Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Obraćanje ambasadora Srbije u Švajcarskoj Gorana Bradića povodom Dana državnosti – Sretenja

0

Povodom predstojećeg Dana državnosti Republike Srbije, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj g. Goran Bradić obratio se putem video poruke koju možete pogledati na sledećem linku.

Prenosimo vam u celosti obraćanje ambasadora g. Gorana Bradića:

Poštovane dame i gospodo, ekselencije,
cenjene koleginice i kolege,

Petnaesti februar je Dan državnosti Republike Srbije. Toga dana obeležavamo dva važna događaja iz istorije koje čuvamo u sećanju. Godine 1804. podignut je Prvi srpski ustanak protiv Otomanske imperije, a trideset godina kasnije Srbija dobija svoj prvi Ustav.

Prošle godine smo u našoj ambasadi u Bernu zajedno slavili i imali prilike da nazdravimo čašom dobrog vina ili rakije. Sada zbog pandemije to možemo da učinimo virtuelno.

Prošla 2020. godina je počela uobičajeno i bila je, uprkos pandemiji, i velikim problemima vrlo uspešna godina, u kojoj su Srbija i Švajcarska, produbile i poboljšale političke i ekonomske odnose. Realizovano je više bilateralnih poseta na najvišem političkom nivou, kao i brojnih poslovnih kontakata.

Vlada Srbije je finansijskim paketom od 6 milijardi evra, što predstavja 12,7 % BDP, pomogla građanima, i privredi da prebrode krizu. Tako je, statistički gledano, u poređenju sa zemljama regiona, ali i EU, Srbija postigla najbolje ekonomske rezultate. Pad BDP iznosio je ispod 1%, što, pod poznatim okolnostima, predstavlja dobar rezultat. Nezaposlenost, kao i javni dug zemlje, (ispod 60% BDP) su ostali na niskom nivou, što predstavlja vrlo zapažen rezultat.

Robna razmena između Srbije i Švajcarske dostigla je u prošloj godini vrednost veću od 500 miliona franaka. Srpski izvoz porastao je 10,7% , a švajcarski 2,1%. Zajedno smo realizovali više projekata u naučnoj i ekonomskoj oblasti.

Dozvolite mi da se zajedno osvrnemo na godinu 2020.

Četrnaestog januara sam predao akreditivna pisma predsednici Švajcarske konfederacije gospođi Simoneti Somarugi. Nakon novogodišnjeg prijema za diplomatski kor u Bernu, usledio je 50. Svetski ekonomski forum u Davosu, gde je bilo prisutno oko 3.000 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, kao i drugih brojnih gostiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se u prva tri dana foruma sa mnogobrojnim učesnicima i gostima. Premijerka Srbije Ana Brnabić je imala brojne razgovore sa učesnicima Foruma u drugoj polovini ovog jednonedeljnog događaja.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i njen zamenik Branko Stamenković razgovarali su u februaru u Bernu sa resornim kolegama Mihaelom Lauberom i Žakom Rejrodom o saradnji u oblasti pravosuđa.

Pored sastanaka sa ambasadorima drugih država, u Bernu imao sam nastupne posete i kod generalnog direktora Univerzalne poštanske unije (UPU) Bišara Huseina, kao i kod generalnog sekretara Međudržavne organizacije za internacionalni železnički saobraćaj (OTIF) Volfganga Kupera.

Veoma korisni i intersantni su bili i razgovori sa državnom sekretarkom švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova gospođom Kristinom Marti, kao i sa državnim sekretarom Sekratarijata za migracije Mariom Gatikerom.

Kontakti sa poslovnim udruženjima Švajcarske su za nas od velikog značaja. O mogućnostima unapređenja ekonomske saradnje razgovarali smo sa predstavnicima Švajcarske razvojne pomoći (SDC), Švajcarske privredne komore za Jugoistočnu Evropu, Economiesuisse, i Switzerland Global Enterprise u Cirihu.

Međunarodni konzern Barry Callebaut, sa sedištem u Švajcarskoj, je početkom godine u Novom sadu započeo izgradnju nove fabrike čokolade u vrednosti od 50 miliona EUR.

Firma Regent Lighting iz Bazela dogovorila je u martu sa gradskim vlastima u Svilajncu otvaranje pogona za proizvodnju rasvete u vrednosti od 8 miliona eura.

Negovanju naše kulture i učenju srpskog jezika pridajemo veliki značaj. U okviru inicijative za očuvanje ćiriličnog pisma „ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ organizovali smo početkom marta, u Ambasadi, interesantnu promociju dečije knjige.

Važan događaj predstavljalo je otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu, devetog juna predhodne godine, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić, kao i švajcarskog ambasadora u Beogradu Filipa Gea.

Ovaj i još tri naučno-tehnološka parka u Srbiji realizuju se zahvaljujući saradnji i finansijskoj podršci Švajcarske Konfederacije.

Realizovao sam sredinom godine interesantnu posetu redakciji Internet-njuz-portala NAU.CH

Imao sam sredinom jula veliku čast da budem gost gradonačelnika Berna Aleka fon Grafenrida i njegovog tima. Gradonačenlik Beograda Prof. dr Zoran Radojičić učestvovao je početkom oktobra sa saradnicima na međunarodnoj konferenciji UN u Ženevi. Nakon toga posetio je, na poziv gradonačelnika Berna glavni grad Švajcarske. Delegacija iz Beograda je, takođe, obišla modernu elektranu „Energieforsthaus“ u Bernu.

Početkom novembra je predsednica Nacionalnog saveta švajcarskog Saveznog parlamenta Izabela More posetila Beograd, gde je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne Skupštine Ivicom Dačićem,premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim. Tom prilikom obišla je gradove Niš i Paraćin, gde se realizuju zajednički srpsko-švajcarski projekti.

Zahvaljujući inicijativi Ambasade i podršci poslanika saveznog parlamenta, gospođe Kriste Markvalder i gospodina Kristijana Imarka, 17. decembra prošle godine je oformljena nova parlamentarna Grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija, koja trenutno ima deset poslanika.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, sa velikim ponosom mogu ovom prilikom da kažem da je Srbija među prve tri zemlje u Evropi, koje su počele masovno vakcinisanje stanovništva. U pogledu broja stanovnika, koji su do sada dobili vakcine, Srbija je na drugom mestu u Evropi.

Premierka Srbije Ana Brnabić primila je 24. decembra 2020. u Beogradu, kao prva predsednica vlade jedne zemlje u Evropi,
vakcinu protiv COVID-19. Srbija je do sada nabavila kako Pfizer Biontech, takođe i ruske Sputnjik V i kineske Sinofarm vakcine. U narednom periodu očekujemo isporuke vakcina i drugih proizvođača, sa nadom da što pre pobedimo pandemiju.

Ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim građanima za strpljenje, razumevanje i podršku u ovom teškom periodu, kao i da poželim sve najbolje povodom Dana državnosti.

Uvaženi i dragi zemljaci, srećan vam Dan državnosti Sretenje!

Goran Bradić, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji

Ambasador Bradić: Kupujmo domaće i u inostranstvu

0
Ambasador Republike Srbije u Bernu, Goran Bradić

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić u izjavi za frankfurtske „Vesti“ uputio je apel našim sunarodnicima da kupovinom robe proizvedene u otadžbini pomognu srpsku privredu i razvoj društva u celini.

Bradić je ukazao na to da su se pored već tradicionalno prisutnih proizvoda iz Srbije na švajcarskom tržištu našli novi proizvodi iz Blaca, Brusa i Topličkog kraja.

Ambasador je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno javnosti prezentovao odlične ekonomske rezultate, ostvarene u minuloj godini, kao i da je šef srpske diplomatije Nikola Selaković kao jedan od prioriteta Ministarstva spoljnih poslova, definisao ekonomsku diplomatiju.

Apel „kupujmo domaće i u inostranstvu“ po rečima ambasadora, govori o patriotizmu i ekološkoj svesti, što doprinosi daljem napretku Srbije, pogotovo ako uzmemo u obzir brojnost srpske dijaspore u Švajcarskoj i drugim zemljama Evrope i sveta.

Visok 23 metra, težak 80 tona; Stefan Nemanja – tvorac moćne srpske države

0

Stefan Nemanja, veliki župan Raške, rodonačelnik je vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u srednjem veku. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara. Otkriven njegov spomenik na Savskom trgu u Beogradu.

Delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova

Spomenik je napravljen u bronzi, visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje. Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već mačem.

Spomenik je kompletno urađen u Moskvi, a njegovo postavljanje na Savskom trgu u Beogradu počelo je u avgustu 2020. godine.

Stefan Nemanja

Stefan Nemanja, zajedno sa sinom Savom, jedan je od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve jer se borio protiv bogumila i pravoslavlje je, po uzoru na Vizantiju, uspostavio kao državnu religiju.

Nakon što je učvrstio državu, Stefan Nemanja se pridružio svom najmlađem sinu – Svetom Savi, i zamonašio se 1196. godine. Isto je učinila i njegova žena Ana, koja je dobila monaško ime Anastasija.

Predanje kaže da su otac i sin provodili dane i noći u molitvi. Neumorno su radili i iz temelja 1198. godine obnovili Hilandar, koji je danas jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja na svetu. Osim ovog manastira, Sveti Simeon je podigao i Đurđeve Stupove i Studenicu i bio ktitor velikog broja drugih crkava i manastira.

Preminuo je kao monah Simeon u dubokoj starosti u manastiru Hilandar 13./26. februara 1199. godine. Sveti Sava je preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana, koji su se borili za vlast.

Mošti Svetog Simeona danas se nalaze u njegovoj zadužbini Studenici.

Crkveni kalendar pored imena Svetog Simeona navodi – „Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi“ i to verovatno najbolje opisuje zašto se pretpostavlja da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan lik ovog svetitelja. Posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu. Slavi se kao krsna slava.

O imenu Stefan

Nemanjići su najpoznatija srednjovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim prostorom više od dva veka. Ime je dobila po svom osnivaču Stefanu Nemanji, koji je bio veliki župan Raške i vladar koji je udario temelje stvaranja moćne srpske države u srednjem veku. Dinastija je dala jedanaest vladara, od kojih je poslednji bio car Stefan Uroš V, poznat i kao Nejaki. Vladali su Srbijom od 1166. do 1371. godine, piše Istorijski zabavnik.

Prvi koji je, svesno ili nesvesno, započeo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemanja. Vladika Nikolaj Velimirović navodi da ime Nemanja, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebljeno među hrišćanskim Srbima, a svakako ne među onim uglednijim – prinčevima, županima i vojvodama sve do doba Stefana Nemanje.

Njegovo lično ime bilo je Nemanja i kao takav se navodi u mnogim pisanim izvorima onog vremena. Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebljavao osnivač dinastije, a kasnije i svi njegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenosnom smisu znači kralj/vladar.

Stefan je muško ime grčkog porekla. Dolazi od reči “Stephanos” što znači „venac, kruna“. Stefan je zapravo „onaj koji je krunisan, koji je ovenčan“. Ovo ime nosili su mnogi evropski kraljevi – engleski, mađarski i poljski, a nakon Stefana Nemanje i svi njegovi potomci, naslednici srpskog prestola.

Svi oni su, pored vladarskog imena Stefan, imali i lično ime – Stefan Prvovenčani (puno ime mu je zapravo bilo Stefan Nemanja II), Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uroš I, Stefan Dragutin, Stefan Uroš II Milutin, Stefan Vladislav II, Stefan Uroš III Dečanski, Stefan Uroš IV Dušan, i Stefan Uroš V. Ime Stefan dodavali su u čast osnivača dinastije, tradicije, ali i simbolične potvrde njihovog prava da vladaju.

Nemanjići se, u do danas sačuvanim pisanim izvorima, po pravilu pojavljuju potpisani samo zajedničkim vladarskim imenom Stefan, a njihova lična imena koja su dobili po rođenju, ređe su zapisivana.

Nove mere prilikom ulaska u Srbiju

0
AFP/Andrej Isaković

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, od 14. januara 2021. godine, licima koja dolaze u Republiku Srbiju iz svih država sveta, izuzev iz Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju samo ako poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Republiku Srbiju.

Ukoliko postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji dolaze iz svih država sveta, izuzev iz Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore, a ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, odnosno licima koja dolaze iz SAD, negativan Antigen FIA Rapid test, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, prilikom pasoške kontrole uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju se na obavezu prijavljivanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs

Mera karantina u kućnim uslovima prestaje da važi ako lice kome je izrečena uradi RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 u referentnoj laboratoriji u Republici Srbiji i dobije negativan rezultat.

Божићна посланица Српске Православне Цркве

0
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ, председник Светог Архијерејског Синода и мјестобљуститељ трона патријараха српских

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2020. године

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се рађа – прослављајте Га!
Христос с неба – сусрећите Га!
Христос на земљи – узвисите се!
Певај Господу, сва земљо!

Овим речима почео је своју божићну беседу свети Григорије Богослов и њих, од тада, већ шеснаест векова, певамо на нашем богослужењу. Певај Господу, сва земљо, јер се испунила радост коју су вековима наговештавали старозаветни пророци (Ис 2, 2-3; 9, 6; Јер 23, 5-6; Јез 34, 23; Мих 5, 2) и праведници (1Мој 12, 3; 1Мој 18, 15). Најтежи задатак човековог живота је да схвати како та најављена, па испуњена радост није ни налик било којој овоземаљској радости већ представља саму суштину живота и наше вере. Свака овоземаљска радост и весеље су ограничени временом и простором, а радост Божића је догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада. Та се радост показала, она је наступила, она нам је већ дата, по речима Христовим: „Радост вашу нико неће узети од вас” (Јн 16, 22).

Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав (Јн 4, 8), могао себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и Спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти. У Символу вере исповедамо да се Оваплоћење збило ради нас људи и ради нашега спасења, да „Син Божји постаде Син Човечји да би на крају и човек могао да постане син Божји”, како је говорио свети Иринеј Лионски. Божић је нарочито време, када Црква силно и моћно славослови ту Благу Вест речима: „Данас Бог на земљу дође, а човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће”. Рађајући се, Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост у коју Црква позива и све људе и сву твар: Певај Господу, сва земљо!

Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остајући оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23). Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду.

Христово Рођење анђели су поздравили песмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). Та анђеоска песма постаје животни мото вере и покреће нас на стваралаштво, на излазак из пасивности, јер су и славословље Богу и ширење мира на земљи дубоко и суштински стваралачке људске активности. Мир је један од најчешћих појмова који срећемо у Светом Писму (Мт 5, 9; Мк 5, 34; Јн 16, 33; Рм 15, 13). Миром све започиње и миром се све завршава. Господ је миром поздрављао и миром отпоздрављао. Са благословом мира се и растао од Својих ученика, рекавши им: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји! (Јн 14, 27-28)”. Апостол Павле сваку своју Посланицу започиње и завршава поздравом мира хришћанима појединих Цркава. Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је, драга наша браћо и сестре, стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у животима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се ове године преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира (Отк 1, 5).

Порука данашњег празника Рођења Сина Божјег обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом Оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.

Прослављање Рођења Сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. То посебно истичемо у години у којој обележавамо век откако је у Патријашијском двору у Сремским Карловцима Архијерејски Сабор уједињене Српске Цркве свечано прогласио васпостављање и обнову Српске Патријаршије. Ипак, неопходно је указати на то да се смисао Божића не исцрпљује у историјском сећању већ да је Догађај који прослављамо животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог Празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу (Мк 1, 15). То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по Јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају (Мт 5, 16). Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у Личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када Син Божји постаје Човек и када започиње наше спасење (Јн 1, 14). Божић је почетак нашег васпитавања за врлине. А њих је много и оне зависе од сваког конкретног човека и историјског тренутка. Ипак, све оне почивају на тријади свевремених и суштински важних врлина, а то су: вера, нада и љубав (1Кор 13, 13). Оне треба да буду темељ на коме се зида наше узрастање у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13).

На том темељу љубави Христове која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Говоримо, штавише, о љубави која је начин Божјег постојања (1Јн 4, 16), а ми, будући боголики (1Мој 1, 27), позвани смо да такву љубав имамо једни према другима. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив. Његове су речи да лаже онај ко говори да воли Бога, а притом не воли човека. Јер, „како можеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш”? (1Јн 4, 20).

Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. Зато се молимо Господу да њима и нама подари снаге, упућујући им речи охрабрења које је Христос упутио Својим ученицима: „Не бој се, мало стадо!” (Лк 12, 32).

Витлејемски поздрав упућујемо и свој пуноћи нашег богољубивог народа широм света, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту и у којој земљи живео. Будите поносни и достојанствени! Ми смо древни хришћански народ, који је кроз крштење, кирило-методијевско наслеђе и светосавску просвету постао део културе свецелог хришћанског света.

Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу, чије Рођење прослављамо, у Господу Који је постао човек ради нас и ради нашега спасења, Који је и Сâм прошао пут смрти тражећи од Оца да Га прослави, што Отац и чини васкрсавши га Духом Светим из мртвих (Јн 12, 28). Зато нам свима Господ и поручује да се не бојимо јер који су са Христом сједињени, ако и умру, живеће (Јн 11, 25).

Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје (Јн 15, 13).

Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа Који је Сами Живот.

Славећи у таквој љубави Господа, зарадујмо се Богу и Божићу и прославимо Христа Богомладенца као једино ново под сунцем (2Кор 5, 17)! А ако нам је, можда, целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему јер славимо Рођење највеће Радости, Рођење Сина Божјег Исуса Христа! Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце, избацимо данас отров из њега јер славимо Рођење небеске Љубави, оваплоћене у људској природи!

Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у Њему.

Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу.

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2020. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ, председник Светог Архијерејског Синода и мјестобљуститељ трона патријараха српских

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Икона Рождества Христовог, рад је Иконописачке радионице Манастира Васкрсења Христова: Света царица Теодора заштитница икона, Епархија бачка

Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

0
Beograd, 2. januara 2020 - Srbija bi ove godine konacno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trecini trenutno upraznjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selakovic uveren je da ce najveci broj tih mesta biti popunjen i to, kako istice, najboljim mogucim ljudima. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ mn

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju – kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi“, konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je Uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potencijalni lobista za intesere naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo“, naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi“, ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljani lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način“, rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati“, rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

Za ulazak u Srbiju od danas obavezan negativan PCR test ili kućna izolacija

0

U Srbiji su od danas na snazi nove mere za ulazak u zemlju koje predviđaju obavezan PCR test za strane državljane. Državljani Srbije mogu da uđu u zemlju i bez ovog testa, ali uz obavezan desetodnevnu izolaciju, koji će moći da prekinu ukoliko se u međuvremenu testiraju i ako test bude negativan.

Mere su stupile na snagu noćas u ponoć, a u proteklih nekoliko dana na graničnim prelazima na u ulazu u Srbiju zabeležene su gužve i duge kolone automobila, prenose beogradski mediji.

Preko prelaza Batrovci, na granici sa Hrvatskom, u protekla tri dana prošlo je oko 90.000 putnika, a bilo je otvoreno sedam ulaza za putnička vozila i jedan za autobuse.

Slična situacija bila je i na granici sa Mađarskom, gde je kroz prelaz Horgoš za protekla tri dana prošlo oko 50.000 putnika.

Novoimenovani ambasador Švajcarske Konfederacije u Srbiji predao akreditivna pisma

0

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Švajcarske Konfederacije Ursa Šmida, kojem je poželeo dobrodošlicu i uspešan diplomatski mandat u Beogradu.

Predsednik Vučić i ambasador Šmid su se saglasili da su politički dijalog i ekonomska saradnja dveju zemalja u usponu. Predsednik Vučić je izrazio nadu da će ambasador Šmid, kao njegovi prethodnici, značajan deo svojih aktivnosti posvetiti privlačenju švajcarskih investicija na srpsko tržište, s obzirom na povoljne uslove za ulaganje.
Ambasador Šmid je rekao da je došao u Srbiju sa velikim entuzijazmom za rad na jačanju sveobuhvatne saradnje, posebno ekonomske, i potvrdio da je švajcarski Parlament produžio program saradnje sa našom zemljom.
Predsednik Vučić je zahvalio na pomoći koju Švajcarska, kao zemlja sa jednim od najboljih obrazovnih sistema, pruža Srbiji u uspostavljanju dualnog obrazovanja. On je, s tim u vezi, izrazio zadovoljstvo saradnjom sa Ursulom Renold iz Švajcarskog ekonomskog instituta. Takođe je istakao i značaj švajcarske pomoći u osnivanju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Nišu i Čačku.
Predsednik Vučić je zahvalio Švajcarskoj na podršci evropskom putu Srbije, koju je i ovom prilikom ambasador Šmid izrazio.
Dvojica sagovornika su razgovarali i o situaciji u regionu, kao i o globalnim izazovima koje je nametnula pandemija korona virusa, posebno za ekonomiju. Predsednik Vučić je zahvalio na pomoći koju je Švajcarska uputila našoj zemlji kao podršku u borbi protiv KOVID-19.

Za ulazak u Srbiju negativan pi-si-ar test ili karantin od 10 dana

0

Aktuelne mere za suzbijanje epidemije koronavirusa ostaće na snazi do petka 18 decembra. Posle toga će ponovo zasedati Krizni štab, saopštila je posle današnje sednice Darija Kisić Tepavčević. Iznela je i nove uslove za ulazak u zemlju. Stranim državljanima biće potreban negativan pi-si-ar test, a državljani Srbije koji ne budu imali negativan test ići će u izolaciju od deset dana.

Za sve strane državljane biće obavezn pi-si-ar test pri ulasku u zemlju od 20. decembra najverovatnije do 10. januara, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Kada je reč o građanima Srbije, ukoliko oni ne budu imali negativan pi-si-ar test biće u obavezi da budu u kućnoj izolaciji od 10 dana koju će moći da prekinu ako u međuvremenu urade pi-si-ar test i on bude negativan.

 

Poziv na Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu

0
© R. Krstinić

Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće 29. decembra Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija će zbog epidemiološke situacije usled pandemije virusom KOVID 19 biti održana onlajn – preko ZOOM aplikacije.

Tema Desete konferencije biće rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, sa posebnim osvrtom na način na koji je pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medija, organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu. Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra 2020. godine.

1...111213...32Stranica 12 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.