Home Ekonomija Srbija nekad bila razvijenija od Finske

Srbija nekad bila razvijenija od Finske

135
0

BEOGRAD — Neki su spremni da tvrde da Srbija danas više nije industrijska zemlja, ali su Srbi ne tako davno bili industrijska nacija u ozbiljnom usponu Ako se ponovo ne industrijalizuje, Srbija neće moći da ostvari održiv privredni rast i makroekonomsku stabilnost. Drugim rečima, nema joj opstanka. Taj težak i dugotrajan posao, pun odricanja, mora da počne odmah, uporno ukazuje dr Petar B. Petrović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).

Petar_B_PetrovicNeki su spremni da tvrde da Srbija danas više nije industrijska zemlja, ali je do kraja devedesetih godina prošlog veka bila bolja od Finske i Južne Koreje, da bi potom krenula putem ekonomske propasti, napominje Petrović. Južna Koreja danas ima jednu od najdinamičnijih ekonomija sveta, a Finska ekonomija je takva u evropskim okvirima. Srbija je do pojave krize devedesetih bila daleko ispred njih, tvrdi Petrović.

„Zvuči neverovatno, ali statistički podaci govore upravo tako“ ukazuje naš sagovornik

Untitled-2(9)Zato je neophodno da se kroz studioznu analizu komparativnih razlika pronikne u suštinu, da se pronađe konstrukciona greška koju Srbija ima u svom ekonomskom razvoju, u svojoj kulturnoj i mentalnoj matrici, koja je vodi ka svetu propalih nacija, osuđenih na trajnu stagnaciju i siromaštvo, podjednako materijalno i duhovno.

Petrović podseća da smo prvu fabriku izgradili 1853. godine, kada je u Kragujevcu, na desnoj obali Lepenice, Srbija uspela da sopstvenim znanjem i velikim naporima podigne svoj prvi proizvodni pogon koji je uspešno radio na industrijskim principima. Bilo je to jezgro iz kojeg je iznikla industrija Srbije.

„Od suštinskog značaja jeste i divljenja vredna činjenica da je tadašnja Srbija, koja je tih godina bila još u vazalnom odnosu i delimično slobodna, prepoznala suštinski značaj proizvodnje i industrije za njenu budućnost. Na volovskim kolima, tajno, u delovima i iz dva pokušaja, doneta je i instalisana prva parna mašina u Srbiji“ kazuje Petrović.

Tajnim pregovorima sa Francuskom, dogovoreno je da dođu ljudi koji su imali praktična proizvodna znanja, od kojih je trebalo da Srbija uči, da ovlada znanjem i tako pronađe vremensku prečicu, preko potrebnu da bi premostila ogroman jaz tehnološkog i ekonomskog zaostajanja. – Za samo 10 godina od tog pionirskog i za Srbiju sudbonosnog događaja, ostvarili smo potpunu supstituciju uvoza.

Mogli smo sami da proizvodimo oružje za odbranu svoje slobode. Pored toga, u tih deset godina uspeli smo da ostvarimo i prvi izvoz visokotehnoloških proizvoda u svojoj istoriji. Od uvoznika i zavisnika, postali smo izvoznici. Uz fabriku koja je počela da raste i da se umnožava, stvorene su prve visokoškolske institucije i prve škole za obrazovanje industrijskih radnika.

„Srbija je još tada znala da bez znanja nema industrije, nema proizvodnje, nema slobode, niti budućnosti“ ističe Petrović.

Razvojni zenit u industrijskoj proizvodnji Srbija je dostigla u okvirima socijalističke Jugoslavije. Bilo nam je potrebno više od 100 godina da industrija nadvlada poljoprivredu.

Prvi put u svojoj istoriji, 1960. godine, u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja pala ispod 50 odsto ukupnih ekonomskih aktivnosti, tako da je i procenat stanovništva koje živi od poljoprivrede tada bio manji od 50 odsto. Srbija je tada od poljoprivredne postala industrijska nacija. – Razvojni zamah u to vreme bio je gotovo neverovatan.

U periodu od 1960. do kobne 1990, kada se kompletan ekonomski sistem zemlje srušio raspadom socijalističke Jugoslavije, Srbija je dostigla takvu razvojnu dinamiku da je bila ne samo uporediva s danas vodećim industrijskim nacijama, već je bila i značajno intenzivnija – ukazuje naš sagovornik. Šta se to desilo sa nama, pita se dr Petrović. Kako je nacija graditelja, koja je bila sposobna da za samo osam meseci ledinu obraslu šipražjem pretvori u fabrički kompleks, kakav je nekada bila Fabrika teških alatnih mašina „Ivo Lola Ribar” u Železniku, danas za isto vreme nije sposobna da donese ni zakon koji će regulisati stečajne procese nad tim istim fabrikama kojih odavno više nema?