Šta se zaista dogodilo na utakmici između Srbije i Albanije

0

Velika-Albanija-zastava-620x400Meč između Srbije i Albanije prekinut je pred kraj prvog dela posle provokacije navijača gostujuće,  ekipe, posle kog je usledio opšti metež na stadionu.

U 42. minutu nad stadionom Partizana se pojavio dron koji je nosio zastavu takozvane velike albanije sa dve slike, na kojima su prikazani  likovi političara Ismaila Đemalija, jednog od pisaca albanske deklaracije o nezavisnosti, i sa druge strane lik ratnog vođe Ise Boljetinija, koji se proslavio u XIX veku kao ratnik u borbama protiv Srba. Sama zastava predstavlja teritoriju takozvane velike Albanije, koje čine i delovi susednih, suverenih država, Makedonije, Grčke, Crne Gore i Srbije.

velika-albanijaKako je istragom utvrđeno, dronom je iz svečane lože stadiona, mobilnim telefonom upravljao Olsi Rama rođeni brat premijera Albanije, koji ja na samom stadionu bio priveden i saslušan od strane policije.

Nakon odlaska fudbalera u svlačionice i odluke sudija i delagata UEFA, da utakmica može biti nastavljena, fudbaleri reprezentacije Albanije, su odbili povratak na teren i nastavak meča.

Jasna i unapred planirana politička provokacija sa Albanske strane, stavila je politiku ispred sporta, i samim tim izazvala lavinu reakcija na samom stadionu, u regionu, ali i u celoj Evropi.

Serbia Albania Euro SoccerOrganizator utakmice Fudbalski savez Srbije napravio je ogroman propust jer nije sprečeno da na teren upadne grupa huligana, predvođena poznatim izgrednikom Ivanom Bogdanovim. Nije jasno kako je njemu dozvoljeno da prisustvuje utakmici. Pored huligana i pojedini redari koje je FSS angažovao, umesto da smiruju strasti na terenu, učestvovali u tuči sa fudbalerima reprezentacije. Nadležni organi su za vreme utakmice i nakon prekida, priveli sve vinovnike događaja i podneli krivične prijave.

Nažalost nemili događaj izazvao i objavljivanja niz dezinformacija i ne argumentovanih činjenica koje su objavljene u pojedinim medijima.

Mediji su preneli da je zastava samoproglašene republike Kosovo izazvala negativne reakcije na terenu, što apsolutno nije tačno.

454991_101705c1_fRečeno je i da su navijači Srbije ušli u teren i napali stolicama albanske reprezentativce, ali nije navedeno da je, nakon pokušaja da, skinutu, gore pomenutu spornu zastavu, preda sudijama kako bi se nastavio meč, reprezentativac Srbije Stefan Mitrović biva napadnut od strane dvojice igrača Albanije (Xhaka i Lila) koji su „branili“ spornu zastavu takozvane velike Albanije, koji su kasnije u izjavama medijima, istakli da nisu želeli da dozvole da se zastava nađje u rukama Srba.

IMG_3684Provokacije igrača Albanije su nastavljene i dan posle utakmice na socijalnim mrežama.

„Crno i crvena zastava je bila na zemlji, ja sam pritrčao i nisam dao Škijama (pogrdan naziv za Srbe. prim. aut.) da je diraju. Hvala vam svima na podršci. Nacionalnu zastavu treba prvo braniti, moramo je odbraniti. Borićemo se protiv Srbije, i učinićemo Albaniju i Kosovo ponosnim“, napisao je Taulant Xhaka.

Dok je njegov rođeni brat, inače reprezentativac švajcarske, Granit Xhaka napisao:

„Ponosan sam na tebe brate! Životom ću se boriti protiv Srbije i učiniti narod ponosnim narod na Kosovu i Albaniji“.

Zbog ovakvilj provokativnih i zapaljivih izjava morali bi da se oglase Svetska fudbalska federacija FIFA i evropska kuća fudbala UEFA i kazne reprezentativce Albanije i Švajcarske.

Ali vratimo se na nastavak večeri i događaje koji su usledili nakon prekinute utakmice.

path_1472Po povratka u Tiranu, igrači Albanije su u tri sata posle ponoći na aerodormu dočekani kao heroji, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi i par članova Vlade Albanije.

Tokom večeri oglasio se i premijer Albanije, Edi Rama, čiji brat je isprovocirao prekid, istakavši da je ponosan na svoje igrače, a da su Srbi poslali ružnu sliku u svet. Istakavši takođe da je Albanija „model nadahnuća i budućnosti“.

Ostaje nejasno, da li javno isticanje projekta velike Albanije koji je na onakav način predstavljen na jednoj sportskoj manifestaciji, a ima pretenzije ka teritorijama susednih suverenih država, predstavlja model budućnosti i stabilnosti regiona.

Buđenjem „duhova prošlosti“ došli smo do toga, da su se iste večeri dogodila čak šest napada Albanaca na Srbe.

navijaci-albanije-utakmica-dron-fantom-2-zastava-srbija-albanija-prekid-1413410964-581535Najviše napada bilo je na Kosovu, a neredi su se raširili i na Preševsku dolinu, Tiranu gde je napadnuta Ambasada Srbije, a stigli su i do Beča, gde je grupa Albanaca napala srpske restorane. U Cirihu  na Langštraseu su napravili veliku žurku. Čule su se sirene, mahalo se zastavama, a na društvenim mrežama se pojavio i snimak paljenja srpske zastave.
U Podgorici nepoznate osobe su polomili stakla na albanskoj Ambasadi, dok je u su u Somboru upaljena dve pekare koje su u vasništvu Albanaca. Dok je u Staroj Pazovi pucano na izlog pekare čiji su vlasnici takođe albanske nacionalnosti.

Vladimir Miletić

Snežana Janković novi ambasador Srbije u Švajcarskoj

0

BEOGRAD — Za novog ambasadora Srbije u Švajcarskog postavljena je Snežana Janković, objavljeno je u novom Službenom glasniku Srbije. Jankovićeva će u septembru, na tom mestu naslediti dosadašnjeg ambasadora Srbije u Bernu Milana St. Protića.

Snežana Janković za ambasadorku u Švajcarskoj odlazi sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz o postavljenju Snežane Janković na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 14. juna

Vladika Andrej sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu

0

BERN — Ovih dana je u prvu zvaničnu posetu Švajcarskoj došao nedavno ustoličeni episkop austrijsko-švajcarski Andrej (Ćilerdžić) koji se posle posete belpskoj crkvi i održane liturgije sastao i sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu.

Predstavnici Ministarstva pravde i Odeljenja unutrašnjih poslova, na čelu sa direktorom Mihailom Hekendornom i načelnikom dr Adrijanom Gerberom su srdačno dočekali i primili vladiku.

U razgovoru je istaknuta važna uloga SPC s obzirom na to da u Švajcarskoj živi oko 100.000 Srba.

Prijemu je prisustvovao i arhijerejski namesnik za Švajcarsku sveštenik Stanko Marković.
Domaćini su vladici Andreju uputili srdačne čestitke povodom izbora za episkopa austrijsko-švajcarskog. U dužem i otvorenom razgovoru, predstavnici vlade izložili su državni program integracije svih stranaca, kao i život i kulturu zemlje. U vezi s važnom temom integracije istaknuta je i važna uloga SPC s obzirom na veliki broj Srba u Švajcarskoj.

Episkop Andrej je u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i cele SPC zahvalio predstavnicima vlade, ne samo na velikoj pomoći za unapređenje crkvenog života pravoslavnih Srba u ovoj zemlji, već i na nesebičnoj materijalnoj pomoći Švajcaraca u nevoljama, a naročito u nedavnim poplavama u otadžbini.

A. Karsojević

 

Promocija knjiga i obilazak Bundeshausa

0

Jasna-sa-svojim-romanomBAZEL — Sastanak članova nedavno novoosnovanog udruženja Nova otadžbina Švajcarska u Bazelu zakazan je za četvrti septembar u prostorijama rektorijuma-Bazel, a povod je promocija knjiga nekoliko poznatih autora, među kojima je i Filip Probsta, a uslediće i dogovor da poznati advokat u Bazelu dr Sebastijan Frehner, predsednik partije SVP za grad Bazel, povede zainteresovane članove u Bundeshaus u Bern 24. septembra kako bi mogli da vide na koji način funcioniše ova visoka ustanova u Švajcarskoj.

Predsednica Nova otadžbina Švajcarska Jasna Milanović kaže da će svi dogovori u vezi s odlaskom u Bern u posetu Bundeshausu uslediti na pomenutom sastanku četvrtog septembra, a da oni koji žele da idu u Bern treba da se prijave do 24. septembra.

– Cilj osnivanja naše organizacije jeste da pomognemo migrantima da rešavaju probleme sa kojim se sureću i to besplatno, posebno nam je zadatak da pomažemo deci migranata koji imaju problema u školi ili na drugim mestima. Mislim da ćemo uz pomoć partije SVP moći mnogo toga da uradimo, i da će naše osnivanje biti u korist svih migranata kojima će naša pomoć dobro doći – rekla je predsednica Jasna Milanović.

Ona poziva migrante kao i druge koji to žele da se prijave i učlane u udruženje Nova otadžbina Švajcarska. Članarina je 40 franaka godišnje po osobi, a 60 franaka za celu familiju.

– Želela bih da pozovem sve migrante, kao i srpske, da se učlane u našu organizaciju jer će svakako preko nje moći da rešavaju mnoge svoje probleme i to besplatno, da dobiju mnoge savete, koji su im važni za svakodnevni život – poručuje Milanović.

Jasna objavila dva romana
Posle vrlo čitanog i tematski interesantnog romana „Mira u zlatnom kavezu života“, Jasna Milanović iz Bazela je objavila drugi roman „Sara-Leben oder gehorćen“,
na osnovu istinitih činjenica.
Roman je vrlo poučan, a o njegovim kvalitetima puno hvale, izneli su čelnici izdavačke kuće Fritz Fray i Stephan Winiger.

A. Krasojevic

Vladimir Miletić: Neutralni građani naoružani do zuba

0
foto: Serbinfo.ch

Sasvim običan dan u Švajcarskoj. Železnička stanica. Buka vozova koji odlaze i dolaze, gužva na peronima. Bankarski službenici užurbano se kreću ka svojim kancelarijama i pripremaju se za početak još jednog radnog dana. Turisti radoznalo okreću glave i kreću ka svojim planiranim turističkim atrakcijama i istraživanju zemlje. Tinejdžeri u hip-hop fazonu, sa kačketima okrenutim na suprotnu stranu i farmerkama koje su prevelike. Sve to u blizini grupe vojnika u borbenoj opremi, sa puškama preko ramena.

Ovo nije Izrael. Nije naređena opšta mobilizacija. Ovo je Švajcarska, jedan sasvim normalan dan u sasvim normalnoj nedelji.

Razmislite, koja vam zemlja prva padne na pamet, a da je više naoružana od Amerike. U ovoj oblasti, Švajcarska je na vrhu međunarodne liste. Švajcarska nije Divlji zapad, i obično mirne ulice njenih velikih gradova, noću se ne pretvaraju u Čikago 30-ih godina, međutim, prisustvo vojnika na železničkoj stanici ima svoje korene u dve osobenosti švajcarskog sistema odbrane.

Regruti preuzimaju svoje licne SG 550 jurisne puske na drugom danu osnovne obuke. (EQ Images. Eddy Risch)Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.

Teško je, u ovo vreme, zamisliti takvu vojnu pretnju koja bi opravdavala ovakvu vrstu mobilizacije, ali tradicija čuvanja vojne opreme kod kuće je ostala. Značajna promena u odnosu na prošlost je to da vojska više ne daje municiju za svoje vojnike, osim ako nisu na odsluženju vojnog roka.

Zanimljivo je i to da se u Švajcarskoj, vežbe gađanja ne održavaju samo tokom osnovne obuke ili na redovnim vežbama nakon toga, već svake godine ti vojnici koji su i dalje u aktivnoj vojnoj službi moraju da idu u streljane i rade „obavezne vežbe gađanja“, što podrazumeva mete na udaljenosti od 300 metara. Zato uopšte i ne iznenađuje što se ova obaveza, za neke ljude pretvorila u pravi sport. Streljački klubovi u nekim selima postali su deo tradicionalnih lokalnih aktivnosti kao što su hor ili gimnastički klub. Tako da sada postoji veliki broj klubova „karabinjera“, „musketara“, kao i „vojnika naoružanih istorijskim oružjem“. To sve dovodi do toga da za jednog turistu ne treba da bude ništa čudno ako vidi nekog civila, pa i tinejdžera koji ima više od 16 godina, sa jurišnom puškom na ramenu, koji se vraća iz neke od mnogobrojnih streljana. U Švajcarskoj iznenađenje nije samo vizuelno, može vam se desiti da u toku letnje, popodnevne šetnje prirodom, idilu prekine eksplozija iz obližnje streljane.

S druge strane, sve je veći broj zloupotrebe te ogromne količine vatrenog oružja, koja se nalazi na „kućnom čuvanju“ kod skoro svih punoletnih građana Švajcarske. Prema zvaničnoj statistici, ovo oružje ima centralnu ulogu u porodičnim konfliktima, gde kroz ubistva i samoubistva oko 300 ljudi svake godine bude ubijeno.

Kako bi sprečili i smanjili taj procenat, pre četiri godine pokrenuta je inicijativa koja bi uvela stroža pravila za posedovanje oružja, veću kontrolu, kao i sveobuhvatnu bazu podataka sa sistemom za izdavanje dozvola. Inicijativa koja je pokrenuta od strane široke koalicije nevladinih organizacija, sindikata, verskih zajednica, pacifista i partija levog centra, rezultirala je održavanjem referenduma u februaru ove godine, na kome su građani Švajcarske odlučivali o tome, da li vatreno oružje, u toku i nakon vojne službe treba držati kod kuće.

Oni koji su protiv zabrane čuvanja vojnog oružja u kući, kao najbitnije argumente navodili su tradiciju, ličnu sigurnost i nacionalnu bezbednost, ističući da prisustvo ovog oružja kod kuće, između ostalog, preventivno deluje na kriminalce, tako da kada bi se toga odrekli, indirektno bi im dali „odrešene ruke“.

S druge strane, zagovornici ideje uklanjanja vatrenog oružja iz kuća, navode da bi to smanjilo broj ubistava u Švajcarskoj i da je to najbitnije, tako da se ne mogu porediti ljudski životi sa tradicijom, jer tu nema takmičenja.

Na kraju, glasači su na referendumu odbacili inicijativu. Konačni rezultati su pokazali da je 56 odsto glasača bilo protiv inicijative koja je tražila zabranu. Većina kantona je glasala protiv inicijative, podrška je došla samo od strane nekoliko, uglavnom gradskih regiona, uključujući Ženevu, Bazel i Cirih. Opozicija je bila najjača u ruralnim područjima, u istočnoj i centralnoj Švajcarskoj, kao i u južnom kantonu Tićino koji se nalazi u italijanskom govornom području.

Nema sumnje da oružja ima mnogo u Švajcarskoj, ali tačan broj nije poznat. Procenjuje se da oko dva miliona komada vatrenog oružja može da bude u opticaju. Razlog za ovaj ogroman broj objašnjava činjenica da vojnici drže oružje čak i posle završetka aktivne vojne službe, kako bi održavali i uvežbavali svoju veštinu pucanja.

Na broj vojnih pušaka raznih modela, možemo dodati i ostala vatrena oružja koja su u vlasništvu lovaca, sportskih strelaca i privatnih kolekcionara. Oni oružje često čuvaju kod kuće, na potkrovlju, u podrumu, ili skriveno u ormarima, međutim, neki vlasnici ponosno ih prikazuju držeći ih u svojim dnevnim sobama na policama ili pored kamina.

Vladimir Miletić

Za ulazak Srbije u EU 46 % građana

0

Beograd — Ukoliko bi sutra bio održan referendum s pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?“, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za to.

Istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije je pokazalo da bi 19 odsto građana bilo protiv toga, 20 odsto ne bi glasalo, a da 15 procenata njih ne zna šta bi odgovorilo.

U odnosu na istraživanje iz decembra 2013. godine, podrška, ali i procenat onih koji se protive članstvu Srbije u EU, beleže pad, navodi se u saopštenju Kancelarije.

Nivo pada podrške od pet odsto spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja, odnosno od 2002. godine, a kako je saopšteno, rezultat su okolnosti i događaja pre svega na međunarodnoj političkoj sceni u trenutku istraživanja.

Kako se dodaje, procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži nego prethodnih godina.

Istraživanje je pokazalo da i dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.

Najviše građana, 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti – reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto i bolja zaštita ljudskih prava za 37 odsto ispitanika.

Slede reforma pravosuđa s 29 odsto, unapređenje obrazovnog sistema s 29, poboljšanje poljopoprivredne proizvodnje s 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine s 15 procenata.

Najveći broj građana, 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU, a dve trećine njih podržavaju opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Ipak, kako je saopšteno, za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje u granicama EU (36 odsto).

U istraživanju je zabeležen i manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, dodaje se u saopštenju, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina.

Kako se navodi, zvanični podaci pokazuju da od 2000. do 2013. godine, EU i njene države članice, s više od tri i po milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.

Istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi“, Kancelarija za evropske integracije sprovela je krajem juna, a anketa je rađena prema standardu Evrobarometra i u njoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina.

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.

Održana Četvrta sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

0
Beograd, 8. maja 2013 - Pogled na poslanike u Skupstini Srbije. Poslanici Skupstine Srbije zapoceli su danas novu sednicu na kojoj ce kao o prvoj tacki dnevnog reda debatovati o predlozenom zakonu o zeleznici. FOTO TANJUG / SRDAN ILIC / tj

BEOGRAD — Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije održao je četvrtu sednicu na kojoj je prevashodno razmatrano pitanje zbog čega još uvek nije formirana Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Prema rečima sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, razlozi za to su proceduralni, jer se čekala odluka Vlade kojom se uređuje rad Uprave, koja je tek nedavno doneta, a aktivnosti u vezi sa njenim formiranjem se privode kraju.

Članovi Odbora razgovarali su i o informacijama sa sastanka predsednika Odbora dr Janka Veselinovića sa članom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreom Rigonijem i drugim aktivnostima Odbora u prethodnom periodu.

Sednici Odbora prisustvovala je i šefica Kancelarije za saradnju sa dijasporom Službe za poslove gradonačelnika Grada Niša Tamara Ćirić, koja je predstavila dosadašnje aktivnosti Kancelarije. Ona je istakla da je neophodno otvaranje kancelarija za saradnju sa dijasporom na lokalnom nivou, jer je rad jedinica lokalne samouprave usmeren na pružanje usluga njenim građanima, pa i građanima u dijaspori, i to na jako brz i efikasan način, s obzirom na to da ove kancelarije imaju direktan kontakt sa korisnicima, ličnim i elektronskim putem, a odgovaraju u roku od 48 sati na sve upite.

Švajcarsko – srpska privredna komora

0

BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.

Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.

Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.

Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.

Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.

„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i

švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.

Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.

Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.

Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.

Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.

Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.

U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.

Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.

D.Vuković

Predstavljena Strategija švajcarske saradnje sa Srbijom za period 2014-2017

0
H.E Jean Daniel Ruch

BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je  Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:

„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,

Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.

Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.

U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.

Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.

Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.

Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.“

Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Može li stvarno „i Rusija i EU“?

0

BEOGRAD — Politika „i EU i Rusija“, koju Srbija zastupa u delikatnoj situaciji izazvanoj krizom u Ukrajini, neće moći još dugo da se brani, smatraju sagovornici Tanjuga.  Oni istuču da je, s druge strane, opredeljenje Srbije za članstvo u EU nedvosmisleno, zbog čega ne očekuju veći pritisak s bilo koje strane.

Direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone uveren je da se bliži trenutak da Beograd prekine da insistira na neopredeljenosti i šalje neodređene signale, a profesor FPN Predrag Simić smatra da će spoljna politika Srbije uskoro biti na velikom iskušenju zbog sve oštrije podele između SAD i Rusije, posebno u vezi s ukrajinskom krizom.

Profesor FPN Ivo Visković čak napominje da su srpska diplomatija i državno rukovodstvo i više nego zreli da se snađu u korist Srbije u svakoj eventualnoj situaciji u kojoj bi se tražilo da se opredele.

Bone je u izjavi Tanjugu rekao da neutralnost Srbiji omogućava veliki potencijal u rešavanju ukrajinske krize, ali da više neće biti moguće slati takve signale.

„Srbija ima dobar odnos sa Rusijom, koji može da upotrebi u razgovorima sa Moskvom kako bi se popravio odnos istoka i zapada. Pitanje predsedavanja u OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize zahteva mnogo diplomatske veštine i mislim da slanje neodređenih signala više nije moguće. Beograd bi trebalo da zauzme jasan i transparentan stav za sve učesnike“, smatra Bone.

On je dodao i da Srbija ima dovoljno vremena da se pripremi za predsedavanje OEBS-om i da pronađe pravu strategiju.

Simić neutralnost Srbije tokom predsedavanja OEBS-om vidi kao prednost i podseća na primer Švajcarske, koja sada predsedava i kao neutralna „na kreativan način pokušava da prevaziđe sve oštriju podelu između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država“.

Simić stoga navodi da bi Srbija kad preuzme predsedavanje OEBS-om trebalo da u saradnji sa Švajcarskom nastavi s takvim konceptom, dodajući da mu se čini da je to i ono što Srbija želi.

„Samo predsedavanje OEBS-om neće biti toliko kritično za Srbiju i njena neutralna pozicija može da bude određena prednost“, smatra Simić, dok, s druge strane, blizak odnos s Rusijom može da otvori izvesne sumnje u Briselu i Vašingtonu, posebno s obzirom da Srbiji kao kandidatu za EU predstoji otvaranje prvih poglavlja u pregovorima, ali i donatorska konferencija.

„Čini mi se da je upozorenje te vrste stiglo iz Vašingtona samo dan pre dolaska ruskog ministra spoljnih poslova u Beograd i to u vidu pisma američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji je premijeru Srbije čestitao dva meseca od formiranja vlade, ali i uputio niz poruka koje se mogu protumačiti kao upozorenje SAD da Srbija u OEBS-u i generalno bude svrstana uz Evropsku uniju, da bude kandidat za primer“, rekao je Simić.

On zato smatra da bi za Srbiju u ovom trenutku najbolje bilo da se ugleda na Nemačku i njen odnos prema ukrajinskoj krizi i Rusiji.

„Svrstavanje uz Rusiju bi značilo pogoršavanje odnosa sa zapadom i mislim da je to bio glavni motiv posete premijera Vučića Angeli Merkel, jer je time Srbiji ostavljen manevarski prostor, s obzirom da ni Nemačka nije spremna da ide do kraja u sankcijama protiv Rusije i nastoji da zadrži svoje odnose“, rekao je Simić podvukavši da je u ovom trenutku Berlin jedina adresa na kojoj Srbija može dobiti dobar savet.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković smatra da je pitanje opredeljenja Srbije da li će na istok ili zapad veštačko pitanje, koje je samo formalno osnovano, s obzirom da se Srbija već opredelila za put ka EU.

„Posle svih izjava naših zvaničnika o EU kao primarnom cilju zaista bi teško bilo napraviti zaokret, izuzev ako bismo bili dovedeni u situaciju da moramo da ga pravimo. Većina političkih stranaka, političkih lidera i građana jeste za pridruživanje Evropskoj uniji i u tom smislu sigurno da, kada je reč o prioritetima, nećemo praviti nikakav bitniji zaokret“, rekao je Visković za Tanjug.

On je dodao i da ne očekuje od SAD i Rusije da zloupotrebe poziciju supersile za uticaj na Srbiju tokom njenog predsedavanja OEBS-om.

„Ne očekujem da će SAD i Rusija pokušavati da zloupotrebe poziciju supersile da bi na nas vršili pritisak i da nas ucene da radimo za njih. To se nikada ne očekuje od predsedavajućeg OEBS-a, a pritom, mi smo kopredsedavajući, zajedno sa Švajcarskom. Tako da je teško vršiti uticaj i na nas i na Švajcarsku da bismo progurali neki poseban partikularni interes“, rekao je Visković.

Takođe, srpska diplomatija i državno rukovodstvo, ističe Visković, i više su nego zreli da se snađu u korist Srbije u eventualnoj situaciji koja bi ih postavila u takvu poziciju.

On je dodao i da Rusija zna da je Srbija okrenuta EU i da njoj problem ne predstavlja članstvo Srbije u toj zajednici već u NATO alijansi.

„Rusija to već zna i javno je izjavila da nema ništa protiv Srbije u EU, jer bi onda imala jednog prijatelja unutar nje. I to nije za Rusiju sporno, za nju je problematičan odnos Srbije sa NATO. Ona to ne želi, jer ona NATO vidi kao problem, a ne Evropsku uniju. I u tom smislu mislim da zaista nema nikakvih pritisaka niti bojazni sa ruske strane na Srbiju u vezi sa ulaskom Srbije u EU“, rekao je Visković.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić takođe smatra da se Srbija već opredelila između istoka i zapada i da želja Srbije da bude punopravni član EU predstavlja vrstu spoljnopolitičkog i vrednosnog opredeljenja.

„Tu prosto nema dileme i ne vidim u ovom momentu da postoji drugi integracioni proces koji je značajniji u strateškom smislu od ovog procesa. S druge strane to ne isključuje ekonomsku i drugu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU. U tom smislu neke zemlje članice EU imaju veoma razvijene ekonomske odnose sa Rusijom“, rekla je Bobić za Tanjug istakvši da je jasno opredeljenje Srbije put u EU.

POSLEDNJE VESTI

1,959FansLike
215FollowersFollow
80FollowersFollow