Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Proizveden prvi švajcarski voz za Srbiju

0

voz-svajcaracBERLIN — Švajcarska kompanija „Štadler“predstavila je danas na jednom od najvećih svetskih međunarodnih sajmova transporta „Innotrans“ u Berlinu novi „Flirt“ voz koji je proizveden za potrebe „Železnica Srbije“.

Reč je o novim elektromotornim vozovima najnovije generacije, osposobljenim za brzine od 160 kilometara na sat, opremljenim najsavremenijom opremom.

Na štandu švajcarske kompanije posetioce i zvanice pozdravilo je rukovodstvo „Štadlera“, a u ime srpskih železnica obratio im se predsednik Skupštine „Železnica Srbije“ Zoran Anđelković.

Anđelković je podsetio da su srpske železnice kupile 21 novi elektromotorni voz od švajcarskog „Štadlera“ nakon sprovedenog međunarodnog tendera i da je njihova ukupna vrednost oko 99 miliona evra, a da su sredstva obezbeđena zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Za Železnice Srbije novi voz označava veliku prekretnicu, što će uz predstojeću rekonstrukciju infrastrukture i dalju nabavku voznih sredstava srpske železnice približiti nivou razvijenih evropskih železnica“, poručili su u Berlinu predstavnici srpskih železnica, a saopšteno je iz tog preduzeća.

Novi elektromotorni voz je namenjen za regionalni železnički putnički saobraćaj i saobraćaće između većih gradova u Srbiji, kao zamena za postojeće klasične garniture, ali će omogućiti i uvođenje novih ponuda i povećanje broja polazaka na pojedinim relacijama.

Prva elektromotorna garnitura već je 19. septembra stigla u našu zemlju i ovih dana je na probnim vožnjama na srpskim prugama.

Druga garnitura nakon zvanične prezentacije na berlinskom sajmu trebalo bi da u prvoj polovini decembra stigne u Srbiju, a nakon toga sve do avgusta 2015. godine na svake dve nedelje stizaće po jedna nova garnitura. Do 31. avgusta 2015. svih 21 novih vozova iz švajcarskog „Štadlera“ biće isporučeni Železnicama Srbije.

Novi voz može da primi 465 putnika, sa 12 sedišta prvog razreda, 212 sedišta drugog razreda, 11 pomoćnih sedišta i 230 mesta za stajanje.

Reč je o četvorodelnim vozovima maksimalne brzine od 160 kilometara na sat. Novi vozovi imaju i klima uređaje, vakuum toalet, informacioni sistem za putnike, video nadzor, spoljne kamere, dijagnostičke uređaje, GPS, kao i ulazna vrata sa električnim pogonom i kliznim stepenikom, a prilagođeni su i osobama sa posebnim potrebama.

U toku je obuka radnika Železnica Srbije za rukovanje i održavanje novih vozova, kao i aktivnosti na pripremi kapaciteta za održavanje ovih garnitura u Tehničko-putničkoj stanici u Zemunu.

U „Štadleru“ je u toku završna faza montaže treće kompozicije, a na četvrtom i petom vozu trenutno se radi na sklapanju enterijera i montiranju električnih i pneumatskih instalacija.

Delegacija Železnica Srbije, na čelu sa Anđelkovićem, na Sajmu transporta u Berlinu, obavila je i veći broj sastanaka sa najznačajnijim proizvođačima železničkih voznih sredstava i opreme, kao i predstavnicima inostranih železničkih uprava.

„Diloit“: 10 srpskih kompanija na listi najboljih u Centralnoj Evropi

0

Na ovogodišnjoj listi 500 najboljih kompanija u Centralnoj Evropi, po osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u 2013. godini, nalazi se deset firmi iz Srbije – saopštila je revizorsko-konsultantska kuća „Diloit“ (Deloitte).

Broj srpskih firmi na tradicionalnoj rang listi „Diloita“ je sa prošlogodišnjih osam porasatao na deset, a najbolje pozicionirana je „Naftna industrija Srbije“ na 63. mestu, sa prihodom od 2,29 milijardi evra. Druga najbolje plasirana srpska kompanija je „Elektroprivreda Srbije“ koja je zauzela 85. mesto, dok je kompanija „FIAT Automobili Srbija“, koja se po prvi put našla na listi, zauzela 115. mesto.

Najbolja kompanija u Centralnoj Evropi je poljski „PKN Orlen“, a slede mađarski „MOL“ i češka „Škoda“.

Švajcarska tajna koja skupo košta

0

BERN — Švajcarska je kompletirala program isplate stotina miliona evra Britaniji i Austriji na ime sporazuma u cilju rešavanja problema utaje poreza u prošlosti.

Švajcarska poreska uprava navodi da je Londonu isplaćeno ukupno 593 miliona evra, a Beču 738 miliona evra u okviru jednogodišnjeg programa, prenosi agencija Frans pres. 

Nakon finansijske krize zbog koje se Švajcarska našla pod pritiskom da ukine zakone o tajnosti bankarskog poslovanja, ta zemlja pristala je na ustupke u određenim oblastima da bi sačuvala okvirni princip privatnosti. 

U okviru bilateralnih sporazuma sa Britanijom i Austrijom, Švajcarska je ponudila dve opcije ljudima koji u svojim matičnim zemljama nisu prijavili novac smešten u švajcarskim bankama. 

Oni su dobili priliku da sporna sredstva prijave poreskim službama u domovini ili da njihove račune oporezuju Švajcarci, koji bi tako dobijena sredstva prebacili matičnim zemljama deponenata, bez imenovanja klijenata banaka. 

Švajcarska je, na ime druge opcije, u tranšama isplaćivala sredstva Londonu i Beču od jula prošle do avgusta ove godine. O sličnom sporazumu Švajcarska je pregovarala i sa Berlinom, ali su nemački zakonodavci odbacili predlog.

Švajcarski vozovi stižu u Srbiju

0

BUSNANGU/TG — Malo švajcarsko selo u Busnangu u kantonu Turgau biće upisano zlatnim slovima u istoriji srpske železnice, jer već u oktobru ove godine iz fabrike Štadler stižu prvi vozovi u Srbiju, a zatim će do kraja 2015. pristizati brzi, moderni motorni vozovi koji su namenjeni prigradskom i regionalnom saobraćaju, ukupno 21 voz tipa flirt. Biće to brzi, svetli, prostrani vozovi u kojima će putovanje biti uživanje.

Tačno posle godinu dana, pošto su Dragoljub Simonović, generalni direktor Železnica Srbije, i Petre Jenelten, potpredsednik kompanije Štadler, potpisali ugovor vredan 99 miliona evra, biće realizovan srpski san o lepšoj, boljoj i udobnijoj železnici.

Rudolf Kvetan, šef prodaje za Istočnu Evropu, kaže da će vozovi biti prilagođeni vremenskim uslovima od minus 25 do plus 45 stepeni. To je samo jedan u nizu dobijenih podataka o budućim srpskim vozovima, kao i da će se kretati 120 kilometara na sat, mada mogu da razviju i veće brzine, te da su najnovija generacija četvorodelnih niskopodnih garnitura u upotrebi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, i da je Srbija 15. zemlja koja će dobiti ove moderne vozove.

Vozovi za Srbiju će biti u bojama srpske zastave.  Inženjer Kadi Kajralah ukazuje na elemente koji će uticati na komfor, ulazi će biti prilagođeni i hendikepiranim osobama, unutra vagona biće dovoljno prostora za sedenje (464 putnika), za stajanje (230), prostrani toaleti, sistem za informisanje, čak i prostor za aparat za kafu.

Među radnicima u ovoj poznatoj fabrici vozova rade i naši ljudi. Jedan od njih je i Ivan Stanković, mladi poslovođa koji radi u susednom Vinterturu, gde se liju obrtna postolja (osnova voza), a koji je desna ruka šefu pogona Jirgenu Cošu.

– U Štadleru je zaposleno 1.700 radnika – kaže generalni sekretar Tim Bušele.

Promocija u Berlinu

Svečana promocija prvog srpskog voza biće u septembru na Sajmu železnica u Berlinu. Hoćemo da budućim poslovnim partnerima predstavimo upravo ono što spremamo za Srbiju. Ima puno razloga da verujemo u uspešnost poduhvata, želimo da se širimo na Balkan – rekao je na kraju razgovora Peter Špuler, direktor i vlasnik ove fabrike i ustvrdio: „Za nas ne postoji nemoguće.“

Dokumentarni film

Novinarke iz Beograda Branislava Džunov i Vesna Nešović smimiće polučasovni dokumentarni film o fabrici gde se prave vozovi za Srbiju. Film će biti emitovan na mreži regionalnih i lokalnih TV stanica, upravo tamo gde će vozovi i biti korišćeni.

A. Krasojević

Švajcarsko – srpska privredna komora

0

BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.

Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.

Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.

Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.

Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.

„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i

švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.

Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.

Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.

Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.

Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.

Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.

U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.

Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.

D.Vuković

Srbija nekad bila razvijenija od Finske

0

BEOGRAD — Neki su spremni da tvrde da Srbija danas više nije industrijska zemlja, ali su Srbi ne tako davno bili industrijska nacija u ozbiljnom usponu Ako se ponovo ne industrijalizuje, Srbija neće moći da ostvari održiv privredni rast i makroekonomsku stabilnost. Drugim rečima, nema joj opstanka. Taj težak i dugotrajan posao, pun odricanja, mora da počne odmah, uporno ukazuje dr Petar B. Petrović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).

Petar_B_PetrovicNeki su spremni da tvrde da Srbija danas više nije industrijska zemlja, ali je do kraja devedesetih godina prošlog veka bila bolja od Finske i Južne Koreje, da bi potom krenula putem ekonomske propasti, napominje Petrović. Južna Koreja danas ima jednu od najdinamičnijih ekonomija sveta, a Finska ekonomija je takva u evropskim okvirima. Srbija je do pojave krize devedesetih bila daleko ispred njih, tvrdi Petrović.

„Zvuči neverovatno, ali statistički podaci govore upravo tako“ ukazuje naš sagovornik

Untitled-2(9)Zato je neophodno da se kroz studioznu analizu komparativnih razlika pronikne u suštinu, da se pronađe konstrukciona greška koju Srbija ima u svom ekonomskom razvoju, u svojoj kulturnoj i mentalnoj matrici, koja je vodi ka svetu propalih nacija, osuđenih na trajnu stagnaciju i siromaštvo, podjednako materijalno i duhovno.

Petrović podseća da smo prvu fabriku izgradili 1853. godine, kada je u Kragujevcu, na desnoj obali Lepenice, Srbija uspela da sopstvenim znanjem i velikim naporima podigne svoj prvi proizvodni pogon koji je uspešno radio na industrijskim principima. Bilo je to jezgro iz kojeg je iznikla industrija Srbije.

„Od suštinskog značaja jeste i divljenja vredna činjenica da je tadašnja Srbija, koja je tih godina bila još u vazalnom odnosu i delimično slobodna, prepoznala suštinski značaj proizvodnje i industrije za njenu budućnost. Na volovskim kolima, tajno, u delovima i iz dva pokušaja, doneta je i instalisana prva parna mašina u Srbiji“ kazuje Petrović.

Tajnim pregovorima sa Francuskom, dogovoreno je da dođu ljudi koji su imali praktična proizvodna znanja, od kojih je trebalo da Srbija uči, da ovlada znanjem i tako pronađe vremensku prečicu, preko potrebnu da bi premostila ogroman jaz tehnološkog i ekonomskog zaostajanja. – Za samo 10 godina od tog pionirskog i za Srbiju sudbonosnog događaja, ostvarili smo potpunu supstituciju uvoza.

Mogli smo sami da proizvodimo oružje za odbranu svoje slobode. Pored toga, u tih deset godina uspeli smo da ostvarimo i prvi izvoz visokotehnoloških proizvoda u svojoj istoriji. Od uvoznika i zavisnika, postali smo izvoznici. Uz fabriku koja je počela da raste i da se umnožava, stvorene su prve visokoškolske institucije i prve škole za obrazovanje industrijskih radnika.

„Srbija je još tada znala da bez znanja nema industrije, nema proizvodnje, nema slobode, niti budućnosti“ ističe Petrović.

Razvojni zenit u industrijskoj proizvodnji Srbija je dostigla u okvirima socijalističke Jugoslavije. Bilo nam je potrebno više od 100 godina da industrija nadvlada poljoprivredu.

Prvi put u svojoj istoriji, 1960. godine, u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja pala ispod 50 odsto ukupnih ekonomskih aktivnosti, tako da je i procenat stanovništva koje živi od poljoprivrede tada bio manji od 50 odsto. Srbija je tada od poljoprivredne postala industrijska nacija. – Razvojni zamah u to vreme bio je gotovo neverovatan.

U periodu od 1960. do kobne 1990, kada se kompletan ekonomski sistem zemlje srušio raspadom socijalističke Jugoslavije, Srbija je dostigla takvu razvojnu dinamiku da je bila ne samo uporediva s danas vodećim industrijskim nacijama, već je bila i značajno intenzivnija – ukazuje naš sagovornik. Šta se to desilo sa nama, pita se dr Petrović. Kako je nacija graditelja, koja je bila sposobna da za samo osam meseci ledinu obraslu šipražjem pretvori u fabrički kompleks, kakav je nekada bila Fabrika teških alatnih mašina „Ivo Lola Ribar” u Železniku, danas za isto vreme nije sposobna da donese ni zakon koji će regulisati stečajne procese nad tim istim fabrikama kojih odavno više nema?

Otvaranje vrata Švajcarske

0

BEOGRAD — Privredna saradnja između Švajcarske i Srbije može da bude još bolja, a doprinos će dati Švajcarsko-srpska trgovinska komora, čiji su članovi juče održali prvi sastanak.

Švajcarsko-srpska trgovinska komora radiće kao nezavisna institucija. U oktobru će biti održana generalna skupština organizacije, dok se u septembru planira pokretanje veb-sajta, na kome će se nalaziti obilje korisnih poslovnih informacija za kompanije.

– Kroz naš rad trudićemo se da razumemo i poboljšamo poslovnu klimu u Srbiji, ali i da težimo razvoju zdrave klime. Zalagaćemo se za promociju švajcarskih vrednosti u poslovanju. Srpskim firmama mahom nedostaju informacije o švajcarskom tržištu, o pravnim i birokratskim procedurama, a imaće pomoć da se što bolje plasiraju na švajcarskom tržištu – istakla je Ana Grujović, izvršna direktorka komore.

Na jučerašnjem sastanku predstavile su se i sedam kompanija osnivača Švajcarsko-srpske trgovinske komore: „Ringier Axel Springer“, „Roche“, „SIKA“, „Holcim“, „SGS“, „Nestle“, „Sicpa“.

Kompanija „Ringier Axel Springer“ u Evropi, sa sedištem u Cirihu, zapošljava 2.300 ljudi. U Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji je vodeća medijska kuća, a za poreze i doprinose u Srbiji prošle godine uplatila je 5,3 miliona evra. Time se izdvojila kao najveći poreski obveznik u medijskom segmentu poslovanja.

– O jačini kompanije govori i podatak da svakog dana više od tri miliona ljudi čita naša štampana izdanja i posećuje internet portale. Čak 68,64 odsto korisnika interneta u Srbiji svakog meseca poseti neki od naših veb-sajtova, a 62,15 odsto čita „Blic onlajn“ – istakla je Tijana Bajović, zamenica generalne direktorke „Ringier Axel Springer Srbija“.

U prvoj polovini ove godine, sajt „Blica“ mesečno poseti u proseku 18,6 miliona jedinstvenih posetilaca koji ostvare 76 miliona poseta. Portal „Žena“ ima 6,3 miliona jedinstvenih posetilaca i 8,5 miliona poseta, „24 sata“ 10,4 miliona poseta, „Puls“ 4,5 miliona, dok „Alo“, koji je najtiražniji dnevni list u Srbiji, na internet portalu beleži 6,5 miliona poseta.

Marjana Davidović, komercijalni direktor „Nestle Adriatika“, kaže da je potrebno unaprediti poslovni ambijent u Srbiji kroz transparentnost, primenu već donetih zakona i smanjenje birokratije.

– Sve ovo se odnosi i na strane i na domaće kompanije. Dobro je da postoji volja da stvari idu napred i da postoje inicijative za sprečavanje sive ekonomije kako bi se ekonomija vratila u legalne tokove – ističe Davidović

1...678Stranica 8 od ukupno 8

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.