcarske, radujem se radu na jačanju bilateralnih odnosa u političkoj i ekonomskoj sferi.

Da li je švajcarskim diplomatama dolazak na Balkan svojevrsni izazov?

Činjenica je da Švajcarska ima snažno prisustvo u ovom regionu i da se zalaže za očuvanje mira i bezbednosti i za ekonomski razvoj. Zbog svog geografskog položaja i ekonomskog potencijala Srbiji pripada izvanredna uloga u mirovnom razvoju celog regiona. Već 30 godina Švajcarska i Srbija održavaju blisku bilateralnu saradnju, na toj osnovi Švajcarska pruža doprinose s ciljem da ojača demokratiju, vladavina prava i ekonomski razvoj u Srbiji.

Gledajući 20. vek, Srbija je imala vrlo „interesantnu“ istoriju, počevši od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, period komunizma, pa opet ratovi na prostoru bivše Jugoslavije pre samo 20 godina. U tom istom periodu Švajcarska nije menjala politički sistem i još uvek ima sedam ministara u vladi. Da li vi vidite neke sličnosti između Švajcarske i Srbije na političkom nivou? Da li je po vama bilo moguće izbeći poslednje sukobe primenjujući švajcarski model državnog uređenja?

Ovakva analogija mi se čini previše pojednostavljenom. Ona ne uvažava ni različitu prošlost niti različit razvoj ove dve države. Zapadni Balkan u skorijoj prošlosti zaista ima uznemirujući period za sobom. Raspad Jugoslavije i ratovi koji su usledili, kao i patnja civilnog stanovništva traume su koje i dan-danas traju. Takva prošlost nam pokazuje da ratovi nisu u stanju da rešavaju konflikte. Oni za buduće generacije uvek ostavljaju teško nasleđe, za koje treba mnogo vremena da bi se prevazišlo. Švajcarska može da se smatra srećnom zato što je ostala pošteđena velikih ratova u Evropi u 20. veku. To predstavlja neverovatnu privilegiju. Međutim, ne postoji garancija da će takvo stanje biti i ubuduće: demokratija, pravna država, mir i stabilnost tekovine su koje uvek nanovo treba braniti. Smatram da je veoma važno biti svestan sopstvene istorije i iz nje izvući neke pouke. Isto tako smatram veoma važnim da se gleda unapred, kako bi se budući izazovi savladali. Pored svih razlika što se tiče prošlosti Srbije i Švajcarske, vidim posebno mnogo dodirnih tačaka što se tiče budućih izazova: savladanje pandemije kovida 19, ekonomski oporavak, transformacija do održive privrede i društva, digitalizacija, kao i suočavanje sa klimatskik promenama. Svi ti izazovi otvaraju mogućnosti za saradnju, jer većina tih izazova u krajnju ruku i može samo zajednički da se savlada.

Švajcarska ima sedam ministarstava, Srbija još uvek više od 20. Da li je to razlog što je švajcarska administracija efikasnija? Šta Srbija u toj oblasti može da nauči od Švajcarske?

Teško je uporediti dve administracije koje se razlikuju po svom istorijskom razvoju i koje se oslanjaju na različitu strukturu unutar državnog bića. Švajcarska se po svom državnom uređenju temelji na federalizmu i supsidijarnosti, i to po ubeđenju da se problemi rešavaju tamo gde su najbliži realnom životu ljudi. Takav „bottom-up″ pristup je tipično švajcarski. Isto tako, vlada ubeđenje da efikasna uprava mora da bude maksimalno transparentna, kao i to da se civilno društvo uključi u donošenje odluka i rešavanje problema. Naši kooperacijski programi u Srbiji pored ostalog podržavaju i izgradnju efikasnih i ljudima bliskih lokalnih uprava. Efikasna i transparentna uprava nije samo važna da bi se građanima omogućilo učešće u demokratskim procesima – što bi ojačalo demokratiju kao takvu – nego bi to ubrzalo i privredni razvoj, koji bi stvarao radna mesta neophodna za uvećanje bogatstva.

Švajcarska vlada preko Švajcarske kancelarije za saradnju pomaže u digitalizaciji lokalnih samouprava u Srbiji. Da li nastavljate tu pomoć? Da li imate neke nove prioritete?

Švajcarska se aktivno zalaže za povećanje digitalizacije lokalnih samouprava u Srbiji. Pandemija kovida 19 pokazala je očigledan značaj važnosti digitalizacije. Zahvaljujući podršci Švajcarske, građani Srbije imaju jednostavniji pristup uslugama na lokalnom nivou i mogu, na primer, gruntovni porez da reše od kuće putem digitalnog plaćanja. Zahvaljujući digitalizaciji poslovnih procesa u lokalnim samoupravama, smanjuju se, na primer, troškovi za štampanje dokumenata, a i sastanci se mogu u vreme kovida 19 nastaviti od kuće. Građani i mediji mogu da onlajn prate rad lokalnih samouprava i povećavaju svoj uticaj na njih. Digitalizacija čini lokalne samouprave ne samo lakše dostupnim i efikasnijim nego istovremeno povećava njihovu transparentnost, što smanjuje rizik od korupcije.

U Švajcarskoj živi veliki broj Srba i svake godine sve je više Švajcaraca sa srpskim korenima. Na koji način oni mogu još efikasnije da pomognu Srbiji?

Ubeđen sam da srpska dijaspora u Švajcarskoj ima važnu ulogu u odnosima naših zemalja. Ljudi sa srpskim korenima služe kao mostograditelji između naših dveju kultura i oni su u stanju da spoje različita iskustva na najbolji način. Značaj dijaspore je mnogo veći nego aspekt novčanih doznaka članovima porodice u bivšoj otadžbini. Danas vidimo građane Srbije u Švajcarskoj ili Švajcarce srpskih korena kako u ime švajcarskih firmi donose odluke da li da investiraju u Srbiji ili da se na razne načine angažuju u Srbiji i tako pozitivno utiču na međudržavne odnose.

Trenutni izazov je pandemija koronavirusa. Nakon toga opet će sva pažnja biti usmerena na evropske integracije Srbije i rešavanje spora oko Kosova i Metohije. Svedoci smo „novog“ rata na Kavkazu zbog nerešenih teritorijalnih pitanja posle pada komunizma.  Da li je Švajcarska ranom odlukom o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije izgubila moć i kredibilitet za pomoć u rešavanju ovog aktuelnog spora?

Taj ogromni zadatak koji ste pomenuli na impresivan način pokazuje da se takvi izazovi ne zaustavljaju pred državnim granicama. Štaviše, to pokazuje i da pored različitih političkih pozicija regionalna i međunarodna saradnja nemaju alternativu. U tom kontekstu Švajcarska pozdravlja političke inicijative u pravcu regionalne saradnje, od kojih imamo više primera. Švajcarska konkretnim doprinosom podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine time što, na primer, stvara mogućnosti za direktno povezivanje politički angažovanih ljudi na obe strane. Kao što ste napomenuli, uvek postoji opasnost da se nerešeni konflikti ponovo pretvore u rat. Zbog toga mi ne možemo sebi dozvoliti da uz takav rizik za bezbednost živimo na našem kontinentu. Zato se Švajcarska i na zapadnom Balkanu zalaže za aktivnu mirovnu politiku. Priznanje Kosova s naše strane kao samostalne države, po nama, ne bi trebalo da umanji našu verodostojnost. Naprotiv, naš dugogodišnji angažman u vidu podrške reformama za jačanje demokratije, izgradnju pravne države i privredni razvoj, kako na Kosovu tako i u Srbiji, učvrstio je naš partnerski odnos u obe države. Kako kroz naš program kooperacije, tako i kroz direktne investicije, Švajcarska spada u najvažnije partnere Srbije. U nekim oblastima kao što su dualno obrazovanje, digitalizacija ili podsticanje startapova Švajcarska predstavlja primer za Srbiju.

Srbija je kao i Švajcarska vojno neutralna. Da li postoji mogućnost saradnje u toj oblasti?

Postoje važne razlike između švajcarske i srpske neutralnosti. Švajcarska je najmanje od Bečkog kongresa 1815. trajno neutralna. Taj međunarodno pravni status Švajcarske priznat je od međunarodne zajednice. Razlog za to je što ta neutralnost podstiče mir i stabilnost u Evropi. Trajna i naoružana neutralnost je princip švajcarske spoljne politike. Srpska neutralnost se zasniva na skorijoj odluci srpske politike. Budućnost će pokazati kakav će primer biti srpska neutralnost i kakve posledice će imati ta koncepcija na regionalnu bezbednost. Ali sličnost postoji u činjenici da ni Švajcarska ni Srbija nisu članice NATO, ali se uključuju u rad u NATO programa Partnerstvo za mir. Obe države su aktivne članice OEBS i preuzele su bezbednosno-političku odgovornost na evropskom kontinentu prethodnih godina predsedavajući tom organizacijom (Švajcarska 2014, Srbija 2015). Na kraju, spaja nas interes za mirnu i stabilnu Evropu.

Društvo je u raznim oblastima veoma podeljeno, kako u Srbiji, tako i, na primer, u Švajcarskoj. Na primer u zimskom periodu najveća „polemika“ je na temu – fondu ili raklet. Šta se vama više sviđa, burek s mesom ili burek sa sirom?

Nadam se da ćete mi dopustiti da se zbog relativno kratkog vremena provedenog u Beogradu ne odlučim. Inače više volim sir nego mleveno meso, ali pošto volim jaka i aromatična jela, izabrao bih burek s mesom.

Dozvolite mi na kraju još jedan komentar o pomenutim razlikama u društvu: otvorena društva se poznaju po tome što se u njima o mnogim pitanjima vodi kontroverzna i angažovana diskusija. O svemu onome što nas razdvaja i što nas spaja kao društvo treba da razmislimo i isto toliko vremena i truda da posvetimo tome. Društvena solidarnost je u ovakvim vremenima jakih polarizacija neprocenjiv dar, o kojem mora da brinemo.

 

Intervju Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch

Deutsch

Der neu ernannte Schweizer Botschafter in Serbien Urs Schmid kommentiert im exklusiven Interview für das Portal Serbinfo.ch die ersten Eindrücke in Belgrad und die bilateralen Beziehungen zwischen der Schweiz und Serbien.

Ihre Exzellenz, wir gratulieren Ihnen zu Ihrem neuen Posten als Schweizer Botschafter in Belgrad. Sie haben in den grössten Metropolen der Welt gelebt und gearbeitet. Wie ist Ihr erster Eindruck von Belgrad? Verdient die Stadt ihren Rufnamen als «Metropole des Balkans»?

Belgrad wird seinem Ruf als „Metropole des Balkans“ absolut gerecht. Zwar haben die Restriktionen im Zusammenhang mit COVID-19 meinem Entdeckungsdrang bislang Grenzen gesetzt, doch die Grösse und Vielfalt der Stadt, die allgemeine Betriebsamkeit und die rege Bautätigkeit sind beeindruckend. Es ist eine Stadt, die sich im Aufbruch befindet. Angenehm ist auch die Freundlichkeit und Zuvorkommenheit der Bevölkerung, die einem das Einleben in dieser Stadt erleichtern. Ich freue mich sehr darauf, Belgrad in den nächsten Jahren in all seinen Facetten kennenzulernen. Und am meisten freue ich mich auf den Austausch mit den Menschen.

Sie kommen aus dem Osten aus Kasachstan in den Westen nach Serbien. War das Ihr Wunsch?

Ich bin meiner Regierung dankbar, dass sie mir die Verantwortung für die Vertretung der Schweiz in Serbien anvertraut hat. Dies entsprach auch meinen Wünschen. Ich war noch nie auf dem Balkan und Serbien spielt eine Schlüsselrolle für die weitere Entwicklung dieser Region. Serbien und die Schweiz verbinden sehr gute Beziehungen und viele Gemeinsamkeiten. Beide Länder sind Binnenländer, ähnlich in Bezug auf Grösse und Einwohnerzahl. Beide Länder vereinen innerhalb ihrer Grenzen unterschiedliche Kulturen und beide sind stolz auf ihre Traditionen. Ein wichtiges Fundament der bilateralen Beziehungen sind insbesondere die menschlichen und persönlichen Beziehungen. Die bedeutende serbische Diaspora in der Schweiz dient als wichtige Brückenbauerin zwischen den beiden Ländern. Ich freue mich darauf, zusammen mit meinem Team auf der Schweizer Botschaft an einer weiteren Vertiefung unserer bilateralen Beziehungen auf politischer wie wirtschaftlicher Ebene zu arbeiten.

Stellt eine diplomatische Tätigkeit auf dem Balkan eine Herausforderung für einen Schweizer Diplomaten dar?

Tatsache ist, dass die Schweiz in dieser Region eine starke Präsenz hat und dass sie sich auf vielfältige Weise zugunsten von Frieden, Sicherheit und wirtschaftliche Entwicklung einsetzt. Durch seine geografische Lage und sein wirtschaftliches Potential kommt Serbien eine herausragende Rolle für die friedliche Entwicklung der gesamten Region zu. Seit 30 Jahren unterhalten die Schweiz und Serbien eine enge bilaterale Kooperation, auf deren Grundlage die Schweiz Beiträge leistet mit dem Ziel, Demokratie und Rechtsstaatlichkeit zu stärken und die wirtschaftliche Entwicklung Serbiens zu fördern.

Schaut man sich das 20. Jhd. an, so hat Serbien eine sehr «interessante» Geschichte, angefangen mit den Balkankriegen, ersten und zweiten Weltkrieg, Kommunismus und dann wieder Kriege auf dem Gebiet des ehemaligen Jugoslawiens, vor gerade 20 Jahren. In dieser Zeit hat die Schweiz ihr politisches System nicht verändert und hat immer noch 7 Bundesräte. Sehen Sie Gemeinsamkeiten zwischen der Schweiz und Serbien in politischer Hinsicht? Hätten die letzten Balkankriege verhindert werden können mit dem staatspolitischen Aufbau eines jugoslawischen Staates nach schweizerischem Vorbild?

Eine solche Analogie scheint mir zu undifferenziert. Sie trägt der unterschiedlichen Geschichte und Entwicklung der beiden Staaten zu wenig Rechnung. Der Westbalkan hat in der Tat eine sehr bewegte, jüngere Vergangenheit hinter sich. Der Zusammenbruch Jugoslawiens, die damit verbundenen Kriege und das verursachte Leid in der Zivilbevölkerung sind Traumata, die bis heute nachwirken. Diese Vergangenheit zeigt uns, dass Kriege keine Konflikte zu lösen vermögen. Sie hinterlassen stets ein schwieriges Erbe für nachfolgende Generationen, dessen Überwindung viel Zeit benötigt. Die Schweiz darf sich glücklich schätzen, von den grossen Kriegen des 20. Jahrhunderts in Europa verschont geblieben zu sein. Das ist ein unglaubliches Privileg. Es gibt aber keine Garantie, dass dies in Zukunft so bleiben wird: Demokratie, Rechtstaatlichkeit, Frieden und Stabilität sind Errungenschaften, die stets aufs Neue verteidigt werden müssen. Es scheint mir wichtig, sich der eigenen Geschichte bewusst zu sein und daraus zu lernen. Ebenso wichtig scheint mir aber, vorwärts zu schauen und die Herausforderungen der Zukunft zu meistern. Nebst all den Unterschieden, was die Vergangenheit anbelangt, sehe ich insbesondere hinsichtlich der Herausforderungen der Zukunft viele Anknüpfungspunkte zwischen der Schweiz und Serbien: die Bewältigung der andauernden COVID-19-Pandemie, die wirtschaftliche Erholung, die Transformation hin zu einer nachhaltigen Wirtschaft und Gesellschaft, die Digitalisierung, der Umgang mit dem Klimawandel. All diese Herausforderungen eröffnen Chancen für eine Zusammenarbeit, denn die meisten können letztlich nur gemeinsam gemeistert werden.

Die Schweiz hat 7 Ministerien, Serbien weiterhin mehr als 20. Ist das der Grund für die Effizienz der Schweizer Administration? Was kann Serbien in dieser Hinsicht von der Schweiz lernen?

Es ist schwierig, zwei Verwaltungen zu vergleichen, die eine unterschiedliche historische Entwicklung hinter sich haben und die sich auf unterschiedlich strukturierte Staatswesen beziehen. Das schweizerische Staatswesen basiert auf Föderalismus und Subsidiarität, also der Einsicht, dass Probleme oft am besten auf der Stufe gelöst werden können, die am nächsten bei der Lebensrealität der Menschen ist. Dieser „bottom-up-Ansatz“ ist typisch schweizerisch. Ebenso die Einsicht, dass eine effiziente Verwaltung möglichst transparent sein soll und die Zivilgesellschaft in die Entscheidfindung und Lösung von Problemen einbeziehen soll. Mit unserem Kooperationsprogramm in Serbien unterstützen wir unter anderem auch den Aufbau einer wirksameren und bürgernahen lokalen Verwaltung. Eine effiziente und transparente Verwaltung ist nicht nur wichtig, um den Menschen die Teilnahme an demokratischen Prozessen zu ermöglichen – und damit die Demokratie an sich zu stärken – sondern sie begünstigt auch die Ansiedlung wirtschaftlicher Tätigkeiten und trägt deshalb zur Schaffung von Arbeitsplätzen und zur Wohlstandsförderung bei.

Die Schweizer Regierung hilft mit der Direktion für Entwicklung und Zusammenarbeit der Digitalisierung von Gemeindebehörden in Serbien. Werden Sie die Hilfe weiterführen? Haben Sie vielleicht neue Prioritäten?

Die Schweiz treibt die Digitalisierung der Gemeindeverwaltungen in Serbien aktiv voran. Die COVID-19-Pandemie hat die Bedeutung der Digitalisierung vor Augen geführt. Dank Schweizer Unterstützung haben serbische Bürger/Innen nun einfacheren Zugang zu lokalen Dienstleistungen und können z.B. ihre Grundstücksteuer direkt online und von zu Hause aus begleichen. Dank der Digitalisierung der Arbeit von Gemeindeparlamenten sinken die Druckkosten für Dokumente und die Sitzungen können in Zeiten von COVID-19 auch von zu Hause aus fortgesetzt werden. Zudem können die Bürger/Innen sowie die Medien die Arbeit des Gemeindeparlaments online mitverfolgen und dadurch mehr Einfluss ausüben. Die Digitalisierung macht Lokalverwaltungen nicht nur zugänglicher und effizienter, sondern erhöht auch deren Transparenz und mindert dadurch das Risiko von Korruption.

In der Schweiz lebt eine grosse Anzahl von Serben und jedes Jahr wächst die Zahl von Schweizern mit serbischen Wurzeln. Auf welche Art und Weise können diese Serbien noch effizienter helfen?

Ich bin davon überzeugt, dass die serbische Diaspora in der Schweiz eine wichtige Rolle in den Beziehungen unserer beiden Länder spielt. Menschen mit serbischen Wurzeln dienen als Brückenbauer, als Vermittler zwischen unseren beiden Kulturen, und sie vermögen das Beste aus beiden Erfahrungswelten zusammenzubringen. Die Bedeutung der Diaspora geht längst über den Aspekt der finanziellen Überweisungen an Familienangehörige im ehemaligen Heimatland hinaus. Heute sehen wir wie serbische Bürger/Innen in der Schweiz oder Schweizer/Innen mit serbischen Wurzeln oft am Anfang eines Entscheides einer Schweizer Firma stehen, in Serbien zu investieren oder sich in verschiedenster Weise in Serbien engagieren und den Austausch zwischen den beiden Ländern fördern.

Die jetzige Herausforderung ist die Corona-Pandemie. Nach dieser wird wieder die Aufmerksamkeit auf die europäische Integration Serbiens und die Lösung des Kosovo-Konflikts gerichtet sein. Wir sind Zeugen eines «neuen» Krieges im Kaukasus wegen nicht gelösten territorial Fragen nach dem Fall des Kommunismus. Hat die Schweiz nach dem frühen Entscheid einer Anerkennung der Unabhängigkeit Kosovos die Macht und Glaubwürdigkeit verloren, um beim Lösen oder Vermitteln des immer noch nicht gelösten Konflikts zu helfen?

Die von Ihnen angesprochene Herkulesaufgabe der Pandemiebewältigung zeigt eindrücklich auf, dass solche Herausforderungen keinen Halt vor Grenzen machen. Sie zeigen viel mehr auf, dass es trotz politisch unterschiedlicher Positionen letztlich keine Alternative zur regionalen und internationalen Zusammenarbeit gibt. Die Schweiz begrüsst in diesem Zusammenhang die politischen Initiativen in Richtung regionaler Integration, wovon es mehrere Beispiele gibt. Die Schweiz unterstützt auch den Dialog über die Normalisierung der Beziehungen zwischen Belgrad und Pristina mit konkreten Beiträgen, indem sie beispielsweise Gelegenheiten für den direkten Austausch zwischen politisch engagierten Menschen auf beiden Seiten schafft. Wie Sie anmerken, besteht immer die Gefahr, dass ungelöste Konflikte wieder aufbrechen können und zu kriegerischen Auseinandersetzungen führen. Wir können es uns nicht leisten, mit solchen Sicherheitsrisiken auf unserem Kontinent zu leben. Deshalb betreibt die Schweiz eine aktive Friedenspolitik, auch auf dem Westbalkan. Unsere Anerkennung des Kosovo als eigenständigen Staat schmälert unseres Erachtens nicht die Glaubwürdigkeit unseres Handelns. Im Gegenteil, unser langjähriges Engagement sowohl in Kosovo, wie in Serbien, zur Unterstützung von Reformen zur Förderung der Demokratie, der Rechtsstaatlichkeit und der wirtschaftlichen Entwicklung, hat unsere partnerschaftliche Beziehung zu beiden Ländern gefestigt. Sowohl was unser Kooperationsprogramm anbelangt, als auch den Umfang der Direktinvestitionen gehört die Schweiz zu den wichtigsten Partnern Serbiens. In einigen Bereichen wie z.B. der Berufsausbildung, der Digitalisierung oder der Förderung von Start-ups hat die Schweiz für Serbien sogar Modellcharakter.

Serbien ist wie die Schweiz militärisch neutral. Sehen Sie Möglichkeiten einer Zusammenarbeit in diesem Gebiet?

Die schweizerische und die serbische Neutralität weisen wichtige Unterschiede auf. Die Schweiz gilt mindestens seit dem Wiener Kongress von 1815 als dauernd neutral. Dieser völkerrechtliche Status der Schweiz wird von der internationalen Staatengemeinschaft anerkannt. Dahinter steht die Einsicht, dass diese Neutralität zum Frieden und zur Sicherheit in Europa beiträgt. Die dauernde, bewaffnete Neutralität ist daher ein Grundsatz der schweizerischen Aussenpolitik. Die serbische Neutralität stützt sich bis anhin auf einen jüngeren Entscheid der serbischen Politik. Die Zukunft wird zeigen, welche Gestalt diese serbische Neutralität annehmen wird und welche Auswirkungen diese Konzeption auf die regionale Sicherheit haben wird. Gemeinsamkeiten bestehen aber aufgrund der Tatsache, dass sowohl die Schweiz als auch Serbien nicht Mitglied der NATO sind, sich aber sicherheitspolitisch innerhalb der NATO-Partnerschaft für den Frieden engagieren. Beide Staaten sind aktive Mitglieder der OSZE und haben in den vergangenen Jahren durch die Übernahme des Vorsitzes dieser Organisation (Schweiz 2014, Serbien 2015) eine besondere sicherheitspolitische Verantwortung für den europäischen Kontinent wahrgenommen. Letztlich eint uns das Interesse an einem friedlichen und stabilen Europa.

Die serbische Gesellschaft ist in vielen Gebieten stark gespalten, wie in Serbien so auch in der Schweiz. In dieser Jahreszeit lautet oft die Gretchenfrage Fondue oder Raclette. Analog dazu: Was schmeckt Ihnen besser, Burek mit Käse oder mit Hackfleisch?

Ich hoffe, Sie gestehen mir aufgrund meiner relativ kurzen Zeit hier in Belgrad zu, dass ich mich in dieser Frage noch nicht festgelegt habe. Im Allgemeinen ziehe ich Käse dem Hackfleisch vor, da ich aber kräftige und aromatische Speisen liebe, fällt meine Wahl heute auf Burek mit Hackfleisch.

Gestatten Sie mir zum Schluss noch eine Bemerkung zu den von Ihnen erwähnten Differenzen in der Gesellschaft: es zeichnet offene Gesellschaften aus, dass über viele Fragen kontrovers und engagiert diskutiert wird. Bei allem, was uns trennt, sollten wir aber immer auch daran denken, was uns als Gesellschaften eint und mindestens gleich viel Zeit und Aufwand darauf verwenden. Der gesellschaftliche Zusammenhalt ist gerade in Zeiten von stärkerer Polarisierung ein unschätzbarer Wert, dem wir Sorge tragen sollten.

Interview Andrija Stojković
Redaktion Serbinfo.ch

Intervju ambasadora Gorana Bradića za „Serbinfo“: Ponosan sam na rezultate Srbije

0
© Ambasada Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji / Photo: Mickey Erdbob

Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji gospodin Goran Bradić u intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je rad ambasade u Bernu godinu dana nakon prvog slučaja koronavirusa u Švajcarskoj Konfederaciji.

Veoma teška godina je iza nas, Vas je pandemija novog koronavirusa dočekala nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj. Koliko je Vama lično, ali i ostalom diplomatskom osoblju u ambasadi, pandemija promenila način rada?

U Švajcarsku sam na stupio na dužnost pre 14 meseci, a pandemija je, posle svega tri-četiri meseca, znatno izmenila način i ritam rada. Morali smo da se prilagodimo novonastalim uslovima, u skladu sa preporukama i propisima. To je podrazumevalo delimično rad od kuće za većinu osoblja, rad u smenama, po potrebi u birou. Dakle, za mene je bilo najvažnije da očuvam funkcionisanje Ambasade, da u komunikaciji sa švajcarskim i našim institucijama u zemlji odrađujemo naš primarni posao, da  pomognemo i odgovorimo na zahteve srpskih državljana i, naravno, da sačuvamo zdravlje celokupnog osoblja i njihovih porodica. U tome smo uspeli. Podsetiću Vas da je Ambasada od aprila do juna prošle godine obezbedila sa švajcarskim nadležnim vlastima da svi naši građani, koji su se ovde zatekli tokom pandemije i lokdauna, tj. zatvaranja granica u celoj Evropi, dobiju privremene dozvole boravka i adekvatna osiguranja po skraćenom postupku, da smo organizovali evakuaciju više od 700 ljudi autobusima, konvojima automobila i avionom, pri tome je  za svaki transport  bilo neophodno da se obezbede tranzitne dozvole i saglasnosti za ulazak u Srbiju itd. To je bio rad bukvalno 24 časa dnevno. Organizovali smo transport tri respiratora, a potom i pripadajućih rezervnih komponenti, koje su obezbedili bračni par Ivana i Zoran Obradović (iz Frika, kod Berna), kojima još jednom želim i na ovaj način da se zahvalim. Uz sve to radili smo i naš redovan posao.

Da li je pored aktivnosti vezanih za koronavirus bilo vremena za druge diplomatske aktivnosti?

Virusna pandemija je uticala da broj ličnih i direktnih kontakata bude manji nego što je to uobičajeno za naš posao. Imali smo, naravno, i takve sastanke – sa diplomatama, predstavnicima švajcarskih političkih institucija, ekonomskih udruženja, razgovarali smo u većim kancelarijama, uz otvorene prozore, sa maskama na licu… Deo sastanaka smo odrađivali putem video konferencija, više se telefoniralo, koristili su se mejlovi, dakle indirektni načini komunikacije. Kombinovali smo i radili, život i posao nisu smeli potpuno da stanu, prilagođavali smo se. U mom video obraćanju, povodom Dana državnosti – Sretenja (nije bilo zvaničnog prijema i druženja sa diplomatama, dijasporom i drugim gostima, kao što je to uobičajeno), ukazao sam na deo aktivnosti i rezultate koje smo postigli u prošloj godini. Dve švajcarske firme su investirale u Srbiji (Barry Callebaut, Regent Lightning), predsednica Saveznog parlamenta Švajcarske Izabel More je posetila Beograd, Niš i Paraćin u novembru minule godine, pre toga je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić učestvovao na jednoj međunarodnoj konferenciji u Ženevi, potom u Bernu imao susret sa ovdašnjim gradonačelnikom Alekom fon Grafenridom i da ne nabrajam sve…  Nastavljamo da radimo istim, punim tempom.

Srbija se često stavlja i skida sa liste rizičnih zemalja koju objavljije Savezna služba za javno zdravlje (BAG). Na društvenim mrežama naši ljudi koji žive u Švajcarskoj kritikuju rad ambasade u smislu da ne čini ništa po tom pitanju. Uzimajući u obzir da diplomatska praksa ne dozvoljava mešanje stranih predstavništva u rad institucija zemlje prijema, da li ima prostora da se na neki način reaguje u tom pogledu?

Pomenuli ste jedno osetljivo pitanje. Ambasade i diplomate prate aktivnosti i dešavanja u zemlji prijema, bez mešanja u unutrašnje stvari. Kada postoje razlozi, mi naravno reagujemo. Pretpostavljam da se sećate mog intervjua na SRF-u, kao i mojih kritičkih izjava na račun BAG (Bundesamt für Gesundheit) u maju i junu prošle godine, koje su prenele ovdašnje novine i internet portali, jer sam reagovao zbog načina na koji se, po mom mišljenju, nepravedno i nekorektno upiralo na srpske državljane u Švajcarskoj kao na grupu koja je, navodno, u većoj meri odgovorna za širenje virusa. Dakle, svaka država donosi mere za zaštitu zdravlja i naše mešanje ne bi bilo primereno, sem ako ne vidimo da je reč o diskriminaciji. Pomenuta situacija od pre nekoliko dana zbog vraćanja Srbije na tzv. „crvenu listu“ se ne može podvesti pod diskriminaciju, bez obzira koliko mi to lično osećali kao neku vrstu nepravde. Videli ste da BAG u proseku dva puta mesečno objavljuje „crvenu listu“ regiona i zemalja – tu su i velike i male države (od SAD do Srbije) regioni susednih država (Austrije, Nemačke, Francuske…), pa nije, naravno, ni njihovim državljanima to baš pravo. Kada postoji potreba, mi možemo da uputimo verbalnu notu ili pismo zvaničnim institucijama, ili da zatražimo objašnjenje od kompetentnih sagovornika. Ipak, treba razumeti da je ovo vreme kada nijedna država ne gleda blagonaklono na masovna kretanja i putovanja ljudi, jer takve situacije donose zdravstveni rizik. Razumem naše ljude koji bar jednom ili dva puta godišnje žele da odu u Srbiju i obiđu familije, ali je sve to sada komplikovano i otežano. Nadamo se da će, ipak, u dogledno vreme doći do normalizacije. Počelo je vakcinisanje, vidimo svetlo na kraju tunela.

Našim državljanima se čini da se Srbija stavlja na listu rizičnih zemalja svaki put u vreme velikih praznika ili odmora, kada naši ljudi obično putuju u Srbiju, da li i Vi imate takav utisak?

Mislim da sam na to pitanje u najvećoj meri već odgovorio u prethodnom. Mi smo jedna od većih grupa stranaca u Švajcarskoj, te samim tim i pomenute mere više utiču na nas nego na neke druge nacije. BAG ima svoje standarde koji se odnose na broj novozaraženih na 100.000 stanovnika, prate situaciju u drugim državama, nas su stavljali i skidali, pa ponovo stavljali na „crvenu listu“. Moj utisak je da postoji određena koincidencija i da se na taj način, možda, preventivno deluje. Jer, kao što sam pomenuo, masovna kretanja ljudi nose rizik. I sam se pitam zašto ograničavaju kretanje određenih grupa ljudi, a na drugoj su otvorena skijališta, svakog dana u Švajcarsku ulazi oko 300.000 ljudi iz pograničnih regiona, oni su izuzeti od karantina i drugih restrikcija, pa se može postaviti pitanje da li je i koliko nešto logično? Pretpostavljam da su u pitanju ekonomski razlozi. Svaka zemlja definiše i sprovodi mere za koje misle da su u skladu sa situacijom, a koje nam nekad odgovaraju, a nekad ne.

Da li se aktuelna pravila za ulazak u Srbiju ili u Švajcarsku odnose i na diplomatsko osoblje?

Akreditovano diplomatsko osoblje u svim zemljama ima određene olakšice, kada je u pitanju putovanje ili ulazak/povratak u zemlju, zbog našeg statusa i prirode posla. Međutim, sve diplomate su istovremeno dužne da poštuju propise i zakone u zemljama u kojima rade i žive.

Da li možete da uporedite aktivnosti Švajcarske i Srbije u borbi protiv koronavirusa?

Svaka država preduzima aktivnosti i mere da na najbolji način sačuva zdravlje stanovništva, očuva ekonomiju i, naravno, u što manjoj meri ograniči kretanje i slobode ljudi. Mere u suštini nisu bile mnogo različite, jer svi imamo isti problem. Neke su države reagovale brže, primenjivale strožije mere, pa popuštale, kombinovale strategije itd. U Srbiji su u rekordnom roku izgražene dve nove bolnice, a još pre pandemije je obnovljen značajan broj bolnica i ambulanti. Mislim i da je Srbija veoma dobro upravljala krizom od prvog dana. Ako uporedimo, recimo, visinu našeg budžeta za zdravstvo, bruto domaći proizvod i neke druge elemente – mislim da smo zaista postigli izvanredne rezultate. Naravno, posle bitke svi su generali pametni, uvek ima onih koji kritikuju ili misle da bi nešto moglo/trebalo drugačije da se radi, ali ova bitka protiv virusa i dalje traje, ovo je maraton, a ne trka na 100 ili 200 metara. Svako, naravno, može da uporedi brojke i procente, veličinu zemlje i broj stanovnika, broj zaraženih i umrlih, kao i druge parametre i da donese svoj sud.  Moj utisak je da je i švajcarska vlada dobro radila svoj posao, na nešto malo drugačiji način, ali sud o tome treba da daju njihovi stručnjaci i građani.

Kao što možemo da vidimo proces imunizacije u Srbiji napreduje veoma dobro. Srbija je vakcinisala dva puta više od Švajcarske, kako to komentarišete?

Srbija je naučila neke stvari na početku pandemijske krize, a to je da se treba uzdati u svoje resurse, kao i da sa prijateljima i saveznicima nastoji da reši problem. Svi smo bili svedoci određenog egoizma pojedinih država na početku pandemije, ali i velike solidarnosti nekih zemalja – mi smo prve isporuke zaštitne opreme dobili iz Kine, potom Norveške, zatim Rusije, a onda su stigli i avioni iz EU. Zahvaljujući mudrom i pravovremenom reagovanju državnog rukovodstva, kao i odličnim ličnim kontaktima predsednika države Aleksandra Vučića, velikom angažovanju stručnih timova oko premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i drugih – uspeli smo da u kratkom roku obezbedimo vakcine četiri proizvođača – od Bionteh/Pfizera, preko ruskog Sputnjika V i kineskog Sinofarma, do AstraZeneke. Uspostavili smo odličan elektronski sistem za registraciju ljudi koji žele da se vakcinišu, obezbedili logistiku i objekte za vakcinisanje. Srbija je dobila u poslednjih par nedelja dosta javnih pohvala, kako od stranih državnika, tako i od uglednih inostranih medija, kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija, gde smo u evropskom i svetskom vrhu. Na to sam posebno ponosan kao srpski diplomata, a verujem i svi naši građani, gde god da žive. Švajcarska ima razvijen i snažan zdravstveni sistem, ali i specifičan politički sistem – Savezna vlada radi deo posla, deo obaveza je na kantonima, kod nas su stvari bile postavljene na drugačiji način. Verujem da će i Švajcarska ubrzati tempo vakcinacije.

Da li će te i Vi primiti vakcinu?

Da. Supruga i ja ćemo se vakcinisati.

Ovo je nova situacija za sve, kako će u praksi biti regulisana vakcinacija diplomatskog osoblja? Da li će se vakcinisati u Švajcarskoj ili u Srbiji?

Postoji mogućnost da se diplomate u Švajcarskoj prijave i prime vakcinu, ali to ovde ide nešto sporije, dok se vakcinišu sve prioritetne grupe. Dakle, po svoj prilici, vakcinu ću primiti u Srbiji, nadam se u narednih nekoliko nedelja.

Mnogi ljudi u Srbiji misle da će ukoliko se vakcinišu osloboditi obaveze karantina nakon dolaska u Švajcarsku ili negativnog PCR testa, da li će to biti moguće?

U ovom trenutku obavezno je da se prijavi, tj. registruje ulazak u Švajcarsku, obavezan je PCR test i karantin od deset dana po dolasku u zemlju, koji može da se prekine negativnim testom tek sedam dana od ulaska u Švajcarsku. U EU se razmatra uvođenje elektronskih sertifikata kao dokaza o primljenoj vakcini koji bi omogućio lakša putovanja. Videćemo kako će se stvari odvijati.

Redakcija portala Serbinfo.ch

Srbija druga u evropi po stopi vakcinacije

0

U Srbiji je, prema najnovijim podacima Vlade, izvršeno 1.343.718 vakcinacija protiv koronavirusa, a obe doze vakcine primilo je 487.359 građana.

Prema broju vakcinacija na milion stanovnika, Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije, a prema procentu građana koji su primili obe doze vakcine prva je u Evropi. Posle Srbije su Malta i Rumunija.

U svetu je Srbija na petom mestu po broju vakcinacija na milion stanovnika, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije. Sa 197.472 vakcinisanih na milion stanovnika, Srbija je pretekla SAD koje imaju 196.470 vakcinisanih na milion građana.

Prema broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je četvrta, posle Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sejšela.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija i Hrvatska.

Srbija je na prvom mestu u regionu i prema broju revakcinacija na milion stanovnika.

Srbija zainteresovana za produbljivanje saradnje sa Švajcarskom

0
© Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom o nastavku bilateralne saradnje i jačanju ekonomskih i trgovinskih veza između dve zemlje.

Brnabić je istakla da je Srbija zainteresovana za produbljivanje sveukupne saradnje, ocenivši da su ekonomski odnosi tradicionalno dobri i raznovrsni, što otvara prostor za intenziviranje ekonomske i investicione saradnje u narednom periodu.

Ona je podvukla da je digitalizacija jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije, izrazivši zahvalnost na podršci Švajcarske u tom važnom segmentu jer se pokazalo da je švajcarski model primenjiv u Srbiji i daje odlične rezultate.

Izgradnja naučno-tehnoloških parkova i razvoj sistema dualnog obrazovanja radi jačanja naših privrednih kapaciteta i što većeg zapošljavanja mladih, za Srbiju su od posebnog značaja, naglasila je premijerka i dodala da se nada da će saradnja u ovim oblastima biti intenzivirana u budućnosti.

Ambasador je ocenio da su bilateralni odnosi Srbije i Švajcarske dobri, dodavši da bi učestalija razmena poseta na visokom nivou doprinela jačanju odnosa na svim nivoima.

On je istakao da su investicije švajcarskih kompanija u Srbiji značajne, uz ocenu da ima potencijala za nova ulaganja i širenje saradnje.

Šmid je čestitao Srbiji na uspešnom organizovanju i sprovođenju vakcinacije protiv Kovid-19.

Mitropolit Porfirije novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve

0

Na Saboru Srpske pravoslavne crkve (SPC) za novog 46. patrijarha izabran je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, javlja RTS. Monah Matej iz manastira Sisojevac izvukao je kovertu sa imenom novog patrijarha iz knjige Svetih jevanđelja, u kom su se nalazile koverte sa imenima tri kandidata koji su imali najviše glasova. Proces je počeo liturgijom koju je predvodio mitropolit dabrobosanski Hrizostom, a koji je bio na čelu SPC kao najstariji član Sinoda do izbora patrijarha. Sednica Sabora SPC je počela oko 12h, a završila se nešto pre 15.45h.

Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit zagrebačko-ljubljanski dr Porfirije (Perić) četvrti je mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske.

Rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju. Prvo je od troje dece Radivoja i Radojke Perić, koji su se, posle Drugog svetskog rata, iz sela Osinje kraj Dervente u Bosni i Hercegovini doselili u Vojvodinu. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnoškolsko obrazovanje stekao je u Čurugu, a gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ završio je u Novom Sadu 1980. godine.

Pohađao je studije arheologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ubrzo je počeo da studira i na Bogoslovskom fakultetu Srpske Pravoslavne Crkve, na kojem je i diplomirao 1987. godine.

U čin male shime zamonašio ga je, na Tominu nedelju, 11. aprila 1986. godine, njegov duhovni otac, tada jeromonah dr Irinej (Bulović), sadašnji Episkop bački. Iste godine, episkop raško-prizrenski Pavle (Stojčević), potonji patrijarh srpski, rukopoložio je monaha Porfirija u čin jerođakona u manastiru Svete Trojice u Mušutištu 23. juna 1986. godine.

Poslediplomske studije pohađao je na Bogoslovskom fakultetu Nacionalnog i Kapodistrijskog univerziteta u Atini (1987-1990.). Na istom učilištu stekao je zvanje doktora nauka (2004.).

U čin jeromonaha rukopoložen je na Aranđelovdan, 21. novembra 1990. godine, u manastiru Svetih Arhangela u Kovilju. Tada je postavljen za igumana te svete obitelji. Za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke, izabran je na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora 14. maja 1999. godine. Hirotonisao ga je Patrijarh Pavle (Stojčević) u novosadskoj Sabornoj crkvi 13. juna 1999. godine. Za Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog izabran je na sednici Svetog Arhijerejskog Sabora 26. maja 2014. godine. Blažene uspomene Patrijarh Irinej (Gavrilović) ga je, 13. juna iste godine, uveo u mitropolitski tron u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, na kojem je mitropolit Porfirije nasledio blaženopočivšeg mitropolita Jovana (Pavlovića).

Vanredni je profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Govori grčki i engleski, a služi se ruskim jezikom.

Iguman

Na poziv episkopa bačkog dr Irineja, jerođakon Porfirije je 1990. godine privremeno prekinuo poslediplomske studije teologije u Atini i prihvatio se dužnosti igumana svetoarhangelske obitelji u Kovilju, na kojoj je ostao do 2014. godine. Njegovim postavljenjem za igumana započeo je preporod manastira.

Obnovljeni su stari i izgrađeni novi konaci, podignut je paraklis i otpočelo je freskopisanje manastirskog hrama.

Iguman Porfirije starao se da život monaha i bogoslužbeni tipik Kovilja budu ustrojeni po ugledu na autentičnu monašku duhovnost i bogoslužbeni opit svetogorskih opštežića. Manastir je postao prepoznatljiv po negovanju vizantijskog crkvenog pojanja, ali i po otvorenosti prema društvenoj zajednici.

Na inicijativu episkopa Porfirija, formirane su četiri terapijske zajednice za lečenje od bolesti zavisnosti, pod nazivom Zemlja živih. Od osnivanja prve zajednice 2005., do početka 2021. godine, kroz ova jedinstvena lečilišta u kojima su znanja i veštine medicinskih nauka isprepletane sa vekovnim pravoslavnim duhovnim iskustvom, prošlo je gotovo 4000 štićenika.

Bratstvo manastira je višestruko umnoženo, pa je ono, u trenutku odlaska Mitropolita Porfirija sa mesta igumana, brojalo 25 monaha.

Čitavu deceniju vladika Porfirije je bio jedan od redovnih učesnika emisije Bukvar pravoslavlja koja je emitovana na televiziji Novi Sad. Takođe je, od početka emitovanja televizijske emisije Agape autora i voditelja Aleksandra Gajšeka (2005.), pa sve do izbora za Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog (2014.), uz počivšeg akademika dr Vladetu Jerotića i druge istaknute mislioce bio njen čest gost. U svojstvu predstavnika tradicionalnih Crkava i verskih zajednica u Srbiji, episkop Porfirije je najpre bio član (2005-2008), a zatim i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (2008-2014).

Bio je prvi arhijerej Srpske Pravoslavne Crkve kome je povereno staranje nad organizacijom verskog života u Vojsci Srbije (2010 – 2011.).

Počev od 2002. godine, vladika Porfirije je predsednik Upravnog odbora Srpskog privrednog društva „Privrednik“ u Novom Sadu, gde se posebno angažovao u prikupljanju sredstava za stipendiranje darovitih srpskih đaka i studenata.

Mitropolit

Program svog pastirskog delovanja mitropolit Porfirije je predstavio u pristupnoj besedi na ustoličenju, u junu 2014. godine, rekavši:

„Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje. Ali, na to me obavezuje sam Gospod koji je u Sinu svome Jedinorodnom premostio jaz između Boga i čoveka“.

O svom identitetu i temeljnim vrednostima na kojima zasniva svoje poslanje Mitropolit je tom prilikom rekao: „Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju“.

Mitropolit Porfirije neguje prijateljske i saradničke odnose sa brojnim predstavnicima Rimokatoličke crkve i drugih verskih zajednica, kao i sa mnogim naučnim i kulturnim pregaocima u Zagrebu.

Bio je domaćin Osmog sastanka Svepravoslavne mreže za proučavanje religija i destruktivnih kultova koji je, pod pokroviteljstvom Eparhije zagrebačko-ljubljanske, održan septembra 2015. godine u Ljubljani.

Završio je obnovu Bogorodičinog manastira u Lepavini, pored Koprivnice, jednog od najstarijih duhovnih centara pravoslavnog naroda u Hrvatskoj.

Laureat je nagrade Bogoslovske akademije Svetog Ignatija u Stokholmu (Švedska) za 2016. godinu. Ovo priznanje dodeljeno mu je „za doprinos pomirenju naroda na Balkanu i predani rad na unapređenju jedinstva među hrišćanima“. Povodom primanja nagrade, mitropolit Porfirije je u Stokholmu održao predavanje na temu slobode i ljudskih prava. Govoreći o tome da sloboda i ljudsko dostojanstvo imaju svoje izvorište u Crkvi Hristovoj, rekao je da su „sloboda izbora, sloboda savesti, slobodan protok ljudi i ideja i materijalna obezbeđenost svakog pojedinca ono što hrišćanstvo kao autentični personalizam sa sobom nosi“ i istakao da „to ne znači da se hrišćanstvo zalaže za prolazne ljudske vrednosti, već da potvrđuje večne vrednosti u čijoj je žiži čovek i njegovo spasenje“.

Priznanje Udruženja za versku slobodu u Republici Hrvatskoj za 2019. godinu dodeljeno je Mitropolitu Porfiriju za mirotvorni doprinos u promovisanju kulture dijaloga i verskih sloboda.

Profesor

Doktorsku tezu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog Vladika Porfirije odbranio je na Bogoslovskom fakultetu Nacionalnog i Kapodistrijskog Univerziteta u Atini 2004. godine. Iste godine je postao docent na Katedri za katihetsko i pastirsko bogoslovlje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na toj je katedri nasledio akademika Vladetu Jerotića, sa kojim je dugi niz godina na mnogim poljima blisko sarađivao.

Kao vanredni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, od 2015. godine, izvodi nastavu na predmetima osnovnih studija Pastirsko bogoslovlje sa psihologijom i Teologija Novog Zaveta, kao i na drugim predmetima master i doktorskog studijskog nivoa. Učestvovao je u pokretanju i promovisanju Biblijskog instituta pri Bogoslovskom fakultetu.

Autor je knjiga Licem k Licu – Biblijsko-pastirska promišljanja o Bogu, čoveku i svetu (Beograd – Zagreb, 2015) i Premudrost u Tajni sakrivena – Ogledi iz Teologije apostola Pavla (Beograd, 2020), tridesetak naučnih, stručnih i popularnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Zbirka intervjua i obraćanja, koje je dao tokom prve dve godine od postavljenja za Mitropolita (2014-2016), objavljena je 2016. godine pod naslovom Zagreb i ja se volimo javno.

U susret Saboru: Kako se bira patrijarh

0

Srpska pravoslavna crkve će najverovatnije u četvrtak (18. februar) dobiti novog poglavara, a prema Ustavu SPC za to mesto može da se kandiduje eparhijski arhijerej koji je na čelu eparhije minimum pet godina.

Pravilnik SPC podrazumeva da se Izborni sabor mora organizovati najkasnije tri meseca od upokojenja prethodnog patrijarha, a za njegov rad je potrebno učešće najmanje dve trećine članova.

Na početku Sabora, episkopi se zaklinju da će voditi računa o dobru i interesu Crkve, otadžbine i naroda i da će glasati za najboljeg. Izbor patrijarha se sprovodi tako što se tokom prvog kruga glasanja učesnici Sabora izjašnjavaju o tri episkopska kandidata, tajnim glasanjem. Ukoliko se posle prvog kruga pojavi ime sa natpolovičnom većinom glasova, onda se u drugom krugu glasanja vladike opredeljuju za ostala dva kandidata.

Natpolovičnom većinom mora da bude izabrano i ime drugog kandidata, nakon čega se pristupa narednom krugu glasanja za trećeg takmaca za patrijaršijski tron i ponovo je uslov dobijanje natpolovične većine glasova. To znači da se krugovi glasanja mogu i ponavljati, sve do momenta dok se ne dobiju imena tri obavezna kandidata.

Nakon što episkopsi arhijereji odrede tri kandidata, njihova imena se stavljaju u zapečaćene koverte unutar Jevanđelja, nakon čega se Jevanđelje stavlja na časnu trpezu u oltaru. Posle molitve priziva Svetog duha Patrijaršijskog kapeli, najstariji monah, a to će ovog puta biti Jovan Radosavljević, izvlači jednu od koverti, koju predaje predsedavajućem Sabora.

Arhijerej koji je do tog trenutka vodio Sabor je upravo onaj koji dobija čast i obavezu da saopšti ostalima episkopima ime novog patrijarha. Zanimljivo je da on takođe otvara i druge dve koverte kako bi se svi učesnici Sabora uverili da su izbori bili regularni.

Zahvaljujući incijativi tadašnjeg patrijarha Germana, izmenjen je Ustav SPC na osnovu kojeg se bira poglavar. To je, pre svega, urađeno kako bi se usujetilo uplitanje vlasti u saborna pitanja.

German i njegovi prethodnici Dimitrije, Varnava, Gavrilo, Vikentije, birani su na značajno drugačiji način nego što je to danas pravilo. Nakon što je Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve ponovo uspostavljena 1920. godine pa sve do 1958. godine, poglavari institucije u koju ovdašnji narod ima najviše poverenja, birani su većinom glasova, ali su na tim saborima, pored episkopa, učestvovali i ljudi van Crkve, kao i ljudi iz Crkve koji nisu episkopi.

S namerom da spreči uplitanje vlasti i drugih centara moći u izbor patrijara, German je u septembru 1967. sazvao vanredni Sabor i predložio episkopima da se promeni način izbora patrijarha. Vladike su na pomentuom Saboru prihvatile da se premene članovi Ustava SPC (član 42. i 43.) čime je uveden danas poznati “apostolski žreb” pri izboru patrijarha, a koji je omogućio njegovim naslednicima Pavlu i Irineju da dođu na čelo Crkve, iako nisu spadali u red favorita.

1...101112...32Stranica 11 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.