Ministarski savet OEBS-a u Bazelu

6. децембар 2014.

BAZEL — Dvodnevna ministarska konferencija OEBS-a otvorena je u Bazelu raspravom o ukrajinskoj krizi. Srbija je posvećena mirnom rešenju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Predsedavajući OEBS-a, šef švajcarske diplomatije Didije Burkhalter, rekao je na otvaranju skupa da ova godina nije bila obična za OEBS zbog ukrajinske krize.

Dodao je da je potrebno sarađivati radi rešavanja te krize, a da je primena sporazuma iz Minska najbolji način za to.

Burkhalter je istakao da je primena sporazuma iz Minska veoma ograničena, da prekid vatre nije učvršćen, politički proces nije pokrenut, a situacija ostaje krhka.

Švajcarska će, kako je dodao, nastaviti da podržava specijalnu misiju OEBS-a i dijalog.

Ministar spoljnih poslova Srbije, koja će od 1. januara 2015. predsedavati OEBS-u, Ivica Dačić rekao je da je Srbija posvećena mirnom rešavanju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata.

Dačić je kazao da je potrebno mnogo veće angažovanje na rešavanju ukrajinske krize i da je važno da svi pokažu odgovornost i povećaju napore za primenu sporazuma iz Minska.

Tri meseca od potpisivanja sporazuma u Minsku potrebno je uložiti još napora, rekao je Dačić i dodao da će Srbija kao predsedavajuća nastaviti da podržava rad misije u Ukrajini, koja ima ključnu ulogu u primeni usvojenih dokumenata.

Dačić je takođe kazao da je ukrajinska kriza podsetnik da su potrebni zajednička akcija i dijalog.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić je rekao da je sporazum iz Brisela o normalizaciji odnosa bio proboj i istakao rešenost srpske vlade za punu primenu tog sporazuma.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer ocenio je da rastu nestabilnost i nebezbednost u regionu OEBS-a i šire. Kad je reč o Ukrajini, on je naveo da je trenutno u toj zemlji 341 posmatrač OEBS-a, i to u 10 oblasti, uključujući Donjeck i Lugansk.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini pohvalila je rad Švajcarske tokom predsedavanja OEBS-u i pozdravila snažnu usredsređenost i uravnotežen pristup Srbije. Ona je poručila da je svima potrebno trajno rešenje krize, zasnovano na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Mogerinijeva je zatražila povlačenje svih ilegalnih snaga, plaćenika i vojne opreme iz istočne Ukrajine.

Učesnike ministarskog sastanka kojim se označava kraj jednogodišnjeg predsedavanja Švajcarske dočekivao je šef švajcarske diplomatije Burkhalter. Poslednji je došao američki državni sekretar Džon Keri.

Zvanični Vašington ne želi da Rusija izoluje sebe samu „putem svojih sopstvenih postupaka“, rekao je Keri, pozivajući Moskvu da doprinese ublažavanju ukrajinske krize.

Džon Keri je rekao da SAD i druge zemlje koje podržavaju suverenitet i prava Ukrajine ne traže konfrontacije.

Keri je uoči sastanka sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom na marginama konferencije u Bazelu rekao da „Rusija nastavlja da snabdeva pobunjenike u Ukrajini oružjem i pruža im sve veću podršku, čime krši svoje međunarodne obaveze i obaveze proizašle iz članstva u OEBS-u i ne poštuje dogovor koji je sama potpisala“.

Prema rečima američkog državnog sekretara, Rusija mora da „preduzme mere da primeni sporazum iz Minska u svakom smislu, da ne podržava sukobe na istoku Ukrajine, da povuče svoje oružje i borce sa istoka Ukrajine, da upotrebi svoj uticaj na separatiste da oslobode sve taoce i da obezbede siguran i neometan pristup posmatračima OEBS-a“.

Keri je takođe apelovao na Moskvu da „sarađuje na obezbeđivanju i poštovanju međunarodno priznate granice Ukrajine i Rusije i okonča nezakonitu okupaciju Krima“.

„Moskva može ponovo da izgradi poverenje i odnose tako što će jednostavno pomoći smirenju krize. Kad se pravila krše, njih treba ojačati, a ne menjati“, rekao je Keri.

Na sastanku učestvuju šefovi diplomatija većine zemalja članica OEBS-a, a dvodnevni skup u Bazelu prati oko 230 novinara.

Švajcarci odbili ograničenje broja imigranata

1. децембар 2014.

BERN — Konačni rezultati današnjeg referenduma u Švajcarskojpokazali su da su glasači, koji su izašli na izjašnjavanje, u značajnoj većini odgovorili negativno na sva tri pitanja koja su im postavljena.

Švajcarci su ubedljivom većinom od 74,1 odsto odbacili tzv. „Ekopop inicijativu“ da se ograniči broj imigranata i azilanata.

Predlagači ove inicijative smatrali su da to treba učiniti jer se broj imigranata naglo povećava, dok su protivnici naglašavali da je predlog ksenofobičan, a uz to i apsurdan, jer švajcarska privreda u velikoj meri počiva na radu imigranata.

Glasači su u februaru tesnom većinom prihvatili uvođenje kvote za imigrante iz država članica EU, što je poljuljalo odnose nečlanice Švajcarske sa Unijom, s kojom ima najintenzivnije ekonomske odnose.

Kao razlozi za sada predloženo pooštravanje imigrantske politike navođeni su očuvanje domaće kulture i mogućnosti zapošljavanja, kao i porast populacije koji je veći nego ikada i „narušava idilično prirodno okruženje“ ove zemlje.

Prema zvaničnim statistikama, stranci već čine gotovo četvrtinu od osam miliona stanovnika Švajcarske. Predlagači ograničavanja imigracije isticali su da se zbog nje stanovništvo zemlje godišnje povećava do 1,4 odsto, pa bi 2050. Švajcarska mogla da ima čak 12 miliona stanovnika.

Protiv predloga da se ukinu neke poreske olakšice za bogate strance, koji žive u Švajcarskoj ali ne posluju u njoj, glasalo je 59,2 odsto građana koji su izašli na referendum.

Stranci iz te kategorije prema švajcarskom zakonodavstvu mogu da izaberu da budu oporezovani na osnovu svojih troškova, a ne na osnovu prihoda.

U Švajcarskoj živi 5.729 milionera i milijardera sa stranim pasošem, koji ovoj zemlji ukupno plaćaju oko milijardu švajcarskih franaka (830 miliona evra) poreza godišnje.

To je daleko manje nego da su oporezovani kao prosečni švajcarski poreski obveznici, ističu levici naklonjene stranke i sindikati koji su pokrenuli inicijativu za drugačije oporezovanje bogatih stranaca.

Protivnici te inicijative, međutim, naglašavali su kako bogati stranci ipak znatno doprinose švajcarskom prihodu od poreza i direktno „upumpavaju“ ogromne sume u lokalnu ekonomiju. Upozoreno je da bi mnogi od njih napustili zemlju ukoliko bi se suočili sa višim porezima.

Ni inicijativa „Spasimo naše švajcarsko zlato“ nije naišla na podršku više od tri četvrtine Švajcaraca, koji su izašli na referendum.

Tom inicijativom bilo je predviđeno da se Švajcarskoj nacionalnoj banci (SNB) zabrani prodaja zlata, da se sve švajcarsko zlato koje se čuva u inostranstvu, pretežno preko Atlantika, vrati u zemlju, kao i da zlato mora da čini 20 odsto imovine SNB.

Švajcarci su poslušali apele stručnjaka ove banke da daju negativan odgovor na to referendumsko pitanje, jer bi inače SNB imala vezane ruke, s mogućim katastrofalnim posledicama.

Izračunato je, između ostalog, da bi SNB u slučaju prihvatanja te inicijative bila primorana da do 2019. godine otkupljuje oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje zlata.

Na referendum je, kako se pokazalo, izašlo manje od polovine švajcarskih glasača, koji su, možda, malo umornih zbog prakse da im se najraznovrsnija referendumska puitanja postavljaju svaka tri meseca kao demonstracija famozne švajcarske „direktne demokratije“, prenosi AFP.

Dr Snežana Janković predala akreditivna pisma

15. новембар 2014.

BERN — Dr Snežana Janković predala je 11. novembra 2014. godine predsedniku Švajcarske Konfederacije Didijeu Burkhalteru akreditivna pisma, kojima je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić imenuje za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji.

U srdačnom razgovoru, izraženo je obostrano zadovoljsto napretkom u razvoju naših bilateralnih odnosa i razmenjena su mišljenja o mogućnostima za njihovo dalje unapređenje u svim oblastima od obostranog interesa.

Intervju: Dr Snežana Janković, ambasador Srbije u Švajcarskoj

10. новембар 2014.

Redakcija Serbinfo.ch, posetila je Ambasadu Srbije u Bernu i tom prilikom predstavila projekat informativnog internet portala, ambasadoru Dr Snežani Janković, kao i članovima diplomatskog osoblja naše ambasade u Bernu, Konzulu Dr Aleksandru Đurđiću, i Prvom savetniku gospodinu Dejanu Raleviću.

Nakon predstavljanja projekta i razgovora o međusobnoj saradnji, Direktor projekta Serbinfo.ch, gospodin Vladimir Miletić iskoristio je priliku za intervju sa našim ambasadorom o stanju u srpskoj zajednici u Švajcarskoj i trenutnim odnosima dve zemlje, kako bi članove srpske zajednice u Švajcarskoj upoznali sa radom amasadora ali i njegovim planovima.

Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije

Za one koji ne znaju, koje su glavne dužnosti ambasadora Srbije u Švajcarskoj?

– Ambasador predstavlja šefa svoje države i zastupa svoju zemlju pred vlastima zemlje u kojoj službuje. On govori u ime svoje vlade i zvanični je izvor i kanal za prenošenje informacija. Dužnost svakog ambasadora, pa i ambasadora Srbije u Švajcarskoj, jeste stalna komunikacija sa predstavnicima zemlje službovanja i rad na unapređenju sveukupnih odnosa sa tom zemljom – političkih, privrednih, naučnih, kulturnih i svakog drugog oblika saradnje. Jedna od najvažnijih dužnosti ambasadora i svih diplomatskih predstavnika jeste zaštita interesa državljana svoje zemlje u inostranstvu.

Da li ste informisani o radu, dešavanjima i stanju unutar srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Budući da u Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj državljana Srbije i građana našeg porekla, aktivnosti srpske zajednice su nam veoma bitne. Na dužnost ambasadora stupila sam krajem avgusta, a već početkom septembra imala sam zadovoljstvo da u Ambasadi ugostim predstavnike naše dijaspore. Oni su prisustvovali sastanku sa dr Jankom Veselinovićem, predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, i sa grupom naših poslanika koji su bili u poseti Švajcarskoj. Na tom sastanku imali smo prilike da čujemo sa kojim problemima se suočava naša zajednica, ali i neke veoma dobre inicijative za poboljšanje njenog položaja i za još čvršću saradnju dijaspore u Švajcarskoj sa nadležnim institucijama u Srbiji.

Na koji način planirate da poboljšate komunikaciju između Ambasade i srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Ambasada Republike Srbije u Bernu, kao i Generalni konzulat u Cirihu, otvoreni su za sve naše građane, za svaki njihov problem, pitanje ili sugestiju, jer je jedan od naših najvažnijih zadataka da štitimo interese naših državljana u inostranstvu. O nekim bitnim događanjima i informacijama obaveštavaćemo naše građane i preko veb sajta Ambasade, a cilj nam je da imamo što bolju i tešnju komunikaciju. Živa reč je, naravno, nezamenljiva i zbog toga smo moje kolege i ja uvek tu da saslušamo svakoga kome je naša pomoć potrebna.

Kakav je odziv dijaspore u dopunskim školama na srpskom jeziku i da li imamo dovoljan broj nastavnika na celoj teritoriji Konfederacije, imajući u vidu našu mnogobrojnu zajednicu?

– U dopunskim školama na srpskom jeziku uči oko 2200 dece, a angažovano je 19 nastavnika. Iako sam kratko u Švajcarskoj, već sam imala prilike da budem svedok velikog truda i posvećenosti i nastavnika, i njihovih djaka. Međutim, u zemlji u kojoj je naša dijaspora toliko brojna, sigurno je da ima prostora za poboljšanje funkcionisanja nastave, posebno kada se ima u vidu izuzetan značaj učenja srpskog jezika i kulture za decu koja odrastaju ili su rođena u Švajcarskoj.

Da li bi Srbija mogla da iskoristi potencijal srpskih studenata koji se školuju u Švajcarskoj?

– Srbija bi svakako trebalo i nastojaće da iskoristi potencijal naših studenata koji se školuju u Švajcarskoj, njihovo znanje, poznavanje zemlje u kojoj su studirali, jezika koji se u njoj govore. U ovoj zemlji, sa kojom tradicionalno imamo razvijenu prosvetnu saradnju i na čijim su se univerzitetima školovali neki od naših najvećih umova, studiraju mnogi stipendisti Vlade Srbije. Korist od njihovog angažovanja u Srbiji, u onim oblastima za koje su se usavršavali, izuzetno bi bila velika, kako za našu zemlju, tako i za našu saradnju sa Švajcarskom.

Kako ocenjujete odnose između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije?

– Odnosi između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije su veoma dobri i razgranati. Pored dobrih političkih odnosa i saradnje, koju ove i sledeće godine obeležava naše zajedničko, konsekutivno predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imamo sve bolje ekonomske odnose, kulturnu, prosvetnu i druge oblike saradnje. U Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj građana Srbije i srpskog porekla, što predstavlja izuzetno veliki potencijal za dalje jačanje naših veza i saradnje.

Kakva je situacija sa lažnim azilantima iz Srbije, imajući u vidu probleme koje su proteklih godina švajcarske vlasti imale po tom pitanju?

– Taj problem je, u saradnji naših i švajcarskih nadležnih organa, sveden na minimum. Dok je 2012. godine broj tražilaca azila iznosio 1900, prošle godine on je pao na 300 osoba, da bi do septembra ove godine azil zatražilo 180 osoba.

Da li postoji mogućnost formiranja evenutalnog srpskog poslovnog kluba u Švajcarskoj, koji bi bio sastavljen od naših ljudi koji su privatnici, kako bi se lakše organizovali prilikom eventualnih ulaganja u Srbiji?

– Smatram da bi svaki vid ekonomskog povezivanja mogao da bude koristan, uključujući i osnivanje poslovnog kluba naših privrednika odavde, koji su zainteresovani za ulaganja u Srbiji. Ambasada će rado pružiti svaku vrstu podrške i pomoći. Inače, u aprilu ove godine, u Beogradu je osnovana Srpsko-švajcarska privredna komora, čiji su članovi, pored poznatih švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i pojedini naši privrednici koji žive u Švajcarskoj i razmatraju mogućnosti ulaganja u Srbiji.

Da li imate definisane ciljeve u toku Vašeg mandata, da li ih možete ostvariti i na koje probleme možete da naiđete?

– Aktivnosti Ambasade, pa samim tim i ciljevi koje želimo da postignemo, veoma su raznovrsni i teško bi se ovde mogli pobrojati. U moje najvažnije ciljeve spadaju bolje upoznavanje švajcarske javnosti sa Srbijom kroz razne privredne i kulturne manifestacije, posebno u godini u kojoj sarađujemo u okviru zajedničkog predsedavanja OEBS-om. U samom vrhu prioriteta je, svakako, nastojanje da unapredimo ekonomsku saradnju i da privučemo nove švajcarske investicije. Takođe, da podstaknemo turističku saradnju i da imamo što više posetilaca iz Švajcarske. Jedan izuzetno koristan vid saradnje, u kome očekujem i pomoć naših ljudi koji dugo žive u Švajcarskoj, jeste bratimljenje gradova. Bila sam iznenađena kada sam, pripremajući se za ovu dužnost, saznala da ne postoji nijedan grad u Švajcarskoj koji je zbratimljen sa nekim gradom u Srbiji, iako imamo veoma brojnu dijasporu u ovoj zemlji. Želela bih da zajedničkim trudom intenziviramo saradnju između lokalnih samouprava, jer to smatram vidom povezivanja od koga i Srbija i Švajcarska mogu imati konkretnu korist i koji nam je u obostranom interesu.

Dr Snežana Janković, novi ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, po završetku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je radila kao asistent na Katedri za japanski jezik i književnost, da bi 1997. godine ušla u diplomatsku službu. Najpre u Ambasadi Srbije u Japanu (tada ambasadi SRJ), da bi nakon toga napredujući u službi promenila niz pozicija u Ministarstvu spoljnih poslova, od kojih je poslednje državni sekretar Ministarsva spoljnih poslova, u zvanju abasadora. Autor je više stručnih radova u domaćoj i japanskoj literaturi, koautor dve knjige i autor više prevoda japanskih književnih dela na srpski jezik. Govori engleski, japanski i nemački jezik.

Redakcija Serbinfo.ch

Konferencija o „Švajcarsko-srpskim bilateralnim odnosima“

4. новембар 2014.

BEOGRAD — Prva konferencija Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK), pod nazivom „Švajcarsko-srpski bilateralni odnosi“, održana je u četvrtak, 30. oktobra 2014. godine u hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu, okupivši više od 80 predstavnika državnih organa, privatnog sektora, poslovnih udruženja i drugih interesnih grupa, uključujući, između ostalih, Švajcarsku kancelariju za saradnju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Biznis inkubator tehničkih fakulteta Srbije, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), i srpsku dijasporu. Konferencija je organizovana sa ciljem omogućavanja javno-privatnog dijaloga i pružila je priliku za direktne razgovore između državnih zvaničnika i kompanija.

UVODNI GOVOR

Konferenciju je otvorila Izvršna direktorka ŠSTK-a gđa Ana Grujović, koja je najavila niz konferencija sa ciljem obezbeđenja interaktivne platforme za dalje konsultacije i razgovore sa svim relevantnim stejkholderima. Prema rečima gđe Grujović, sve informacije o aktivnostima ŠSTK-a mogu se pronaći na zvaničnom internet sajtu, koji je pokrenut u septembru 2014. godine kao dodatni alat za jačanje švajcarsko-srpskih odnosa. Na kraju, gđa Grujović je istakla rad ŠSTK-a na izgradnji mreže jakih institucionalnih partnera i u Srbiji i u Švajcarskoj, navodeći „Global Enterprise Switzerland„, „Economiesuisse“ i Privrednu komoru Švajcarske-Centralna Evropa, kao neke od glavnih partnera ovog udruženja.

POZDRAVNI GOVOR

Pozdravni govor učesnicima Konferencije održao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, g. Stevan Nikčević, koji je predstavio aktuelnu bilateralnu saradnju u privredi i trgovini i izrazio svoje zadovoljstvo što 150 švajcarskih kompanija trenutno posluje u Srbiji. Prioritet za buduću saradnju treba da bude povećanje prisustva švajcarskih investitora u proizvodnim i izvoznim sektorima, kao i unapređenje međusobne trgovinske razmene, kako u obimu, tako i u pogledu njene strukture.

Kao perspektivne oblasti saradnje istaknute su mašinska i tekstilna industrija, turizam, IT sektor, farmaceutska industrija, izvoz svežeg voća i povrća, mesa i mesnih proizvoda. U okviru industrijske saradnje, mogućnosti postoje u proizvodnji mehanizacije, elektronskoj industriji i proizvodnji vozila, zatim hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Istaknuta je i važnost redovnog zasedanja Zajedničke ekonomske komisije između 2 zemlje, koja predstavlja najviši oblik institucionalne saradnje na državnom nivou. Naredno zasedanje će se održati u martu 2015. godine u Bernu, zajedno sa poslovnim forumom, na kome će se predzentovati mogućnosti za poslovanje na srpskom tržištu.

KLJUČNI GOVOR

Prisutnima se zatim obratio glavni govornik, švajcarski ambasador u Beogradu, Nj.E. Žan-Danijel Ruh, koji je predstavio centralne teme švajcarsko-srpskih bilateralnih odnosa, uključujući njihove političke, ekonomske i kulturne aspekte. Ambasador Ruh je naglasio da se Švajcarska pokazala kao jedan od najpouzdanijih poslovnih partnera Srbije. Naime, on je rekao da su švajcarske kompanije uložile preko 500 miliona evra tokom proteklih 10 godina.

Takođe, Švajcarska i Srbija održavaju i intenzivne diplomatske i političke odnose i vlade ove dve zemlje su odlučile da koordiniraju svoja uzastopna predsedavanja OEBS-om.

Ambasador Ruh je podsetio da brojni Srbi žive u švajcarskoj dijaspori i da ova dijaspora igra važnu ulogu u razvoju Srbije. Procenjuje se da iznos doznaka čiji se transfer svake godine izvrši iz Švajcarske u Srbiju varira između 300 i 600 miliona evra.

Švajcarska je takođe izdvojila oko 6 miliona evra za sanaciju nakon poplava u Srbiji, a koje su posledica potopa koji je zemlju zadesio u maju 2014. godine.

PANEL-DISKUSIJA

Obraćanje švajcarskog ambasadora je praćeno panel-diskusijom o investicionim i trgovinskim vezama između Švajcarske i Srbije, koju je vodio g. Andreas Ernst, novinar lista „Neue Zurcher Zitung„. Učesnici panela su bili i gđa Jelena Spasic, pomoćnica ministra privrede Republike Srbije, Nj.E. g. Daniel Ruh, g. Ansgar Borneman, regionalni direktor kompanije „Nestle Adriatic„, g. Klaudiu Soare, glavni izvršni direktor kompanije „Holcim„, i g. Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije „SIKA„.

Tokom panel-diskusije pomoćnica ministra privrede Srbije Jelena Spasić, rekla je da je sadašnja Vlada Srbije uradila puno na poboljšanju poslovne klime, da su određeni reformski zakoni usvojeni i da je poboljšana fleksibilnost tržišta rada.

Ona je napomenula da se odnos izvoza Srbije prema uvozu sa Švajcarskom odnedavno poboljšava i da se nada da će nivo ekonomske saradnje između dve zemlje biti još bolji u godinama koje dolaze.

Učesnici panela su se dotakli nekoliko važnih pitanja vezanih za dalje poboljšanje lokalne poslovne klime, kao što su, između ostalih, administrativne procedure, mogućnost zapošljavanja mladih i institucije javne uprave. Na primer, g. Maksimović je rekao da, iako je „SIKA“ suočena sa dugotrajnim administrativnim procedurama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola, kompanija uspeva da uspešno prevaziđe tu prepreku u roku od 24 meseca. Što se tiče aktuelnih ekonomskih formi reformi, učesnici panela su se saglasili da novi zakoni treba da budu primenjeni na pravi način kako bi doneli pozitivne rezultate.

Još jedno pitanje koje je obrađeno odnosilo se na problem „odliva mozgova“ i nedostatak adekvatnih veština lokalnih zaposlenih. G. Klaudiu Soare je naveo da kompanija „Holcim“ aktivno radi na obezbeđivanju odgovarajućih veština mladima u Srbiji kroz projekat „Talent Pool“ , koji pruža mogućnosti stažiranja mladim diplomcima.

Tokom diskusije je potvrđeno i da su švajcarske kompanije doprinele održivom razvoju srpskog društva, a g. Borneman je naveo nedavno otvaranje fabrike za preradu vode kompanije „Nestle“ u Surčinu.

Učesnici konferencije su zaključili da je švajcarsko-srpska bilateralna i ekonomska saradnja bila uspešna tokom mnogo godina, i da će dve zemlje dalje raditi na jačanju tih veza u periodu koji je pred nama.

Vladimir Miletić: Švajcarska „zemlja referenduma“

3. новембар 2014.

Jedna od karakteristika Švajcarske u smislu državnog uređenja su referendumi i narodne inicijative, koje predstavljaju ustavno-pravno regulisanje neposredne demokratije. Švajcarska je jedna od nekoliko najstabilnijih i najstarijih predstavničkih demokratija, čiji građani uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava. Narodna inicijativa i referendum su dugo bili karakteristični samo za Švajcarsku. Istorija neposredne demokratije u Švajcarske potiče od „Landsgemeinden“, zborova na otvorenom, svih punoletnih građana muškog pola, na kojima se raspravljalo i nakon toga glasanjem odlučivalo o regulisanju pravnih pitanja. Takav način glasanja još uvek se primenjuje ali samo u dva mala kantona.

Od opštinskog, preko kantonalnog, do saveznog nivoa vlasti ceo sistem prožimaju institucije narodne inicijative i referenduma. Na ovaj način građani su u mogućnosti da učestvuju u poslovima lokalne zajednice, ali takođe mogu da odlučuju i o zakonodavnim kao i ustavnim pitanjima, kako kantona, tako i savezne države. Narodne inicijative predstavljaju predlaganje odluka, a referendum njihovo usvajanje. Za bilo koju promenu Ustava referenduma je obavezan, takođe referedum se može tražiti za promenu nekog zakona. Isto tako, kroz referendume, građani mogu da menjaju bilo koji zakon koji je izglasala Savezna skupština. Na referendumima građani Švajcarske se, bilo na kantonalnom ili na nacionalnom nivou, izjašnjavaju o svemu. Apsolutno nikakva ograničenja ne postoje povodom prava na referendum u pogledu materije, jedino za određena pitanja, referendum je obavezan a za druga je fakultativan. Što se tiče narodne inicijative situacija je malo drugačija. Na saveznom nivou građani mogu da predlažu promene Saveznog ustava, ali ne mogu predlagati promene ili donošenje saveznih zakona. U nekim kantonima građani imaju prava na inicijativu u pogledu kantonalnih zakona.

Sto hiljada građana Švajcarske ima pravo da pokrene inicijativu za delimičnu ili potpunu promenu ustava. Ukoliko Savezna skupština na primer podnese inicijativu za promenu ustava, to se takođe iznosi na referendum građana i kantona, pri čemu se rezultat glasanja građana u određenom kantonu računa kao glas tog kantona.

Obavezan referendum je predviđen za izmene Ustava, pristupanje organizacijama za kolektivnu bezbednost ili nadnacionalnim zajednicama, promene određenih saveznih zakona, kao i za narodne inicijative. Fakultativni referendum se raspisuje na zahtev pedeset hiljada građana sa pravom glasa ili osam kantona. Na fakultativnom referendumu se usvajaju savezni zakoni, savezne naredbe ili dekreti, međunarodni sporazumi koji su neograničenog trajanja i ne mogu biti poništeni, a koji predviđaju stupanje u međunarodne organizacije ili zahtevaju usvajanje ili izmene saveznih zakona.

Referendumi mogu biti održani i na kantonalnom nivou, međutim takve zahteve ima mali broj građana. Održavanje fakultativnih referenduma najčešće predlažu političke stranke i interesne grupe.

Činjenica da se o nekom pitanju može ali i ne mora raspisati referendum nije garancija da će građani dobiti mogućnost da se neposredno izjašnjavaju. Fakultativni referendum može potencijalno biti snažno sredstvo pritiska građana na političke elite, jer savezni parlament, suočen sa mogućnošću referenduma, može u toku zakonodavnog postupka težiti prilagođavanju zakonskog rešenja interesima različitih društvenih grupa, u meri u kojoj je kompromis između njih moguć.

Građani se obično dva do tri puta godišnje izjašnjavaju o raznim pitanjima, što ima pozitivne efekte u smislu građanskog samorazumevanja uloge u društvu. Način na koji je sve regulisano omogućio je svima da kažu ono što misle. Direktna demokratija, odnosno pravo na referendum, stvorili su u Švajcarskoj sistem u kojem se političari iskreno plaše da odluke koje donesu mogu biti opovrgnute na referendumu, što samo po sebi donosi veliki nivo političke stabilnosti. Sa druge strane narodna inicijativa i referendum ne omogućuje samo učešće javnosti po pitanju zakona i ustava, već pre svega određuju stav javnosti prema vlasti. Švajcarci ne shvataju vlast kao nešto što treba ograničiti ili kontrolisati, već nešto u čemu treba učestvovati. Na kraju dolazimo do toga da građani neposredno utiču na odluke svojih predstavnika u organima vlasti, a jedna od posledica toga je i smanjeni značaj izbora.

Vladimir Miletić

Saradnja između komora mladih u Srbiji i Švajcarskoj

2. новембар 2014.

FRIBURG — U Friburgu su 12. oktobra 2014. godine potpisani sporazumi o saradnji između komora mladih Srbije i Švajcarske, i komora mladih Beograda i Berna.

Sporazum su ispred komora mladih Srbije i Švajcarske potpisali nacionalni predsednici Nikola Cvetković i Sebastian Begert, a ispred komora mladih Beograda i Berna lokalni predsednici Miša Lazović i Gerhard Vitver.

Svečanom potpisivanju, koje je upriličeno u okviru održavanja godišnje konvencije Komore mladih Švajcarske, prisustvovala je ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković.

(ambasadasrbije.ch)

Ko da plaća za strance?

31. октобар 2014.

LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.

Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.

Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.

Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše „Blik“.

Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.

„Ne“ za Ekopop inicijativu

Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu „ne“ Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno „ne“ je za inicijativu SV-a „Spasite švajcarsko zlato“ (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno „da“ socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.

B. Božin

Šta se zaista dogodilo na utakmici između Srbije i Albanije

20. октобар 2014.

Meč između Srbije i Albanije prekinut je pred kraj prvog dela posle provokacije navijača gostujuće, ekipe, posle kog je usledio opšti metež na stadionu.

U 42. minutu nad stadionom Partizana se pojavio dron koji je nosio zastavu takozvane velike albanije sa dve slike, na kojima su prikazani likovi političara Ismaila Đemalija, jednog od pisaca albanske deklaracije o nezavisnosti, i sa druge strane lik ratnog vođe Ise Boljetinija, koji se proslavio u XIX veku kao ratnik u borbama protiv Srba. Sama zastava predstavlja teritoriju takozvane velike Albanije, koje čine i delovi susednih, suverenih država, Makedonije, Grčke, Crne Gore i Srbije.

Kako je istragom utvrđeno, dronom je iz svečane lože stadiona, mobilnim telefonom upravljao Olsi Rama rođeni brat premijera Albanije, koji ja na samom stadionu bio priveden i saslušan od strane policije.

Nakon odlaska fudbalera u svlačionice i odluke sudija i delagata UEFA, da utakmica može biti nastavljena, fudbaleri reprezentacije Albanije, su odbili povratak na teren i nastavak meča.

Jasna i unapred planirana politička provokacija sa Albanske strane, stavila je politiku ispred sporta, i samim tim izazvala lavinu reakcija na samom stadionu, u regionu, ali i u celoj Evropi.

Organizator utakmice Fudbalski savez Srbije napravio je ogroman propust jer nije sprečeno da na teren upadne grupa huligana, predvođena poznatim izgrednikom Ivanom Bogdanovim. Nije jasno kako je njemu dozvoljeno da prisustvuje utakmici. Pored huligana i pojedini redari koje je FSS angažovao, umesto da smiruju strasti na terenu, učestvovali u tuči sa fudbalerima reprezentacije. Nadležni organi su za vreme utakmice i nakon prekida, priveli sve vinovnike događaja i podneli krivične prijave.

Nažalost nemili događaj izazvao i objavljivanja niz dezinformacija i ne argumentovanih činjenica koje su objavljene u pojedinim medijima.

Mediji su preneli da je zastava samoproglašene republike Kosovo izazvala negativne reakcije na terenu, što apsolutno nije tačno.

Rečeno je i da su navijači Srbije ušli u teren i napali stolicama albanske reprezentativce, ali nije navedeno da je, nakon pokušaja da, skinutu, gore pomenutu spornu zastavu, preda sudijama kako bi se nastavio meč, reprezentativac Srbije Stefan Mitrović biva napadnut od strane dvojice igrača Albanije (Xhaka i Lila) koji su „branili“ spornu zastavu takozvane velike Albanije, koji su kasnije u izjavama medijima, istakli da nisu želeli da dozvole da se zastava nađje u rukama Srba.

Provokacije igrača Albanije su nastavljene i dan posle utakmice na socijalnim mrežama.

„Crno i crvena zastava je bila na zemlji, ja sam pritrčao i nisam dao Škijama (pogrdan naziv za Srbe. prim. aut.) da je diraju. Hvala vam svima na podršci. Nacionalnu zastavu treba prvo braniti, moramo je odbraniti. Borićemo se protiv Srbije, i učinićemo Albaniju i Kosovo ponosnim“, napisao je Taulant Xhaka.

Dok je njegov rođeni brat, inače reprezentativac švajcarske, Granit Xhaka napisao:

„Ponosan sam na tebe brate! Životom ću se boriti protiv Srbije i učiniti narod ponosnim narod na Kosovu i Albaniji“.

Zbog ovakvilj provokativnih i zapaljivih izjava morali bi da se oglase Svetska fudbalska federacija FIFA i evropska kuća fudbala UEFA i kazne reprezentativce Albanije i Švajcarske.

Ali vratimo se na nastavak večeri i događaje koji su usledili nakon prekinute utakmice.

Po povratka u Tiranu, igrači Albanije su u tri sata posle ponoći na aerodormu dočekani kao heroji, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi i par članova Vlade Albanije.

Tokom večeri oglasio se i premijer Albanije, Edi Rama, čiji brat je isprovocirao prekid, istakavši da je ponosan na svoje igrače, a da su Srbi poslali ružnu sliku u svet. Istakavši takođe da je Albanija „model nadahnuća i budućnosti“.

Ostaje nejasno, da li javno isticanje projekta velike Albanije koji je na onakav način predstavljen na jednoj sportskoj manifestaciji, a ima pretenzije ka teritorijama susednih suverenih država, predstavlja model budućnosti i stabilnosti regiona.

Buđenjem „duhova prošlosti“ došli smo do toga, da su se iste večeri dogodila čak šest napada Albanaca na Srbe.

Najviše napada bilo je na Kosovu, a neredi su se raširili i na Preševsku dolinu, Tiranu gde je napadnuta Ambasada Srbije, a stigli su i do Beča, gde je grupa Albanaca napala srpske restorane. U Cirihu na Langštraseu su napravili veliku žurku. Čule su se sirene, mahalo se zastavama, a na društvenim mrežama se pojavio i snimak paljenja srpske zastave.
U Podgorici nepoznate osobe su polomili stakla na albanskoj Ambasadi, dok je u su u Somboru upaljena dve pekare koje su u vasništvu Albanaca. Dok je u Staroj Pazovi pucano na izlog pekare čiji su vlasnici takođe albanske nacionalnosti.

Vladimir Miletić

Snežana Janković novi ambasador Srbije u Švajcarskoj

1. септембар 2014.

BEOGRAD — Za novog ambasadora Srbije u Švajcarskog postavljena je Snežana Janković, objavljeno je u novom Službenom glasniku Srbije. Jankovićeva će u septembru, na tom mestu naslediti dosadašnjeg ambasadora Srbije u Bernu Milana St. Protića.

Snežana Janković za ambasadorku u Švajcarskoj odlazi sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz o postavljenju Snežane Janković na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 14. juna

1...678 Stranica 7 od ukupno 8