Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Dialog Beograd – Priština, formira se Zajednica srpskih opština

0
Foto: Beta/EU

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je izjavio da je postignut sporazum u Briselu o formiranju Zajednice srpskih opština, ali i o ostale tri teme, energetici, telekomunikacijama i Parku mira u Kosovskoj Mitrovici. Uzimajući u obzir okvir u kojem se srpska delegacija kretala, „postignuto više nego što je očekivano“, kazao je on.

U izjavi za RTS Vučić je rekao da će Zajednica srpskih opština imati veoma široka ovlašćenja:

„Zajednica (srpskih opština) će imati svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Ona će odlučivati o sva četiri pitanja iz briselskog sporazuma – od zdravstva, školstva, urbanog i ruralnog planiranja i ekonomskog razvoja, do toga da ćemo moći da je finansiramo iz Srbije. Nedvosmisleno se kaže da Srbija ima pravo da je finansira, bez poreza i taksi“, naveo je Vučić.

Premijer je najavio da će septembra posetiti Kosovo i svih deset opština koje će činiti buduću Zajednicu srpskih opština. To su četiri opštine na severu: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, kao i opštine Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Ranilug, Pasjane, Parteš i Klokot.

“Dogovorili smo se oko svih tema. Kao što sam morao da donosim ne lake vesti našem narodu na KiM, sad imam poruku da ne treba da brinu, garantuje im se bezbednost i i sigurnost”, kazao je on.

U vezi s telekomunikacijama Vučić je rekao da sporazum ne predviđa da se koristi pozivni broj kada se poziva sa severa Kosova centralna Srbija i obrnuto.

Kako je napomenuo premijer Srbije, sporazum o energetici je potpisan, ali bez saglasnosti oko operativno-distributivnog sistema i imovine. „Po prvi put ćemo imati i snabdevača i trgovca električnom energijom, to će biti ćerka-kompanije EPS“, rekao je Vučić.

„Nismo se dogovorili o operativno-distributivnom sistemu. Oni su pokušali da nas varaju oko imovine. Oni su napisali da smatraju da je to njihova imovina. Mi smo odmah napisali da smatramo da je to, u skladu sa Ustavom, imovina Republike Srbije“, kazao je Vučić.

Na kraju, kazao je da će otići na sever Kosova, da bi Srbima objasnio detalje sporazuma, kao i da će sporazumi vrlo brzo biti objavljeni.

Takođe, ovo znači još jednu veliku stvar za celu Srbiju a to je otvaranje poglavlja i više ne postoji ništa što stoji na tom putu, kazao je on: „Evropski put Srbije je otvoren a da pri tome, imajući u vidu okvir u kojem smo se kretali, mislim da smo postigli više i bolje nego što smo očekivali“, rekao je on.

Mladi švajcarci zainteresovani za politiku

0
© Matthias Käser

Mladi švajcarci su zainteresovani za politiku i žele da se njihov glas čuje, rezultat je istraživanja Savezne komisije za decu i omladinu (CFIG). Na predstojećim saveznim izborima u oktobru, dve trećine njih se izjasnilo da bi želelo da učestvuje u glasanju.

Učešće mladnih u istraživanju CFIG, bilo je ogromno, 66% je odgovorilo na pitanja, dok je u Tićinu taj procenat bio 78%. Izveštaj “Ja i moja Švajcarska” koji je objavljen, dozvoljava bilo kome da da formira slilku mladih ljudi danas, uz pomoć rezultata istraživanja.

Iako se govori da mladi ljudi nisu baš zainteresovani za politiku, 1.990 mladih rođenih 1997. godine, učestvovalo je u anketi. Mladi ljudi žele da se njihov glas čuje, a mnogi od njih su dobro obavešteni o aktuelnim političkim pitanjima.

Nema rezlike u generacijama

Na mnoga pitanja veliki deo mladih ljudi ima odgovore kao i odrasli. Stoga nije otkrivena nikakva razlika u generacijama u pogledu političkih i društvenih pitanja. “Kliše” po kome stavovi mladih ljudi odstupaju od ostatka stanovništva je u suprotnosti sa činjenicama.

Vezani za Švajcarsku, bez obzira na njihvo državljanstvo, mladi sedamnaestogodišnjaci pokazuju da veruju institucijama (škole, Savezni savet, policija) i 91% veruje da će privesti kraju svoje profesionalno obrazivanje koje su izabrali.

Preko 80% ispitanika smatra da škola treba da bude i jedna vrsta škole života, gde se uči kako treba upravljati novcem i da se upoznaju sa mogućnostima, ali i opasnostima vezanim za nove medije, dok je 59% njih podržalo seksualno obrazovanje u osnovnim školama.

Analize ankete naglašavaju neke podele. Devojke i momci nisu u saglasnosti sa odgovornošću vezanom za porodicu. Dok je 29% momaka i dalje vezano za tradicionalan model (muškarac radi puno radno vreme, a žena brine o deci i kući), samo 15% devojaka deli njihovo mišljenje. Generalno devojke podržavaju skraćeno radno vreme za žene kao i za muškarce. Važno je, navodi CFIG, obratiti pažnju na ove razlike, kako zbog odnosa porodičnog i profesionalnog života, tako zbog eventualnih intervencija kako bi se suprostavili nedostatku kvalifikovane radne snage.

Ako gledamo aktuelne političke teme (kao što je članstvo u EU ili pitanje stranaca) mladi iz cele Švajcarske imaju slično mišljenje. Mladi iz Tićina navode da je glavni problem Švajcarske nezaposlenost, dok mladi iz nemačkog i francuskog govornog područja, navode imigraciju i azilante. 37% tićineza traži da se švajcarci imaju bolje mogućnosti nego stranci.

77% je protiv članstva u EU, a 62% smatra da je slobodno kretanje građana dobro za Švajcarsku. Što se tiče stranaca ispitanici izražavaju umerenije stavove i povezuju imigrante sa kriminalom u manjoj meri od ostatka stanovništva. Ali su podeljeni u pogledu mogućnosti koje Švajcarska pruža strancima u odnosu na same Švajcarce.

Zainteresovani za politiku

Suprotno mišljenju javnosti, 50% ispitanika se deklarisalo da su zainteresovani za politički život, dok je 74% saglasno da se omoguće političke diskusije i u školama.

Dok smanjivanje starosne granice za glasanje sa 16 ili 17 godina ima malo podrške javnosti, dve trećine mladih koji su učestvovali u anketi su izrazili želju da učestvuju na izborima ove jeseni.

Uprkos tome što prepisuju veliku vrednost obrazovanju, poslu, bračnom i porodičnom životu i slobodnom vremenu, sedamnaestogodišnjaci su otvoreni ka civilnim obavezama. Ne dovodeći u pitanje sadašnju obavezu služenja vojnog roka, 50% je voljno da je zameni sa civilnim služenjem, koje vam daje slobodu da sami izaberete oblast u kojoj bi se angažovali, bilo nacionalna odbrana, zdravlje, socijalana zaštita ili zaštita životne sredine.

CFIG namerava da rezultate ankete distribuira, o vidu izveštaja  „Ja i moja Švajcarska“ kako bi političari i javnost imali uvid u probleme i položaj mladih ljudi koji treba da učestvuju u društvenom životu.

Izveštaj je realizovan od strane Mikele Bujeler (Michelle Beyeler), Sare Butikofer (Sarah Bütikofer) i Izabele Stadelman – Stefen (Isabelle Stadelmann-Steffen) i publikovan je na nemačkom.

Glasanje u Švajcarskoj 14. juna

0
© Serbinfo.ch

U Švajcarskoj će se ovog vikenda održati još jedan krug glasanja. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni, dobili su na svojim kućnim adresama materijal za glasanje, koji kada ga popune mogu poslati nazad poštom, ili lično predati u nedelju 14. juna 2015. na svom glasačkom mestu.

Radi se o narodnim inicijаtivama o stipendiji i o oporezivаnju milionerskih nаsledstvа zа finаnsirаnje nаše penzijske kase, pod pokroviteljstvom Švаjcаrskog Univerzitetа (USU) i Evangelističke stranke uz podršku levice. Glasači su pozvani da se izjasne u vezi promene zakona o plaćanju radiotelvizijske pretplate, protiv kojih je Švаjcаrsko udruzenje USAM pokrenulo referendum, kao i u vezi pred-implatacijske dijagnoze. Objavljeno je danas od strane Federalnog sаveta.

Kаo što se predpostavljalo neće se glаsаti protiv izgrаdnje drugog tunelа na San Gotardu, referendum najverovatnije odložen do 28. februаrа 2016, sa obzirom dа je dаnаs Vlаdа odlučilа dа od sаdа pa nadalje neće biti federalnih glаsаnjа u drugoj polovini izborne godine.

Stipendije
Na glasanju je moguće izjasniti se u vezi inicijative za školske stipendije koju su pokrenuli Švаjcаrski univerziteti, a koja predviđа dаvаnje minimаlnih prihoda zа studente. Nije, međutim, odredjen nikаkаv konkretаn iznos. Udruženje smаtrа dа troškovi školovanja i osnovne potrebe iznose oko 24.000 frаnаkа godišnje. Skupštinа je odlučilа dа se suprotstavi indirektnim kontrа-predlogom koji imа zа cilj formalnu harmonizaciju medjukantonalnog sporazuma o stipendijama.

Oporezivanje nasledstva
Druga tema nа glаsаnju u junu biće nаrodna inicijаtiva o oporezivаnju nаsledstvа u vrednosti od više milionа, zа finаnsirаnje AVS (penzijska kasa). Cilj je dа se uvede državna poreska stopa od 20% zа deo nаsledstvа koji prelаzi dvа milionа, kаo i zа donаcije koje prelаze 20.000 frаnаkа. Zakon bi stupio na snagu retroaktivno od 1. jаnuаrа 2012 godine.

Radiotelevizijska predplata
Odnosi se na novi sistem nаplаte rаdiotelevizijske pretplаte, kojа obuhvаtа percepciju ovog porezа u skoro svim domаćinstvimа, ne štedeći ni firme. Protiv revizije zаkonа skupljeno je se preko 91.000 potpisа. Zа uspeh bi bilo dovoljno i 50’000.

Premа novim prаvilimа, odobrenih od strаne Pаrlаmentа prošle jeseni, čаk i preduzećа sа prometom od 500.000 franaka, biće u obаvezi dа plаćаju pretplatu. Nа ovаj nаčin radiotelevizijska pretplata trebа dа bude smаnjen sа 462,40 franaka nа 400. USAM se protivi novom zаkonu, jer nаknаdа će vаgаti previše nа mala i srednja preduzeća (PMI): 200 milionа frаnаkа, premа rečimа predsednikа udruženjа Žаn-Frаnsoа Rime.

Prema zadnjim istraživanjima Švajcarske televizije, 47% građana je protiv promene zakona, dok je 43% za.

Pre-implаntаcijа
Takođe glasači će se izjasniti da li su za promenu zakona o reproduktivnoj medicini i genetskoj inženjeriji. Cilj je dа se omogući postavljanje pre-implаntаcijske dijаgnoze, tehnike koja se sastoji u genetskoj аnаlizi embriona zаčetog “in vitro” pre njegovog ubаcivаnjа u mаtericu.

Trenutno, pаrovi koji su nosioci nаsledne bolesti mogu ispitаti genetski sаstаv plodа sаmo tokom trudnoće, što često dovodi do аbortusа. Imа i onih koji odlaze u inostrаnstvo dа bi ostvarili začeće “in vitro” pod mаnje strožijim uslovima. Promena zakona, koja je bila prihvаćena od strаne pаrlаmentа, traži saglasnost nаrodа i Kаntonа.

Izlazak glasača na zadnjem glasanju koje je održanu u martu ove godine bio je veoma slab. Ako želite i vi da glasate, a samim tim se aktivno uključite u život u švajcarskoj, možete da pošaljete koverte sa popunjenim izbornim materijalom ili ih predati lično u nedelju na vašem glasačkom mestu.

Više informacija o glasalju 14. juna 2015. godine možete pronaći na sledećim stranicama:

http://www.parlament.ch/d/wahlen-abstimmungen/volksabstimmungen/volksabstimmungen-2015/Seiten/2015-06-14.aspx

http://www.srf.ch/news/schweiz-abstimmungen-14-06-2015

Migranti i nauturalizovani Švajcarci veruju vlastima

0
foto: CdT

Trećina stanovništva starijeg od 15 godina ima takozvanu migracijsku prošlost, koja obuhvata ona bez švajcaskog pasoša, oni koji su postali Švajcarci i oni koji su rođeni u Švajcarskoj od strane roditelja koji su rođeni u inostranstvu.
Studija koja je objavljena u četvrtak, analizirala koliko su bile jednake mogućnosti za integraciju osoba sa i bez migracijskom prošlošću.
Utvrđeno je da osobe bez migracijske prošlosti imaju poveranja u švajcarsku policiju (54,5%), u pravni sistem 46,2% i u politički sistem samo 36,1%. Procenti su “znatno veći” među osobama sa migrantskom prošlošću, sa najvećom razlikom u stavovima koji se odnose na policiju – nivo poverenja je veći za 1,4%.

Studija je primetila da su se razlike u prihodima i životnim uslovima između ljidi sa i bez migracionom prošlošću jedva promenila u proteklih pet godina.

Međutim jedna od razlika koja može da zabrine je političko učešće. Između 2010. i 2013. godine procenat osoba sa migracionom prošlošću u učešću na federalnim glasanjima, opao je za 10%. Dok su Švajcarci bez mirgracione prošloću ostali na istom nivou.

Vučićev dnevnk iz Davosa

0

Srbija se u Davosu našla zato što je postala drugačija, napisao je premijer Aleksandar Vučić u tekstu “Dnevnik iz Davosa”, u kojem iznosi utiske dvodnevnog boravka, susreta i razgovora sa svetski poznatom političkom i ekonomskom elitom.

Nazivajući ovaj elitni ski centar u švajcarskim alpima “Čarobni breg” po Tomasu Manu, Vučić podseća da je najbogatija gužva na svetu počela 1971. i od tada svake zime ovde stigne sam vrh političke i ekonomske sile.

– Biti u Davosu najjednostavnije znači postati deo te ogromne vrteške. Uleteti u centrifugu svetske ekonomije i osvojiti, konačno, to tako važno sedište na kojem se ide i gore i dole, ali i sa kojeg se, ako te prihvate (a prihvate te kada te pozovu u Davos), više ne silazi – naveo je Vučić.

Srbija je, kaže, dobila poziv.

– Počinjemo da se okrećemo. Ali polako. Nije baš jednostavno za nas stići (dostići) u taj veliki svet – primećuje premijer.

Uz opasku da je Davos “đavolski skup”, ističe da je srpska delegacija štedela na svemu, pa i na putovanju.

To, kaže, znači: “Nema organizovane promocije Srbije, a Davos se raspada, puca od raznih promocija. Nema zakupa velikih hotela, a Davos je sam veliki hotel i zakupljen je. To na kraju znači da smo mi smešteni desetak kilometara od tog centra ekonomskog sveta, u seocu Klosters. Ne stižemo ni da ga zapamtimo”.

Uprkos tome, Vučić zadovoljno primećuje da je Srbija već prvog dana imala promociju u najnovijem izdanju švajcarskog “Blika”, na prvoj i na još dve, kako kaže, najvažnije strane.

– Više od toga nam i nije potrebno. Bar ne danas, u Davosu – konstatuje Vučić. Utisak mu je da su bogatstvo i moć vrlo jednostavni. Nema kaže nikakvih pretenzija u ljudima koji kontrolišu i svetski mir i svetsku ekonomiju. Užurbani su, dodaje, nekonvencionalni, skromni i nadasve fokusirani.

– Ovde se prave poslovi, ovde se štedi vreme, i ovde se – sluša – zapisao je premijer istakavši da upravo zato nikada u životu nije toliko pazio šta će da kaže. Podseća na susret sa kineskim kolegom, inače, starim prijateljem Li Kećangom i ponavlja da je on bio “zvezda Davosa”.

– Za njim i za gostima iz Azerbejdžana bukvalno trče. Pare su na istoku, i tržište, i potrošnja, i opet – pare – naveo je premijer Srbije u Dnevniku iz Davosa. Podseća i da je sa Kećangom potvrdio dogovor iz Beograda o gradnji brze pruge do Budimpešte koju ćemo, kaže, imati od oktobra 2017. Kećang mu je kaže obećao da će doći na otvaranje, što srpskog premijera čini “presrećnim”.

Inače, tokom dva dana boravka u Davosu, Vučić je učestvovao na Rojtersovom i Blumbergovom forumu i imao niz bilateralnih susreta i sve ih je, kaže, pozvao da ođu u Srbiju.

Sreo se, podseća, kratko sa predsednicom MMF Kristinom Lagard. Pa Herman Gref iz Zberbanke. Johan Šnajder, potpredsednik vlade Švajcarske i ministar ekonomije. Premijer Turske Davutoglu. Prijatelj Mohamed Alabar, direktor “Iglhilsa”, koji gradi Beograd na vodi. Džared Koen iz “Gugla”…

– I svaki put pazim šta pričam. Oni su ovde da čuju šta Srbija ima da im kaže. Šta nudi. Šta može i šta hoće. I nikada nisam sreo nikoga ko te prati sa tolikom pažnjom. Svaki i najmanji detalj im je važan. Otvorili su sve prijemnike, a ja pažljivo šaljem signale. Sve ih zovem u Srbiju – naveo je Vučić.

Izdvaja susret sa potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom, koga smatra jednim od najmoćnijih ljudi u EU, a koji je na sastanak došao nasmejan i sasvim sam.

– Nema sekretarica, personal-asistenta, užurbanih savetnika sa fasciklama i laptopovima, koji i inače ne služe ničemu osim što pokazuju nečiju moć. Timermansova moć je još veća samim tim što nema potrebu da je pokazuje. Tolika da je nakratko zaustavio vreme i u Davosu. I moje i svoje. Pričamo nadugačko, ne obazirući se na satnicu – naveo je Vučić i dodao da je taj susret zabeležio kao “jedan od najprijatnijih trenutaka”

OEBS – dijalog i sigurnost Evrope

0

Pre tri godine, u svojstvu tadašnjih ministara spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, uspeli smo da nakon višemesečnih pregovora i složenog političkog manevrisanja, postignemo kompromis kojim je izbegnuto naše direktno diplomatsko sučeljavanje u vezi sa predsedavanjem OEBS-u. Po prvi put u istoriji ove organizacije, dve države su zvanično objedinile svoje kandidature za dva uzastopna predsedavanja, 2014. i 2015.

Naše kreativno rešenje mnogima nije bilo po volji, ali je na kraju ipak podržano konsenzusom. Pokazalo se da je to bio jedini izlaz iz pat-pozicije koja je mogla da dovede do opšte paralize najveće bezbednosne organizacije na severnoj hemisferi. Primena naše inicijative dostigla je ovih dana polovinu planirane putanje. Srbija je od Švajcarske preuzela rukovođenje OEBS-om, a ojačani smo i ulaskom Nemačke u predsedavajuću trojku, na osnovu činjenice da će upravo ona biti na čelu OEBS-a u 2016. Ovo Srbiji daje veliku odgovornost, ali i priliku da pokaže da raspolaže znanjem i diplomatskom umešnošću neophodnim za uspešan nastup na visokoj međunarodnoj pozornici. Bern i Beograd su početkom 2012. dobili mandat da vode organizaciju čiju su relevantnost doskora mnogi dovodili u pitanje.

Oslanjajući se na obećanje koje smo tom prilikom dali – da će se uzastopno predsedavanje Švajcarske i Srbije sprovoditi „nepristrasno, transparentno i na osnovu dogovora“ – kao i na naš, ispostavilo se, dalekovid izbor da kao zajednički prioritet za 2014-2015. godinu odredimo jačanje sposobnosti OEBS-a za upravljanje krizama (sa posebnim akcentom na olakšavanje i posredovanje u pregovorima), organizacija je bila u mogućnosti da delotvorno reaguje na događaje u Ukrajini. Švajcarsko predsedavanje OEBS-u je tako u maju prošle godine predložilo Mapu puta za sprovođenje Ženevske zajedničke izjave od 17. aprila. Ambasador Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, dobio je zadatak da organizuje, u kratkom razmaku, tri okrugla stola za vođenje nacionalnog dijaloga u Ukrajini, uoči izbora na kojima je Petro Porošenko izabran za predsednika države.

Ova važna inicijativa bila je praćena raspoređivanjem najveće posmatračke misije u istoriji OEBS-a, za nadgledanje ovih predsedničkih izbora, kao i brojnom posmatračkom misijom koja je pratila kasnije parlamentarne izbore.

Švajcarsko predsedavanje je predvodilo OEBS u Trilateralnoj kontakt grupi, čiji je rad doveo do ugovaranja Protokola iz Minska. Iako sve odredbe Protokola nisu još u potpunosti sprovedene, on i dalje predstavlja jedini dokument usaglašen od svih sučeljenih strana, kojim se definišu uslovi za prekid vatre i početak političkog dijaloga za izlazak krize.

OEBS je u Ukrajini takođe bio aktivan i na terenu. Specijalna posmatračka misija vremenom je postala najbrojnija terenska misija ove organizacije. Zahvaljujući njenom opsežnom izveštavanju, kao i mandatu za posredovanje u pregovorima, međunarodna zajednica je bila u mogućnosti da dobije precizniju sliku o realnoj situaciji na terenu, posebno u istočnoj Ukrajini. Uprkos izvesnom broju incidenata, Misija je do sada prilično efikasno obavljala svoj posao. U neku ruku, preuzela je čak i ono što su, prema rečima Generalnog sekretara OEBS-a Lamberta Zanijera, „zadaci očuvanja mira, iako se radi o nenaoružanoj civilnoj misiji.“ OEBS nikako ne predstavlja univerzalno rešenje za probleme na našim prostorima. Ova organizacija ne sadrži pravno obavezujući ugovor ili povelju, a njene odluke nisu obavezujuće za države članice. Još uvek postoji zamrznuti konflikti, granice određenog broja država članica nisu predmet konsenzusa unutar organizacije, a sporazum o kontroli naoružanja se za sada pokazao kao nedostižan. Jaz između proklamovanih obaveza država članica i njihove primene tek treba da bude sužen. Ipak, OEBS je u brojnim regionima sveta, uključujući zapadni Balkan, doprineo da se uspostavi mir, razviju demokratske institucije i učvrsti vladavina prava.

Ova organizacija takođe ostaje najprikladniji međuvladin forum za dijalog između Zapada i Rusije – ne samo u kontekstu krize u Ukrajini, već i u okviru napora da se uspostave parametri za sveobuhvatni, dogovorni, jednak i nedeljiv bezbednosni okvir za široko geografsko područje OEBS-a.

Mišelin Kalmi-Rej i Vuk Jeremić su bivši ministri spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, i autori ideje da se dve države zajedno kandiduju za dva uzastopna predsedavanja OEBS-u 2014. i 2015.

Nedavna inicijativa Švajcarske za osnivanje Panela istaknutih ličnosti za unapređenje evropske bezbednosti, sprovedena u tesnoj saradnji sa Srbijom i Nemačkom, predstavlja važan korak. Preporuke Panela će biti predstavljene srpskom predsedavanju OEBS-u krajem ove godine, u sklopu priprema za međuvladin sastanak na visokom nivou u Beogradu, kojim će se obeležiti 40. godišnjica od usvajanja Helsinškog završnog akta. Nadamo se da će rad Panela oživeti razgovore između država članica o neophodnoj reformi ove organizacije, kako bi bolje služila njihovim interesima u 21. veku.

Kao što su Švajcarska i Srbija pre tri godine odustale od sučeljavanja i predložile zajedničko rešenje za izlaz iz diplomatske pat pozicije, nadamo se da će u godini koja je pred nama 57 država članica OEBS-a uspeti da ostvari saradnju u ovom duhu, jačajući time efikasnost organizacije i gradeći stabilniji sistem evropske bezbednosti.

Autorski tekst za Danas, Mišlen Kalmi-Rej i Vuka Jeremića

Savezno veće zvaničnom fotografijom za ovu godinu raskinulo sa tradicijom

0
foto: Christian Grund, Maurice Haas

BERN — Zvanična fotograija Saveznog veća švajcarske za 2015. godinu, slikana je u predsoblju sale za sastanke sedam ministara.

Sa leva na desno, Didier Brukhalter, Johann Schneider – Ammann, Eveline Widmer – Schlumpf, Doris Leuthard, Ueli Maurer, Simonetta Sommaruga, Alain Berset i sekretar Saveznog veća Corina Casanova.

Simoneta Somaruga je bila hrabra. Objavljivanjem zvanične fotografije Saveznog veća za ovu godinu, nova predsednica je raskinula sa tradicijom. Članovi Saveznog veća ne stoje u određenim pozama kao do sada, već po prvi put sede za stolom. Andre Simonazi (André Simonazzi), portparol Saveznog veća objašnjava: “Ovo pokazuje da, i ako je Savezno veće sačinjeno od predstavinka različitih političkih stranaka, mogu da donesu zajedničku odluku”.

Kako zaključuje ženevski “Tribune de Genève”, moguće je pronaći i izvesne subliminalne poruke na ovoj fotografiji.

Prva od njih predstavlja rodnu ravnopravnsot, za koju se nova predsednica Simoneta Somaruga jako zalaže. Možete primetiti da postoje četiri parova, koji se međusobno sastavljaju uvek, muškarac i žena. Ovo je jasna poruka parlamentu koji ove godine treba da donese zakon o rodnoj kvoti na vodećim pozicijama u kompanijama. Na fotografiji je učinjen je i jedan mali ustupak konzervativcima. Dva muškarca (Maurer i Berset) govore, dok ih dve žene (Doris Lojhard i sekrtar Korina Kazanova) slušaju.

Druga poruka se odnosi na zdravu ishranu, “jedite voće!”, kao da vam govori vitka Simioneta Somaruga. Na stolu su jabuke, kruške, grejpfrut i grožđe. Ova zdrava i štedljva hrana je naravno ohrabrenje za politiku kolege socijaliste, Alena Berseta. Kako fotografiju potpisuje Savezno veće, naravno da je ispred njih bokal sa vodom. Dozvoljen je samo jedan mali porok, kako se ne bi palo u san: šolja kafe.

Crveni telefon, je crn. Moskva i Vašington imali su svoj čuveni crveni telefon kojim su direktno kontaktirali u slučaju potrebe. Bern ima crni telefon iz prošlog veka (levo na slici) i ako zazvoni tu je naravno Didije Brukhalter, ministar spoljnih poslova, da odgovori.

Svi su za stolom, svi sede. Neki ovu sliku mogu da vide kao repliku Tajne večere. Međutim možemo da odbacimo ovu hipotezu. Ne postoji Juda u Saveznom veću, čak i kada nema “ljubavi” među njima, sigunro nikome ne bi palo na pamet da izda kolege.

Kako je 2015. izborna godina, izgleda da svi sede u svojim foteljama kako ne bi rizikovali da kao u dečijoj igri, ne ostanu bez svoje stolice.

Fotografija je štampana u 60.000 primeraka i dostupna je besplatno u zgradi Saveznog parlamenta. Takođe se može preuzeti ili naručiti na zvaničnom portalu Savezne vlade (www.admin.ch).

Simoneta Somaruga preuzima predsedavanje Švajcarskom

0
foto: Pascal Lauener/Reuters

BERN — Bivša potpredsedica Švajcarske od danas je i zvanično postala predsednik Švajcarske za 2015. godinu. Na glasanju u decembru, dobila je podršku 181 poslanika od ukupno 210.postavši tako peta žena na čelu Konfederacije.

Političarka Socijaldemokratske partije švajcarske, zamenila je odlazećeg predesdinka Didijera Brukhaltera (Didier Brukhalter) i preuzela jednogodišnji mandat do 31. decembra 2015. godine.

Sadašnji šef švajcarskog ministarstva ekonomije , Johan Šnajder – Aman (Johann Schneider – Ammann), biće potpredsednik ove godine.

Švajcarsko Savezno veće je upravni i izvršni organ u Švajcarskoj Konfederaciji, sastavljen je od sedam članova. Taj kolegijum vrši funkciju kabineta ministara i šefa države. Njene članove bira Skupština Švajcarske na četiri godine i mogu biti ponovo birani. Svaki od njih vodi jedno ministarstvo ili oblast i svake godine jednog od njih biraju za predsednika Konfederacije.

Tu dužnost ne može da obavlja dve godine zaredom, pa je postao običaj da se vrši rotacija sedam članova saveta: svaki od njih je predsednik, u toku sedam godina bar jedne godine, i to prema dužini staža u kolegijumu.

Zapadni Balkan prioritet predsedavanja Srbije OEBS-u

0

BEOGRAD — Predsedavanje Srbije OEBS-u od 1. januara 2015. biće konstruktivno i veoma važno s obzirom na nastavak krize u Ukrajini, koja je obeležila dosadašnje švajcarsko predsedavanje ovom organizacijom, istakao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na svečanom prijemu povodom završetka predsedavanja Švajcarske i početka predsedavanja Srbije OEBS-om.

Prema rečima Dačića, uz podsticanje sveobuhvatnog mirovnog procesa u Ukrajini, Zapadni Balkan i regionalna saradnja predstavljaće prioritet predsedavanja Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, ocenjujući i da će predsedavanje Srbije dati dodatni impuls regionalnoj saradnji. On je naglasio i da je Srbija kao zemlja kandidat „iskreno posvećena saradnji sa susednim zemljama i zemljama regiona“. Koliko se posvećuje pažnje pripremama za predsedavanje, svedoči i niz poseta koje će Dačić obaviti ovih dana. Već danas putuje u Francusku, zatim u Rusiju i Ukrajinu „na konsultacije sa važnim akterima radi što boljeg predsedavanja, u interesu Evrope“. Učinićemo sve da predsedavanje Srbije OEBS-u bude konstruktivno i da ostvarimo što bolje rezultate, poručio je Dačić, navodeći i da je već određen datum Ministarskog sastanka u Beogradu. Taj značajni skup biće održan u Beogradskoj „Areni“ 3. i 4. decembra 2015. uz učešće 57 država članica OEBS-a, ministara spoljnih poslova i drugih raznih organizacija, kao i mediteranskih i azijskih partnera.

Dačić je naveo da će Srbija i Nemačka, kao buduće članice „trojke“ OEBS-a u 2015. godini podržati predlog Švajcarske da se formira Panel eminentnih ličnosti, od kojeg se očekuje da pruži doprinos debati o širim aspektima evropske bezbednosti. Prvi potpredsednik vlade je podsetio da se iduće godine navršava 40 godina od usvajanja Završnog akta u Helsinkiju, uz opasku da će srpsko predsedavanje biti prilika da se potvrdi značaj tog dokumenta. „Nameravam da odmah na početku predsedavanja razgovaramo sa partnerima u OEBS-u o nastavku procesa započetog u Helsinkiju“, naveo je Dačić.

Svečanom prijemu, koji je Dačić priredio u saradnji sa Ambasadom Švajcarske u Srbiji, prisustvovali su šefovi diplomatskih misija i predstavnici međunarodnih organizacija u Srbiji.

Mladen Bijelić

Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope

0

BEOGRAD — Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kao i zvanična poseta kineskog premijera Beogradu od izuzetnog su značaja za Srbiju, ali i zemlje regiona, ocenjuju u razgovoru za Međunarodni radio Srbija Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i Milorad Denda, novinar i dugogodišnji izveštač iz Kine.

Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope omogućava Beogradu i Srbiji da se predstave kao dobri domaćini i zemlja koja ima dugu tradiciju dobrih odnosa sa Kinom još od 1978. godine do danas, kaže profesor Predrag Simić. Takođe, razgovori o kineskim ulaganjima u regionu mnogim zemljama će pružiti priliku da svoje veze učvrste, napominje Simić, navodeći kao primer to što Srbija i Mađarska, kao i Srbija i Crna Gora, zajednički konkurišu za kineska sredstva za kompatibilne projekte u regionu. Kako dodaje, vrlo značajan događaj je i poseta Li Kećijanga – prva poseta jednog kineskog premijera Beogradu posle više od 30 godina.

“Međutim, treba biti sasvim realan, jer Beograd odmah posle Nove godine čekaju neki dosta gorki zalogaji, kao što je nastavak pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma, bez kojih neće biti otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Takođe, treba upozoriti da Kina ne dolazi sa investicijama, nego sa povoljnim kreditima, što ni za Srbiju, a i neke druge zemlje, već prezadužene, ne ostavlja mnogo prostora za nove kreditne aranžmane. Verovatno će domaćini pokušati u pregovorima sa Kinezima da dođu i do nekih drugih formula finansiranja, kao što su koncesije, prema kojima Kina do sada nije imala mnogo afiniteta”, kaže Simić.

Ovakvi samiti, dodaje Simić, Kini treba da omoguće da čvršće stane na tlo Evrope i da iz ovog regiona, koji dobro poznaje, sa čijim zemljama je posle 1949. godine uspostavila diplomatske odnose, nastupi na čitavom evropskom tržištu. Treba konstatovati da se radi o izuzetno važnom događaju, ali i biti oprezan kada su u pitanju procene njegovih dometa i moguće reakcije EU, zaključuje Simić.

Milorad Denda ocenjuje da su Samit i zvanična poseta kineskog premijera Srbiji velika privilegija i velika šansa za Srbiju, jer je reč o saradnji sa najmnogoljudnijom, a uskoro i ekonomski najjačom zemljom sveta. Na geopolitičkoj mapi sveta Kina je jedan od najvažnijih aktera, kaže Denda.

“Ta činjenica je već dovoljna da ukaže na značaj i Samita i dijaloga Srbije i Kine. To je šansa za Srbiju, jer joj se pruža mogućnost da dogovorima u obostranom interesu da snažan impuls svom ekonomskom razvoju, toliko neophodnom u ovom njenom razvojnom trenutku. Ekonomski jača Srbija će svakako imati i značajniju međunarodnu poziciju, pre svega u regionu”, ističe Denda.

Srećan je, takođe, sticaj okolnosti da je ovog puta geografski položaj Srbije njena prednost, jer se nalazi upravo na pravcima kineskog transportnog povezivanja sa Evropom, sa izlaskom Kine na ova tržišta, dodaje Denda.

“Reč je o dugoročnoj inicijativi Kine, o realizaciji takozvanog “kineskog puta svile”, što jasno asocira na kinesko trgovinsko povezivanje sa Evropom u Srednjem veku. Tim putem, koji će imati svoj kontinentalni deo preko centralne Azije i centralne Evrope, i svoj pomorski deo od grčih luka prema centralnoj i južnoj Evropi, Kina obezbeđuje najbrži put do evropskog tržišta. Kao važan segment tog puta, Srbija sebi obezbeđuje značajnu ulogu u ovom infrastrukturnom, ekonomskom, ali i geopolitičkom poduhvatu. Sreli su se u, nadajmo se, plodotvornom rezultatu ovaj interes Kine i želja 16 zemalja regiona da razviju svoje infrastrukturne potencijale, istovremeno gladne novca za investicijama, koji u Evropi nedostaje, pogotovu posle ekonomske krize 2008. godine”, kaže Denda, dodajući da svi projekti o kojima je bilo reči na skupu treba da doprinesu ekonomskom rastu ovih zemalja i, naravno, Srbije.

Sama činjenica da se skup održava u Beogradu uveliko označava Srbiju kao jednog od važnih aktera u velikom poduhvatu razvijanja saradnje sa Kinom, dodaje Denda. Napomenuvši da je kineski premijer na Samitu više puta istakao da se Kina zalaže za jačanje Evrope i jak evro, naš sagovornik ocenjuje da to treba shvatiti i kao kinesko zalaganje za jačanje multipolarnog sveta u kome bi Evropa bila jedan od važnih polova. Želja Kine je da Evropa bude jača, pa time i nezavisnija u odlučivanju, smatra Denda. Kina odbija kritike da njena saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope može biti štetna za EU, jer smatra da upravo ta saradnja može biti samo stimulans razvijanju kineskih odnosa sa Unijom, pošto doprinosi i ekonomskom jačanju pomenutih zemalja, kako članica EU, tako i onih koje idu putem evrointegracija, zaključuje Denda.

Suzana Mitić

1...5678Stranica 6 od ukupno 8

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.