Ansgar Borneman (Nestlé), predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore

30. новембар 2014.

BEOGRAD — Švajcarsko-srpska trgovinska komora poželela je dobrodošlicu svom predsedniku, gospodinu Ansgaru Bornemanu (Ansgar Bornemann), regionalnom direktoru kompanije Nestlé Adriatic. Članovi Upravnog odbora ove privredne asocijacije izabrali su g. Bornemann-a za predsednika, a gospodina Marinka Ukropinu, generalnog direktora kompanije SGS za Adratik region, za potpredsednika.

Svih sedam članova Upravnog odbora inicijalno su izabrani na godišnjoj skupštini Švajcarsko-srpske trgovinske komore za 2014. godinu, održanoj 30. oktobra. Pored g. Bornemana i g. Ukropine, Upravni odbor čine: g-đa Ana Govedarica, generalna direktorka kompanije Roche doo Srbija, Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije Sika doo Srbija, g. Claudiu Soare, generalni direktor firme Holcim Srbija, g. Xavier Davard, generalni direktor kompanije Sicpa Albanija, i g. Adrien Alkabes, direktor kompanije Monterosa doo.

Ovi izbori predstavljaju poslednji čin u uspostavljanju Švajcarsko-srpske trgovinske komore, koja je zvanično osnovana u martu ove godine. Prema rečima g. Bornemana, Asocijacija „teži da uspostavi održive i dugoročne švajcarsko-srpske poslovne odnose, i to u dva pravca: postizanjem povoljnije poslovne klime za švajcarske kompanije u Srbiji, i paralelno, omogućavanjem i pomaganjem domaćim kompanijama da bolje posluju i razvijaju svoje aktivnosti na švajcarskom tržištu„. Kako bi svojim članicama obezbedila dodatnu vrednost, Švajcarsko-srpska trgovinska komora, koja broji više od 30 članova, poziva potencijalne nove članove da se prijave i pridruže radu udruženja.

Prema rečima g. Ukropine, „kako bismo ostvarili definisane ciljeve, treba da promovišemo osnovne švajcarske vrednosti: poštovanje zakona, propisa i svetskih standarda, zatim transparentnost i kvalitet, i iznad svega integritet i etičko ponašanje„.

Prvi „STADLER“ voz stigao u Srbiju

25. новембар 2014.

BEOGRAD — Prvi elektromotorni voz koji je švajcarski proizvođač „Stadler“ napravio za „Železnice Srbije“ dopremljen je ovog popodneva na subotičku železničku stanicu. Očekuje se da će biti uključen u domaći saobraćaj u decembru ove godine.

Voz švajcarskog proizvođača u potpunosti je završen i predat srskim železničarima na dalja ispitivanja u Zemunu i poligonu u Rumuniji, javlja dopisnik RTS-a.

Kako RTS saznaje, Švajcarci su završili i drugu eletromotornu garnituru rađenu za srpske železnice koja će krajem ovog meseca biti predstavljena na međunarodnom sajmu transporta u Berlinu.

Sa „Stadlerom“ je ugovorena nabavka 21 elektromotornog putničkih voza, ukupne vrednosti 99 mil EUR, koje su srpske železnice kupile zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

Novi vozovi će na elektrificiranim regionalim prugama Srbije zameniti stare garniture za prevoz putika. Vozovi su četvorodelni koji mogu ići brzinom od 160 kilometara na sat.

Kapacitet „Stadlerovog“ voza je 465 putnika sa 12 sedišta prvog razreda, 224 fiksna i 11 pomoćnih sedišta, kao i 230 mesta za stajanje.

Ni manje zemlje ni bogatijih ljudi

19. новембар 2014.

640px-Burg_Gutenberg_-_Balzers-_Liechtenstein — Blazers, Lihtenštajn / foto: Burg Gutenberg

Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 13.112 evra, za oko jedan odsto više nego pre godinu dana kada je iznosila 12.890. evra.

Ovo je pokazala najnovija studija „Kupovna moć u Evropi 2013/2014“ globalne istraživačke kompanije GfK.

Evropljanima su 2014. godine na raspolaganju 8.830 milijardi evra, ali su po kupovnoj moći velike razlike i među regionima, i među zemljama, prenosi list Figaro.

U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.

Ukupnu sumu kupovne moći u studiji GfK, stanovništvo troši na fiksne izdatke, stanarine, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza.

Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je kao i prošle godine Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 54.840 evra, sledi Švajcarska koja je takođe zadržala prošlogodišnju poziciju sa 37.153 evra, a na trećem mestu je kao i pre godinu dana Norveška sa 30.560.

Na četvrtom mestu je i dalje Luksemburg sa 28,851 evra, a ne petom mestu Danska sa 22,044 koje je napredovala za dva mesta u odnosu na prošlu godinu.

Austrija je na šestom mestu sa 21.891 evra, Nemačka na sedmom sa 21.579. koja je napredovala za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.

Na osmom mestu je Švedska sa 21.230 evra, Francuska na devetom sa 19.643 evra, a na desetom Finskom sa 19.379 evra.

Na ovogodišnjoj listi najviše je napredovala Danska za dva mesta, dok su za jedno mesto napredovale Nemačka, Velika Britanija, Malta, Litvanija, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovini, Makedonija i Belorusija.

Albanija je najviše nazadovala jer pala za četiri mesta, Švedska je na ovogodišnjoj listi pala za tri mesta, Češka za dva, Belgija, Kipar i Turska za jednu poziciju.

Konferencija o „Švajcarsko-srpskim bilateralnim odnosima“

4. новембар 2014.

BEOGRAD — Prva konferencija Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK), pod nazivom „Švajcarsko-srpski bilateralni odnosi“, održana je u četvrtak, 30. oktobra 2014. godine u hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu, okupivši više od 80 predstavnika državnih organa, privatnog sektora, poslovnih udruženja i drugih interesnih grupa, uključujući, između ostalih, Švajcarsku kancelariju za saradnju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Biznis inkubator tehničkih fakulteta Srbije, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), i srpsku dijasporu. Konferencija je organizovana sa ciljem omogućavanja javno-privatnog dijaloga i pružila je priliku za direktne razgovore između državnih zvaničnika i kompanija.

UVODNI GOVOR

Konferenciju je otvorila Izvršna direktorka ŠSTK-a gđa Ana Grujović, koja je najavila niz konferencija sa ciljem obezbeđenja interaktivne platforme za dalje konsultacije i razgovore sa svim relevantnim stejkholderima. Prema rečima gđe Grujović, sve informacije o aktivnostima ŠSTK-a mogu se pronaći na zvaničnom internet sajtu, koji je pokrenut u septembru 2014. godine kao dodatni alat za jačanje švajcarsko-srpskih odnosa. Na kraju, gđa Grujović je istakla rad ŠSTK-a na izgradnji mreže jakih institucionalnih partnera i u Srbiji i u Švajcarskoj, navodeći „Global Enterprise Switzerland„, „Economiesuisse“ i Privrednu komoru Švajcarske-Centralna Evropa, kao neke od glavnih partnera ovog udruženja.

POZDRAVNI GOVOR

Pozdravni govor učesnicima Konferencije održao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, g. Stevan Nikčević, koji je predstavio aktuelnu bilateralnu saradnju u privredi i trgovini i izrazio svoje zadovoljstvo što 150 švajcarskih kompanija trenutno posluje u Srbiji. Prioritet za buduću saradnju treba da bude povećanje prisustva švajcarskih investitora u proizvodnim i izvoznim sektorima, kao i unapređenje međusobne trgovinske razmene, kako u obimu, tako i u pogledu njene strukture.

Kao perspektivne oblasti saradnje istaknute su mašinska i tekstilna industrija, turizam, IT sektor, farmaceutska industrija, izvoz svežeg voća i povrća, mesa i mesnih proizvoda. U okviru industrijske saradnje, mogućnosti postoje u proizvodnji mehanizacije, elektronskoj industriji i proizvodnji vozila, zatim hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Istaknuta je i važnost redovnog zasedanja Zajedničke ekonomske komisije između 2 zemlje, koja predstavlja najviši oblik institucionalne saradnje na državnom nivou. Naredno zasedanje će se održati u martu 2015. godine u Bernu, zajedno sa poslovnim forumom, na kome će se predzentovati mogućnosti za poslovanje na srpskom tržištu.

KLJUČNI GOVOR

Prisutnima se zatim obratio glavni govornik, švajcarski ambasador u Beogradu, Nj.E. Žan-Danijel Ruh, koji je predstavio centralne teme švajcarsko-srpskih bilateralnih odnosa, uključujući njihove političke, ekonomske i kulturne aspekte. Ambasador Ruh je naglasio da se Švajcarska pokazala kao jedan od najpouzdanijih poslovnih partnera Srbije. Naime, on je rekao da su švajcarske kompanije uložile preko 500 miliona evra tokom proteklih 10 godina.

Takođe, Švajcarska i Srbija održavaju i intenzivne diplomatske i političke odnose i vlade ove dve zemlje su odlučile da koordiniraju svoja uzastopna predsedavanja OEBS-om.

Ambasador Ruh je podsetio da brojni Srbi žive u švajcarskoj dijaspori i da ova dijaspora igra važnu ulogu u razvoju Srbije. Procenjuje se da iznos doznaka čiji se transfer svake godine izvrši iz Švajcarske u Srbiju varira između 300 i 600 miliona evra.

Švajcarska je takođe izdvojila oko 6 miliona evra za sanaciju nakon poplava u Srbiji, a koje su posledica potopa koji je zemlju zadesio u maju 2014. godine.

PANEL-DISKUSIJA

Obraćanje švajcarskog ambasadora je praćeno panel-diskusijom o investicionim i trgovinskim vezama između Švajcarske i Srbije, koju je vodio g. Andreas Ernst, novinar lista „Neue Zurcher Zitung„. Učesnici panela su bili i gđa Jelena Spasic, pomoćnica ministra privrede Republike Srbije, Nj.E. g. Daniel Ruh, g. Ansgar Borneman, regionalni direktor kompanije „Nestle Adriatic„, g. Klaudiu Soare, glavni izvršni direktor kompanije „Holcim„, i g. Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije „SIKA„.

Tokom panel-diskusije pomoćnica ministra privrede Srbije Jelena Spasić, rekla je da je sadašnja Vlada Srbije uradila puno na poboljšanju poslovne klime, da su određeni reformski zakoni usvojeni i da je poboljšana fleksibilnost tržišta rada.

Ona je napomenula da se odnos izvoza Srbije prema uvozu sa Švajcarskom odnedavno poboljšava i da se nada da će nivo ekonomske saradnje između dve zemlje biti još bolji u godinama koje dolaze.

Učesnici panela su se dotakli nekoliko važnih pitanja vezanih za dalje poboljšanje lokalne poslovne klime, kao što su, između ostalih, administrativne procedure, mogućnost zapošljavanja mladih i institucije javne uprave. Na primer, g. Maksimović je rekao da, iako je „SIKA“ suočena sa dugotrajnim administrativnim procedurama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola, kompanija uspeva da uspešno prevaziđe tu prepreku u roku od 24 meseca. Što se tiče aktuelnih ekonomskih formi reformi, učesnici panela su se saglasili da novi zakoni treba da budu primenjeni na pravi način kako bi doneli pozitivne rezultate.

Još jedno pitanje koje je obrađeno odnosilo se na problem „odliva mozgova“ i nedostatak adekvatnih veština lokalnih zaposlenih. G. Klaudiu Soare je naveo da kompanija „Holcim“ aktivno radi na obezbeđivanju odgovarajućih veština mladima u Srbiji kroz projekat „Talent Pool“ , koji pruža mogućnosti stažiranja mladim diplomcima.

Tokom diskusije je potvrđeno i da su švajcarske kompanije doprinele održivom razvoju srpskog društva, a g. Borneman je naveo nedavno otvaranje fabrike za preradu vode kompanije „Nestle“ u Surčinu.

Učesnici konferencije su zaključili da je švajcarsko-srpska bilateralna i ekonomska saradnja bila uspešna tokom mnogo godina, i da će dve zemlje dalje raditi na jačanju tih veza u periodu koji je pred nama.

Švajcarci zainteresovani za letove iz Niša

3. новембар 2014.

NIŠ — Investiciona grupa “Helvax AG” iz Švajcarske ima plan da kupi “Aviogeneks” i pokrene avio-saobraćaj iz Niša, prenosi portal flyfromnis.com.

Beogradski “Aviogeneks” bio je svojevremeno drugi nacionalni avio-prevoznik, ali godine sankcije uzele su danak, pa je i ova, kao i brojne kompanije u Srbiji, dotakla dno.

Ipak, u njihovoj floti ostao je samo jedan avion tipa Boing, dok Švajcarci imaju jedan kargo avion tipa B737 i 5 putničkih aviona A319.

Kako piše flyfromnis.com Beograđani su spremni da se presele u Niš, a Švajcarci su pokazali ozbiljnu zainteresovanost da pored aviona, ulože značajna finansijska sredstva u ovaj projekat.

Za pomenuti portal je, kako sami pišu, ovu informaciju potvrdio i gradonačelnik Niša Zoran Perišić, a na nekoj od prethodnih sednica Gradskog veća je o dolasku Švajcaraca na niški aerodrom govorio i zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković.

Čime se bavi kompanija iz Švajcarske?

Helvax AG, kako stoji na njihovom sajtu, je regionalna kompanija za investicije i inovacije start-up rešenja. Ona prikazuje inovativne kompanije aktivnim investitorima i promoviše inovativnost, preduzetništvo, investicije spremnost i pristup finansijama u Evropi.

U ovoj kompaniji, kojoj osnovna delatnost nije avio-saobraćaj, Balkan vide kao novo evropsko tržište u 2015. godini.

Aviogenex

Aviogenex, druga je srpska nacionalna kompanija osnova 1968. godine, koja se prvenstveno bavi carter saobracajem. Firmu je 1968. osnovao Geneks kao „Geneks Er“. Sa letovima počinje 3. marta 1969. avionima Tupoljev Tu-134 koji su kupljeni na osnovu robne razmene sa Sovjetskim Savezom. Kasnije prelaze na zapadnu tehnologiju pa tako 1983. godine u flotu uvode avione Boing 727-200 a 1987. i Boing 737-200. U svojoj godini rekorda 1990. prevezli su 633.932 putnika a u floti su imali 13 aviona. Tokom devedesetih, suočena sa gubitkom glavnih aerodroma u Splitu, Dubrovniku i Puli zbog eskalacije sukoba na prostorima bivše SFRJ, kompanija počinje da iznajmljuje avione drugim kompanijama, uglavnom iz Afrike i Azije.
Aviogenex trenutno raspolaže sa jednim avionom Boing 727-200.

Proizveden prvi švajcarski voz za Srbiju

25. септембар 2014.

BERLIN — Švajcarska kompanija „Štadler“predstavila je danas na jednom od najvećih svetskih međunarodnih sajmova transporta „Innotrans“ u Berlinu novi „Flirt“ voz koji je proizveden za potrebe „Železnica Srbije“.

Reč je o novim elektromotornim vozovima najnovije generacije, osposobljenim za brzine od 160 kilometara na sat, opremljenim najsavremenijom opremom.

Na štandu švajcarske kompanije posetioce i zvanice pozdravilo je rukovodstvo „Štadlera“, a u ime srpskih železnica obratio im se predsednik Skupštine „Železnica Srbije“ Zoran Anđelković.

Anđelković je podsetio da su srpske železnice kupile 21 novi elektromotorni voz od švajcarskog „Štadlera“ nakon sprovedenog međunarodnog tendera i da je njihova ukupna vrednost oko 99 miliona evra, a da su sredstva obezbeđena zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Za Železnice Srbije novi voz označava veliku prekretnicu, što će uz predstojeću rekonstrukciju infrastrukture i dalju nabavku voznih sredstava srpske železnice približiti nivou razvijenih evropskih železnica“, poručili su u Berlinu predstavnici srpskih železnica, a saopšteno je iz tog preduzeća.

Novi elektromotorni voz je namenjen za regionalni železnički putnički saobraćaj i saobraćaće između većih gradova u Srbiji, kao zamena za postojeće klasične garniture, ali će omogućiti i uvođenje novih ponuda i povećanje broja polazaka na pojedinim relacijama.

Prva elektromotorna garnitura već je 19. septembra stigla u našu zemlju i ovih dana je na probnim vožnjama na srpskim prugama.

Druga garnitura nakon zvanične prezentacije na berlinskom sajmu trebalo bi da u prvoj polovini decembra stigne u Srbiju, a nakon toga sve do avgusta 2015. godine na svake dve nedelje stizaće po jedna nova garnitura. Do 31. avgusta 2015. svih 21 novih vozova iz švajcarskog „Štadlera“ biće isporučeni Železnicama Srbije.

Novi voz može da primi 465 putnika, sa 12 sedišta prvog razreda, 212 sedišta drugog razreda, 11 pomoćnih sedišta i 230 mesta za stajanje.

Reč je o četvorodelnim vozovima maksimalne brzine od 160 kilometara na sat. Novi vozovi imaju i klima uređaje, vakuum toalet, informacioni sistem za putnike, video nadzor, spoljne kamere, dijagnostičke uređaje, GPS, kao i ulazna vrata sa električnim pogonom i kliznim stepenikom, a prilagođeni su i osobama sa posebnim potrebama.

U toku je obuka radnika Železnica Srbije za rukovanje i održavanje novih vozova, kao i aktivnosti na pripremi kapaciteta za održavanje ovih garnitura u Tehničko-putničkoj stanici u Zemunu.

U „Štadleru“ je u toku završna faza montaže treće kompozicije, a na četvrtom i petom vozu trenutno se radi na sklapanju enterijera i montiranju električnih i pneumatskih instalacija.

Delegacija Železnica Srbije, na čelu sa Anđelkovićem, na Sajmu transporta u Berlinu, obavila je i veći broj sastanaka sa najznačajnijim proizvođačima železničkih voznih sredstava i opreme, kao i predstavnicima inostranih železničkih uprava.

„Diloit“: 10 srpskih kompanija na listi najboljih u Centralnoj Evropi

3. септембар 2014.

Na ovogodišnjoj listi 500 najboljih kompanija u Centralnoj Evropi, po osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u 2013. godini, nalazi se deset firmi iz Srbije – saopštila je revizorsko-konsultantska kuća „Diloit“ (Deloitte).

Broj srpskih firmi na tradicionalnoj rang listi „Diloita“ je sa prošlogodišnjih osam porasatao na deset, a najbolje pozicionirana je „Naftna industrija Srbije“ na 63. mestu, sa prihodom od 2,29 milijardi evra. Druga najbolje plasirana srpska kompanija je „Elektroprivreda Srbije“ koja je zauzela 85. mesto, dok je kompanija „FIAT Automobili Srbija“, koja se po prvi put našla na listi, zauzela 115. mesto.

Najbolja kompanija u Centralnoj Evropi je poljski „PKN Orlen“, a slede mađarski „MOL“ i češka „Škoda“.

Švajcarska tajna koja skupo košta

1. септембар 2014.

BERN — Švajcarska je kompletirala program isplate stotina miliona evra Britaniji i Austriji na ime sporazuma u cilju rešavanja problema utaje poreza u prošlosti.

Švajcarska poreska uprava navodi da je Londonu isplaćeno ukupno 593 miliona evra, a Beču 738 miliona evra u okviru jednogodišnjeg programa, prenosi agencija Frans pres.

Nakon finansijske krize zbog koje se Švajcarska našla pod pritiskom da ukine zakone o tajnosti bankarskog poslovanja, ta zemlja pristala je na ustupke u određenim oblastima da bi sačuvala okvirni princip privatnosti.

U okviru bilateralnih sporazuma sa Britanijom i Austrijom, Švajcarska je ponudila dve opcije ljudima koji u svojim matičnim zemljama nisu prijavili novac smešten u švajcarskim bankama.

Oni su dobili priliku da sporna sredstva prijave poreskim službama u domovini ili da njihove račune oporezuju Švajcarci, koji bi tako dobijena sredstva prebacili matičnim zemljama deponenata, bez imenovanja klijenata banaka.

Švajcarska je, na ime druge opcije, u tranšama isplaćivala sredstva Londonu i Beču od jula prošle do avgusta ove godine. O sličnom sporazumu Švajcarska je pregovarala i sa Berlinom, ali su nemački zakonodavci odbacili predlog.

Švajcarski vozovi stižu u Srbiju

1. август 2014.

BUSNANGU/TG — Malo švajcarsko selo u Busnangu u kantonu Turgau biće upisano zlatnim slovima u istoriji srpske železnice, jer već u oktobru ove godine iz fabrike Štadler stižu prvi vozovi u Srbiju, a zatim će do kraja 2015. pristizati brzi, moderni motorni vozovi koji su namenjeni prigradskom i regionalnom saobraćaju, ukupno 21 voz tipa flirt. Biće to brzi, svetli, prostrani vozovi u kojima će putovanje biti uživanje.

Tačno posle godinu dana, pošto su Dragoljub Simonović, generalni direktor Železnica Srbije, i Petre Jenelten, potpredsednik kompanije Štadler, potpisali ugovor vredan 99 miliona evra, biće realizovan srpski san o lepšoj, boljoj i udobnijoj železnici.

Rudolf Kvetan, šef prodaje za Istočnu Evropu, kaže da će vozovi biti prilagođeni vremenskim uslovima od minus 25 do plus 45 stepeni. To je samo jedan u nizu dobijenih podataka o budućim srpskim vozovima, kao i da će se kretati 120 kilometara na sat, mada mogu da razviju i veće brzine, te da su najnovija generacija četvorodelnih niskopodnih garnitura u upotrebi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, i da je Srbija 15. zemlja koja će dobiti ove moderne vozove.

Vozovi za Srbiju će biti u bojama srpske zastave. Inženjer Kadi Kajralah ukazuje na elemente koji će uticati na komfor, ulazi će biti prilagođeni i hendikepiranim osobama, unutra vagona biće dovoljno prostora za sedenje (464 putnika), za stajanje (230), prostrani toaleti, sistem za informisanje, čak i prostor za aparat za kafu.

Među radnicima u ovoj poznatoj fabrici vozova rade i naši ljudi. Jedan od njih je i Ivan Stanković, mladi poslovođa koji radi u susednom Vinterturu, gde se liju obrtna postolja (osnova voza), a koji je desna ruka šefu pogona Jirgenu Cošu.

– U Štadleru je zaposleno 1.700 radnika – kaže generalni sekretar Tim Bušele.

Promocija u Berlinu

Svečana promocija prvog srpskog voza biće u septembru na Sajmu železnica u Berlinu. Hoćemo da budućim poslovnim partnerima predstavimo upravo ono što spremamo za Srbiju. Ima puno razloga da verujemo u uspešnost poduhvata, želimo da se širimo na Balkan – rekao je na kraju razgovora Peter Špuler, direktor i vlasnik ove fabrike i ustvrdio: „Za nas ne postoji nemoguće.“

Dokumentarni film

Novinarke iz Beograda Branislava Džunov i Vesna Nešović smimiće polučasovni dokumentarni film o fabrici gde se prave vozovi za Srbiju. Film će biti emitovan na mreži regionalnih i lokalnih TV stanica, upravo tamo gde će vozovi i biti korišćeni.

A. Krasojević

Švajcarsko – srpska privredna komora

22. јул 2014.

BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.

Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.

Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.

Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.

Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.

„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i

švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.

Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.

Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.

Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.

Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.

Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.

U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.

Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.

D.Vuković